"Donatori" NVO i dalje stroga tajna

Gotovo polovina nevladinih organizacija nije spremna da iznese podatke o donatorima, a upravo se one najviše zalažu za transparentnost, pre svega države

U jednoj anketi, 30 studenata je odgovaralo na pitanje šta im prvo padne na pamet pri pomenu nevladinih organizacija: 12 sagovornika odgovorilo je nekom vrstom definicije NVO - pet je pomenulo novac i projekte, njih troje povezuje ih sa špijunima, dvoje s prevarom, jedan s neuspešnim studentima, sedam sagovornika nije imalo odgovor...

Tako su govorili studenti, po pravilu veoma obavešteni, ali običan svet kod nas nevladin sektor definiše kao onih desetoro - neke mračne ispostave Zapada, organizacije uglavnom povezane sa parama (opet inostranim), špijuniranjem ili prevarom. Za takvo mišljenje o njima dosta je zaslužna propaganda iz Miloševićevog vremena, kada su nevladine organizacije dugo, sve do 5. oktobra 2000, identifikovane kao organizacije koje se protive dotadašnjem režimu. Tretirane su kao neprijateljske, antivladine i špijunske organizacije.

Posle 5. oktobra 2000. one ne nose takve ni slične epitete, ali njihov status, uticaj, pa i odnos (ne) saradnje sa državnim institucijama ostao je manje-više nepromenjen. Ako se ima u vidu da su gotovo sve nevladine organizacije podržavale smenu koja se odigrala 5. oktobra 2000, moglo bi se zaključiti da se današnja vlast ponela nezahvalno prema nevladinom sektoru.
      

Namćori, ugursuzi i baksuzi

U Kruševcu postoji i deluje Udruženje namćora, ugursuza i baksuza "Dobra narav". Njegovi članovi su ljudi odbojne i oštre spoljašnjosti, ali u suštini dobroćudni. Oni se svakog devetog utorka u godini okupljaju u restoranu hotela "Rubin", gde skupljaju priloge u robi i novcu za štićenike gradskog Doma za nezbrinutu decu. Tom prilikom oni međusobno ne razgovaraju i svi su namrgođeni.
      
   
   

Prema rečima Sonje Liht, ne treba govoriti o "nezahvalnosti, jer Fond za otvoreno društvo nikada nije ništa činio da bi mu neko zbog toga bio zahvalan. Ali, o neodgovornosti i neozbiljnosti svakako može biti reči. Tako su nekadašnji neprijatelji države postali u stvari nepotrebni prijatelji". Ipak, upravo ona, zajedno sa Natašom Kandić, Sonjom Biserko i Biljanom Kovačević-Vučo svojim, blago rečeno, neobičnim nastupima kod običnog sveta stvaraju utisak antisrpskog opredeljenja organizacija na čijem su čelu, kao i ubeđenja da su i sve njihove kolege ispostave Zapada koje svoj "prljav" posao obavljaju za velike pare. Upravo to inostrano finansiranje stvara najveće zabune, jer je jedno istraživanje utvrdilo da gotovo polovina njih nije spremna da iznese podatke o načinu finansiranja - upravo oni koji se najviše zalažu za transparentnost, pre svega države.

- Činjenica je da običan svet zaista ne zna čime se mi zapravo bavimo, čak se misli da nevladin znači "protiv vlade", ali mi smo i nepartijske i neprofitne organizacije - kaže za Glas Milan Nikolić iz Centra za proučavanje alternativa. On objašnjava da je vrlo moguće da mnogi ne prijavljuju prihode upravo iz razloga što ih država tretira kao profitne firme i opterećuje velikim porezima.

- Mi ostali smo svesni da se na sve nevladine organizacije gleda preko stavova "četiri jahačice Apokalipse", koje ponekad zaista imaju i neuravnotežene nastupe, ali ipak smatram da je dobro da postoje. S druge strane ima i ekstremnih organizacija, za koje čujem da primaju ogromne pare iz inostranstva, ali nažalost takvo finansiranje je legalno i biće sve dok se ne utvrdi njihovo destruktivno delovanje. Ne treba zaboraviti da se veliki broj organizacija i ne bavi politikom, već humanitarnim radom, a moj centar radi istraživanja - ističe Nikolić.

Upravo jedna od "četiri jahačice" Sonja Biserko, koja je na čelu Helsinškog komiteta za ljudska prava, ističe da nije tačno da ih običan svet smatra anti-Srbima i izdajnicima.

- Baš pre dva meseca urađeno je istraživanje prema kojem nam veruje 25 odsto građana, što je više nego vladi. Čitava ova kampanja koja se bori protiv nas smišljena je zato da se za sve loše što se događa u društvu okrivi nevladin sektor, tako da očekujem da budemo krive i za Kosovo. Da li iznosim antisrpske stavove? Naprotiv, to radi vlada - zbog nesaradnje sa Hagom, zemlja trpi posledice, a preti nam i suspenzija pregovora sa EU - kaže ona. Biserko demantuje i da prima, kao što se priča, ogroman novac "za razbijanje države".

- Sve podatke o našem poslovanju imate na našem sajtu, a sve donacije iz inostranstva idu preko SDK i tu nema ni dinara koji smo utajili. A što se tiče našeg navodnog bogaćenja, i dalje svi živimo isto i u istim stanovima, bolje pogledajte šta su u proteklom periodu stekli političari i koliko su se obogatili - zaključila je naša sagovornica.

Inače, pravni status domaćih nevladinih organizacija regulisan je Zakonom o društvenim organizacijama i udruženjima građana. Udruženje građana može osnovati bilo kojih deset državljana Srbije i Crne Gore s pravom glasa, a uslov za rad je registracija. Za registraciju i rad međunarodnih nevladinih organizacija još nema adekvatne zakonske regulative, pa na teritoriji Srbije deluju na osnovu uverenja koje i dalje izdaje MUP.

S druge strane, one su uglavnom prepuštene same sebi, sopstvenoj kreativnosti i spremnosti stranih donatora da finansiraju njihove projekte. Gotovo sve nevladine organizacije funkcionišu na projektnom principu. Projekti se zasnivaju na procenjenim potrebama društva. Najpre se na osnovu detaljnih istraživanja utvrđuje problem prioritetan za rešavanje. Potom se analiziraju rešenja kako bi najbolje i najbrže taj problem trebalo otkloniti ili bar ublažiti, imajući u vidu mogućnosti i predviđajući efekte i reakcije građana na aktivnosti koje će biti sprovedene.

Obračunava se cena projekta, uključujući sve troškove - od hemijskih olovaka i goriva koje će biti potrebno, do materijala i aktivista koji će biti angažovani u realizaciji. Detaljno pripremljen izveštaj podnosi se donatorima koji odlučuju o sudbini projekta. Ma koliko bio dobro formulisan i opravdan, projekat ne mora biti i finansiran. I ako donator podrži realizaciju projekta, finansiranje počinje tek jednim delom neophodnih sredstava, s onoliko novca koliko je nužno za početak. Za svaki naredni korak traži se posebno odobrenje. A stiže, najčešće, kontrola. I ne samo jedna: osim donatora, i država se veoma interesuje za sredstva i način njihovog trošenja.

Nevladine organizacije, po mišljenju Nenada Konstantinovića iz Otpora, imaju četiri osnovne funkcije u kojima se jasno mogu definisati odnosi vlade i NVO. One bi trebalo da omoguće podršku u ostvarivanju onih vladinih programa koji su specifični, odnosno programa usmerenih na određene društvene grupe. Drugo, trebalo bi da sarađuju s vladom po principu partnerstva na ostvarivanju zajedničkih projekata. Dalje, nevladine organizacije bi trebalo da uspostave kritički stav prema vladi, odnosno da ukazuju vladi na loše poteze i upozoravaju na moguće negativne posledice po građane. Najzad, NVO bi trebalo da budu neka vrsta kontrole, što bi značilo pozivanje na odgovornost i smenjivanje onih koji su direktno krivi za lošu situaciju u pojedinim društvenim oblastima.
      

Jedna vlada i oko 3.000 nevladinih

Pre nešto više od deset godina, 1994. bilo je 196 nevladinih organizacija, a već 1997. njihov broj porastao je na 695. Krajem devedesetih dolazi do prave hiperinflacije, pa ih je već 2000. bilo oko 2.000. Posle 5. oktobra pojavljuje se oko 800 novih. Kada je 1998. donet "Šešelj-Miloševićev" Zakon o Univerzitetu i kada je po njemu jedan broj univerzitetskih profesora ostao bez posla, Beogradski krug je započeo akciju "U odbranu Beogradskog univerziteta" kojim je pokušao da spreči nepravdu, pozivajući se na evropsko i svetsko zakonodavstvo. Zbog pomenutih i velikog broja drugih antirežimskih aktivnosti, 1999. godine se pojavljuje lista proskribovanih na kojoj se nalaze nevladine organizacije koje na bilo koji način i po svaku cenu treba zatvoriti. Pored Otpora na prvom mestu, na listi se našao i Centar za proučavanje alternativa, a sličnim neprijatnostima su bili izloženi i Nataša Kandić (Fond za humanitarno pravo), Sonja Liht (Fond za otvoreno društvo), Žene u crnom i mnogi drugi.


Izvor: Glas Javnosti \ Milan Mijailović

Niko me  ne moze ubediti da NVO ne zastupaju interese onih koji ih placaju

Ko je donator stranaka u Srbiji, vidimo da ne oskudevaju?

NVO se po definiciji ne bori za pozicije vlasti, dok je to strankama cilj No1, a ne znamo ko to "zaliva"!!!

Stranke bar ne mogu da primaju donacije iz inostranstva 

ma imamo svakakve NVO, pola treba ukinuti. Ali sustina je: doneti valjan zakon koji zabranjuje finansiranje NVO iz inostranstva, i naravno, sprovoditi taj zakon.

Po takvom zakonu ni npr. Crveni krst ne bi mogao da dobija lekove, cebad itd. iz inostranstva.

A kuhinje Crvenog krsta -- i drugih NVO-a -- spasle su 10% Srbije od gladi u jednom teskom periodu.

Nevladina organizacija koja je zbrinula 5000 izbeglickih porodica u Vojvodini. Otkupljivali su po vojvodjanskim selima stare kuce + 3 hektara zemlje. Prednost su imale viseclane porodice sa decom. Taj projekat je radjen skoro ilegalno zato sto su stalno bili progonjeni od tadasnjeg rezima u Srbiji. Procena da je time oko 25000 izbeglica zbrinuto. Taj projekt je finansiran iz inostranstva.

proterati NVO gov.a ako ne pokazu svoje izvore...

Dobro, dobro, napadate me k'o da sam . Logicno je da Crveni Krst, kao globalna organizacija treba da se finansira iz inostranstva, jer je kod nas samo ogranak, valjda. Ali, nemam ja nista protiv da NVO dobijaju pare iz inostranstva ali da se zna gde one to trose i u koju svrhu. Logicno je da su finansije neophodne za humanitarne organizacije, ali kod nas se skoro sve tako predstavljaju.