Vesti :: Ekonomija
Dinar oslabio, uprkos intervenciji NBS
25. Novembar 2008 | 09: 18
Izvor : Beta
Dinar je oslabio za 0,8 odsto i pao na najniži nivo ove godine, a zvanični srednji kurs je 88,5089 dinara za evro.

Narodna banka Srbije u ponedeljak je intervenisala sa 30 miliona evra da bi sprečila preteranu promenu kursa dinara.   Srednji kurs je u ponedeljak bio 87,7769 dinara za evro.

Srpska centralna banka je u novembru uključujući i intervenciju od ponedeljka prodala 232 miliona evra na međubankarskom tržištu, na kojem se formira kurs dinara. 

Dinar je prvog dana ove sedmice ojačao za 0,58 odsto prema evru nakon višednevnog slabljenja.   Dinar je od 14. do 21. novembra neprestano slabio izgubivši 4,42 odsto vrednosti prema evru. Od početka novembra evro vredi više od 84 dinara, dok je na početku oktobra kurs bio oko 76,7 dinara za evro, a 31. oktobra srednji kurs bio je 84,99 dinara za evro.   

Tokom oktobra NBS je prodala 269 milona evra na međubanakarskom deviznom tržištu da bi sprečila prevelike dnevne oscilacije kursa i doprinela usklađivanju odnosa ponude i tražnje.   Ove godine evro je najslabiji bio 7. avgusta, kada je njegov srednji kurs bio 75,7543 dinara.   Devizni kurs se formira na međubankarskom tržištu, a primenjuje se od 8.00 sati narednog radnog dana.   
Izvor:Studi B

Који је реалан курс динара            
Марко Ковачевић   
четвртак, 27. новембар 2008.
(Сажетак: Курс динара који је био уназад неколико година је реалан и дугорочно одржив. Ако БиХ може да има стабилну валуту, нема оправдања да то Србија не може. Имајући у виду структуру српске привреде, потребно је водити политику стабилног курса. Девалвација неће допринети смањивању спољнотрговинског дефицита и проузроковаће једино инфлацију. Велике осцилације, какве смо имали ове године, такође негативно утичу на извоз. Због страха проузрокованог светском финансијском кризом и шпекулативних улагања постоји притисак на страни тражње за девизама и НБС мора да води одговорну политику, да не уништи стабилност и поверење који су годинама тешко стицани. Нема на свету богатог друштва са нестабилном валутом.)

Курс динара утиче на животни стандард, трговци најављују нове ценовнике, а дужници са евро клаузулама плаћају све веће рате. Једно од најзанимљивијих питања данас у Републици Србији је који је то реалан курс динара.

Девалвација?

Једна од уобичајених мантри које се могу чути у медијима и јавности, честа скоро као она од евронаиваца, који мисле да ће нам улазак у Европску унију решити све проблеме, јесте да курс динара није реалан, а наш спољнотрговински и платни биланс би били побољшани ако динар смањи своју вредност према евру. Тако економиста Милан Ковачевић пише да ће курс помоћи да се створи некакав повољнији однос између увоза и извоза и да имамо мањи негативни салдо у текућем рачуну.1 И увек се позивају на лако схватљиву и популарну, што не значи аутоматски и исправну, теорију да девалвацијом страна роба постаје скупља, па се мање увози и троши, а домаћа постаје јефтинија (гледано кроз страну валуту), што подстицајно делује на извоз.

Међутим, девалвација сама по себи не значи аутоматско побољшање спољнотрговинског и платног биланса. Да бисмо имали очекивани (горе описани) утицај, мора бити испуњен услов из Маршал-Лернерове теореме. Маршал-Лернеров услов је: збир еластичност тражње за извозом и еластичности тражње за увозом мора бити већи од 1. Другим речима, извоз и увоз, на макроекономском нивоу, морају бити осетљиви на цене. Резултати истраживања која су обављана деведесетих година и поновљена недавно показала су да Маршал-Лернеров услов за привреду Србију није испуњен. (оцењен еластицитет извоза је 0,507, а увоза још мање).

Да би сви могли да прате текст, Маршал-Лернеров услов у случају Србије овде ћемо објаснити крајње поједностављено. Ако се узме у обзир структура извоза и увоза Србије, без обзира на то колико се променио курс, ми морамо да увозимо нафту, сировине, машине и робу широке потрошње која се не производи код нас. Са друге стране ми нећемо повећати извоз ЕИ Ниш телевизора или Заставиних аутомобила (чак и ако се наставе производити) јер такву робу нико неће да купи по било којој цени. Српска привреда не производи конкурентну робу, а та неконкурентност се не може решити променом курса.

Девалвација у случају Србије увек производи само једно – инфлацију.

Осцилације курса и извоз

Занимљив је и однос волатилности националне валуте у односу на извоз, односно како девизни ризик у смислу непредвидивих осцилација утиче на исти. Познато је да волатилност динара негативно утиче на српски извоз2, али у недостатку конкретнијих података и истраживања за Републику Србију послужићемо се истраживањем за Хрватску, које не мора бити потпуно меродавно, али може бити индикативно.3 „Конкретно, 1-постотно повећање волатилности, у посматраном би моделу резултирало смањењем извоза за 0,86 одсто. Може се, дакле, закључити да хрватски извозни сектор карактерише аверзија према ризику реалног течаја домаће валуте.” Ако претпоставимо да је оваква ситуација и у Србији, то даје један додатни разлог да Народна банка Србије треба да прикуца курс динара у односу на евро што фиксније, односно да дозволи што минималнију осцилацију курса.

И ово ћемо покушати да објаснимо. Само повећање распона у којем динар осцилира (на пример, осцилације од 75 до 90 у поређењу са 82–84) доводи до умањеног извоза, и то у износу који је вероватно око 5 одсто. На поједностављеном примеру ово би значило: ако неки привредник, који користи домаће сировине и рад, има могућност да извезе неку робу и при курсу 83 оствари профит од 10 одсто, при овако израженој осцилацији курса он ће одустати од посла јер му прети опасност да смањење вредност евра поједе сву добит. Са друге стране, привредници нису коцкари и они неће улазити у послове где би рачунали да ће курс бити 90.

И на крају, нису земље чланице Европске уније, пре увођења евра, без разлога увеле правило да све валуте између себе имају фиксне курсеве, са одступањима ±2,25 одсто од централних паритета.

Страх и шпекулације

Страх грађана Србије од немогућности подизања уштеђевине из банака је због сећања на деведесете сасвим разумљив. Показало се да је данашњи банкарски систем ипак много стабилнији, али је одређени број људи повукао депозите. То је, наравно, изазвало тражњу за девизама и притисак на курс. Али није то велики проблем, грађани ће вратити депозите у банке кад се увере да је све сигурно.

Већи проблем су хартије од вредности Народне банке. Само је укупна вредност (репо сток) краткорочних ХОВ са роком доспећа од четрнаест дана – чијом продајом је НБС повлачила динаре – достигла 26. септембра 2008. максималну номиналну (реоткупну) вредност од 3.250 милиона евра, по курсу који је важио на тај дан. Након 10. октобра настаје нагла редукција овог стока, па се вредност стока до почетка новембра смањила за око 900 милиона евра. Од тога се више од половине појавило као додатна тражња за девизама на девизном тржишту и утицало на смањење девизних резерви којима рукује НБС.4

Шта се заправо дешава (са једним делом девизних резерви, поједностављено гледано)? Страни инвеститори, као у време СИВ-а Анте Марковића, пласирају капитал у хартије од вредности НБС-а, претворе евре у динаре и онда се НБС хвали високим девизним резервама. Те исте паре за које НБС (то јест порески обвезници преко буџета) плаћају камату од 15 одсто НБС пребаци у „првокласне стране банке“ и положи по камати од 5 одсто. Е онда исте те или друге стране банке пласирају паре у Србију по камати од 15 одсто и свима лепо (осим пореским обвезницима). Дошла је светска финансијска криза, која се, између осталог, одразила на појачану опрезност финансијских институција у САД и у Европи5. Шпекуланти са почетка кажу ми вам више не верујемо, или им просто требају паре, ето вам ваше хартије, вратите нам евре. И нормално је да се девизне резерве смањују. Тај део девизних резерви ће се одлити (све са каматама), и то врши притисак на страну тражње за девизама, па НБС мора да продаје евре, и око тога не треба превише дизати прашину. Тај део девизних резерви и јесу биле шпекулације, нису ни постојале у суштини, осим у причи нашег гувернера.

Поставља се само питање шта ће нам таква монетарна политика. Па боље да уведемо currency board, попут БиХ, ако већ НБС не зна како треба да ради (не мислим да је currency board нешто добро). Који се то циљеви сада постижу политиком високе референтне каматне стопе кад привреди прети рецесија?

Закључак

Можемо закључити да би евентуална девалвација донела искључиво штету Србији, проузроковала би инфлацију, а стандард грађана би опао. До сличног закључка дошли су и Никола Тасић и Мирослав Здравковић6: „Велика промена реалног курса динара (депрецијација) релативно мало може помоћи извозницима. Са друге стране, увоз у још мањој мери зависи од реалног курса како највећи утицај на увоз у дугом року има фонд пензија и плата. Стога, смањивање вредности динара може имати значајне негативне последице по макроекономску стабилност (раст цена, билансе пословних банака, задуженост становништва и предузећа, итд.).”

Из свега произилази да је стабилан курс динара реалан и пожељан и да НБС и Влада требају да нађу друге мере економске политике да би решавали проблем дефицита, који је посебно наглашен у условима светске финансијске кризе. Повећање извоза се не може постићи манипулацијом курса, већ само растом продуктивности и инвестицијама у реални, извозно оријентисани сектор.

И још једном, нема другог излаза осим јачања старог и стварања новог извозно оријентисаног сектора, а то се не ради помоћу курса. Динар мора бити стабилан ако желимо да живимо као богато друштво, и нема на свету богатог друштва са нестабилном валутом.

..naravno da dolazi na svoje mesto. a realno mesto mu je 150 din za evro..

А шта ти мислиш да цене неће да прате тај раст? Има све да поскупи дупло.

mene pitaš? ...pa naravno da hoće..ja i kažem da smo naje*ali

Они ће наравно девалвирати динар и замрзнути пензије и покушати да замрзну плате у јавном сектору али онда следе штрајкови у здравству и просвети. Биће гадно.

 e to je ono shto sam govorio  Strane banke izvalace novac iz Srbije !

reshenja nece biti dok se ne nacionalizuje bankarski sektor ,ili barem stavi pod drzavnu kontrolu   

narodna banka usvojila set mera
Stabilniji kurs, skuplji krediti
Autor: Danijela Nišavić | Foto:d. stefanović | 09.12.2008. - 07:56


Dinar jača. Današnji srednji kurs evra iznosiće 84,7585 dinara. Monetarni odbor, kako je i najavio Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, juče je usvojio set mera koji je doprineo stabilizaciji kursa. Ovi potezi centralne banke, međutim, imaju svoje lice i naličje. S jedne strane kurs se smirio, ali, s druge, kako kažu bankari, neminovno je poskupljenje kredita kako za građane, tako i za privredu.

Usvojenim merama predviđeno je povećanje procenta obračunate obavezne rezerve u evrima, koji se drži u dinarima, sa dosadašnjih 20 na 40 odsto.
 

- Takođe, između ostalog, menja se i način obračuna dinarske i devizne obavezne rezerve, čime će se doprineti da višak oslobođene devizne likvidnosti ostane u bankarskom sektoru umesto da se koristi za razduživanje banaka u inostranstvu ili za smanjenje depozita iz inostranstva - ističu u NBS.
Slavko Carić, potpredsednik Izvršnog odbora „Erste banke”, kaže da je svaka mera NBS kao medalja sa dva lica.
- S jedne strane smirio se kurs, a s druge, povećale su se cene izvora dinarskih sredstava, odnosno smanjila se dinarska likvidnost. Može se očekivati da će dinarski krediti biti još skuplji, a to će pogoditi kako građane, tako još više privredu - naglašava Carić, dodajući da bankarski sektor očekuje da to bude privremena mera centralne banke, jer će, u protivnom, uticati loše na ukupnu dinarsku likvidnost u Srbiji, imajući u vidu da je preporuka Evropske centralne banke da se kamatne stopa lokalnih valuta i evra što više približavaju.
Osim dinarskih kredita, može se očekivati da će poskupeti i krediti u evrima i oni sa valutnom klauzulom. To je, kako kaže Zoran Petrović, potpredsednik Izvršnog odbora „Rajfajzen banke”, posledica mere da se 40 odsto devizne rezerve banaka izdvaja u dinarima.
- Dinarska kamatna stopa je viša u odnosu na evro stopu, pa su i troškovi refinansiranja takve obavezne rezerve znatno veći. Naravno, konkurencija može donekle delovati stabilizirajuće na rast kamatnih stopa. Pretpostavljam da će se NBS odlučiti na korigovanje referentne kamatne stope kada se uveri da pritisci na devizni kurs i inflaciona očekivanja neće ugroziti projektovanu inflaciju za 2009. To bi moglo da se dogodi u prvom kvartalu iduće godine - naglašava Zoran Petrović.
Mere NBS, prema rečima Vladimira Vučkovića, profesora na „Megatrend univerzitetu”, imaju za cilj da prilično grubo primoraju banke da prodaju devize i da ta povećana ponuda deviza doprinese padu kursa.
- Kurs je imao tendenciju rasta, i došao je na tržišnu rastuću putanju. I privrednici i ekonomisti su pričali da kurs evra treba da bude na višem nivou, međutim - sada se koristi čitav arsenal mera koji ne bi trebalo da ima veze sa kretanjem kursa - ukazuje Vladimir Vučković.

Mere startuju od danas do 31. januara
-referentna kamatna stopa ostaje na 17,75 odsto
-menja se obračunavanje obavezne rezerve u evrima, deo koji se drži u dinarima sa 20 na 40 odsto - primena odmah
-izmene osnovice za obračun dinarske i devizne rezerve koju čine obaveze po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva, kao i devizne subordinirane obaveze - počinje primena od 18. decembra do 17. januara 2009, pa zaključno sa obračunskim periodom 18. maj - 17. jun 2009.
-smanjivanje takozvane neto otvorene pozicije banaka sa sadašnjih 20 na 10 odsto, kako bi se banke manje izlagale riziku od kretanja kursa - primena od 31. januara 2009.

Zaduženje bez limita od 15. decembra

Od 15. decembra za građane čije su rate zbog rasta kursa evra u dinarima znatno porasle neće važiti pravilo da mesečno kreditno zaduženje ne sme da pređe 30, odnosno 50 odsto zarade kada je reč o stambenim zajmovima. Ova mera je slaba uteha onima koji su kreditno zaduženi i čije su rate u dinarskim iznosima zbog jačanja evra za protekla dva meseca porasle, a čije su zarade realno opale.

Novo pravilo odnosiće se samo na klijente koji su taj odnos poštovali u trenutku dobijanja kredita i ako je prekoračenje nastalo zbog rasta kursa. Kako je objasnila Mira Erić-Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, centralna banka će doneti pravni akt kako bi banke ovu odluku mogle i da sprovedu.
Korist od ove mere, međutim, najviše će imati bankari, jer će im donošenjem neophodnih propisa biti omogućeno da ne odvajaju više novca u kategoriju rizičnijih plasmana. Inače, od prvog dana jula merom NBS kreditno opterećenje klijenata (koje sme da bude 30 odsto mesečnih primanja, odnosno 50 odsto ako je reč o stambenim pozajmicama) banke su, pored već standardnih rata za kredite i otplatu kartica, počele da uračunavaju i pet odsto od dozvoljenog minusa po tekućem računu. Primena ove odluke nije se odnosila na stare dužnike.
- Ukoliko bi banke postupile striktno po ranijoj odluci NBS, došlo bi do toga da bi jedan deo njihovih klijenata bio zadužen više od 30, odnosno 50 odsto od svojih redovnih mesečnih primanja, a samim tim banke bi bile dužne da klasifikuju takve klijente i njihove kredite u lošiju kategoriju rizika - kaže Nebojša Đorđević, član Izvršnog odbora „Alfa banke”.
Imajući u vidu sadašnje okolnosti, kaže naš sagovornik, to bi negativno uticalo na koeficijent adekvatnosti kapitala banaka, što bi primoralo banke da obezbede povećanje svog osnovnog kapitala. To je, kaže Đorđević, malo verovatno, pošto bi banke u ovom trenutku mogle znatno da povećaju svoj kapital jedino na dva načina - izdavanjem novih akcija u zemlji, što se odnosi na domaće banke, ili kroz dodavanje kapitala iz inostranstva za one koje imaju osnivača u inostranstvu. Otuda i tumačenje da ova mera predstavlja, pre svega, olakšicu bankama.


Izvor: Blic

Ма долази кур-мој
Ајде мало да се подсетимо. Крајем 2003. (сећам се јер се тад рушила ненародна влада Живковић-Јовановић) динар је био око 90. Инфлација је следеће године била 18%, а динар је пао на око 80, касније још више...
Е сад бих волео да видим ту вишу математику да ми објасни како онда динар није прецењен.

Гувернер каже овако - курс се формира тржишно и мерама Народне банке. Значи, не формира се чисто тржишно, човек вам је сам признао. Те мере су дизајниране тако као да постоји само један проблем у Србији - инфлација.
Да се разумемо, мени лично ово чак и одговара. Конкретно, баш сам у понедељак платио рату од 55 ојра, па ме дошло неких 200 кинтаћа мање. Али ко нема посао, и не може да га нађе, нека зна коме да се "захвали".

Такође, било би добро видети (кад би могло), ко је продао евре у четвртак, а купује их сада. Само пратити траг новца

treba samo da se kaze " nema ranjenih" i