Sokrates- istoriju pišu i gubitnici

socrates

Tvojportal.com Sócrates Brasileiro Sampaio de Souza Vieira de Oliveira je sahranjen danas u rodnom gradu Ribeirao Preto u saveznoj državi Sao Paulo. Imao je 57 godina. Iza sebe je ostavio ženu i šestoro dece. Na utakmici u nedelju Fiorentina - Roma navijači Fiorentine su ga ispratili transparentom: “Doktor je odleteo na nebo da bi pozdravio Boga”.


Kada se polemiše o tome koja je fudbalska reprezentacija najbolja u istoriji svetskih prvenstava, neki kažu da je to Brazil iz '58-me, neki da je to Mađarska iz 54-te, a neki da je Nemačka iz 1990-te. Ipak, ako fudbalske sladokusce pitate koja je reprezentacija igrala najlepši fudbal, velika većina će se složiti da je to Brazil na prvenstvima 1982. i 1986.
Reprezentacija koju je predvodio kapiten Ziko sa Falkaom, Žuniorom, Tonjino Sarezom i naravno Sokratesom, činila se kao nesumnjivi naslednik Garinče, Pelea, Didija i ostalih. Ipak to se nije desilo. Iako se njihove igre pamte i danas, ova generacija nije uspela ništa da osvoji. Oba pomenuta prvenstva su započela Sokratesovim pogocima i furioznom igrom u grupi, sa po tri pobede. Ono što se dešavalo kasnije može se nazvati nedostatkom sreće, usudom fudbala lepog na oko ili jednostavno sticajem okolnosti. U Španskoj Gvadalahari naleteli su na Italijane, koji su kasnije postali i prvaci. Tri katastrofalne greške brazilske odbrane iskoristio je Paolo Rosi. Brazilci su uporno stizali prednost: prvo je izjednačio Sokrates, potom Falkao, a onda kada su svi videli 3:3, Zof je na čudesan način odbranio Falkaov udarac glavom. Kroz četiri godine došla je ova družina još spremnija, padali su redom Španci, Alžirci, Irci, Poljaci, a onda je došlo četvrtfinale sa Fracuzima. Igralo su u Gvadalahari. Prokletoj Gvadalahari koju kao da je neko selio iz Španije u Meksiko samo da bi Brazil ispao sa prvenstva. Ziko je na toj utakmici promašio dva penala, pre toga nikad nije promašio. Trener Brazila je tvrdio da je Ziko mogao da pogodi sto penala za redom, ipak, te večeri nije bilo tako. Penal je promašio i Sokrates. Najbolji igrači sveta su samo oni koji osvoje Mundijal. Oni koji to ne uspeju nisu najbolji pa ma koliko podsećali na njih.
Doktor je odigrao 60 utakmica za Brazil i postigao 22 gola, za svoj Korintijas je igrao 6 godina i na 297 utakmica je postigao impresivna 172 gola. Nastupao je i za Flamengo, Santos i Fiorentinu.
Na terenu je bio aristokratičan kao nijedan fudbaler pre ili posle njega. Visok, gospodstven, proračunatog trka koji je više podsećao na hod. Ipak, ta prvobitna lenjost se brzo pretvarala u brutalno efikasnu završnicu. Nešto poput južnoameričkog Krojfa. Na terenu je delovao hladno i proračunato, ali je duga kosa i brada govorila i o slobodarskom duhu i kontinetu sa koga je dolazio. Podsećao je nemalo na svog kolegu, lekara i borca za slobodu, Ernesta če Gevaru, jer i sam je bio borac za slobodu. Za slobodu fudbala.
Pored fudbalske karijere završio je i studije medicine, zbog čega je i dobio čuveni nadimak. Da je pravi inteletktualac među sportistima dokazao je i nakon završetka sportske karijere pišući kvalitetne kolumne i to ne samo na temu fudbala, već i politike, društva i umetnosti. Ipak u Sokratesu nije pobedio intelektualac. Njegova sudbina je više ličila na sudbinu slavnog prethodnika iz reprezentacije Garinče. Alkohol ga je uzimao pod svoje još dok je aktivno igrao, a naročito kasnije. Ova navika ga je postepeno uništavala, a poslednjih godinu dana je uglavnom proveo u bolnici. Sa Garinčom ima još jednu sličnost, gomilu dece koja je ostala iza njega, ali i još veću gomilu dece koja je trčala za loptom zbog njega.

                                                                                      V.M.

Нема рекламирања.