Dopinguju se da bi bili „fit“ na radnom mestu

Prema istraživanju koje je naručila jedna nemačka kuća koja se bavi zdravstvenim osiguranjem, svaki peti ispitanik je barem jednom gurnuo ruku u fioku s lekovima kako bi uz pomoć „nedozvoljenih sredstava” povećao svoje radne rezultate na poslu.

S obzirom na broj stanovnika Nemačke, to znači da se radi o ogromnoj vojsci od dva miliona zaposleni koji barem ponekad uzimaju doping za odlazak na posao, a njih čak 800.000 uzima ga redovno!

Žestoke tablete za uspeh
U ispitivanju uopšte nije bilo reči o „običnim” stimulansima za poboljšanje koncentracije poput kafe, cigareta, alkohola ili vitaminskih tableta. Naime, reč je o žestokim preparatima kakvi se, u normalnim okolnostima, izdaju samo na lekarski recept i to za teške poremećaje kao što su Alchajmerova bolest, demencija, poremećaj
hiperaktivnosti ili nedovoljan kapacitet srca. Posebno poglavlje čine psihofarmatici, posebno sredstva protiv depresije. Naravno, ilegalna opojna sredstva koja takođe nisu retkost u poslovnom svetu, poput kokaina, uopšte nisu ni obuhvaćena ovim ispitivanjem.

Odakle im recept?
Autori istraživanja napominju kako je posebno zanimljivo na koji način zaposleni dolaze na ideju da medicinskim preparatima povećaju svoj radni rezultat. U svakom drugom slučaju, doping im savetuje prijatelj ili kolega s posla, a u svakom trećem slučaju - njihov lekar!
Zato je naručilac istraživanja malo bolje pogledao koje lekove primaju njegovi osiguranici i da li je ikada dijagnostikovana bolest zbog koje bi taj lek trebalo uzimati. Šokantni rezultati otkriveni su kod leka protiv demencije, „piracetama” - u 97 odsto slučajeva taj lek se propisuje osobama kod kojih uopšte nema te dijagnoze ili čak za one za koje taj lek nije ni dopušten.

„Moraju da funkcionišu kao sat”
Naravno, i autorima studije bilo je jasno da su ovakvi rezultati samo posledica jednog drugog problema. Hans Diter Nolting, direktor instituta IGES, koji je i sproveo ispitivanje, ističe da mnogi zaposleni „smatraju da 24 sata na dan moraju da budu u vrhunskoj formi”, a dodatni problem predstavlja i jednostavnost nabavke takvih
medikamenata putem interneta.
U svakom slučaju, kuća koja se bavi osiguranjem (DAK) smatra da su rezultati istraživanja katastrofalni. Ne samo zbog trenutnog troška za lekove koji nisu potrebni, nego mnogo više zbog kasnijih troškova.

Skupo odvikavanje
Posebno u slučaju uzimanja psihofarmatika, gde postoji velika opasnost od zavisnosti, dok za mnoge druge lekove i ne postoje studije koje bi prikazale šta sve čini nepotrebno dugotrajno uzimanje tih lekova.
Baš kao i u svetu sporta, i u poslovnom svetu se može pretpostaviti kako važi ono staro pravilo da se ništa ne stiče besplatno. Ili se plaća unapred, treningom i pripremama za koje se mora imati vremena ili kasnije, kada zbog dopinga vrhunski sportisti propadaju.
Zato su depresije, psihički slomovi, napadi panike i neuroze najčešće psihičke smetnje menadžera koji su u jednom trenutku ipak „pukli”. Njihovo lečenje u tom slučaju izuzetno je skupo, a mora da ga plati zdravstveno osiguranje.

Izvor: Blic