Gracije nestaju polako
Lekari sve brže i efikasnije otkrivaju dopingovane sportiste

Marlen Oti, gracija sa Jamajke, vlasnica je 34 medalje na međunarodnim atletskim manifestacijama! Na Olimpijskim igrama je osvojila sedam medalja, na svetskim šampionatima rekordnih 14. Nepunih 48 časova uoči Svetskog prvenstva u Sevilji, „crna gazela" je suspendovana. Prvi put je testirana posle mitinga u Lucernu, 5. jula 1999. godine, kada je pobedila na 100 metara, i tada je otkriveno da je koristila nedozvoljenu supstancu nandrolon.

Otijeva je zahtevala novu kontrolu, rekavši:
- Sve ću učiniti da dokažem istinu. Dugujem to sebi, porodici, zemlji, navijačima i atletici koju obožavam.

Međutim, dr Arne Ljunkvist, predsednik medicinske komisije IAAF, takođe razočaran još jednim doping skandalom, odlučno je rekao:
- Atletičari misle da su korak ispred nas, ali se varaju. U konzumiranju nedozvoljenih materija obazrivi su uoči velikih takmičenja, kiksnu kada su u pitanju mali mitinzi.

Marlen je tako sa 39 godina stigla na stub srama. Neki su je branili:"Nije luda da u tim godinama uzima doping", drugi su je napadali: „Ko može da pobeđuje bez nedozvoljenih sredstava sa 40 godina"...

I pored svega, Atletska federacija Jamajke proglasila je Otijevu nedužnom i dozvolila joj da se takmiči, dok je IAAF preporučila da se do konačne odluke „odmara". Bila je prijavljena da trči na mitingu u Karlsrueu, ali su organizatori ovog takmičenja, posle oštrih protesta IAAF i Atletske federacije Nemačke, odlučili da Jamajčanki otkažu gostoprimstvo. Otpao je potom i miting u Barseloni...

A onda su počele priče o Svetskom prvenstvu u Sevilji. Portparol IAAF Đorđo Reineri demantovao je optužbe da su rukovodeći ljudi Međunarodne amaterske atletske federacije predlagali Marlen da zataškaju doping skandal ako ona odustane od učešća na SP u Sevilji zbog tobožnje povrede.

Naime, u izjavi Marlen Oti, koju je „Rojtersu" prosledio njen agent Danijel Cimerman, navodi se da su takav predlog izneli generalni sekretar IAAF Ištvan Đulai i direktor takmičenja IAAF Sandro Đovaneli. U toj izjavi je stajalo da je Marlen predlog odbila jer bi time priznala svoju krivicu, odnosno korišćenje stimulativnih sredstava.

- Bila sam u odličnoj formi i spremna za takmičenje i meni je jasno da IAAF nije želeo da doping afera bude objavljena pre početka Svetskog prvenstva - kaže Oti u svojoj izjavi i navodi da joj je Đovanela rekao da „nije dobar momenat za izlazak u javnost pošto ima mnogo novinara koje interesuju samo skandali"

Naravno, Đorđo Raineri je demantovao tvrdnje 40-godišnje Jamajčanke.
- Niko nikada iz IAAF nije tražio od Marlen Oti da kaže da je povređena. To je apsolutni falsifikat!

Bilo kako bilo, Arbitražno veće IAAF, ukinulo je suspenziju Marlen Oti. Utvrđeno je da laboratorija nije uradila korektno anti doping testove 5. jula 1999. godine u Lucernu. Marlen Oti je tako učestvovala na Olimpijadi u Sidneju, ali sa 40 godina nije uspela da se popne na pobedničko postolje, na cilj je stigla četvrta.

Još jedno veliko ime nije ni videlo Sidnej, zbog pozitivnog doping nalaza. Si Džej Hanter, svetski šampion u bacanju kugle, konzumirao je nandrolon. Dik Paund, potpredsednik MOK, obelodanio je da je test izvršen na „Bliset igrama" u Oslu, 28. jula. Hanterov slučaj je trebalo da istražuje Američka atletska federacija, a princ Aleksandar de Merod, u to vreme šef medicinske komisije MOK, potvrdio je da je koncentarcija nandrolona bila 1.000 puta veća od dozvoljene granice, odnosno dva nanograma po mililitru urina.

- Ništa ne znam o testu, sve su to gluposti - izjavio je Čarls Vels, agent Si Džej Hantera, ali su to bile reči u prazno pošto je divovski Amerikanac (32) odmah otkazao učešće na Olimpijadi, uz objašnjenje da nije sanirao povredu kolena. Ipak, nije priznao da je uzimao nedozvoljena sredstva, i pored podatka da je čak četiri puta bio pozitivan tokom 2000. godine. Hanter je u junu i julu tri puta bio pozitovan na nadrolon, a poslednji put je „pao" krajem septembra.

- Ne znam kako se to dogodilo, obećavam da ću učiniti sve da skinem ljagu sa svog imena. Definitvno, nikada nisam koristio doping. Mislio sam da nikada neću biti fotografisan od svoje žene Merion Džons. Možda nisam baš najbolja osoba, ali zašto bih koristio doping? Atletika mi nikada nije bila na prvom mestu, za 10 godina sam napredovao samo 14 santimetara. U atletici sam da bih mogao sa suprugom da džabe putujem po svetu.

U to vreme, Merion Džons je podržala supruga:
- Poslednjih nekoliko dana bile su veoma teški za oboje. Ovde sam da podržim svog muža. Bez obzira na sve, ja verujem u pravni sistem i da će na kraju sve doći na svoje mesto - rekla je Merion u Sidneju odmah pošto je osvojila zlato na 100 metara.

Si Džej Hanter i Merion Džons upoznali su se 1996. godine kada se ona oporavljala od povrede stopala posle karijere u košarci. Hanter je dao otkaz na trenersko mesto na Univerzitetu Severna Karolina, jer pravila na koledžu ne dozvoljavaju ljubavni odnos između studenta i trenera. Poznavaoci prilika kažu da je ogromna ljubav krunisana brakom 1997. godine, ali se Hanteru na prvom mestu zamera što se prema supruzi ponaša kao telohranitelj, štiti je od novinara, fotoreporterskih bliceva, stalno je pored nje i stvorio je sliku da se o njenoj karijeri brine više nego ona sama...

Ljubav, međutim, dođe i prođe, kod Si Džeja i Merion burna veza kratko je trajala, pre nekoliko meseci su se razveli.
Piše: Jovan Sekulić

Ben Džonson tri puta "pozitivan"

Kontroverzni kanadski sprinter Ben Džonson, posle pet godina borbe po raznoraznim sudskim dvoranama, najzad je dobio pravo da se žali na doživotnu suspenziju sa atletskih takmičenja. Sud u Torontu ustanovio je da je tokom procesa 1993. došlo do greške u proceduri.

Svojevremeno najbrži čovek na svetu, popularni "Big Ben", poreklom sa Jamajke, kažnjen je do kraja života pošto je 1993. godine, posle mitinga u Montrealu, drugi put u karijeri (prvi put u Seulu na OI), uhvaćen prilikom doping kontrole. Odluka suda u Torontu, međutim, ne znači da će vremešni Džonson imati prava da se takmiči u Kanadi, sve dok ne podnese protestnu tužbu Međunarodnoj amaterskoj atletskoj federaciji (IAAF).
- Srećan sam, ali nemam vremena da skačem od sreće - bio je komentar Bena Džonsona.

Tako se doktor Džekil preko noći pretvorio u mistera Hajda. Posle skoro decenije borbe u kojoj su mu advokati bili oružje, umesto sprinterica, sud u Torontu je najzad dao zeleno svetlo da krene u bitku protiv najstrože kazne - doživotne suspenzije sa atletskog borilišta.

Ben Džonson je rođen 30. decembra 1961. godine u Falmutu na Jamajci. Kanadski državljanin postao je 1967, a godina 1987. bila je godina "Velikog Bena". Trijumfovao je u 21 trci na 100 metara, uključujući i finale na Svetskom šampionatu u Rimu. Džonson je bio prvi, bolji od svemoćnog Karla Luisa, a trijumfovao je postavivši svetski rekord sa 9,83, srušivši zemljaka Donovana Bejlila - 9,84.

Prokletstvo želje za nekontrolisanom moći obrušilo se na Džonsona posle Olimpijskih igara u Seulu 1988. kada je posle trijumfa na 100 metara, na doping kontroli otkriveno da je konzumirao steroide. Oduzeto mu je sve, zlatna medalja, prestižna mesta u knjigama večitih.

Posle kazne, vratio se polako. Ali, na Gran pri mitingu u Melburnu, leta 1993. godine usledio je novi udarac. Ponovo pozitivan doping test, takođe na steroide i - doživotna suspenzija. Nema sumnje da se Ben dopingovao, i sam je priznao da je koristio najubojitiji stimulans, uvek uz opasku "pa svi koriste doping". Sada, kada se dokazala brzopletost kojom je vođen postupak slučaja iz 1993. potvrđeno je i da je čitava afera iskorišćena prvenstveno kao opomena za ostale sportiste. Neko izgleda uvek mora da bude žrtvovan za "više ciljeve". Gledajući šta se sve od tada do danas dešavalo, očito ni doživotna suspenzija jednog od najvećih sprintera svih vremena, nije imala efekata.

Za Bena Džonsona, međutim, i treća je bila - nesreća! Opet je bio dopingovan! Posle testiranja u kanadskom centru za etiku u sportu (oktobar 2000.) po treći put je bio pozitivan.
- Prva analiza pokazala je da se u Džonsonovom urinu nalazi zabranjena supstanca hidrohlorotiazid - saopštio je u Otavi direktor ovog centra, Viktor Lašans.

Ovu vest potvrdio je i Benov agent Moris Krobotek objašnjavajući to činjenicom da je Džonson morao da uzima neke diuretičke lekove koji sadrže neku zabranjenu supstancu. I to je bio konačan kraj Bena Džonsona, koji je sanjao da se "opere" na sidnejskoj Olimpijadi, a eto doživeo je novu bruku i na najgori moguć način zatvorio svoju atletsku knjigu.

Atletika, međutim, ne može bez bruke velikana. U avgustu 1999. suspendovan je i američki sprinter Denis Mičel. Osvajaču bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine i Svetskim prvenstvima 1991. i 1993. na 100 metara, kazna je počela da teče 1. aprila 1998, kada je prvi put bio na doping kontroli, a trajala je do 31. marta 2000. godine. IAAF je na ovaj na čin preinačila odluku Američke atletske federacije (USTAF), koja je decembra prošle godine dozvolila Mičelu da učestvuje na takmičenjima.

- Doping komisija USTAF je napravila veliku grešku odlukom od 24. decembra 1998. - stoji u saopštenju IAAF. Mičelu je (tada imao 33 godine) na doping kontroli u svom domu na Floridi utvrđeno veliko prisustvo zabranjenog hormona testosterona. Atletski čelnici u zemlji, oslobodili su ga na osnovu izjave da je prisustvo nedozvoljenih stimulansa nastalo kao posledica burne noći sa suprugom i neumerene količine alkohola popijene za vreme rođendanskog slavlja.
- Popio sam desetak piva i četiri puta imao seks sa suprugom. Za rođendan moja dama je morala da dobije dobar poklon - rekao je tada Mičel, a atletski rukovodioci u Americi prihvatili su njegovo objašnjenje.

IAAF je, međutim, posle odluke USTAF da dozvoli Mičelu da trči, odlučila da sazove Arbitražnu komisiju. U međuvremenu, Mičel je nastavio da se takmiči, čak je i pobedio na nacionalnom šampionatu, a 2. avgusta se predstavio i publici u Švedskoj. U reprezentaciji, na Svetskom prvenstvu u Sevilji, posle nove, važeće odluke nije bio, zamenio ga je Tim Harden, četvrtoplasirani na šampionatu SAD u Judžinu.

Interesantno je da je IAAF drugi put za dve godine nanela udarac Američkoj atletskoj federaciji poništavanjem njihovih odluka u slučaju doping afere. Meri Slejni Deker, bivša svetska šampionka na 1.500 i 3.000 metara, takođe je imala visok nivo testosterona na doping kontroli posle olimpijskih kvalifikacija 1996. godine. USTAF je odlučila da joj se dozvoli da trči, ali je IAAF preinačila odluku. Nažalost, dok se sastala Arbitražna komisija IAAF, dvogodišnja kazna je istekla, tako da je Slejnijeva samo ostala bez novčane premije na Svetskom prvenstvu u dvorani 1997. godine.

Vrlo je interesantna slučaj Amerikanca Brajana Bronsona, u to vreme najboljeg atletičara sveta na 400 metara prepone koji je prošle sezone suspendovan zbog pozitivnog doping testa na kontroli posle mitinga u Rimu 14. jula 1998.
- Uzorak urina Brajana Bronsona pokazao je abnormalnu koncentraciju steroida - istakao je tim povodom Đorđo Raineri, portparol IAAF.

Suspenzija je startovala 19. marta 1999. godine, ali njena dužina do sada nije određena. Ono što zbunjuje je osmomesečno kašnjenje sa obelodanjivanjem izveštaja o rezultatima kontrole.
Piše: Jovan Sekulić

Strah od kineskog plivanja

Misterija uspeha kineskih plivačica se nastavlja... I naveliko intrigira - do straha! Rezultati plivačica iz najmnogoljudnije zemlje na svetu uvek su pod sumnjom, bez obzira što su bile pod rigoroznom kontrolom u poslednjih pet godina.

Niko nije zaboravio 1994. kada su Kineskinje tajfunski protutnjale i poobarale mnoge rekorde, osvajale maltene sve što se moglo osvojiti na Svetskom prvenstvu u Rimu. Konkretno, od 16 zlatnih, osvojile su čak 12! Nedugo zatim, na Azijskim igrama u Hirošimi, čak sedam devojaka, od kojih je većina učestvovala na SP u Rimu, pale su na doping kontroli. Četiri godine kasnije, na SP u Pertu (Australija) četiri zvezde kineskog plivačkog tima morale su da spakuju kofere.

Kako se bližila Olimpijada u Sidneju kineske plivačice su opet postale trn u oku, pogotovo velesilama kakve su SAD i Australija. Na Panpacifičkim igrama u Sidneju, gde se održala i Olimpijada, Australijanci su briljirali i uspeli da se izjednače po broju zlatnih medalja (13) s Amerikancima. Prvi čovek australijskog plivanja Don Talbot, međutim, nije se radovao, već ovako rezonovao:

- Niko ne zna šta nam sprema Kina za Sidnej! Na Panpacifičkim igrama su učestvovali s trećom kategorijom takmičara. Ne znamo njihov potencijal, ne znamo ni šta planiraju. Prema tome, dok ne dobijemo pravi uvid, ne možemo se prsiti i govoriti da smo u vrhu samo Amerikanci i mi. Sa Kinezima se nikad ne zna.

Ni Međunarodna plivačka federacija, pritisnuta od elitnih članova, a poučena lekcijama iz Perta i Hirošime, ne prestaje da steže obruč oko Kineza. Četiri plivačice: Čen Jan, Nian Jun, Sun Kiksi i Tijan Bin, suspendovane su na po četiri godine zbog dopinga, ali nije obelodanjeno kog. Ostala je zagonetka šta su konzumirale. Ali, ako je suditi po dužini, može se pretpostaviti da je reč o prvoj kategoriji zabranjenih supstanci.

I odmah su počela nagađanja u stilu: da li je opet reč o nekom misterioznom i egzotičnom napitku? Jer, 1994. godine, kasnije se saznalo, Kineskinje su konzumirale supu od kornjače i eliksir od kornjačine krvi. Naravno, to nije bilo sve... Vang Vei i Ksiong Guoming, kineske reprezentativke u plivanju, kažnjene su s po tri godine zabrane takmičenja odlukom Upravnog odbora Svetske plivačke asocijacije (FINA).

Suspenzija Vangove počela je da teče 13. aprila 2000. godine, pošto je tek tada istekla dvogodišnja kazna. Ksiong je, međutim, odmah suspendovana pošto je njena prethodna kazna trajala od 1994. do 1998. godine. Diskvalifikovane su sa svih takmičenja na kojima su učestvovale od 8. marta 1999. godine. Obe su imale pozitivan nalaz na klenbuterol, posle iznenadnog testa u martu. Pre toga, Ksiong je kažnjena četvorogodišnjom zabranom posle pozitivnog doping testa na Azijskim igrama u Hirošimi 1994. dok je Vang suspendovana posle dopingovanja na Svetskom šampionatu 1998. u Pertu.

- Zapanjen sam, ovo je već drugi put da Ksoing ima pozitivan nalaz. Bila je među sedam dopingovanih na Azijskim igrama 1994, a FINA smatra da zaslužuje samo trogodišnju zabranu - ljutito je komentarisao Don Talbot, trener australijske plivačke reprezentacije, najveći pobornik pooštravanja kazni u slučajevima uzimanja dopinga. - Ako ne želimo da potpuno upropastimo plivanje, Kineskinje bi trebalo doživotno diskvalifikovati!

Na udaru su i laboratorije, kao i dugotrajna procedura ispitivanja uzoraka. Pravila predviđaju da svaki takmičar mora da prođe "A" i "B" kontrolu. Proglašava se pozitivnim samo ako oba testa daju identične rezultate. Ukoliko je prvi nalaz sporan, takmičari imaju pravo da učestvuju na mitinzima i šampionatima sve dok se ne uradi i test "B", a to traje mesecima.

- Niko ne može da me ubedi da je sa najmodernijim tehnologijama kojom nauka raspolaže, postupak analize krvi Kineskinja trajao pet meseci! Ne smemo da podlegnemo ucenama i dozvolimo ovakvu bruku - zaključio je Talbot.

Pod lupom sumnje našlo se u najmanju ruku "čudno" ponašanje plivačica iz najmnogoljudnije zemlje na svetu i na Panameričkim igrama. Uoči početka nadmetanja u bazenu, od 20 prijavljenih reprezentativki, 14 je naprasno odustalo od učešća pod izgovorom da imaju druge obaveze!?

Ipak, strah od Kineskinja prouzrokovao je i strah kod Kineskinja... Doping afere u samoj selekciji rasturile se šampionsku ekipu plivačica pred Olimpijske igre pa su nekada neprikosnovene plivačke gracije u Sidneju igrale drugorazrednu ulogu. Ipak, na nedavno održanom Svetskom prvenstvu u plivanju, vaterpolu i skokovima u vodu u japanskoj Fukuoki, Kinezi su se vratilu u elitu. Po broju osvojenih medalja bili su među pet najboljih. Ali, daleko od starog sjaja...

Kažnjavaju se sportisti, ali se suspenduju i laboratorije. Međunarodni olimpijski komitet (MOK) i njegova Medicinska komisija, suspendovali su laboratoriju za doping kontrolu u Seulu, otvorenu za vreme Olimpijskih igara 1988. a koja će ostati u istoriji svetskog sporta zauvek zapisana jer su njeni stručnjaci otkrili da se dopingovao veliki kanadski sprinter Ben Džonson.

Kako je saopšteno u sedištu MOK-a u Lozani, druga laboratorija koja je suspendovana i izgubila licencu za 1999. godinu je u Kopenhagenu. Testiranje spremnosti - kadrovske i tehničke - svake laboratorije vrši se u određenim vremenskim intervalima i potom se objavljuje lista verifikovanih laboratorija. Princip je veoma jednostavan: laboratorijama se šalju uzorci, koji su već analizirani i ishod analize je potvrđen u nekoliko laboratorija MOK, i potom se nalazi upoređuju. Obe laboratorije i u Kopenhagenu i u Seulu "pale" su na uzorcima koje su proglasili pozitivnim, iako su bili - negativni.

Saopšteno je, takođe, da je laboratorija u Lisabonu, koja je takođe suspendovana, ponovo vraćena na listu posle provere. Za 1999. godinu otvoreni su novi centri u Aziji: Penang u Maleziji i Bangkok na Tajlandu.

Jugoslavija je samo jednom imala verifikovanu laboratoriju za doping kontrolu: bilo je to 1984. godine na Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu. Laboratorija je izgubila licencu već na narednoj kontroli.

U ovom trenutku, MOK je "zeleno svetlo" dao za 24 laboratorije. Po abecednom redu: Atina, Bangkok, Barselona, Blemfonten (Južna Afrika), Gan (Belgija), Helsinki, Hudinge (Švedska), Indijanopolis, Keln, Kreiša (Nemačka), Lozana, Lisabon, London, Los Anđeles, Madrid, Montreal, Moskva, Oslo, Pariz, Pengang (Malezija), Peking, Prag, Sidnej i Tokio.
Piše: Jovan Sekulić

Slučaj Vujasinović
„Sestra jednog našeg igrača iz Rome nabavila je vitamine, bili su biljnoga sastava, doktori su mi dozvolili upotrebu"

Posle Ratka Rudića na SP 1975. u Kaliju (sada selektor SAD), koji je doživeo doping-traume, u nevreme, pred Evropski šampionat u Italiji, Vlada Vujasinović, po mnogima najkompletniji igrač planete, suočio se sa istim problemom. U nedelju, 8. avgusta, obelodanjeno je da su Vujasinović i Mađar Benedek bili dopingovani na utakmici Roma-Florencija (9:5).

Tibor Benedek i Vlada Vujasinović bili su pozitivni na doping kontroli italijanske lekarske komisije Vaterpolo saveza. Naravno, tadašnji šampion Italije, Roma, takođe je došla u nezavidnu situaciju, jer se postavilo pitanje hoće li titula ostati u večnom gradu.

Predsednik Stručnog saveta VSJ Vlaho Orlić, pokušao je da spusti loptu na zemlju objašnjavajući da je Vujasinović u to vreme imao problema sa uhom i primao određene madikamente. Najbolji mađarski vaterpolista Benedek bio je kategoričan da nije uzimao nikakva zabranjena sredstva, uz ogradu: "Sećam se da mi je sam lekar Rome dao neku pomadu koju sam upotrebio". Italijanska štampa je, međutim, otkrivala detalje oko afere dopinga u plej-ofu. Nalazi lekarske komisije italijanske vaterpolo federacije, govore da su Benedek i Vujasinović bili pozitivni na doping testu. Sumnjalo se na preparat "kolstebol", anabolik koji je sastavljen od "alfa trofoderma" i "trofoderma".

Učinilo se 11. avgusta da je sunce obasjalo Vujasinovića. Jer, iz Rima su potvrdili kako je naš as dobio famozni lek pre utakmice sa Florencijom, ali da je dr Frančesko Ralota, lekar Rome, prijavio uzimanje leka, kako propisi i predviđaju. Što bi značilo da je na vreme signalizirao upotrebu medikamenata koji je kasnije u doping kontroli "obeležio" Vujasinovića kao pozitivnog.

U ceo slučaj umešali su se i Plivačka federacija i Olimpijski komitet Italije. Oni su zatražili od laboratorije u Kelnu da ubrza postupak, kako bi se sve znalo do 22. avgusta 1999. godine kada reprezentacije prijavljuju spisak igrača za EP u Firenci (2-11. septembar). Pričalo se tada o "igrama van bazena" jer je Mađarska branila zlato, a Jugoslavija srebro iz Sevilje.

Nažalost, laboratorija u Kelnu je 26. avgusta potvrdila da su Vujasinović i Benedek, asovi Rome, bili pozitivni i posle druge kontrole. Očekivala se odluka LEN i FIN...

- U pitanju su tablete efedrina - objašnjavao je sekretar Stručnog štaba plavih, Petar Prlainović. - A one nisu takve snage da mogu nešto da promene u organizmu. Kod Benedeka je situacija potpuno drugačija, pronađeni su znatno jači steroidi. I nemački lekar, specijalista, potvrdio nam je da Vujasinović nije koristio efedrin radi stimulansa, napomenuvši da se slični stimulansi mogu uzimati i kroz hranu.

Olimpijski komitet Italije (KONI) suspendovao je Vujasinovića i Benedeka, kao i trećeg osumnjičenog, Frederika Vaninija koji je bio u senci dvojice svetskih asova. A čitav slučaj je potom prebačen na nadležnost Italijanske plivačke federacije (FIN). I onda je stigla odluka: Vladimir Vujasinović neće igrati na 24. šampionatu Evrope u Firenci, jer je lekarska komisija Olimpijskog komiteta Italije (KONI) izrekla presudu koja glasi: mesec dana zabrane igranja (koliko je dobio i Italijan Vanini). Tada je bilo jasno da jedan od najboljih plavih delfina neće igrati za Jugoslaviju na EP, ali će zato biti u mogućnosti da nastupi na Svetskom kupu u Sidneju, koji je ujedno i kvalifikacioni za Olimpijske igre u Sidneju 2000. godine. Mađar Tibor Benedek je dobio zabranu igranja od devet meseci zbog mnogo težeg prekršaja. Kazna za Vujasinovića je počela da teče 27. avgusta.

- Sestra jednog našeg igrača iz Rome nabavila je vitamine - objašnjavao je potom Vujasinović. - I on je predložio da ih koristimo. Za svaki slučaj, otišao je kod naših stručnjaka da proveri i oni su dali zeleno svetlo. Na njima piše da su samo biljnog sastava i da nema nikakvih hemikalija. Ja, pošteno rečeno, do tog slučaja nisam ni čuo za efedrin, niti mi je dužnost da to znam. Uostalom, kako mi je objasnio moj advokat, to nije prvi takav slučaj. I ona sama je nedavno, u svojoj praksi, imala sličnu situaciju sa jednim drugim igračem. Od nje sam saznao da je u Italiji praksa da, recimo, na kutijicama lekova ili sličnih preparata bude izostavljeno upozorenje, kao što je bilo i u ovom slučaju.

I dok je Vujasinović, u neku ruku, bio zadovoljan dužinom kazne, kada je već moralo da do nje dođe, Vaterpolo savez Jugoslavije rešio je da presavije tabak...

- VSJ, tačnije naša reprezentacija, teško su oštećeni odlukom da Vujasinović ne igra na EP - obznanio je generalni sekretar Dragan Solomun. - VSJ će podneti tužbu Međunarodnom olimpijskom komitetu (MOK) protiv KONI, koji je vodio aljkavo i tendenciozno čitav slučaj. Naime, trojica vaterpolista su optuženi za doping 26. juna, a suspendovani tek 26. avgusta. Drugim rečima, da je sve bilo regularno, kazna Vujasinoviću bi istekla i on bi bio u plavom sastavu u Firenci. Znajući da našeg reprezentativca ne mogu kazniti više od mesec dana, zbog težine prekršaja, KONI je u saradnji sa FIN otezao sa suspenzijom kako bi je doveo u okvire buduće kazne.

Sve je bilo toliko providno, a učinjeno sa željom da se plavi oslabe za EŠ, što je, na žalost, i ostvareno. Plavi su Evropski šampionat u Firenci završili na sedmom mestu. Koliko je Vujasinović važan za plavi sastav govore i ovi podaci: na olimpijskim igrama u Sidneju vaterpolisti su stigli do bronze, a na Evropskom prvenstvu koje je odigrano juna meseca u Mađarskoj Jugoslavija je osvojila zlatnu medalju. A Vujasinović je proglašen za najboljeg igrača Starog kontinenta. Samo mesec kasnije, plavi su osvojili srebro na Svetskom prvenstvu u Fukuoki, Vujasinović je u polufinalu lob udarcem u poslednjim sekundama odlučio meč sa Rusima, što je sigurno bio gol šampionata, i opet bio jedan od najzaslužnijih za drugo mesto na planeti...

Drugo gorko jugoslovensko vaterpolo iskustvo datira još od daleke 1975. godine. Na Svetskom prvenstvu u Kaliju za dopingovanje je optužen Ratko Rudić, posle prve probe. Odmah je, brzometno, izrečena kazna od strane lekarske komisije Međunarodne plivačke federacije (FINA), da bi plavi, bez Rudića, završili tek na 13. mestu. Kasnije je, posle druge kontrole, ustanovljena greška na Institutu u Gepingu (tadašnja SR Nemačka) i usledilo je izvinjenje FINA. Međutim, sve to dogodilo se daleko po završetku turnira u Kaliju...
Piše: Jovan Sekulić

Topiću dve godine

Dragutin Topić je pobedio na mitingu u Vupertalu 2. februara s rezultatom 2,31, ali je radost bila kratkog veka. Laboratorija u Kelnu obavestila je IAAF da je pronađeno povećanje norandosterona u organizmu našeg asa. Iako je povišenje ove materije bilo minimalno (sedam jedinica, dozvoljeno je dve i po), bilo je jasno da Topa čeka kazna.

Ipak, počela je "borba". Nažalost, šef antidoping kontrole IAAF Gabrijel Dole je posle dodatne analize obavestio ASJ:
- Utvrdili smo da je nalaz laboratorije u Kelnu tačan. Objašnjenje Dragutina Topića ne može da bude prihvaćeno jer se nalazi smatraju pozitivnim.

To je značilo da Topić neće učestvovati na Svetskom prvenstvu u dvorani u Lisabonu (9 - 11. mart). Umesto priprema za ovo takmičenje, na kom je očekivao medalju, Topić je u ASJ upriličio konferenciju za štampu.

- Ružna prilika da se sretnemo - bilo je prvo što je rekao. - Mislio sam da će povod biti medalja na Dvoranskom prvenstvu sveta, ali tu mogućnost nisam dobio. Zatečen sam situacijom, ali nemam logičnog objašnjenja otkud to u mom organizmu. Veštački je sigurno nisam uneo jer za tim nisam imao potrebu. Želim da odbranim reputaciju, za mojih 30 godina, u atletici sam 18! Nezvanični sam svetski rekorder po broju antidoping kontrola godišnje, prvi put sam bio još na Svetskom juniorskom prvenstvu u Plovdivu 1990. godine. Ova materija istrajava u organizmu 10 do 18 meseci. Zar bih je uzeo uoči Olimpijskih igara u Sidneju, pa Svetskog prvenstva u dvorani i na otvorenom u Edmontonu. Prošle godine van takmičenja kontrolisan sam tri puta, poslednji put u septembru. Stvarno sam zbunjen, moram da se bavim naučnoistraživačkim radom, a navikao sam da se budim i mislim samo na trening. Ovo je stres za mene i moju porodicu. Polazim od toga da sam već kažnjen dve godine, ali želim da se ovo istera do kraja. Neću da se ovako nasilno prekine moja karijera i sruši sve što sam gradio godinama.

Topić, uveren da će dokazati da je nevin, dodaje:
- Kada sam poslao objašnjenje IAAF, ukazao sam na to da postim. Iz hrane sam izbacio belančevine, mleko, meso... Koristim dozvoljene medikamente da se oporavim posle treninga. Možda je organizam zbog posta reagovao drugačije, stručnjaci sa kojima sam se konsultovao ne odbacuju tu mogućnost.

Međutim, Disciplinska komisija ASJ kaznila je Topića s dve godine zabrane takmičenja.
- I antidoping komisija smatra da nije reč o dopingu, već da je posledica korišćenja nekog dozvoljenog sredstva. Postojale su dve verzije: da se Topić kazni s dve godine, ili da se uopšte ne kazni... Da se opredelila za drugu kombinaciju, verovatno bi IAAF izrekla kaznu - objasnio je Ivica Matijević, generalni sekretar ASJ. - Topić ima pravo na žalbu, moguće je da mu Svetska federacija prihvati i smanji kaznu, bilo je i takvih slučajeva, poput Sotomajora...

Jasno je bilo da manje od dvogodišnje kazne Topić nije mogao da dobije. Jer, sigurno bi u tom slučaju sledila "ispravka" IAAF.
- Za nas je slučaj završen i već smo obavestili Svetsku federaciju o kazni.

U izveštaju naše antidoping komisije ukazano je na verovatnoću da Topić nije koristio nandrolon pre takmičenja u Vupertalu, već je povišen nivo norandrosterona posledica uzimanja preparata za suplementaciju (ishrana, proteini, vitamini, energetici). Nažalost, nije bila moguća dodatna analiza u laboratoriji u Kelnu, kako bi se utvrdilo zašto su svi drugi nalazi u normalnim fiziološkim granicama. Međutim, pošto je prema pravilima IAAF takmičar odgovoran i u slučaju da nije znao šta uzima, Disciplinska komisija ASJ izrekla je najblažu moguću kaznu.

Topić se, ipak, ne predaje.
- Videću krajem septembra hoću li se žaliti IAAF, a onda, već na zimu, mogao bih ponovo na zaletište.

Naš najbolji skakač podseća na svoj možda najjači adut: norandrosteron već postoji u organizmu, a pošto je kod njega bio samo blago povišen, mogao je da se javi i nekim bezazlenim povodom. Kako kaže, da je uzimao nandrolon radi dopinga, u nalazu bi se to drastično pokazalo.

- Od atletike niko ne može da me odvoji. Neki kažu, biću mator za Olimpijske igre u Atini 2004. godine, ali o tome ću razmišljati kada dođe vreme. Samo da me zdravlje posluži...

A, upravo učestale povrede stopala su već deceniju najveća muka našeg rekordera. Koščice šetaju, bol je ublažavao blokadama što je možda jedan od uzroka (ne)očekivanih rezultatskih oscilacija.

Topić je danas osmi na večitoj rang listi najboljih skakača sveta s rezultatom 2,38. Najlepše uspomene ipak su vezane za davnu 1990. godinu kada je postao svetski juniorski prvak, suvlasnik svetskog juniorskog rekorda (2,37) i seniorski šampion Evrope u Splitu. U dvorani, na evropskim prvenstvima, osvojio je zlato i tri bronze, jedno treće mesto na Svetskom prvenstvu. Bio je 1995. godine najbolji na Univerzijadi, 1994. treći u seriji Gran pri mitinga, pet puta obarao državni rekord...

Nažalost, četvrta mesta su najveći domet na Olimpijskim igrama (Atlanta 1994) i Svetskom prvenstvu (Sevilja 1999), iako se od Topa na oba takmičenja očekivala medalja.

Ono što IAAF možda nije zaboravio, Dragutin Topić je već jednom bio kažnjen tromesečnom kaznom zbog upotrebe efedrina (koristio kapljice za nos) što mu nije bila otežavajuća okolnost prilikom kazne od dve godine. Ali, može da bude ako se Top bude žalio...

Naš neslavni atletski spisak, međutim, prilično je dug: Ivančić, Milić, Lazarević, Živanova, Ašković, Romeo, Bilač. Najzad, atletičar beogradskog Partizana Vuk Stojanović zaključio je listu pošto je suspendovan zbog toga što je na antidoping kontroli izvršenoj na Kupu evropskih šampiona u Madridu 26. maja bio pozitivan. U urinu Stojanovića pronađena je nedozvoljena supstanca metandijenon, pa mu je ASJ odredio suspenziju do okončanja disciplinskog postupka...
Piše: Jovan Sekulić

Nedavno usvojene norme o dopingu u sportu u stvarnosti teško primenjive

Zakon drumom doping šumom

- Dane Korica: Neću da kažem da se svi u svetu dopinguju nečim, ali kod nas je jako teško "ostati čist" jer imamo malo ljudi koji bi se time bavili i koji bi mogli sportisti da ukažu na to šta je lek, a šta doping. Mi to nemamo i takmičari su pretežno prepušteni sebi- Vladimir Jorga: Vrhunski sport je jeres i nije koristan po zdravlje. Ovi sportisti osetljiviji su i podložni virusima zbog velikog iscrpljivanja. Ako se uz sve to koristi i doping, on samo može imati izuzetno štetan efekat po zdravlje i izazvati trajne posledice

Nedavnim usvajanjem Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, Srbija je u nečemu krenula u korak sa svetom, jer je bar na sportskom polju tim zakonom usaglasila svoje zakonodavstvo sa Evropskom konvencijom o sprečavanju dopinga u sportu, kao i sa Svetskim antidoping kodeksom. Ipak, usvajanje Zakona neće doneti velike poene našoj zemlji u proklamovanoj borbi protiv dopinga, jer, kao što je poznato, nema institucije koje bi taj zakon sprovele u delo.

Nemamo ni lekarsku službu koja bi po strogo utvrđenim pravilima nadgledala zdravlje vrhunskih sportista. Zakonom je predviđeno osnivanje antidoping agencije do kraja godine, koja bi jednom godišnje propisivala listu zabranjenih sredstava, a takođe je predviđeno uvođenje institucije sportskog inspektora, koji bi obavljao inspekciju, naročito prilikom velikih takmičenja...

Kako bi pronašli odgovore na sva pitanja i nedoumice o sprovođenju Zakona o dopingu, pomoć smo potražili od Daneta Korice, svojevremeno atletskog rekordera, a sada sportskog funkcionera Sportskog saveza Srbije i predsednika UO Atletskog kluba Crvena zvezda. - Doping je tek hvatao korene u sportu dok sam se aktivno bavio atletikom. Bilo je toga i tada, ali ja nikad nisam imao takvo iskustvo - kaže Dane Korica, po malo zatečen pitanjem.

Skupština Srbije nedavno je usvojila Zakon o sprečavanju dopinga u sportu. Koliko je taj akt primenjiv u našoj sportskoj svakodnevici?- Taj zakon je sigurno potreban i dobro je da je usvojen u Srbiji.Pominje se osnivanje antidoping agencije?- Jeste i to je u toku... ne znam za ostale, ali od nas (Sportski savez Srbije), Ministarstvo je tražilo da delegiramo dva člana u budući upravni odbor te agencije.

A kako će da obavljaju kontrolu, kad je poznato da naša zemlja nema laboratorije koje bi mogle da ispitaju uzorke za antidoping kontrolu?- Tu već imamo problem, jer je čitav proces kontrole jako skup. Za sada uzorke najčešće šaljemo u laboratorije koje se nalaze u Pragu ili Atini. Pored opreme, za rad laboratorije potrebna je i posebna procedura.

U Zakonu se pominje i uvođenje sportskog inspektora?- Izgleda da se neke stvari stvarno ne razumeju dobro. Da bi taj inspektor mogao da bilo kome uzme uzorak, on mora da ispoštuje jako strogu proceduru, mora da ima laboratoriju... a mi to nemamo. On možda može da uzme uzorak, ali ne sme da ga kontroliše ako nema potrebnu tehniku i pokretne laboratorije... Možda će ti koji su donosili i usvajali zakon da se uozbilje, pa će to možda jednog dana da bude izvodljivo. Pored svega, potreban je i veliki novac, oko milion dolara, da bi jedna takva laboratorija proradila.

Od svih slučajeva "otkrivenog dopingovanja", najviše ih je bilo u domaćoj atletici. Slučajevi Dragutina Topića (suspendovan dve godine), Olivere Jevtić (samo opomenuta) i Vukosave Đapić, kojoj je doping detektovan tokom učešća na Mediteranskim igrama, bacili su senku sumnje na uspehe do tada uzornih sportista?- Neću da kažem da se svi u svetu dopinguju nečim, ali kod nas je jako teško "ostati čist", jer imamo malo ljudi koji bi se time bavili i koji bi mogli da kažu sportisti šta je lek, a šta doping. Mi to nemamo i takmičari su pretežno prepušteni sami sebi - konstatuje Dane Korica, uz uverenje da je čak i samo usvajanje Zakona dobar početak.

Veliki protivnik dopinga i veliki poznavalac ove materije, profesor Vladimir Jorga, ističe da je najvažnija edukacija i komunikacija na liniji sportista - trener - lekar.- Vrhunski sport je jeres i nije koristan po zdravlje. Ovi sportisti niti žive duže, a osetljiviji su, podložni virusima zbog velikog iscrpljivanja. Njihov oporavak je u slučaju infekcija skraćen i nedovoljan. Ako se uz sve to koristi i doping, on samo može imati izuzetno štetan efekat po zdravlje i izazvati trajne posledice - kaže profesor Jorga.

- Koliko sami treninzi iscrpljuju organizam sportiste, govori podatak da imunitet naglo opada posle treninga, što se može utvrditi analizom A imunoglobulina, koji ima nagli pad posle završenog treninga - ističe Jorga.

Korišćenje doping sredstava ima i fizičke i psihičke posledice po zdravlje i izaziva mentalne, duhovne i fizičke promene, a kako kaže profesor Jorga, one često zahvataju i moralno stanje duha. Poznato je da su najveći potrošači dopinga biciklisti, atletičari i bodibilderi. Profesor Jorga kaže da poznaje bar 20 sportista kod kojih je upotreba doping sredstava izazvala oštećenja bubrega. Prekid uzimanja ovih sredstava iziskuje najpre detoksikaciju organizma i obavezan timski rad više stručnjaka, kao i neophodan medicinski nadzor.
   
     

Otkriven genetski doping

Nauka neprekidno ide napred, a nju nažalost prate i nova doping sredstava. Jedan od najnovijih "hitova" u SAD je THG preparat, za koji ne postoji metoda utvrđivanja prisustva u organizmu.Večita trka proizvođača stimulativnih sredstava, od kojih su neka dozvoljena - dok većina ipak nije - dobija "polet" posle informacije koju je javnosti saopštio Olivije Rabin, direktor naučnog sektora Svetske antidoping agencije. Naime, posle razotkrivanja do tada nedetektovanog THG dopinga, koji je izazvao veliku buru i skandal među zvezdama svetske atletike, agencija se našla pred još većim izazovom nakon saznanja da se usavršava genetski doping. Prema sadašnjim mogućnostima antidoping laboratorija, njegovo prisustvo je nemoguće otkriti.- Naučnici su uspeli da promenom genetskog koda uvećaju mišićnu masu na eksperimentalnim životinjama. Taj vid dopinga, istina, još nije primenjen, ali tehnologija za to očigledno postoji - rekao je Rabin, upozoravajući da oni ipak imaju način kojim će se boriti protiv opasnosti genetskog dopinga.- Ukoliko se pokaže da kod nekog sportiste postoje simptomi upotrebe dopinga, mi nismo dužni da ga detektujemo u organizmu da bisno eventualno izrekli kaznu "sumnjivom" takmičaru - zapretio je Olivije Rabin, direktor naučnog sektora Svetske antidoping agencije.
     
     
     
   
   
     

Istorija i statistika

Pred kraj 19. veka evropski biciklisti su uzimali heroin, kokain i šećerne tablete natopljene eterom, a osvajač olimpijskog maratona 1904. godine Tom Hiks je uzimao strihnin. Na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine danski biciklista Knut Jensen preminuo je za vreme trke zbog uzimanja amfetamina, a slična sudbina zadesila je i poznatog britanskog biciklistu Toma Simpsona za vreme Tur de Fransa 1967. godine.Nažalost, upotreba dopinga nije vezana samo za vrhunske sportiste, već ih sve više koriste i rekreativci i mladi sportisti. Užasavajući podaci dolaze iz SAD i Kanade gde različite studije pokazuju kako skoro pet odsto sportista uzrasta do 14 godina koristi humani hormon rasta. Takođe se procenjuje da šest odsto srednjoškolskih sportista koristi androgene i anaboličke steroide, a 15 odsto ih je počelo s uzimanjem pre desete godine! Iako su u široj javnosti androgeni i anabolički steroidi najpoznatiji preparati koji se koriste u svrhu dopinga, postoji niz drugih sredstava s različitim učincima koji se koriste u različitim sportovima. Humani hormon rasta i eritropoetin trenutno su najviše "u modi", kao i već dugo poznati amfetamini i kreatin.Kod nas nema statističkih podataka o upotrebi dopinga u takmičarskom sportu, jer se sve svodi na igru mačke i miša. Da dopinga ima i te kako, možda najbolje pokazuje podatak da je naša carina u februaru ove godina na carinskom prelazu sa Bugarskom, na Gradini, zaplenila 25.000 kroasana - u kojima su bili upakovani steroidi! Bugarska je poznata kao zemlja sa najvećim brojem ilegalnih laboratorija u kojima se proizvode nedozvoljeni preparati, a njihov šverc rasprostranjen je u svim zemljama u regionu.
           
   


Izvor: Glas Javnosti \ N. Matejić, G. Tadić

Ko voli nek izvoli
Ja pre utakmice roknem brufen od 400 mg pa da vidis kako trcim

totalnoi si upravu

@ikos ... pa cak ni to ne valja ....

super drugar i onda ne osetiš ništa pošto jedino dejstvo brufena je što ti ubije bol pa ni ne znaš da li si preforsirao ili nisi,a da ne pričamo koliko ja brufen zdrav za srce...