IN < - Dogodilo se na današnji dan - >LO
(1/611) > >> :: Odgovori!
1154. На енглески престо дошао Хенри ИИ, први владар династије Плантагенет. Учврстио је краљевску власт и ограничио власти барона и судску власт цркве, због чега је дошао у сукоб са Кантерберијским надбискупом Томасом Бекетом, који је по његовом налогу убијен 1170. Започео је освајање Ирске 1171.
1741. Умро руски поморац и истраживач данског порекла Витус Беринг, на дотад непознатом острву које је касније добило његово име. Исте године у августу Беринг је открио полуострво Аљаску. По њему је северни део Тихог океана назван Берингово море, као и пролаз који спаја Северно море с Тихим океаном.
1793. Генерал Наполеон Бонапарта добио је прву значајну битку када је од Енглеза преузео Тулон.
1842. САД су признале независност Хаваја, али амерички утицај остао је доминантан. Хавајска острва су анектирана 1898, а 31. августа 1959. постала су 50. држава САД.
1851. Умро енглески сликар Џозеф Малорд Вилијам Тарнер, један од највећих пејзажиста у историји сликарства. Тарнеров сликарски поступак ослобођен академизма и његово откриће пуне светлости и чисте боје значајно су утицали на француске импресионисте и поентилисте.
1863. Енглески проналазач Фредерик Волтон патентирао је у Лондону подни прекривач - линолеум.
1902. Рођен глумац Ралф Ричардсон, једна од најзначајнијих личности енглеског позоришта. С једнако великим успехом тумачио је улоге у Шекспировим и модерним драмама, у комедијама и тагедијама, а прославио се и на филму.
1905. Усвојен је први устав Црне Горе, "Никољдански устав", којим је држава конституисана као уставна монархија.
1906 - Рођен руски државник Леонид Иљич Брежњев, председник Президијума Врховног совјета СССР од 1960, а након смењивања Никите Хрушчова 1964. генерални секретар Комунистичке партије ШСР и главни протагонист совјетске унутрашње и спољне политике до смрти 1982.
1941. После неуспеле офанзиве на Москву у Другом светском рату, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом.
1946. У Индокини избио рат између војске под водјством Хо Ши Мина и француских колонијалних трупа.
1950. Савет НАТО-а именовао америчког генерала Двајта Ајзенхауера врховним командантом снага НАТО у Европи. Ајзенхауер је био један од најзначајнијих савезничких команданата у Другом светском рату и председник САД 1952. и 1956.
1958. Председник САД Ајзенхауер упутио, први пут у свету, божичне честитке преко сателита.
1965. Са 54,5 процената гласова бирача Шарл де Гол е победио на председничким изборима у Француској Франсоа Митерана.
1972. Јужнокорејски танкер "Јужна звезда" испустио више од сто хиљада тона нафте поред Омана.
1972. Капсула васионског брода "Аполо 17" спустила се у Тихи океан. Тиме је окончан амерички програм "Аполо" летова на Месец са људском посадом.
1984. Британски и кинески премијери Маргарет Тачер и Џао Цијанг потписали су у Пекингу споразум према којем Хонгконг од 1. јула 1997, после 99 година британске управе, прелази под суверенитет Кине.
1991. Република Српска Крајина прогласила Книн за главни град, а Милан Бабић, дотадашњи председник владе, преузео је функцију председника Републике. Тиме су уједињене две територијално неповезане јединице у Хрватској под контролом Срба - Крајина и Српска област Славонија, Барања и Западни Срем. РСК је престала да постоји у августу 1995, када су хрватске снаге заузеле те територије, а око 250.000 Срба избегло је у Босну и СР Југославију.
1995. Први војници из Русије стигли у Босну где ће се укључити у мисију очувања мира (ИФОР), која је по одлуци Савета безбедности УН поверена снагама НАТО.
1996. Умро је Марчело Мастројани, звезда италијанске кинематографије.
1997. Сингапурски путнички авион "Боинг 737-300" срушио се близу индонежанског града Палембангаре. Несрећу није преживео нико од 104 путника и чланова посаде.
2001. У социјалним немирима који су захватили Аргентину на хиљаде људи широм земље опљачкало је око 100 самопослуга. Протести у којима је погинуло више од 20, а рањено преко 100 људи, избили су када је влада најавила да ће увести строжије економске мере како би отплатила страни дуг од 132 милијарде долара.
2002. Хрватска влада усвојила је Резолуцију о приступању ЕУ.
2002. Словенија добила нову владу чији је премијер Антон Роп.
2003.У Загребу умро професор Економског факултета и познати хрватски економиста Бранко Хорват (76).
1355. Умро српски цар Душан Стефан Немањић, син краља Стефана Дечанског, краљ Србије од 1331. У Скопљу 1346. крунисан за цара Срба, Грка и Арбанаса. У време његове владавине Србија била на врхунцу моћи, простирала се од Коринтског залива на југу до Дунава на северу и од Јадрана на западу до Егејског мора на истоку. Односе у држави уредио збирком закона, Душановим закоником, објављеном 1349, допуњеном 1354, коју историчари сматрају уставом тадашње феудалне српске државе. Сахрањен у манастиру Светих Архангела код Призрена, који је у време турских освајања срушен до темеља.
1582. У Француској прихваћен Грегоријански календар.
1795. Рођен немачки историчар Леополд фон Ранке, оснивач модерне грађанске историографије. Поред романско-германске, бавио се и историјом југоисточне Европе, посебно историјом Срба и Турака, при чему му је саветник и сарадник био Вук Караџић. Његово дело "Српска револуција" сматра се једном од најбољих књига о Првом и Другом српском устанку.
1912. У Лондону почела мировна конференција Турске и балканских земаља, после победе балканских савезника и освајања готово свих турских поседа у Европи. Конференција завршена потписивањем Лондонског мировног уговора 30. маја 1913, којим се Турска одрекла европских провинција до линије Енос-Мидија, али су сукоби балканских савезника око разграничења водили у нови рат.
1937. Умро немачки генерал Ерих Лудендорф, један од кључних немачких команданата у Првом светском рату. Смењен 1918. после неуспелих офанзива у пролеће и лето те године. Био посланик националсоцијалистичке странке у Рајхстагу и један је од идеолога касније нацистичке агресивне војне доктрине и поборник тоталног рата.
1945. Карл Ренер изабран за првог председника аустријске Друге републике.
1960. Основан Фронт националног ослобођења Јужног Вијетнама, комунистичко политичко крило антиамеричких герилских снага Вијетконг.
1968. Умро амерички писац Џон Штајнбек, добитник Нобелове награде за књижевност 1962. Постао славан тридесетих година XX романима који се баве последицама велике економске кризе и побуном неконформистичке младе генерације.
1970. Под притиском радничких немира и штрајкова, оставку поднео шеф владајуће Пољске уједињене радничке партије Владислав Гомулка. Наследио га Едвард Гјерек.
1971. Председник Пакистана Ага Мохамед Јахја Кан поднео оставку после пораза пакистанских трупа у рату са Индијом у Источном Пакистану и предао власт Зулфикару Али Бутуу.
1973. У Мадриду убијен премијер шпаније и близак сарадник генерала Франка Луис Кареро Бланко, у експлозији бомбе активиране кад је наишао његов аутомобил.
1974. Умро српски вајар Ристо Стијовић, члан Српске академије наука и уметности. Аутор многих споменика, изванредно стилизованих животиња и птица у камену. Најбоља дела остварио у дрвету.
1982. У 95. години умро Артур Рубинштајн, амерички пијаниста пољског порекла, један од најчувенијих у XX веку, посебно познат по интерпретацијама Шопена и новије шпанске клавирске музике.
1986. У највећим демонстрацијама од почетка Културне револуције у Кини, преко 30.000 студената протестовало у Шангају тражећи демократске слободе.
1987. У најтежој мирнодопској несрећи на мору, судар филипинског ферибота "Дона Паз" и једног танкера преживело 11 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота. "Дона Паз" био регистрован за превоз највише 1.500 људи.
1989. САД почеле инвазију на Панаму с 12.000 војника, којима се придружило још толико америчких војника стационираних у Панами, ради збацивања бившег америчког штићеника, премијера Мануела Антонија Норијеге.
1990. Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварнадзе, кључна личност совјетских реформи које су довеле до окончања "хладног рата", поднео оставку упозоривши Парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи.
1991. Председник реформске владе СФРЈ Анте Марковић поднео оставку због опструкције реформског програма Савезне владе коју су спроводили републички политички лидери. Марковић није хтео да прихвати савезни буџет који је назвао ратним буџетом. После његове оставке реформе заустављене, а Југославија се убрзо распала.
1992. У Југославији одржани превремени савезни, републички и локални избори. На изборима за председника Србије Слободан Милошевић у првом кругу победио Милана Панића. Представници опозиције указали на бројне неправилности и манипулације током избора.
1995. Амерички авион "боинг 757" са 164 путника и члана посаде, који је летео од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије. Несрећу преживело четворо људи и један пас.
1996. У Београд допутовала Комисија ОЕБС на челу с бившим премијером Шпаније Фелипеом Гонсалесом како би испитала регуларност локалних избора у Србији пошто је, под притиском иностране јавности и свакодневних протеста широм Србије, председник Слободан Милошевић био присиљен да прихвати арбитражу ОЕБС.
1998. Американка нигеријског порекла Нкем Чукву родила осморке, што је био први такав познат случај. Најмања беба умрла седам дана касније.
1999. На основу оптужнице Међународног суда за ратне злочине, СФОР ухапсио генерал-потпуковника Војске Републике Српске Станислава Галића, команданта Сарајевско-романијског корпуса од октобра 1992. до маја 1994. Галића 5.децембра 2003. Хашки трибунал осудио на 20 година затвора због злочина против човечности над цивилима у Сарајеву од 1992. до 1994.
2001. Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о слању Међународних безбедносних снага за помоћ Авганистану под командом Велике Британије, као подршку привременој антиталибанској влади.
2001. У 95. години умро бивши председник Сенегала Леополд Седар Сенгор. Познат и као један од најзначајнијих франкофонских песника, Сенгор био први Африканац који је постао члан француске Академије наука и уметности.
2002. У Немачкој, на основу потернице Интерпола, ухапшена власница пропале пирамидалне "Дафимент банке" Дафина Милановић и изручена Београду, где је оптужена за проневеру око 19 милиона марака.
Događaji
1781. Austrijski car Josif II Ediktom o toleranciji priznao slobodu veroispovesti i oduzeo katoličkoj crkvi položaj državne crkve.
1881. U Beogradu osnovano Društvo novinara Srbije, jedno od najstarijih u Evropi. U Beogradu tada izlazila 22 lista i časopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Društva bio srpski pisac Laza Kostić, tada urednik "Srpske nezavisnosti".
1937. U Holivudu održana premijera filma Volta Diznija "Snežana i sedam patuljaka", prvog celovečernjeg crtanog filma u filmskoj istoriji.
1948. U Irskoj potpisan zakon o konstituisanju Irske Republike. Irska 1949. proglasila punu nezavisnost od Velike Britanije i istupila iz Komonvelta.
1958. General Šarl de Gol izabran za prvog predsednika Pete republike.
1967. Luj Vaškanski, prvi čovek kojem je presađeno srce, umro u južnoafričkom gradu Kejptaunu 18 dana posle operacije.
1972. Istočna i Zapadna Nemačka potpisale ugovor o dobrosusedskim odnosima i uspostavile diplomatske veze, formalno okončavši neprijateljstvo koje je trajalo više od dve decenije. Time otvoren put i za međunarodno priznanje Istočne Nemačke.
1973. U Ženevi otvorena prva mirovna konferencija posvećena Izraelu i njegovim arapskim susedima. U radu konferencije učestovali Jordan, Izrael, Egipat, SAD, SSSR i Ujedinjene nacije.
1979. U Velikoj Britaniji potpisan mirovni ugovor kojim su okončani sedmogodišnji gerilski rat u Rodeziji i 15-godišnja pobuna protiv britanske krune.
1988. Avion američke kompanije "Pan Am" na liniji London-Njujork eksplodirao iznad škotskog mesta Lokerbi. U nesreći poginulo svih 259 ljudi u "boingu 747" i 11 na zemlji. Libija kasnije optužena da je odgovorna za taj teroristički akt.
1990. Vlada Albanije naredila uklanjanje svih Staljinovih statua i svih simbola koji nose njegovo ime.
1993. Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio Ministarstvo bezbednosti, bivši KGB, jer ga nije blagovremeno upozorilo na opasan razvoj događaja u zemlji i rekao da instituciju koja je decenijama zastrašivala građane nije moguće reformisati.
1997. U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji, na koje je izašlo 50,98 odsto birača, pobedio, s 59,23 odsto glasova, Milan Milutinović, kandidat koalicije Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije. Njegov rival Vojislav Šešelj dobio 37,57 odsto glasova.
2001. Predsednik Argentine Fernando de la Rua podneo ostavku posle žestokih sukoba demonstranata i policije u najvećim socijalnim nemirima u istoriji Argentine i pošto je peronistička opozicija odbila da mu da podršku.
Rođenja
1118. Rođen Tomas Beket, kanterberijski nadbiskup od 1162. Zbog protivljenja nameri kralja Henrija II da ograniči vlast crkve, kraljeve pristalice ga ubile, 1170. u Kenterberijskoj katedrali. Papa Aleksandar III ga 1173. proglasio za sveca, a kralj prisiljen da povuče "Klarendonske konstitucije" o odnosima crkve i države.
1804. Rođen engleski državnik i pisac Bendžamin Dizraeli, osnivač i vođa konzervativaca, premijer, jedan od tvoraca britanskog imperijalizma.
1879. Rođen sovjetski diktator poreklom iz Gruzije Josif Visarionovič Džugašvili Staljin. Kao generalni sekretar Komunističke partije od 1922. do smrti 1953. bio neprikosnoven vladar SSSR i lider komunističkog sveta. U čistkama koje je sprovodio da bi se održao na vlasti stradalo nekoliko miliona ljudi, među kojima su bili istaknuti političari, generali, intelektualci. Hegemonističkom politikom doprineo zaoštravanju međunarodnih odnosa u vreme hladnog rata i okrnjio ogroman ugled SSSR stečen značajnom ulogom u slamanju fašizma u Drugom svetskom ratu. Rezolucijom Informbiroa 1948. pokušao da Jugoslaviju stavi pod sovjetsku zonu uticaja.
1892. Rođena engleska književnica Sisili Izabel Ferfild, poznata kao Rebeka Vest, koja je posle boravka u Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala opsežno putopisno-istorijsko delo "Crno jagnje i sivi soko".
1917. Rođen nemački pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972, majstor kratke priče, najprevođeniji nemački pisac posle Drugog svetskog rata.
Smrti
1375. Umro italijanski pisac Đovani Bokačo, autor zbirke od 100 novela, "Dekameron", remek-dela italijanske proze, koje je postalo izvor nadahnuća i uzor italijanske proze.
1940. Umro američki pisac Frensis Skot Ficdžerald. Proslavio se već prvim delima u kojima je opisao "godine džeza", a njegov roman "Veliki Getsbi" smatra se jednim od remek-dela o "izgubljenoj generaciji".
1945. Umro američki general Džordž Smit Paton, posle saobraćajne nesreće u Nemačkoj. U Drugom svetskom ratu istakao se kao briljantan komandant oklopnih jedinica u bitkama u severnoj Africi, na Siciliji, u Ardenima. Posmrtno objavljen njegov dnevnik "Rat kako sam ga ja video".
Rođenja
640. Saraceni zauzeli Aleksandriju, dve godine posle početka invazije na Egipat.
1639. Rođen francuski pesnik i dramski pisac Žan Rasin, istaknut predstavnik klasicizma, koji je do savršenstva doveo francusku tragediju. Od 1667. bio dvorski istoriograf Luja XIV.
1790. Ruske trupe pod komandom Aleksandra Suvorova od Turaka preuzele grad Ismail, važnu luku u delti Dunava.
1885 rođen je Borivoje Ž. Milojević, geograf, profesor Beogradskog univerziteta i akademik SANU
1858. Rođen Đakomo Pučini, uz Verdija najznačajniji italijanski operski kompozitor. Operom "Boemi" stvorio prototip italijanske opere lirsko-sentimentalnog, građanskog karaktera s kraja XIX veka.
1894. Francuski artiljerijski kapetan Alfred Drajfus osuđen na doživotnu robiju na osnovu lažne optužbe da je Nemcima prodavao vojne tajne i poslat u zatvor na Đavolska ostrva u Francuskoj Gijani. Pod pritiskom javnog mnjenja rehabilitovan 1906.
1917. U Brest-Litovsku u Prvom svetskom ratu počeli mirovni pregovori sila Osovine i nove ruske vlade, uspostavljene Oktobarskom revolucijom. Sile Antante nisu prihvatile poziv Rusije da učestvuju u tim pregovorima, koji su završeni u martu 1918. potpisivanjem veoma nepovoljnog mirovnog ugovora za Rusiju.
1941. U mestu Rudo u Bosni u Drugom svetskom ratu osnovana Prva proleterska brigada Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Posle rata taj datum slavljen kao Dan Jugoslovenske narodne armije. 1942. Američki bombarderi napali glavni grad Burme Rangun, koji su u Drugom svetskom ratu okupirali Japanci.
1956. Poslednji britanski i francuski vojnici napustili egipatski lučki grad Port Said po završetku Sueckog rata.
1968. Severna Koreja, posle 11 meseci zarobljeništva, oslobodila 82 člana posade američkog špijunskog broda "Pueblo".
1975. Posle dvadesetočasovne opsade sedišta OPEC u Beču, palestinski teroristi s taocima odleteli avionom, koji im je ustupila Vlada Austrije, u pravcu Bliskog Istoka.
1988. Južna Afrika, Kuba i Angola u Ujedinjenim nacijama potpisali sporazum kojim je Namibija, poslednja kolonija u Africi, dobila nezavisnost. Ta bivša nemačka kolonija od Prvog svetskog rata bila pod upravom Južne Afrike.
1989. U strahu od pobunjenog naroda, predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku sa suprugom Elenom helikopterom pobegao iz Bukurešta, čime je okončana njegova 24-godišnja diktatorska vladavina. Bračni par uhvaćen i tri dana kasnije streljan u mestu Trgovište.
1990. Lider sindikalnog pokreta "Solidarnost" Leh Valensa preuzeo, posle izborne pobede, dužnost predsednika Poljske.
1990. Sabor Hrvatske usvojio novi Ustav kojim je Republika Hrvatska proglašena za nacionalnu državu hrvatskog naroda.
1993. Južnoafrički parlament sastavljen od belaca okončao eru aparthejda, izglasavši većinom od 237 prema 45 Prelazni ustav zemlje, što je omogućilo održavanje prvih sverasnih izbora u Južnoj Africi.
1993. Alina Fernandes Revuelta, kćerka predsednika Kube Fidela Kastra, napustila Kubu i dobila politički azil u SAD.
1994. Premijer Italije Silvio Berluskoni, zbog optužbi za korupciju, podneo ostavku sedam meseci pošto je došao na čelo koalicione konzervativne vlade, 53. od Drugog Svetskog rata.
1996. Gerilci peruanskog levičarskog pokreta "Tupak Amaru" oslobodili 225 talaca u japanskoj ambasadi u Limi, a zadržali 140.
2000. Svetska zdravstvena organizacija upozorila na mogućnost širenja bolesti "ludih krava" van Evrope. Bolest koja se smatra verovatnim uzrokom nove varijante smrtonosne Krojcfelt-Jakobove bolesti mozga kod ljudi, otkrivena 1986. u Velikoj Britaniji.
2002. Na neuspelim predsedničkim izborima u Crnoj Gori najviše glasova, preko 80 odsto, osvojio kandidat Demokratske partije socijalista Filip Vujanović.
Smrti
1666. Umro italijanski slikar Gverčino, pripadnik bolonjske slikarske škole, vodeći barokni majstor. Posebno poznat po kompoziciji "Aurora" u rimskoj palati "Kasino Ludovizi".
1880. Umrla engleska književnica Meri En Evans, poznata kao Džordž Eliot, jedan od utemeljivača engleskog psihološko-socijalnog romana.
1969. Umro američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg, poznat po filmu "Plavi anđeo", u kojem je svetsku slavu stekla glumica Marlen Ditrih.
1979. Umro američki filmski producent Deril Frensis Zanuk, osnivač filmske kompanije "Tventi senčeri foks" i producent niza značajnih filmova.
1989. Umro irski pisac Semjuel Beket, uz Ežena Joneskoa i Žana Ženea najznačajniji predstavnik "teatra apsurda". Njegove drame, sinteza pesimizma, apsurda i nihilizma, izvršile ogroman uticaj na razvoj modernog evropskog pozorišnog izraza. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969.
1993. Umro jugoslovenski pisac i likovni kritičar Oto Bihalji Merin, koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izdavačku kuću "Nolit" i uređivao književno-politički časopis "Nova literatura".
1588. Tokom zasedanja Skupštine staleža u dvorcu Bloa, po nalogu francuskog kralja Anrija III, ubijene su vođe katoličke Lige vojvoda od Gize, njegov brat Luj i kardinal od Gize. Kardinal Burbonski uhapšen je i do kraja života bio je u zatočeništvu.
1732. Rođen je engleski pronalazač i industrijalac Ričard Arkrajt, koji je usavršio i prvi u proizvodnji primenio mehaničku predilicu, što je imalo presudan uticaj na procvat pamučne industrije u Engleskoj u 19. veku.
1777. Rođen je ruski car Aleksandar I Romanov, koji je tokom vladavine od 1801. sproveo liberalne reforme i teritorijalno proširio Rusiju pripojivši Finsku, velike delove Poljske i Besarabiju. Nakon Napoleonovog neuspešnog pohoda na Rusiju 1812, uništio je njegovu vojsku u povlačenju, a 1814. trijumfalno je ušao u Pariz gde su vođeni mirovni pregovori posle Napoleonove kapitulacije.
1790. Rođen je francuski egiptolog Žan Fransoa Šampolion, osnivač egiptologije. Dešifrovao je 1822. hijeroglife s ploče pronađene 1799. u egipatskom mestu Rešid i utvrdio da oni nisu samo simboličko nego i fonetsko pismo.
1810. Rođen je nemački egiptolog Karl Ričard Lepsijus, koji se smatra osnivačem moderne arheologije. Njegove "Egipatske hronologije" utemeljile su naučno izučavanje rane egipatske istorije.
1832. Francuska je zauzela Antverpen i prisilila Holandiju da prizna nezavisnost Belgije.
1861. Turska je prihvatila ujedinjenje Vlaške i Moldavije, Dunavskih kneževina pod njenim suverenitetom, u jednu državu pod nazivom Rumunija.
1920. Francuska i Velika Britanija su odobrile konvenciju kojom su utvrđene granice Sirije i Palestine.
1933. Rođen je japanski car Akihito, koji je na presto stupio 1990, posle smrti oca, cara Hirohita.
1943. Vrhovna komanda savezničkih snaga za Sredozemlje i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije postigli su u Drugom svetskom ratu sporazum o prihvatanju jugoslovenskih izbeglica i njihovom prebacivanju u severnu Afriku.
1948. U Tokiju su pogubljeni bivši japanski premijer Hidekija Tođo i još šestorica bivših visokih funkcionera, koje je Međunarodni vojni sud osudio na smrt zbog zločina protiv čovečnosti u Drugom svetskom ratu.
1953. Streljan je bivši šef zloglasne sovjetske političke policije NKVD i potpredsednik sovjetske vlade Lavrentije Berija, ključna ličnost u Staljinovim "velikim čistkama". Osuđen je na smrt pod optužbom da je kovao zaveru s ciljem da nasledi Staljina.
1963. Na grčkom putničkom brodu "Lakonija", zahvaćenom požarom posle eksplozije u severnom Atlantiku, poginulo je 128 ljudi, a 908 je spašeno pre potonuća broda 29. decembra.
1964. Veoma snažan ciklon na Cejlonu (Šri Lanka) prouzrokovao je smrt najmanje 2.000 ljudi.
1972. Umro je sovjetski konstruktor aviona Andrej Nikolajevič Tupoljev, koji je rukovodio izradom više od sto tipova aviona, uključujući bombardere i džinovski ANT-20 "Maksim Gorki". Posle Drugog svetskog rata konstruisao je putničke avione, među kojima i "TU-144", prvi supersonični avion u svetu.
1972. U zemljotresu koji je pogodio glavni grad Nikaragve Managvu poginulo je 7.000 ljudi.
1989. SAD su ojačale svoje trupe od 24.000 vojnika u Panami sa još 2.000 da bi savladale neočekivano jak otpor pristalica bivšeg panamskog premijera generala Manuela Antonija Norijege.
1990. Slovenci su se na plebiscitu izjasnili za izdvajanje iz SFR Jugoslavije.
1994. Republika Srpska i bosanska vlada u Sarajevu, uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera, potpisale su četvoromesečno primirje koje će stupiti na snagu 1. januara 1995.
1995. U indijskom gradu Dabali, severno od Nju Delhija, u požaru koji je izbio u svečanoj sali za vreme školske zabave život je izgubilo 538 ljudi, među kojima najveći broj dece između pet i 14 godina.
1997. Umro je japanski glumac Toširo Mifune, koji je svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja, posebno u filmovima režisera Akire Kurosave ("Rašomon", "Sedam samuraja", "Legenda o Musašiju", "Šogun", "Krvavi presto").
2000. Na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji nakon odlaska sa vlasti Slobodana Miloševića početkom oktobra, ubedljivu pobedu odnela je Demokratska opozicija Srbije.
2001. Nigerijski državni tužilac, Bola Ige, ubijen je u svojoj kući u mestu Ibadan u jugozapadnoj Nigeriji.
2003. U eksploziji na nalazištu prirodnog gasa, na jugozapadu Kine, poginula je najmanje 191 osoba, a oko 16.000 ljudi je evakuisano.