Doručak u mravinjaku

Južnoamerički mravi i termiti osnovna su hrana neobične životinje, velikog mravojeda. Ovaj interesantni stanovnik Centralne i Latinske Amerike prepoznatljiv je po svom izgledu: čupavom žbunastom repu, dugom telu i pljosnatoj glavi s dugim rilom. Telo mu je prekriveno oštrom dugom dlakom nalik na slamu koja na repu dostiže i pola metra dužine.

Kao što mu i ime kaže, mravojed jede mrave. Na njegovom jelovniku svakodnevno se nađe i do 30.000 mrava ili termita. Da bi došao do ručka, mravojed prednjim šapama rastura ulaz u mravinjak ili humku termita, a zatim kroz svoje cevasto rilo usisava životinjice, pomažući se pri tom i tankim jezikom, dugim oko pola metra, ovlaženim lepljivom pljuvačkom. Pošto je gotovo slep, veliki mravojed se pri traganju za hranom oslanja na svoje oštro čulo mirisa, kojim može da namiriše kolonije mrava i termita na velikoj udaljenosti. Mravi i termiti nisu naročito hranljivi, pa mravojed čuva energiju krećući se usporeno.

Pored toga, veliki mravojed je sisar s najnižom telesnom temperaturom, koja iznosi oko 32 stepena Celzijusa. Veći deo dana provodi dremajući. Spava i po 16 sati, umotan u svoj žbunasti rep kao u toplo ćebe. Sklonište pronalazi u šupljim kladama ili u žbunju. Veoma osetljiv sluh upozorava ovu životinju na to da su u blizini grabljivice - pume i jaguari. Veliki mravojed se tada sklanja, a ako ga grabljivci ipak napadnu, brani se snažnim prednjim šapama na kojima ima duge kandže. Zbog ovih dugih noktiju prinuđen je da hoda na člancima.

Usporen i dobroćudan, veliki mravojed često strada kao plen obesnih lovaca ili neukih seljaka, koji ga ubijaju misleći da je štetočina koja im napada stoku. Prirodnjaci procenjuju da se broj ovih simpatičnih životinja zbog uništavanja njihovih prirodnih staništa na poljima i u šumama Centralne i Latinske Amerike u poslednjih deset godina smanjio za 80 procenata.