Najvise me zanima akcija vracanja para sa Kiparskih racuna kada su Dinkic i Velja Ilic vodili Borku Vucic da im pokaze sve racune skrivene za vreme SPS-a . Na sav glas je tvrdjeno da je sve otkriveno i vracace se sve Srbiji . Cak se i pominjala cifra sa tacnim iznosima.
A gde su te pare sada??
zasto su rasformirane i unistene nase banek -posebna prica je Beogradska banka koja je bila likvidna i koja i sada je ustecaju i ima imovinu koju koriste strane banke za sicu.
Dinkic je najveca [prevara- a to je svima trebalo da bude janso nakon njegovog  sukoba sa Labusom -koji je za njega ekspetcina i strucnjak.
Dinkic se pokazao samo kao najveci lopov-veci no i Slobiodan Milosevic i njegova partijska oligarhija i vrhuska.

Мени рецимо Лабус није уливао поверење, ни карактером нити стручношћу, док је Предраг Марковић друга прича..

а био је и појава са оном брадурином...

legenda cega???
Lopovluka najveceg u Srbiji?!?!?!?!
mislis li stvarno to sto kazes ili se zezas?
Ako si bar 30% ubedjen u to sto kazes onda stvarno,....zapitaj koja su tvoja moralna i ostala nacela za izbor legendi.
Pa covek je drzak do krajnjeg bezobrazluka - da vise nije moguce da ga podnose. Mamin sin i nista vise je on-neposoban i iosfrustriran mamin sin.
To je Dinkic i prosto i jednostavno u nasem srpskom - lopurda.

Te pare su i dalje na Kipru, moj stami4. Kipar je pravna država, ne može tek tako da bane neki nosati cigan Batić u kiparsku banku i da kaže ove pare su od srpskih građana opljačkali Milošević i njegova kamarila, vratite nam tu lovu.

A gde su sudske presude, na osnovu čega kiparski pravosudni organi da veruju Batiću i Dinkiću. Nije Milošević bio glup, sve pare iznesene iz zemlje su stavljane na privatne račune ili na račune fiktivnih off-shore kompanija koje su osnivali poverljivi ljudi Miloševićevog režima.

Poznato je da Milošević nije dozvoljavao baš svakome da otvara račune na Kipru, zna se da je postojala grupa od 20-ak ljudi od najvećeg Miloševićevog poverenja, za te poslove. Borka, Mirko Marjanović, Dragan Tomić, Milovan Bojić, Duško Matković, Todorović-Kundak (dok je bio živ) itd.

I šta sad, u Srbiji nikada niko nije bio ni pod zvaničnom istragom, a kamoli da je optužen ili osuđen za to pranje narodnih para na Kipru, i na osnovu čega da kiparske vlasti te pare vrate u Srbiju?

Da veruju na reč Batiću ili Dinkiću?

Ma oni su super, ali daleko im lepa kuca. Zbog njihove privatizacije 50% radnika ima platou sa kojom ne moze ni da zivi, a kamoli da nesto zarade i ustede.

srkich = Mladjan Dinkic

Siguran sam da je to on.

Samo ce jedan dan da nestane, a mi ovde ostajemo.

Dinkic je urlao na sav glas kako ce vratiti pare u Srbiju. Tako je bar obecavao kada su trebali poeni da se skupe. Posle toga, muk...


Ma mogu da vode 101 istragu, niko nece biti osudjen. Ista je to ekipa. Milosevic je bar pametno "uzimao" pare. Mogli su bar da ga pitaju za savet kako da i oni budu uspesni u poljima "neshvatljive ekonomije". Vidi se da su pocetnici. Afera "Sartid", "kofer" i meni licno najdraza, afera "kupujem kucu na Dedinju za 300 000 evra"... Sve su ovo dela pocetnika.

oно што знам о Лабусу,задржаћу за себе 
по неким те се паре враћају кроз Марфин инвестмент групу и Марфин инвестмент банку, које су некад биле Популар банка! Сад је у МИГ ушао арапски капитал, прецизније новац хеџ фондова нафтних шеиикова.
који Д.Т.?
-----------
Dinkić i Labus ugasili četiri banke da bi prikrili tragove srpskih milijardi

 

Robija zbog kiparskih para

 

Stanko Aleksić

Protiv ministra finansija Mlađana Dinkića, potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba Labusa, pomoćnika ministra finansija Vesne Džinić, direktora Direkcije za pravne poslove Narodne banke Srbije Dušana Lalića, bivšeg v.d. predsednika Beogradske banke AD u Beogradu Nikole Živanovića, šefa UBPOK-a Mladena Spasića i bivšeg šefa Sektora kontrole NBJ Mire Erić - Jović, podneta je 17. februara ove godine krivična prijava na 32 strane zbog sumnje da su počinili više krivičnih dela vezanih za prikrivanje tokova milijarde dolara koje su se odlile iz Srbije na Kipar.

Naziv firme iz Nikozije i advokata koji je u njeno ime Okružnom javnom tužiocu u Beogradu predao krivičnu prijavu, poznato je redakciji. Prema rečima izvora Tabloida, iza krivičnog gonjenja aktera koji su sprečili povraćaj srpskog novca sa Kipra, stoji organizacija za koju će javnost tek čuti, a za koju se zasad zna samo skraćenica VS.

Mlađan Dinkić je optužen za zloupotrebu službenog položaja i pranje novca, jer kao guverner Narodne banke Jugoslavije i šef tima eksperata obrazovanog pri Komisiji za ispitivanje zloupotreba u oblasti privrede i finansijskog poslovanja, nije obavestio Vladu Srbije i nadležne organe o rezultatima istrage na Kipru i preduzeo korake za povraćaj sredstava, čime je naneo štetu Srbiji od više milijardi dolara.

Naime, u periodu od januara 2001. godine do daljnjeg, Dinkić je ispitivao poslovanje Beogradske banke d.d. COBU (Cyprus Offshore Banking Unit) iz Nikozije, na Kipru. Došao je do saznanja da je preko navedene banke vršen odliv novčanih sredstava iz Srbije u inostranstvo i da je sredstvima te banke na ime Ljiljane Radenković, Radmile Budišin i drugih lica, a bez znanja tih lica, otvoren lanac "of šor" firmi na Kipru, i to: Antexol Trade, Browncourt Enterprises, Cabcom Marketing, Hillsay Marketing, Lamoral Trading, Southmed Holdings, Vericon Managment, Vantervest Overseas, Vericon Managment, Vantervest Overseas... Preko računa tih firmi su u periodu 1992. - 2003. godine vršena plaćanja po nalozima Beogradske banke d.d. COBU bez zakonskog osnova u vrednosti milijarde dolara, a značajan deo sredstava poticao je iz vršenja krivičnih dela (trgovina drogom, šverc nafte, cigareta, alkohola...).

Miroljub Labus, u svojstvu predsednika Saveta Agencije za osiguranje depozita, sanaciju stečaj i likvidaciju banaka, Mlađan Dinkić kao član Saveta i Vesna Džinić u svojstvu direktora Agencije, terete se za zloupotrebu ovlašćenja u privredi i zloupotrebu službenog položaja. Oni su imali saznanja da su na računima pomenutih "of šor" firmi bila sredstva od više milijardi dolara, koja su pripadala kao plasmani Beogradskoj banci, Jugobanci, Beobanci i Invest banci, pa su 3. januara 2002. godine doneli odluku o likvidaciji navedene četiri banke, a da nisu preduzeli sve radnje radi obezbeđenja potraživanja i vraćanja novca...

Miroljub Labus, Mlađan Dinkić i Vesna Džinić, ispred Agencije za sanaciju banaka, i Nikola Živanović, kao v.d. predsednika Beogradske banke AD Beograd, optuženi su za krivično delo prouzrokovanja lažnog stečaja i zloupotrebe službenog položaja, jer su propustili da sačine bilans Beogradske banke d.d. COBU iz Nikozije, a koji su bili dužni da inkorporiraju u bilans Beogradske banke AD, što je dovelo do stečaja te banke. Time su oštetili u znatnoj meri poverioce i akcionare Beogradske banke i omogućili sticanje protivpravne imovinske koristi nepoznatim pravnim i fizičkim licima na čije su račune preneta sredstva sa računa "of šor" firmi.

Ista četvorka u istom svojstvu, tereti se za zloupotrebu službenog položaja i zbog toga što su prekoračenjem granice svojih službenih ovlašćenja pribavili drugome protivpravnu imovinsku korist, vlasnicima Beogradske banke naneli štetu. Oni su izdejstvovali da Savet Agencija za sanaciju banaka 5. jula 2001. godine donese odluku o proglašenju nevažećim svih akcija Beogradske banke A.D. Beograd i odluku o emisiji 100 akcija te iste banke u vrednosti 1.000,00 dinara. Cilj je bio onemogućiti osnivače - vlasnike akcija Beogradske banke AD Beograd da kontrolišu postupak likvidacije Beogradske banke d.d. COBU iz Nikozije, nakon što je Centralna banka Republike Kipar Beogradskoj banci d.d. COBU oduzela dozvolu za rad, u nameri da spreči da u likvidacionu masu Beogradske banke AD, bude unet novac na raspolaganju kod kiparske filijale od najmanje 50 miliona dolara i potraživanja od više stotina miliona dolara prema "of šor" firmama.

Mlađan Dinkić, Dušan Lalić, Nikola Živanović i Mladen Spasić, u svojstvu članova ekspertskog tima Komisije za ispitivanje zloupotreba, takođe se terete za krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Oni su pri posetama Kipru došli do saznanja da je Mihalj Kertes, nekadašnji direktor Savezne uprave carina SRJ, u periodu od januara 1998. do juna 1999. godine preneo iznos od 508.569.995 nemačkih maraka u vlasništvu Savezne uprave carina i deponovao na račun firme Browncourt Enterprises. Oni su znali da je taj novac trošen bez zakonske osnove i kontrole vlasnika - SRJ i Srbije, a o tome nisu obavestili Vladu Srbije i Komisiju za ispitivanje zloupotreba. Nisu tražili povraćaj novca vlasniku, čime su naneli štetu Srbiji od više stotina miliona maraka.

Ova četvoročlana "ekipa" je saznala i da je 01. jula 1998. godine izvršen prenos sa računa Fonda za razvoj Srbije kod Beogradske banke d.d. COBU u iznosu od DEM 89.100.014,73 na račun firme Antexol, da je navedeni prenos bio izvršen bez zakonskog osnova i trošen bez zakonske osnove i kontrole vlasnika - Republike Srbije. O tim saznanjima takođe nisu obavestili vladu Srbije i Komisiju, nisu obezbedili dokaze o raspolaganjima novcem niti tražili povraćaj novca vlasniku.

Mira Erić - Jović, u svojstvu generalnog direktora Sektora za poslove kontrole NBJ optužena je za krivično delo falsifikovanja službene isprave, a Mlađan Dinkić u svojstvu guvernera NBJ, Dušan Lalić, kao direktor Direkcije za pravne i zakonodavne poslove NBJ, Nikola Živanović, kao v.d. predsednika Beogradske banke, za podstrekivanje u falsifikatu, dok su Miroljub Labus u svojstvu člana Saveta za Agencije za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka i Vesna Džinić u svojstvu direktora Agencije, optuženi kao pomagači. Svi zajedno terete se i za zloupotrebu službenog položaja. Mira Erić Jović je u dogovoru sa Dinkićem, Lalićem i Živanovićem sačinila i potpisala dopis NBJ kiparskoj firmi (poznatoj redakciji) broj IV/142-2802/1, od 13. februara 2001. godine, koji je bio neistinite sadržine, a Labus i Džinićeva propustili da utvrde to kao neistinito, čime je kiparskoj firmi naneta šteta od preko 700.000 dolara.

 

Velja otkrio Dinkić sakrio

 

Među dokaznim materijalom predloženi su: Dopunjeni Izveštaj Morten Torkildsena, eksperta angažovanog od tužilaštva Haškog tribunala, poverljivo pismo Karle del Ponte Vladi Republike Kipar, pismo advokatske kancelarije "Tasos Papadopulos & Co" guverneru Centralne banke Kipra, uzvratno pismo Centralne banke Kipra, izjava Ljiljane Radenković data istražiteljima Haškog tribunala, intervjui Tasosa Papadopulosa prvo kao advokata, a posle i kao predsednika Kipra, intervju Velimira Ilića "Svedoku" gde je rekao da je otkrio 1,3 milijarde srpskog novca na Kipru, "koji je nestao" pošto ga je Dinkić opozvao, uzorci bankarskih transakcija, izveštaj Beogradske banke o firmama registrovanim na Kipru pod njenom kontrolom i na desetine drugih dokumenata.

Kao svedoci su predloženi direktor oštećene kiparske firme (podaci poznati redakciji), ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, bivši ministar pravde Vladan Batić, bivši predsednik Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi i finansijama, bivši predsednik Beogradske banke A.D. Beograd Borka Vučić, Ljiljana Radenković, Radmila Budišin, bivši zamenik direktora Beogradske banke d.d. COBU na Kipru Slobodan Aćimović, bivši direktor u NBJ Zoran Jončić, bivši šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir Popović, službenik Agencije FIA iz Londona Vukašin Minić, bivši ministar finansija Božidar Đelić i bivši direktor Savezne uprave carina SRJ Mihalj Kertes.

 

Umešan i predsednik Kipra

 

Kao što je poznato, Mlađan Dinkić je svojevremeno 2001. godine gromoglasno izjavljivao da je našao srpske milijarde na Kipru, a onda je naglo zaćutao i vratio se bez ijednog centa. Miloševićev režim je iznosio pare na Kipar kako bi zaobilazio sankcije. Velja Ilić je izjavljivao da je na Kipar ukupno izneto 11,5 milijardi dolara, od čega je potrošeno 7,5 milijardi za razne obaveze. Ilić je optužio Dinkića da krije ostatak.

Kiparski predsednik, tada advokat, Tasos Papadopulos odigrao je veliku ulogu prilikom pranja novca. Njegova advokatska kancelarija je "2. juna 1992. godine, samo tri dana nakon uvođenja sankcija SRJ, poslala centralnoj banci Kipra zahtev za registraciju prve i najvažnije od svih kompanija osnovanih u korist Beogradske banke, firme Antexol Trade ltd. Papadopulos zna gde su otišle preostale četiri milijarde srpskih dolara.
Izvor:Tabloid

EKSKLUZIVNO



Tabloid prvi otkriva nepoznate činjenice o milijardama opljačkanim od građana Srbije i

putevima tog novca (2)

<
Novac opljačkan od građana Srbije protekle decenije, deponovan u trezore kiparskih banaka, sada koristi kao "investicioni kapital" privatizacionim maherima. Kako je u pljački biblijskih razmera sprovođenoj tokom devedesetih godina u Srbiji učestvovala politička i bankarska elita Kipra, ko im je pomagao u tome i zašto je Mlađan Dinkić u potrazi za "kiparskim parama" naglo zaćutao?

Milovan Brkić

Nikos Teodoridis

Pred sam kraj prošle godine stigla je i zvanična potvrda da je "Marfin" investicioni fond preko svog "piona" Radomira Živanića i njegovog "Verano motorsa" uplatio 360 miliona evra i postao vlasnik RK "Beograd". Time su opet, kao i u zadnjih sedam godina, srpske pokradene pare iznete na Kipar, ušle u Srbiju kao "privatizacioni kapital".

Tim povodom je i ministar Mlađan Dinkić rekao šta ima. Odmah je, brže-bolje, na sva usta pohvalio taj "posao". Jer tu, kao i u mnogim drugim prevarama koje su se dogodile poslednjih sedam godina, neizbežno ima i njega. Ipak, Dinkić je ovog puta stao na korak od ispijanja šampanjca kao prilikom prodaje jedne banke Italijanima. Hvalio se Dinkić tom prilikom:
Kompanija "Verano motors" danas je uplatila 360 miliona evra za kupovinu kompanije Robne kuće "Beograd", novac je legao na račune i to znači da je "Verano motors" i suštinski postao vlasnik Robnih kuća "Beograd"!
Posle pada Miloševića, haški istražitelji su nesmetano počeli da tragaju po Srbiji tragajući za parama kojima je trebalo dokazati vezu između tadašnjeg jugoslovenskog režima i zločinima počinjenim na prostorima bivše Jugoslavije. Istražitelji su uzimali mnoge izjave bivših zvaničnika, te tako neminovno došli i do bivšeg direktora Savezne uprave Carina, Mihalja Kertesa.
U Izveštaju Mortena Torkildsena, stručnjaka za finansijske prevare haškog tužilaštva, publikovanom 7. juna 2002, Kertesova izjava zauzima zapaženo mesto. Kertes je priznao da su on i njegovi saradnici izneli tokom 1998. i 1999. godine u više navrata ukupnu sumu od preko 508 miliona maraka i odneli na Kipar, jer je tamo "bio prolaz u svet", kako se on tako izrazio. Da bi opravdao i objasnio odakle njemu toliki novac koji je odnet na Kipar, Kertes izjavljuje kako su to sredstva Carine!
Naravno, haški tužitelji "oberučke" prihvataju taj "poklon" jer im se on perfektno uklapa u deo optužnice protiv Miloševića, koji tvrdi da su državna sredstva Srbije, tj. Jugoslavije, korišćena za nabavku vojne opreme, za vojne i paravojne formacije koje su operisale u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Tačno je, i to je u istom izveštaju i dokazano, da je delom tog novca preko trećih kompanija plaćena vojna oprema proizvođačima iz raznih zemalja. Ali...
Koristeći zdrav razum, logiku i dokaze, lako je doći do sasvim drugačijih činjenica.
Kao prvo, Kertes je optužen za finansijske zloupotrebe, nelegalno iznošenja novca na Kipar i druge kriminalne radnje i odavno čami u pritvoru, a i suđenje je u toku. Ali u optužnici protiv njega nema ni reči o sumi od 508 miliona maraka "od carine" koje je on izneo iz zemlje!
Svako ko iole poznaje ekonomsku i finansijske prilike u Srbiji, pogotovu one tokom 1998. i 1999. godine, može jasno da vam kaže da srpska carina nije mogla da skupi, u periodu manjem od godinu i po dana, 508 miliona maraka "u kešu"!
To znaju i mogu da potvrde i srpski istražitelji, poput istražnog sudije Dragana Lazarevića, mada o tome zvanično ne smeju da pričaju!
   Zbog toga ni Kertes ne sme biti optužen po tom osnovu, jer bi se tokom procesa otkrilo ko je sve došao u posed pomenutog novca. Tu bi se otkrili svi današnji tajkuni koji finansiraju sve srpske stranke, pogovotu ove na vlasti. Ali, to već prevazilazi slobodu ovdašnjeg tužilaštva i policije.
Svi specijalno odabrani tokom 90-ih (danas poznati tajkuni) od strane Miloševićevog režima koji su imali privilegiju da švercuju i "valjaju" naftu, cigarete i ostalu "kurentnu" robu su svoje pare deponovali, po naredbi Službe, u trezore Beogradske banke i Beobanke.
Novac je sakupljan kao profit od droge, reketa, prostitucije i ostalih vidova najunosnijih vidova kriminala, koje su, pod okriljem države sprovodili ljudi sa značkom i bez nje. Sav taj krvavi novac, opljačkan od naroda, doživeo je svoje prvo "pretpranje" upravo u trezorima ovih dveju banaka.
Znatno manje, bilo je toga i u drugim bankama, jer su ove dve bile apsolutno privilegovane. Zna se i zašto. U njih je, zbog čuvene bankarke Borke Vučić, Veliki Vođa imao najviše poverenja.
Pogled na listu ljudi koji su iznosili novac na Kipar, a koju je Tabloid  dokumentovao u prošlom broju, dovoljno govori. Tu su bili Zoran Marković, Dragomir Stojković i Slobodan Aćimović. Samo troje najodabranijih, i sve sami direktori Beogradske banke, Beogradske banke na Kipru i Beobanke. Slobodan Aćimović i Zoran Marković nose "posebne zasluge" za pljačku srpskog novca. Oni su napravili i sa novom vlašću nagodbu kako bi sačuvali stečeni novac, a bogami i glavu na ramenima.
U 37 navrata od 29. januara 1998. do 22. marta 1999, dakle u toku 14 meseci, preneli su na Kipar tačno 508.569.995 nemačkih maraka, koji su uz svu podršku vrha kiparske Carine, Policije i Centralne banke Kipra, smešteni na račun broj 048-33-17016, naravno, zna se gde, kod Popular banke.
Taj jedan jedini račun je, videćemo kasnije, na volšeban, tako reći hudinijevski način, otvoren na ime jedne od osam "paravan" kompanija, specijalno napravljenih radi pranja para, pljačke i prevare. Njeno ime je  BROWNCOURT ENTERRPISES LTD. Ovu firmu, kao i ostalih sedam, je u te svrhe registrovala na Kipru advokatska kancelarija (kako Kiprani kažu najuglednija) današnjeg predsednika Kipra - Tasosa Papadopulosa!
Zna se i kako je novac prenošen. Manje-više, JAT-ovim letovima za Larnaku jer je previše ljudi znalo (zbog čega je kasnije i ubijen Žika Petrović, tadašnji direktor JAT-a), a više sa manjim i "diskretnijim" avionima tadašnje savezne administracije, tipa "falcon FA-50" (Registracioni brojevi YU-BPZ i YU-BNA) i "Lear Jet LJ 25" (Registracioni broj YU-BKR). Zna se i ko su bili piloti: Ninkov Dušan, Romčević Petar, uglavnom, a naloge za te letove je izdavao tadašnji direktor Avio-servisa Boško Cvijić, a letove odobravao direktor Savezne uprave za kontrolu leta, general Branko Bilbija.
Zašto o svemu ovome posle Petog oktobra nije pokrenuta istraga, najbolje zna Mlađan Dinkić.
Kipar je tokom 90-ih, kao kandidat za punopravno članstvo u EU, morao da donese niz zakona koji su doneti "pod prisilom" i krajnje nevoljno. Jedan od najznačajnih od tih "nevoljenih i nikad ne sprovedenih zakona" bio je onaj o suzbijanju pranja para koji je napokon usvojen 1996. godine. Zakon je veoma strog i ne dopušta deponovanje gotovine više od 10.000 funti, i to izuzetno, i samo kada banka poznaje svog klijenta i njegov posao. Takođe zakon od banaka zahteva da lično poznaju korisnika računa, verifikuje ličnu kartu ili pasoš, kao i da svaku sumnjivu transakciju prijavi Centralnoj banci Kipra.
Jasno je kao dan da Popular banka "ni u snu", poštujući pomenuti zakon, nije smela da dozvoli da se taj keš donet iz Srbije od nepoznatih ljudi, u koferima i džakovima, deponuje na račun u svojoj banci, jer, niti je to po zakonu, niti su o tome pitali za saglasnost legalnog vlasnika računa. Ta osoba je, ni kriva ni dužna, izvesna gospođa Budišin iz Beograda koja je običan građanin, radi za običnu platu, ali i ne sanja da joj se na račun sliva pola milijarde maraka! Prekršivši zakon, Popular banka je obavila glavno pranje i sada je novac ušao u potpuno legalne svetske tokove i može se nesmetano koristiti prema potrebi onih koji su u "suštinskoj" ili "faktičkoj" vlasti (de fakto) nad novcem, ali ne "pravnoj" (de jure) vlasti nad njim.
Zašto kažemo da se novac slivao gđi Radmili Budišin? Prethodno smo objasnili da je novac kroz razne vidove kriminala pokraden od Srba u trezorima Beogradske banke u Beogradu. O tome evidenciju mora da ima i Narodna banka Jugoslavije, odnosno sigurno je imala u to vreme. Danas, posle intenzivnog rada ekipe Mlađana Dinkića i Radovana Jelašića na uništavanju te dokumentacije, sumnjamo da je išta od tih dokumenata ostalo u životu. Jedan od glavnih razloga oružanog "osvajanja" Narodne banke Jugoslavije u tadašnjem Bulevaru Revolucije, od strane Mlađana Dinkića, a uz pomoć dugih i kratkih cevi (i kako se u nekim krugovima tvrdi, pod vođstvom Dušana Spasojevića), bilo je upravo preuzimanje te dokumentacije koja govori koliko je novca, kako i gde odneto na Kipar! Neki su se tada podsmevali da je on pogrešio zgradu, jer je NBJ u ulici Kralja Petra, mada je on tačno znao u koju zgradu upada, jer je tu bila glavna dokumentacija o transakcijama sa inostranstvom.
Po kiparskom zakonu o ofšor kompanijama one (kompanije) se mogu u svojim aktivnostima koristiti isključivo novcem vlasnika i nikako nekim drugim ili tuđim novcem. Dakle, onog momenta kada je Popular banka deponovala novac (508 miliona maraka) na račun koji pripada firmi Brownourt Enterprises Ltd, koju je Predsednik Kipra, dok je bio samo advokat, registrovaona ime Radmile Budišin, bez njenog znanja, tog momenta taj novac je prestao da bude novac države Srbije (pa i Carine, kako je to lažno tvrdio Kertes) i postao novac - Radmile Budišin!
Od tog momenta, Popular banka nije niti mogla niti smela da i najmanji delić tog novca transferiše sa tog računa bilo kome, i ni po čijem nalogu, osim po nalogu lica kome je Radmila Budišin izričito i jasno dala i potpisala dozvolu - autorizaciju za raspolaganje tim računom. Kako ona to nikada nije dala banci, niti ovlastila bilo koga da skida pare sa tog računa, sva odgovornost za pljačkaju tog novca, u tom momentu pada na - banku! Iz toga je jasna i tvrdnja da je Popular banka pokrala srpske pare.
Glavni saradnici u mračnoj zaveri koju su sprovodili tokom 90-ih, sa jedne strane advokatska kancelarija današnjeg predsednika Kipra Papadopulosa, a sa druge isturena ruka i predstavnik para koje je kontrolisao Miloševićev režim - Borka Vučić. Punu podršku u tom "poduhvatu" imali su u tadašnjem guverneru Centralne banke Kipra Aksentisu Aksentiu, jer bez njihovog "žmurenja" i "izigravanja Engleza" cela operacija bi bila nemoguća.
Naime, tako ogromne transakcije u jednoj od komercijalnih banaka, pogotovu u gotovini, automatski bi  izazvale sve signale za uzbunu. Jasno je da je vrh Centralne banke i njen guverner bio potpuno svestan da se stotine miliona nemačkih maraka nikako ne mogu pojaviti na računu jedne gospođe iz Beograda i to još kao posledica njenog - biznisa!
Naravno, guverner Aksentiu je već imao dogovor sa Papadopulosom, Lazaridisom, tadašnjim predsednikom Popular banke, i Borkom Vučić da se svih osam, već pomenutih "paravan" kompanija ne kontrolišu i da se njihove aktivnosti odvijaju pod apsolutnim velom tajne. Vrh Policije, Carine, dakle Ministarstva finansija je takođe aktivno učestvovao.
Policija Kipra je takođe imala zapaženu ulogu u ovom trileru. Za one koji se razumeju u kiparsko bankarstvo, odmah je uočljivo da broj računa koji smo već pomenuli kao "sabirni centar" srpskih 508 miliona maraka, počinje brojem 048. Taj broj u Popular banci označava filijalu u Larnaki koja je najbliža aerodromu. Dakle, sve pare, sav keš od 508 miliona maraka, deponovan je upravo u filijali koja je bila najbliža aerodromu, da se "pare ne bi mnogo vozale"... Za svaki slučaj.
Ali kako su avioni nekada sletali posle zatvaranja banaka, u večernjim ili noćnim satima, novac je morao da bude negde privremeno smešten "dok ne pukne zora" i banke ne otvore svoja vrata. E, tu je policija Kipra imala poseban zadatak. Za tu svrhu je bila iznajmljena jedna kuća u blizini aerodroma i novac je u nju dopreman pod punom policijskom pratnjom, kao da je reč o poseti šefa države!
Naravno da su takve kolone sa policijskom pratnjom uvek izazivale pažnju stanovništva i turista. Tadašnji šef policije, koji je takve specijalne aktivnosti svojih trupa naređivao i obezbeđivao, bivao je posebno nagrađen organizovanim posetama najskupljim lovištima u Srbiji. Taj posao je, po nalogu Borke Vučić, obavljao tadašnji ambasador Jugoslavije i njen lični potrčko Ivan Mrkić (i danas visoki službenik u SMIP-u).
Zbog svoje bahatosti, arogantnosti i apsolutne sigurnosti u svoj "posao" sa srpskim parama, Tasos Papadopulos, Popular banka i Borka Vučić su naravno pravili greške koje su i dovele do otkrića njihovih nedela. Verujući u savršen zločin, napravili su niz grešaka. Kada su te greške dovodile do otkrića zbog kojih bi svi oni morali da dobiju po nekoliko stotina godina zatvora, pribegavali su dodatnim merama (nešto kao plan "B").
Kao najvažnija mera je bilo stvaranje specijalnog tima za borbu protiv pranja para, što je inače bila i obaveza prema Evropskoj uniji, a kao posledica usvojenog, već pomenutog zakona iz 1996. Ali u taj tim nisu birani stručnjaci za tu vrstu izuzetno odgovornog i teškog posla, već, kao i u svim korumpiranim društvima, poslušnici i beskičmenjaci.
Tako je šef tog tima postala izvesna Eva Papakiriaku, a njen pomoćnik policajac Haralambus Kulendis. Pravi efekat njihovog rada i njihove prave namere su se pokazali 1998, kada je usred akcije pranja para preko gore pomenutog računa firme Browncourt Enterprises Ltd, jedan drugi kriminal otkriven, gde se takođe pojavilo pranje para, a glavnu ulogu je imala jedna druga firma, koja će se pokazati kao najznačajniji alat u najvećoj pljački srpskih para u celoj srpskoj istoriji - kompanija ANTEXOL TRADE LTD.
Gle čuda, i ta firma je 1998. bila u vlasništvu - gđe Budišin! Iako je firma osnovana, kao prva i najvažnija, još juna 1992, na ime jedne druge gospođe, Ljiljane Radenković, naravno opet bez njenog znanja i učešća, ona u 1995, takođe na volšeban način, prelazi u ruke gđe Budišin koja i dalje živi od svoje plate u Srbiji, i ne sluti da je dobila još jednu kompaniju koja barata milijardama dolara!
Kada je pranje srpskih para kroz tu kompaniju prijavljeno šefici tima za borbu protiv te pošasti Evi Kiriaku i njenom pomoćniku Kulendisu, ovi preuzimaju "ozbiljne" korake u tom pravcu, jer situacija tako nalaže: istragu potpuno prikrivaju, obaveštavaju Papadopulosa i ostale da budu oprezni pri pranju para jer "neprijatelj ne spava", a stranca, naše gore list, i njegovu porodicu terorišu do besvesti preporučujući mu  blagonaklono da je "najbolje da napusti ostrvo"! Posle te munjevite akcije ovog dvojca pranje para preko osam "paravan" kompanija, a u režiji Popular banke, Tasosa Papadopulosa i njegovih partnera u advokatskoj kancelariji i Beogradske banke na Kipru, tek uzima pravi zamah.
Dvojac Eva Papakiriaku i Haralambus Kulendis su imali i svog nadređenog saradnika, jer nisu mogli baš sve sami... To je bio zamenik državnog tužioca Petros Kleridis. On je bio zadužen da sve istrage, koje su započete ili ih je bilo ko inicirao, žalbe nedužnih žena kada su mnogo godina kasnije saznale da su vlasnice najbogatijih ofšor kompanija na Kipru, spreči, baci u koš ili eventualno pošalje u nedođiju, ali da nikako ne ugledaju svetlost dana, ili ne daj bože sud!
Njihov nesebični, patriotski doprinos Papadopulosu, državi i Popular banci nije mogao proći nezapaženo. Čim je postao predsednik (a kasnije ćemo objasniti i uz pomoć kojih para, što se da naslutiti), Papadopulos je odmah unapredio Kulendisa u šefa policije, Kleridesa u glavnog državnog tužioca, a Evu Papakiriaku u nezamenjivog i doživotnog borca protiv perača para.
Naravno, sve to što je kiparska vrhuška zamislila radi prikrivanja pljačke milijardi srpskih para u doba Miloševićevog režima, srušilo bi se kao "kula od karata" posle pojavljivanje Karle del Ponte i njenog istražiteljskog tima koji je na Kipru prevrnuo Popular banku "spolja i iznutra" i zahtevao od kiparskih vlasti da izvedu policijski upad u prostorije Papadopulosa kako bi zaplenili sve papiriće vezane za osam "paravan" kompanija, koje su prale pokradene srpske pare...
Ali, tu stiže spas u liku i delu Mlađana Dinkića i njegovih poslušnika koje je sakupio u svoj "istraživački tim".
Naravno, Dinkić je u svom "poduhvatu" spasavanja Kiprana od zatvora, a srpskih para od nas samih, imao nesebičnu podršku "kod kuće" u Miroljubu Labusu, Radovanu Jelašiću i ostalim krupnijim i sitnijim ličnostima iz vrha takozvane finansijske vlasti u Srbiji. Pljačka srpskih para, neviđena u istoriji, jasno se može razgraničiti u dva perioda: prvi od 1990. do 2000. i drugi od 2000. do danas. Oba ova perioda su nerazdvojive celine i ne mogu se analizirati i razumeti jedan bez drugog.

Leteći ćilim pun para

Carinski službenici su kofere i džakove sa parama iz Srbije propuštali bez obzira na to ko ih je donosio i gde su one kasnije na Kipru deponovane. Jednom prilikom je izvesni gospodin iz Srbije putovao malim avionom noseći izvesnu gotovinu sa sobom koja je bila profit njegovog ličnog biznisa. Kako je "tovar" tom prilikom bio bogatiji nego inače, on je i bukvalno sedeo na džakovima punim para! Po sletanju aviona na Kipar njega su detaljno pretresli i zapisali sve novčanice koje je uneo, a džakove para koji su izneti iz aviona carinici su deklarisali kao - tepihe!

Ko to investira našim parama?

Posle pada Miloševića, najjednostavniji način vraćanja srpskih para je bio - potraživanje od same banke, jer je celokupna odgovornost na njoj. Ona se ne može "vaditi" ni na čiji nalog ili potpis i takav regularan spor bi izgubila pred bilo kojim evropskim sudom. Ali tzv. demokratska vlast nije posegnula za tom merom. Videćemo uskoro i zašto. Razlog takve odluke lako je utvrditi u raznim "kupovinama" novopečenih bogataša svega što u Srbiji vredi, uključujući i poslednji primer -  RK "Beograd".
Izvor:Tabloid