Na današnji dan, 27. septembar

   

1540 - Papa Pavle III odobrio je bulom "Regimini militantis ecclesiae" osnivanje jezuitskog katoličkog reda koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignacio Lojola.

1601 - Rođen je francuski kralj Luj XIII, jedan od najmoćnijih evropskih monarha. Tokom vladavine (1610-43) zaveo je apsolutizam uz pomoć kardinala Rišeljea, ugušio ustanak hugenota (protestanata) i nastavio kolonijalno širenje Francuske. U vreme njegove vladavine, 1635. godine, osnovana je Francuska akademija.

1825 - Prvom u svetu javnom železničkom prugom, Darlington-Stokton, u severoistočnoj Engleskoj, krenuo je voz s prvom parnom lokomotivom, kojom je upravljao njen konstruktor Džorž Stivenson.

1862 - Rođen je južnoafrički general i državnik Luis Bota, jedan od vođa Bura u ratu sa Englezima (1899-1902) i prvi premijer Južnoafričke Unije (1910-19). Bio je premijer Transvala od 1907. do 1910, kad su se burske republike Transval, Natal, Oranž i Kejplend udružile u Uniju.

1891 - Umro je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, autor romana "Oblomov", u kojem je stvoren jedan od najznačajnijih tipova u svetskoj književnosti, kao i pojam "oblomovština" - sinonim za parazitizam i apatiju ("Obična priča", "Ponor", "Uspomene o Bjelinskom").

1901 - Rođen je crnogorski revolucionar Ivan Milutinović, jedan od glavnih organizatora partizanskog ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, član Vrhovnog štaba Narodonoslobodilačke vojske i narodni heroj. Poginuo je pod nerasvetljenim okolnostima oktobra 1944. godine kada se preko Dunava prebacivao u tek oslobođeni Beograd.

1902 - Rođen je srpski pisac i pozorišni kritičar Milan Dedinac, sledbenik francuske avangarde lirike, pripadnik grupe beogradskih modernista, prvi glavni urednik posleratne "Politike", dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta ("Od nemila do nedraga", "Malo vode na dlanu", "Pozorišne kritike").

1917 - Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega, koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtanja najbolje je iskazao slikajući ljudsko telo u pokretu ("Balerina, "Kupačica", Pralja").

1922 - Grčki kralj Konstantin I abdicirao je zbog vojnog poraza u ratu s Turskom, dve godine pošto se vratio na presto. Kralj je postao 1913, a prvi put je abdicirao 1917. kada je njegova odluka o neutralnosti Grčke u Prvom svetskom ratu izazvala nezadovoljstvo u zemlji i među zapadnim saveznicima.

1939 - Nakon trodnevnog danonoćnog bombardovanja, Nemci su u Drugom svetskom ratu savladali 19-dnevni otpor Varšavljana i zauzeli glavni grad Poljske.

1940 - Nemačka, Italija i Japan potpisali su u Berlinu desetogodišnji vojni i ekonomski pakt sila Osovine Berlin-Rim-Tokio.

1947 - U Varšavi je osnovan Informacioni biro komunističkih i radničkih partija (Informbiro). To savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija osnovano je na inicijativu SSSR-a, a sedište mu je do proleća 1948. bilo u Beogradu, potom u Bukureštu.

1962 - U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salal oborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen poslednji jemenski imam Mohamed Badr, nedelju dana pošto je nasledio umrlog oca imama Ahmada.

1964 - Vorenova komisija je posle desetomesečne istrage saopštila da je Li Harvi Osvald bio jedini atentator na predsednika SAD Džona Kenedija, 22. novembra 1963. u Dalasu. Drugi su tvrdili da Osvald koji je ubijen dva dana posle atentata, nije bio jedini atentator, a možda i da nije ni učestvovao u atentatu.

1968 - Portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar koji je vladao od 1932, zbog moždanog udara se povukao s mesta premijera.

1970 - Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera, kralj Jordana Husein i vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat potpisali su u Kairu sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.

1990 - Iran i Velika Britanija su obnovili diplomatske odnose, koje je Teheran prekinuo u martu 1989. zbog knjige "Satanski stihovi" britanskog pisca indijskog porekla Salmana Rušdija. Odnosi su vraćeni na nivo ambasadora tek 1998, kada su vlasti Irana odustale od "fatve" - verske osude kojom je tražena smrt Rušdija.

1996 - Snage fundamentalističkog islamskog pokreta Talibana zauzele su glavni grad Avganistana, Kabul, i obesile bivšeg šefa države Nadžibulaha.

1998 - Obećavši da će rešiti problem masovne nezaposlenosti, lider nemačkih socijaldemokrata Gerhard Šreder pobedio je Helmuta Kola na izborima i postao novi kancelar Nemačke.

2000 - Više desetina hiljada ljudi u centru Beograda i oko pola miliona širom Srbije burno je pozdravilo proglašenje izborne pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima 24. septembra, kao i odluku lidera opozicije Vojislava Koštunice da ne prihvati drugi krug predsedničkih izbora koji je najavila vlast.

2000 - U eksploziji gasa u rudniku uglja u južnoj kineskoj provinciji Guidžu poginulo je 118 rudara.

2001 - Napadač u policijskoj uniformi upao je na sednicu lokalne skupštine švajcarskog kantona Cug i ubio 13, ranio 15 ljudi, a potom je izvršio samoubistvo.

2002 - Istočni Timor je postao 191. članica Ujedinjenih nacija.

2003 - Umro je Donald O'Konor, najpoznatiji po solo plesu u mjuziklu "Pevajući na kiši".

2006 - Haški Tribunal osudio je bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske, Momčila Krajišnika, na 27 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti. Oslobođen je optužbi za genocid i saučesništvo u genocidu.

2009 - Umro je kolumnista NJujork tajmsa i dobitnik Pulicerove nagrade, Vilijam Sefajr, stručnjak za jezik i bivši pisac govora u Beloj kući.

2011 - Umro je australijski naučnik i ginekolog Karl Vud zaslužan za prvo vantelesno začeće.

2011. - Preminuo Dejvid Kroft, britanski TV producent i scenarista, autor serije "Alo, alo".

2012. - Umro Herbert Lom, britanski filmski i TV glumac, poznat po ulozi inspektora Drajfusa u serijalu "Pink panter" Blejka Edvardsa u kojem mu je partner bio Piter Selers.

48. p.n.e - U Egiptu je ubijen Gnej Pompej Veliki, jedan od najvećih rimskih državnika i vojskovođa, koji je 69. godine pre nove ere ugušio Spartakov ustanak, a 61. osvojio Jerusalim. Rimski Senat izabrao ga je za konzula 52, a vlast je izgubio nakon poraza od Gaja Julija Cezara u bici kod Farsale, posle čega se sklonio u Egipat.

1066 - Normanski vojvoda Vilijam, budući engleski kralj Vilijam I Osvajač, iskrcao se sa vojskom kod Pevensija u južnoj engleskoj pokrajini Saseks i počeo osvajanje Engleske.

1841 - Rođen je francuski državnik Žorž Benžamen Klemanso, premijer od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920, kada se povukao iz političkog života. U vreme Drajfusove afere objavio je u svom listu "L'Oror" poznato Zolino pismo predsedniku Republike "Optužujem".

1864 - U Londonu je osnovana Prva internacionala (Međunarodno udruženje radnika), za koju je osnivački dokument pod nazivom "Inauguralna adresa i Statut" napisao Karl Marks.

1895 - Umro je francuski hemičar i biolog Luj Paster, pronalazač vakcina protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je i postupak konzerviranja hrane sprečavanjem razmnožavanja bakterija, koji je kasnije nazvan "pasterizacija". Osnivač je naučnih grana mikrobiologije i stereohemije. Organizovao je 1888. čuveni institut u Parizu, nazvan po njemu.

1902 - Umro je francuski pisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana, autor "Tereze Raken", "Žerminala", "Nane" i drugih romana. Poznat je i po otvorenom pismu (1898) predsedniku Francuske pod naslovom "Optužujem" u kojem je otkrio mahinacije najviših vojnih krugova u "Drajfusovoj aferi".

1914 - Umro je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije i horovođa Beogradskog pevačkog društva. Njegovo delo smatra se najznačajnijom etapom u razvoju srpske nacionalne muzike u 19. veku ("Rukoveti", "Primorski napjevi", "Liturgija").

1944 - Jedinice Crvene armije su u Drugom svetskom ratu prešle u Srbiju na osnovu jugoslovensko-sovjetskog dogovora.

1949 - Moskva je jednostrano otkazala ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći SSSR i Jugoslavije, što su potom učinile i ostale zemlje "socijalističkog lagera" - Mađarska 30. septembra, Bugarska i Rumunija 1. oktobra, Čehoslovačka 4. oktobra.

1958 - U Francuskoj je održan referendum na kojem je prihvaćen novi ustav, čime je počelo razdoblje Pete Republike. Novim ustavom ojačana je predsednička vlast.

1965 - Prilikom erupcije vulkana na Filipinima, 56 kilometara južno od Manile, 184 osobe izgubile su život.

1966 - Umro je francuski pisac Andre Breton, teoretičar i osnivač nadrealističkog pokreta. Svoje stavove o psihoanalizi i automatizmu podsvesti kao osnovi umetničkog stvaralaštva izneo je u Manifestima nadrealizma (1924, 1930) ("Nadrealistička revolucija", "Nađa", "Sjaj zemlje", "Izgubljeni koraci", "Praskozorje", "Fatamorgana", "Nadrealizam i slikarstvo").

1970 - Umro je egipatski državnik Gamal Abdel Naser. Jedan od inicijatora vojnog udara kojim je 23. jula 1952. svrgnut kralj Faruk I, proglasio se premijerom dve godine kasnije, a 1956. izabran je za predsednika Egipta. Nacionalizovao je Suecku kompaniju, što je u jesen 1956. dovelo do neuspešnog anglo-francusko-izraelskog napada na Egipat, a u junu 1967. vodio je i isgubio šestodnevni rat sa Izraelom. Bio je jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

1989 - U izbeglištvu na Havajima umro je bivši filipinski diktator Ferdinand Markos. Predsednik Filipina postao je 1965, kao jedan od najpopularnijih političara, a 1986. je na talasu masovnih protesta zbačen sa vlasti, posle čega je izbegao na Havaje.

1990 - U Skupštini Srbije usvojen je novi Ustav, uveden je višestranački politički sistem, a pokrajine Vojvodina i Kosovo izgubile su atribute državnosti i postale teritorijalne autonomije.

1994 - U nevremenu u Baltičkom moru u blizini finske obale potonuo je feribot "Estonija". U toj najvećoj mirnodopskoj pomorskoj nesreći u Evropi, poginulo je više od 900 ljudi.

1996 - U Vučitrnu, na Kosovu, bačene su dve eksplozivne naprave u krug vojne kasarne, a u selu Rudnik i mestu Podujevo napadnute su policijske stanice. Oružani napadi kosovskih Albanaca na punktove srpske policije učestali su u narednim mesecima, što je početkom 1998. dovelo do otvorenih sukoba.

1998 - Nakon dve nedelje uličnih nemira i nasilja koji su zapretili da će oboriti vladu silom, albanski premijer Fatos Nano podneo je ostavku.

2000 - Savezna izborna komisija saopštila je konačne rezultate predsedničkih izbora u SR Jugoslaviji, prema kojima Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica idu u drugi izborni krug. Smatrajući da su rezultati falsifikovani, pristalice Demokratske opozicije Srbije počele su masovne proteste širom zemlje, a narednih 11 dana Srbija prolazi kroz najtežu političku krizu od dolaska Miloševića na vlast.

2000 - Počeo je palestinski ustanak (intifada). Neposredan povod bila je poseta tadašnjeg lidera izraelske opozicije svetim mestima u jerusalimskom starom gradu. U naredne dve godine poginulo je više od 1.000 Palestinaca i više stotina Izraelaca.

2001 - Savet bezbednosti UN ukinuo je sankcije Sudanu, uvedene 1996. nakon što je ta zemlja odbila da isporuči osumnjičene za pokušaj atentata na egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, 1995. u Etiopiji. Ukidanje sankcija su tražile i Egipat i Etiopija.

2003 - Umro je Altea Gibson, prvi teniski igrač tamne puti koji je osvojio Vimbldon i državno prvenstvo SAD.

2007 - U Njujorku su počeli direktni pregovori delegacija Beograda i Prištine o statusu Kosova u novom pregovaračkom procesu uz posredovanje "trojke" Kontakt grupe. Beograd je saopštio svoje viđenje suštinske autonomije u okviru granica Srbije, dok je Priština ponudila "prijateljstvo i saradnju dve nezavisne države".

2010 - Umro je Artur Pen, režiser filmskih klasika među kojima su "Potera bez milosti", "Boni i Klajd" i "Mali veliki čovek".

2012 - Posmrtni ostaci kneza Pavla Karađorđevića, njegove supruge Olge i sina Nikole ekshumirani su u Lozani u Švajcarskoj i preneti u Srbiju, gde su sahranjeni u porodičnoj grobnici u Crkvi svetog Đorđa na Oplencu kod Topole.

2013 - Savet bezbedonsti UN jednoglasno je izglasao rezoluciju o obezbeđivanju i uništenju sirijskog hemijskog oružja. To je prva rezolucija Saveta bezbednosti od početka sirijskog konflikta (mart 2011), pošto su Rusija i Kina vetom blokirale tri ranije predložene rezolucije u kojima se vršio pritisak na sirijskog predsednika Bašara al Asada da okonča nasilje u svojoj zemlji.

2014 - U Beogradu je bez incidenata protekla Parada ponosa, a nešto više od 1.000 učesnika koji se zalažu za prava LGBT zajednice, obezbeđivale su višetruko brojnije policijske snage. Prethodna Parada održana je 2010. kada je došlo do sukoba i nasilja između učesnika Parade i ekstremnih nacionalista i huligana, zbog čega je, iz bezbednosnih razloga, ova manifestacija zabranjivana tokom tri naredne godine.

2015 - Nekoliko miliona ljudi svake godine umre od izlečivog oblika raka jer ti pacijenti nemaju pristup radioterapiji ili hirurgiji, navodi medicinski časopis Lanset onkolodži.

2015 - Saudijska Arabija je stranim diplomatama predala oko 1.100 fotografija nastradalih u metežu na hadžiluku blizu Meke.

   

1399. Kralj Ričard II postao je prvi engleski monarh koji je abdicirao. Na abdikaciju su ga primorali plemići koji su se pobunili protiv njegove apsolutističke vladavine.

1518. Rođen je italijanski slikar Jakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata. Imao je veliki uticaj na evropsko slikarstvo, posebno na impresioniste ("Tajna večera", "Poslednji sud").

1758. Rođen je engleski admiral Horacio Nelson jedan od najvećih stratega u istoriji pomorskih ratova. Odneo je ključne pobede nad Napoleonovom flotom, a 1805. je naneo katastrofalan poraz udruženoj špansko-francuskoj floti kod Trafalgara.

1854. U Valjevu je umro prota Matija Nenadović, vojvoda i jedan od vođa Prvog srpskog ustanka. Bio je prvi diplomata obnovljene Srbije i tvorac i prvi predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta. Njegovi "Memoari" dragoceno su svedočanstvo o ljudima i događajima iz tog vremena.

1901. Rođen je italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938. Zaslužan je za niz osnovnih otkrića u fizici atomskog jezgra, a 2. decembra 1942. u Čikagu pustio je u pogon prvi nuklearni reaktor. Taj datum uzima se i kao početak atomskog doba.

1911. Italija je objavila rat Turskoj i upala u libijsku provinciju Tripolitaniju.

1918. Bugarska je nakon poraza na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu potpisala primirje sa saveznicima ("Solunsko primirje").

1913. Rudolf Dizel, nemački inženjer, konstruktor prvog motora sa unutrašnjim sagorevanjem na principu samopaljenja (1893), nestao je u moru u kanalu Lamanš prilikom putovanja iz Antverpena u London.

1923. Na osnovu mandata Društva naroda, Velika Britanija je uspostavila vlast u Palestini.

1930. Umro je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, glavni predstavnik realizma u ruskom slikarstvu. Izvršio je veliki uticaj na umetnike svoga vremena i bio je uzor sovjetskih socijalističkih realista ("Burlaci na Volgi", "Litija", "Ivan Grozni i njegov sin Ivan", "Hapšenje propagandista").

1938. Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka potpisale su sporazum u Minhenu kojim je Nemačkoj dozvoljeno da pripoji Sudetsku oblast, deo Čehoslovačke sa nemačkom nacionalnom manjinom. Minhenski sporazum smatra se presudnim aktom kojim je Hitleru otvoren put za otpočinjanje Drugog svetskog rata.

1940. Rumunija je u Drugom svetskom ratu istupila iz Balkanskog pakta koji je 9. februara 1934. u Atini zaključila s Jugoslavijom, Turskom i Grčkom.

1941. U Babi Jaru, kod Kijeva, Nemci su u Drugom svetskom ratu u masakru nad Jevrejima, koji je trajao dva dana, pobili 33.771 civila, uključujući žene i decu.

1957. U Zapadnom Pakistanu je poginulo oko 300 ljudi kada je ekspresni voz udario u kompoziciju cisterni sa naftom.

1958. Emitovan je prvi zajednički program TV odašiljača u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani.

1967. Međunarodni monetarni fond okupio je svojih 106 članica na sastanku u Rio de Žaneiru, gde je odobrena reforma svetskog monetarnog sistema.

1970. Potpredsednik Egipta Anvar el Sadat preuzeo je dužnost šefa države posle smrti Gamala Abdela Nasera, a 5. oktobra je formalno postao predsednik države.

1972. Japan i Kina su normalizovali diplomatske odnose.

1979. Papa Jovan Pavle II je, tokom prve papske posete Irskoj, uputio apel za mir u Severnoj Irskoj pred više od milion ljudi u Dablinu.

1979. Predsednik Ekvatorijalne Gvineje Fransisko Masijas Nguema zbačen sa vlasti u avgustu 1979, a potom streljan pod optužbom da je kriv za "genocid, izdaju, proneveru i sistematsko kršenje ljudskih prava".

1988. Mirovne snage UN su za svoj 40-godišnji rad dobile Nobelovu nagradu za mir.

1993. Jedan od komunističkih veterana i predstavnik tvrde linije evropskih komunista Žorž Marše povukao se, zbog lošeg zdravlja, sa mesta predsednika Komunističke partije Francuske, na čijem čelu je bio dve decenije.

1994. Ministri odbrane članica NATO na sastanku u Sevilji odlučili su da NATO pojača vazdušne napade na položaje bosanskih Srba.

1999. Specijalne policijske snage za razbijanje demonstracija brutalno su pretukle demonstrante u Beogradu kada su pokušali da dođu do rezidencije predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i izraze nezadovoljstvo njegovom devetogodišnjom vladavinom.

2000. Pozivu lidera Demokratske opozicije Srbije na građansku neposlušnost i generalni štrajk zbog pokušaja režima da falsifikuje izborne rezultate od 24. septembra, prvi su se odazvali srednjoškolci u Gornjem Milanovcu i rudari kolubarskog rudnika Tamnava. U narednim danima talas štrajkova zahvatio je celu Srbiju, počela je blokada magistralnih puteva.

2000. Bivši kanadski premije Pjer Trido umro je u 80. godini. Premijer Kanade od 1968. do 1979. i od 1980. do 1984, Trido je nakon prvog izbora za premijera pokrenuo pravu "tridomaniju", koja je političarima donela, za njih do tada nedostižan, status zvezda.

2001. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o borbi protiv terorizma i sprečavanju finansiranja terorista. Rezolucijom je predviđeno uvođenje sankcija svakoj zemlji koja ne bude poštovala antiterorističke mere.

2002. Učešće avganistanskih sportista na 14. Azijskim igrama, koje su počele u Pusanu u Južnoj Koreji, označilo je njihov povratak na međunarodna takmičenja, posle osam godina odsustva.

2003. Sud u Beogradu osudio je haškog begunca Milana Lukića i Olivera Krsmanovića iz Višegrada (obojica u bekstvu) i Dragutina Dragičevića iz Srebrenice na 20 godina, a Đorđa Ševića iz Rume na 15 godina zatvora za ubistvo 16 Muslimana iz mesta Sjeverin oktobra 1992. godine.

2004. Sultan Hasanl Bolkiah od Bruneja potpisao je novi Ustav koji će omogućiti održavanje prvih izbora od 1962. godine u ovom, naftom bogatom, kraljevstvu.

   

1399 - Osnivač engleske dinastije Lankaster Henri Bolingbrok postao je kralj Henri IV, dan nakon što je abdicirao Ričard II, prvi monarh u istoriji Engleske koji je napustio presto.

1846 - Američki zubar Vilijam Morton prvi je upotrebio anesteziju (etar) prilikom vađenja zuba.

1876 - Rođen je srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić. Pesnik modernog senzibiliteta sledio je u savršenstvu forme francuske parnasovce i simboliste. Bio je član Srpske kraljevske akademije i predsednik srpskog PEN kluba ("Jefimija", "Dolap", "Simonida", "Napuštena crkva", "Orhideja", "Ljubavna pesma", "Na Gazimestanu").

1882 - Rođen je nemački fizičar Hans Vilhelm Gajger, koji je 1928. izumeo napravu za otkrivanje i brojanje naelektrisanih čestica i gama-zraka (merenje radioaktivnosti), poznatu kao "Gajgerov brojač".

1891 - U egzilu u Briselu izvršio je samoubistvo francuski general Žorž Ernest Bulanže, lider reakcionarnog antiparlamentarnog pokreta "bulanžista" koji je zapretio da sruši Treću Republiku.

1912 - Srbija i Bugarska su objavile mobilizaciju za rat protiv Turske. Prvi balkanski rat, od oktobra 1912. do maja 1913, u kojem su se protiv Turske borile i Grčka i Crna Gora, završen je oslobađanjem balkanskih naroda od turske vlasti.

1941 - Počela je prva nemačka ofanziva na Moskvu u jednoj od najvećih bitaka Drugog svetskog rata, koja je okončana u januaru 1942. porazom Nemaca.

1949 - Okončan je berlinski "vazdušni most" uspostavljen posle sovjetske blokade Zapadnog Berlina krajem juna 1948, tokom kojeg su američki i britanski avioni obavili 277.264 letova i dopremili 2.323.738 tona namirnica.

1955 - U automobilskoj nesreći u 24. godini poginuo je američki glumac Džejms Din, simbol uznemirene i pobunjene mladosti posle Drugog svetskog rata. Iako je snimio samo tri filma, "Istočno od raja", "Buntovnik bez razloga" i "Div", postao je kultna ličnost mladih tog vremena.

1962 - Beli rasisti su izazvali nerede u Oksfordu u američkoj državi Misisipi kada je, na osnovu odluke federalnog suda, crnac Džejms Meredit upisan na Univerzitet Misisipija, koji su do tada pohađali samo belci.

1965 - Pripadnici indonežanskog "Pokreta 30. septembar" oteli su šest generala i pokušali da izvrše državni udar. Generali su nađeni mrtvi 3. oktobra, a protivudarom na vlast je došao general Suharto. Smatra se da je u represalijama protiv komunista i njihovih simpatizera, koje su usledile, pobijeno oko pola miliona ljudi.

1966 - Bivši britanski protektorat u Africi Becuanalend stekao je nezavisnost pod nazivom Republika Bocvana. Prvi predsednik postao je Serece Kama.

1966 - Nemački ratni zločinci Albert Šper i Baldur fon Širah izašli su iz zatvora Špandau u kojem su odslužili kaznu od 20 godina robije. U zatvoru koji je bio napravljen za 600 stanara, ostao je samo jedan - Rudolf Hes.

1970 - Ričard Nikson je doputovao u Beograd, u prvu posetu jednog američkog predsednika SFRJ.

1980 - U simboličnom podsećanju na biblijska vremena, Izrael je uveo valutu šekel, koja je zamenila funtu.

1985 - Umro je američki seizmolog Čarls Rihter, po kojem je nazvana skala za merenje jačine zemljotresa.

1988 - U SSSR-u je penzionisano pet visokih funkcionera, među kojima i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Andrej Gromiko.

1990 - SSSR je normalizovao diplomatske odnose sa Izraelom, prekinute tokom šestodnevnog izraelsko-arapskog rata 1967. i uspostavio pune diplomatske odnose sa Južnom Korejom.

1991 - Vojnim udarom u Haitiju oboren je sa vlasti predsednik Žan-Bertran Aristid.

1992 - Pod pokroviteljstvom i u prisustvu kopredsednika Međunarodne konferencije o Jugoslaviji, predsednici SRJ i Hrvatske Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman potpisali su zajedničku Deklaraciju kojom su se obavezali na prestanak neprijateljstava i rešavanje spornih pitanja pregovorima.

1992 - Moskovska banka distibuirala je vaučere za privatizaciju kao deo vladinih ekonomskih reformi koje bi trebalo da milione Rusa pretvore u kapitaliste.

1993 - U seriji jakih zemljotresa u jugozapadnoj Indiji razoreno je 36 sela, a poginulo je najmanje 22.000 ljudi.

1999 - Jedan od najvećih nemačkih književnika XX veka Ginter Gras dobio je Nobelovu nagradu za književnost. U avgustu 2006. Gras je obelodanio da je kao 17-godišnjak bio pripadnik zloglasne nacističke "Vafen-SS" jedinice. Ovo otkriće pisca "Limenog doboša" šokiralo je javnost i izazvalo žestoke kritike pisaca, istoričara i političara u Evropi.

2000 - Uz punu podršku Demokratskoj opoziciji Srbije i novoizabranom predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici, svetska demokratska javnost je sa zebnjom iščekivala rasplet postizborne krize u Jugoslaviji. Rusija je upozorila poraženog Slobodana Miloševića da ne koristi silu radi opstanka na vlasti.

2002 - Petnaest ministara inostranih poslova Evropske unije glasalo je da se državama članicama dozvoli da potpišu individualne ugovore sa SAD, kojima su američki vojnici i oficiri izuzeti od krivičnog gonjenja od strane Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.

   

1684 - Umro je francuski pisac Pjer Kornej, pesnik moralne veličine i patriotskog i epskog zanosa, jedan od najznačajnijih predstavnika francuske klasične tragedije ("Sid", "Horacije", "Sina", "Poliekt").

1754 - Rođen je Pavle I Petrovič Romanov, ruski car (1796-1801), sin i naslednik Katarine Velike. Iz straha pred prodorom ideja Francuske revolucije, vladavinu je štitio represijom i terorom, a 1798. pristupio je "Drugoj koaliciji" (sa Engleskom i Austrijom) protiv Napoleona. Ubijen je 1801. u zaveri dvorskih oficira.

1878 - U Nišu je otvorena prva gimnazija, u prvu školsku godinu je upisano 49 učenika.

1892 - Rođena je srpska književnica i klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta u Beogradu ("Problemi antičke estetike", "Antička demokratija i socijalni problemi").

1904 - Rođen je američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike. SSSR je napustio 1925, a kada se prvi put vratio 1986. doživeo je trijumf na koncertima u Moskvi i Lenjingradu.

1910 - Japan je izvršio aneksiju Koreje i uključio je u Japansko carstvo.

1914 - Turska je kao saveznica Centralnih sila u Prvom svetskom ratu zatvorila Dardanele za brodove zemalja Antante.

1918 - Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Edvardom Lorensom, poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomoć Britanaca u Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.

1924 - Radio Beograd je počeo da emituje program. U eksperimentalnim emisijama, inženjeri Mihajlo Simić i Dobrivoje Petrović su sa predajnika u Rakovici emitovali i koncerte uz učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1. oktobar je ustanovljen kao dan RTV Srbije.

1926 - U Beogradu je otvorena pijaca na Zelenom vencu.

1928 - U SSSR-u je proglašena Prva petoljetka, petogodišnji plan razvoja industrije i nastavak kolektivizacije poljoprivrede.

1938 - Nemačka armija je ušla u Čehoslovačku i okupirala Sudete nakon Minhenskog sporazuma Nemačke sa Velikom Britanijom i Francuskom.

1943 - Saveznici su posle jednomesečne bitke u Drugom svetskom ratu zauzeli Napulj.

1946 - Međunarodni vojni sud u Nirnbergu proglasio je krivim 22 lidera nacističke Nemačke za ratne zločine pocinjene u Drugom svetskom ratu. Na smrt je osuđeno njih 12, trojica su dobili doživotni zatvor, a ostali zatvorske kazne od 10 do 20 godina.

1949 - U Pekingu je proglašena Narodna Republika Kina na čelu sa Mao Cedungom. Za prvog premijera i ministra spoljnih poslova postavljen je Ču Enlaj.

1957 - Umro je srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao svetski renome.

1979 - Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.

1982 - Lider Hrišćansko-demokratske unije Helmut Kol postao je šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita.

1988 - Umro je srpski filmski glumac Pavle Vujisić, koji se proslavio u mnogobrojnim filmovima i televizijskim serijama ("Šešir gospodina Vujića", "Ko to tamo peva", "Maratonci trče počasni krug" "Parče plavog neba").

1988 - Mihail Sergejevič Gorbačov je postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR umesto Andreja Gromika, koji je prethodnog dana penzionisan. Tvorac političkih i privrednih reformi, Gorbačov je bio i poslednji lider Sovjetskog Saveza.

1989 - Danska je kao prva zemlja u svetu dozvolila brak homoseksualaca.

1996 - Savet bezbednosti UN ukinuo je ekonomske sankcije SR Jugoslaviji uvedene u maju 1992. zbog njene umešanosti u rat u Bosni.

1997 - Policija je grubom silom rasturila mirne demonstracije albanskih studenata u Prištini i još pet gradova na Kosovu. Studenti su zahtevali povratak u univerzitetske ustanove i nastavu na albanskom jeziku.

1999 - U Beogradu je u 78. godini umro doajen beogradske operske scene, prvak Opere Narodnog pozorišta Miroslav Čangalović.

1999 - Ruske snage ušle su u Čečeniju nakon što su tokom avgusta i septembra potukle čečenske islamiste na teritoriji Dagestana.

2000 - Širom Srbije nastavljeni su protesti građana zbog nepriznavanja pobede kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima u SR Jugoslaviji. Jake policijske snage ušle su u rudnik Kolubara u pokušaju da spreče štrajk rudara.

2003 - Na parlamentarnim izborima u Ruandi pobedila je partija Patriotski front Ruande, predsednika Pola Kagame. To su bili prvi višestranački izbori u Ugandi od 1962. godine, kada je zemlja prestala da bude belgijska kolonija.

   

1187 - Arapski vojskovođa i egipatski sultan Saladin preoteo je Jerusalim od hrišćanskih krstaša, što je 1189. izazvalo Treći krstaški rat.

1608 - Holandski optičar Hans Liperšej prikazao je u Hagu prvi teleskop.

1803 - Umro je američki političar Samjuel Adams, organizator i ideolog borbe severnoameričkih kolonija za nezavisnost, jedan od potpisnika Deklaracije o nezavisnosti 1776.

1810 - Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku pod vođstvom Karađorđa potukli kod Loznice tursku vojsku poslatu iz Bosne da uguši ustanak.

1836 - Engleski prirodnjak Čarls Darvin uplovio je na brodu "Bigl" u englesku luku Falmut posle petogodišnjih istraživanja živog sveta u Južnoj Americi i na ostrvima u južnom Pacifiku, koja su značajno doprinela razvoju njegove teorije o evoluciji.

1847 - Rođen je nemački državnik i feldmaršal Paul fon Hindenburg, načelnik štaba nemačke Vrhovne komande u Prvom svetskom ratu, a od 1925. do smrti 1934. predsednik Nemačke. Nakon njegove smrti, lider nacista, kancelar Adolf Hitler, pruzeo je apsolutnu vlast.

1851 - Rođen je francuski maršal Ferdinan Foš, komandant savezničkih armija u završnim operacijama u Prvom svetskom ratu, koje su dovele do kapitulacije Nemačke. Po završetku rata postao je član Francuske akademije, i kao prvi stranac, fildmaršal Britanije.

1869 - Rođen je indijski nacionalni vođa Mohandas Karamčand Gandi, nazvan Mahatma (velika duša), predvodnik borbe za oslobođenje Indije od britanske kolonijalne vlasti, otac moderne Indije. Najpoznatiji pobornik nenasilja u postizanju političkih ciljeva, poginuo je u atentatu koji je na njega izvršio jedan hinduistički fanatik u januaru 1948.

1870 - Papske države plebiscitom su odlučile da se ujedine sa Italijom, a prestonica Italije premeštena je iz Firence u Rim.

1895 - U Splitu je rođen jugoslovenski dirigent i kompozitor Jakov Gotovac. Autor popularne komične opere "Ero s onog sveta" (1935) inspiraciju za svoja dela nalazio je prevashodno u folkloru ("Simfonijsko kolo", "Koleda", "Orači", "Guslar").

1924 - Liga naroda usvojila je Ženevski protokol za mirno rešavanje međunarodnih sporova.

1935 - Italija je napala Abisiniju (Etiopija) i slomivši otpor etiopskih vojnika okupirala zemlju. Liga naroda osudila je agresiju, a 19. oktobra uvela je sankcije protiv Italije.

1944 - Nakon 63 dana teških borbi Nemci su ugušili ustanak stanovnika Varšave. Poginulo je oko 250.000 Varšavljana, veliki broj je završio u nacističkim koncentracionim logorima, a grad je gotovo potpuno uništen.

1946 - Zrenjanin je dobio današnje ime. Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nemačke okupacije, dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu.

1973 - Umro je finski trkač na duge staze Pavo Nurmi, koji je osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Svetske rekorde obarao je 29 puta.

1975 - Japanski car Hirohito stigao je u Vašington, u prvu posetu nekog japanskog suverena SAD.

1985 - Umro je američki filmski glumac Rok Hadson. U dugoj i veoma uspešnoj karijeri snimio je 63 filma u kojima je uglavnom igrao uloge romantičnih junaka. U poslednjoj godini života veliku pažnju skrenuo je javnim priznanjem da boluje od side.

1990 - Na aerodromu u kineskom gradu Guangdžou poginulo je 127 ljudi kad je oteti kineski avion udario u dva aviona koja su stajala na aerodromskoj pisti.

1990 - Nezadovoljni politikom nove hrvatske vlasti, Srbi iz Kninske krajine blokirali su železnički i drumski saobraćaj i time prekinuli sve veze iz Beograda i Zagreba ka jadranskoj obali.

1991 - Počeli su sukobi hrvatskih snaga i Jugoslovenske narodne armije oko Dubrovnika. U narednim danima opustošena je okolina grada, a stari grad je granatiran i ostao je bez struje i vode.

1996 - Bivši bugarski premijer Andrej Lukanov ubijen je iz vatrenog oružja ispred svoje kuće u Sofiji.

1998 - Žan Pol Akajesu, bivši major armije Ruande optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti, osuđen je u Hagu na tri doživotne robije.

1999 - Kina i Rusija proslavile su prvom zajedničkom vojnom vežbom 50. godišnjicu diplomatskih odnosa dve zemlje.

2000 - Tokom postizborne krize u Srbiji Slobodan Milošević se putem državne televizije obratio naciji i izjavio da mu je "savest potpuno mirna", dok se talas nezadovoljstva njegovom višegodišnjom vladavinom širio zemljom. Generalni štrajk i blokade puteva paralisali su Srbiju, a štrajkovi i protesti počeli su i u državnim medijima koji su do tada bili pod Miloševićevom kontrolom.

2003 - Južnoafrički pisac Džon Maksvel Kuci dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

   

1226. - Umro je Franja Asiški, italijanski monah, osnivač rimokatoličkog monaškog reda nazvanog po njemu – Franjevci (Franciskanci). Poreklom iz imućne trgovačke porodice, od 1205. odlučuje se za život u krajnjoj askezi i potpunu posvećenost monaškim hrišćanskim idealima. Još za života je bio veoma poštovan. Monaški red koji sledi njegovo monaško pravilo jedan je od najbrojnijih katoličkih redova.

1791. - Rođen je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija, preteča srpskih romantičara. Nadimak je dobio po mestu rođenja. Školovao se u Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički učitelj njegovog sinovca Petra II Petrovića Njegoša. Na poziv kneza Miloša Obrenovića vratio se 1831. u Srbiju i bio sekretar Ministarstva prosvete i istoriograf kneza Miloša.

Dela: spevovi "Srbijanka", "Trojebratstvo", "Trojesestarstvo", tragedija "Obilić", istorijski spisi "Istorija Srbije", "Istorija Crne Gore", zbirka narodnih pesama "Pjevanija crnogorska i hercegovačka".

1824. - Skupština Meksika usvojila je Ustav prema kojem je ta država postala nezavisna.

1835. - Rođen je francuski kompozitor, pijanista, dirigent, orguljaš i muzički pisac Šarl Kamij Sen Sans, romantičar muzički uglađene forme. Dela: opera "Samson i Dalila", tri simfonije, poema "Ples smrti", četiri simfonijske pesme, pet klavirskih koncerata, tri koncerta za violinu, dva koncerta za violončelo, kompozicija za kamerni sastav "Karneval životinja", klavirski trio, dva gudačka kvarteta, svita za violončelo, oratorijum "Potop", balet "Brbljivica".

1866. - Rat Austrije i Italije je posle sedam sedmica okončan Bečkim ugovorom, kojim je Italiji pripala pokrajina Venecija.

1888. - Rođen je nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. koji je razotkrio ponovno naoružavanje nacističke Nemačke pred Drugi svetski rat. Prvi put je uhapšen 1931. i opet 1933. po dolasku nacista na vlast.
Držao se izuzetno hrabro u koncentracionim logorima. Umro je 1938. od posledica torture.

1895. - Rođen je ruski pisac Sergej Aleksandrovič Jesenjin. Smatra se jednim od najvećih i sigurno najomiljenijih pesnika Rusije. Bio je razbarušen boemski tip i živeo je veoma intenzivno, u tridesetoj godini je izvršio samoubistvo. Njegovi stihovi po opštoj oceni najvišeg su dometa. Veoma je uticao na generacije pesnika, ne samo ruskih.

Dela: zbirke pesama "Zadušnice", "Ispovest mangupa", "Triptih", "Stihovi skandalista", "Sovjetska Rusija", "Persijski motivi", pripovetka "Urvina", poema "Ana Snjegina", dramska poema "Pugačov". Postoje sumnje da je iza njegove smrti stajala sovjetska tajna policija.

1897. - Rođen je francuski pisac Luj Aragon, najpre dadaista, potom jedan od prvih nadrealista, ali se posle kongresa revolucionarnih pisaca u Harkovu 1930. opredelio za socrealizam. Komunističkoj partiji Francuske pristupio je 1927. učestvovao je u građanskom ratu u Španiji i u francuskom Pokretu otpora u Drugom svetskom ratu.

Dela: zbirke pesama "Vatra radosti", "Ura Ural", "Elzine oči", "Oči sećanja", "Elza", "Jad", "Večni pokret", romani "Seljak iz Pariza", "Bazelska zvona", "Gospodske četvrti", "Orelijen", "Sveta nedelja", "Komunisti", "Blanša ili zaborav", eseji "Komunistički čovek", "Sovjetska književnost", "Za socijalistički realizam", "Rasprava o stilu", "O Stendalu".

1929. - Ime države Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenjeno je u Kraljevina Jugoslavija.

1932. - Irak je stekao nezavisnost i postao član Društva naroda. Do Prvog svetskog rata Irak je bio sastavni deo Turske da bi zatim postao britanska mandatna teritorija.

1952. - Velika Britanija je na ostrvima Monte Belo pored severozapadne obale Australije isprobala prvu atomsku bombu.

1954. - Devet zapadnih zemalja odlučilo je da Zapadna Nemačka bude primljena u NATO.

1968. - Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren je u vojnom udaru levičarske Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado.

1977. - Umro je srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta. Bio je direktor drame i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta i urednik više časopisa, iskazavši se kao zastupnik realizma i oštar polemičar.

Dela: "Kritike", "Lica i maske", "Matoš - Dis - Ujević", "Pozorišne kritike", "Srpski realisti", "Ogledi i kritike", "U vihoru", "Branislav Nušić", "Portreti", "Senke i snovi", "Knjiga života", "Kuća smrti", "Hronika jednog doba".

1981. - Posle sedam meseci, irski nacionalisti su u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili protestni štrajk glađu protiv britanskih vlasti, tokom kojeg je umrlo 10 štrajkača.

1990. - Ujedinjene su dve nemačke države nastale posle Drugog svetskog rata, i to tako što je Nemačka Demokratska Republika (Istočna) postala sastavni deo Savezne Republike Nemačke.

1991. - Predsedništvo SFRJ (u nepotpunom sastavu) prešlo je na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviđeni Ustavom. Predstavnici republika Hrvatske i Slovenije prethodno su se već povukli iz rada Predsedništva.

1995. - Predsednik Makedonije Kiro Gligorov ranjen je prilikom eksplozije automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač je poginuo.

1997. - Japanski voz na magnetnim jastucima je brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj deonici zapadno od Tokija.

2000. - Tajvanski predsednik vlade Tang Fei saopštio je da podnosi ostavku, samo četiri i po meseca pošto je preuzeo vlast.

2002. - Turski sud formalno je ukinuo smrtnu presudu izrečenu vođi kurdskih pobunjenika Abdulahu Odžalanu, uhvaćenom 1999. i ubrzo osuđenom na najtežu kaznu.

2005. - Savet ministara Evropske unije odobrio je početak pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

2006. - Umro je srpski arhitekta Branko Pešić, autor velikog broja arhitektonskih projekata, crkava, javnih i administrativnih zgrada, nekoliko knjiga o arhitekturi, profesor Univerziteta u Beogradu. Patrijarh German 1984. poverio mu je mesto protoneimara Hrama Svetog Save u Beogradu. Tokom gradnje izveo je redak građevinski poduhvat - glavnu kupolu tešku više od 4.000 tona (s pozlaćenim glavnim krstom visokim 12 metara) napravljenu na zemlji, u unutrašnjosti Hrama, podigao je na visinu od 40 metara. Ostavio je iza sebe više od 130 projekata, poput Palate Beograd ("Beograđanka"), poslovne zgrade "Agroopreme" u Novom Beogradu, zgrade Građevinskog fakulteta u Subotici i brojnih crkvenih objekata.

2007. - Vojna uprava u Mjanmaru je, kao gest dobre volje, oslobodila budističke monahe, njih oko 80, koji su pritvoreni zbog učešća u velikim antivladinim protestima. Mjanmar, bivša Burma, je zemlja u kojoj budističko monaštvo uživa sasvim poseban društveni ugled.

2007. - U nesreći nedaleko od Johanezburga, u rudniku zlata u vlasništvu petog svetskog proizvođaču zlata "Harmoni Gold" zatrpano je približno 3.200 rudara, na dubini od oko 2.200 metara. Do nesreće je najverovatnije došlo zbog urušavanja platforme u jednom podzemnom oknu, posle prskanja pumpe za vodu.

2007. - Prilikom sudara 2 broda, u saveznoj državi Kebi, na reci Dola Kaina, u severnoj Nigeriji, poginula je najmanje 31 osoba, a još šestoro je povređeno. Brod pun putnika sudario se sa teretnjakom.

1669 - Umro je holandski slikar Rembrant Harmens van Rajn, jedan od najvećih u istoriji slikarstva, čije su slike prepoznatljive po dramatičnoj igri svetlosti i senki, dubini kolorita i psiholoskoj noti. Cesto radio na biblijske teme i portrete. Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2.000 crteža, uključujući remek dela kao što su "Noćna straža", "Izgubljeni sin", "Čas anatomije doktora Tulpa", "Hristos kao baštovan", "Dobri Samarićanin", "Hodočasnici u Emausu", "Suknari", "Vitsavej", "Jakov blagosilja unuke", "Venera i Kupidon", "Verenici", "Flora","Danaja", "Starica", "Jevrejska nevesta", "Porodični portret", "Predeo s vetrenjačom", više od 60 autoportreta, portrete njegove žene Saskije van Ojlenburh, sina Tita, prijatelja Jana Siksa.

1787 - Rođen je francuski političar i istoričar Fransoa Pjer Gijom Gizo, šef diplomatije od 1840. do 1847. i predsednik vlade od 1847. do 1848. Oboren je s vlasti u Februarskoj revoluciji 1848. kada je oboren i kralj Luj Filip. Dela: "Istorija engleske revolucije", "Istorija civilizacije u Francuskoj".

1824 - Donet je prvi ustav Meksika kao suverene države. Proces osamostaljivanja započeo je 1810, kada je proglašena suverenost, priznata konačno 1821. godine.

1830 - Belgija je proglasila nezavisnost. Do Napoleonovih ratova ona se nalazila pod Habzburzima. Od Bečkog kongresa 1815. do 1830. Belgija je (kao i Luksemburg) sastavni deo Holandije (Nizozemske). Belgijanci su izraziti katolici, za razliku od protestantske Holandije, pa je u pozadini pobune iz 1830. bila i suprotnost te vrste.

1865 - Pruski kancelar Oto fon Bizmark i francuski car Napoleon III postigli su u Bijaricu (ekskluzivno letovalište na Atlantiku severno od Pirineja) sporazum da Pruska preuzme vodeću poziciju među nemačkim državama od Habzburga (Austrije). Bizmarkova agresivna politika izazvala je 1870. rat u kojem je Nepoleon III doživeo težak poraz, a Pruska je, delimično i na ruševinama njegovog carstva, uspostavila ujedinjeno Nemačko carstvo (bez austrijskih zemalja).

1878 - Prva ambasada Kine otvorena je u SAD kada je ambasador Čen Lan Pin predao akreditive američkom predsedniku Raterfordu Hejsu.

1892 - Rođen je austrijski državnik Engelbert Dolfus, kancelar od 1932 do 1934, koji se protivio ideji Adolfa Hitlera da Austriju pripoji Nemačkoj. Zbog upornog odupiranja Hitlerovoj nameri, austrijski nacisti ubili su ga u Beču u julu 1934. ali je njihov pokušaj puča tada ipak okončan neuspehom.

1895 - Rođen je američki filmski glumac Džozef Frensis, poznat kao Baster Kiton. Najčešće je glumio usamljenike, koji su u sukobu sa svima. Pojavom zvučnog filma publika mu je okrenula leđa, ali je ponovo postao popularan kad su njegovi nemi filmovi ozvučeni. Filmovi: "General", "Naše gostoprimstvo", "Navigator", "Šerlok mlađi", "Snimatelj", "Bulevar sumraka", "Svetla pozornice".

1924 - Rođen je američki glumac Čarls Karter, poznat kao Čarlton Heston, upamćen po ulogama u holivudskim pseudoistorijskim
spektaklima kao i filmovima fantastike. Filmovi: "Deset zapovesti", "Ben Hur" (Oskar), "Orkanski visovi", "Julije Cezar", "Agonija i ekstaza", "El Sid" (Oskar), "Major Dendi", "Planeta majmuna", "Zemljotres". Bio je društveno angažovan, posebno kao zagovornik prava na nošenje oružja, što je specifičan problem vezan za unutrašnje prilike SAD.

1957 - Sovjetski Savez je lansirao u orbitu oko Zemlje prvi veštački satelit "Sputnjik 1", težak 83 kilograma, koji je leteo po eliptičnoj putanji do visine 900 kilometara. Sjedinjene države bile su tada neprijatno iznenađene, pošto je satelit mogla u orbitu, da izbaci samo izuzetno snažna raketa, bitno jača od onih kojima su tada raspolagale SAD.

1966 - Britanska afrička kolonija Basutolend stekla je nezavisnost pod nazivom Kraljevina Lesoto.

1970 - Pronađena je mrtva američka pevačica Dženis Džoplin, najpoznatija bela pevačica bluza šezdesetih godina 20. veka. Uzrok smrti bila je prekomerna doza narkotika.

1992 - Vlada Mozambika i pobunjenici potpisali su mirovni sporazum, čime je posle 16 godina okončan građanski rat u toj afričkoj zemlji, do 1975. portugalskoj koloniji.

1993 - Potpredsednik Rusije Aleksandar Ruckoj i lideri skupštine, raspuštene odlukom ruskog predsednika Borisa Jeljcina 21. septembra 1993, predali su se vojnicima lojalnim Jeljcinu posle desetočasovnog tenkovskog napada na skupštinsku zgradu (beli dom) i pogibije najmanje 300 ljudi.

2001 - Ruski avion tipa "tu-154" sa 78 putnika i članova posade, koji je leteo iz Izraela, greškom je oboren ukrajinskom raketom iznad Crnog mora tokom vojnih vežbi.

2002 - Američki taliban Džon Voker Lind osuđen je na 20 godina zatvora zbog učešća u oružanim operacijama protiv Amerikanaca.

2003 - Islamski terorista-samoubica usmrtio je 23 osobe u jednom restoranu u gradu Haifa na severu Izraela.

2005 - Evropska unija započela je pregovore sa Turskom o članstvu.

2007 - Prilikom pada aviona tipa "Antonov 26" na predgrađe Kingasani, u neposrednoj blizini aerodroma Ndili u Kongu poginulo je
39 ljudi. Avion se srušio tri sata pošto je uzleteo sa aerodroma u Kinšasi, porušivši pri tom šest kuća. Pripadao je kongoanskoj kompaniji "Afrika Uan", kojoj je inače zabranjeno da leti nad zemljama Evropske unije iz bezbednosnih razloga.

2013 - Umro je legendarni vijetnamski general Vo Ngujen Djap glavni strateg borbe koja je okončana pobedom u Vijetnamskom ratu protiv SAD. General s nadimkom "crveni Napoleon" najzaslužniji je bio i za prethodni poraz francuskih kolonijalnih trupa kod Dijen Bijen Fua 1954, što je dovelo do propasti francuske kolonijalne imperije u Indokini.

- Danas je Svetski dan zaštite životinja. Opštom deklaracijom UN o zaštiti životinja proklamovanom 1977. zatraženo je poštovanje "za životinje povezano s poštovanjem čoveka za čoveka" i zabrana svih vidova takozvanih zabava u kojima su životinje izložene maltretiranju i ubijanju.

   

1511 - Papa Julije II osnovao je Svetu ligu između Aragonije, Venecije i Papske države sa ciljem da odbrani jedinstvo crkve, ali i da istera Francuze iz Italije.

1713 - Rođen je francuski filozof i pisac Denis Didro, predstavnik slobodarskog duha revolucionarne buržoazije XVIII veka, jedan od najznačajnijih autora velike francuske "Enciklopedije" ("Razgovor Dalambera i Didroa", "Misli o tumačenju prirode", "Dalamberov san", "Žak fatalista", "Ramoov sinovac").

1796 - Pod pritiskom Francuske, Španija je objavila rat Velikoj Britaniji, koji je završen katastrofalnim porazom francusko-španske flote 1805. u bici kod Trafalgara.

1864 - Rođen je francuski hemičar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom izumeo postupak snimanja u prirodnim bojama.

1880 - Umro je francuski kompozitor nemačkog porekla Žak Ofenbah, koji je izgradio prototip francuske operete i značajno doprineo njenoj popularnosti. Komponovao je oko 100 muzičkih dela od kojih su najpoznatije operete "Plavobradi", "Orfej u paklu", "Lepa Jelena" i opera "Hofmanove priče".

1908 - Bugarski knez, nemački princ Ferdinand Koburg proglasio je nezavisnost Bugarske od Otomanskog carstva, a sebe carem Ferdinandom I.

1910 - Portugalija je posle obaranja kralja Manuela II proglašena republikom pod predsednikom Žuakimom Teofilom Fernandešom Bragom.

1915 - Snažnom artiljerijskom vatrom duž celog fronta na Dunavu, Savi i Drini, u Prvom svetskom ratu počela je ofanziva Centralnih sila na Srbiju.

1938 - Predsednik Čehoslovačke Eduard Beneš podneo je ostavku i otišao u izbeglištvo, nakon što je pod pritiskom Velike Britanije i Francuske prihvatio Minhenski sporazum kojim je Sudetska oblast ustupljena Hitlerovoj Nemačkoj.

1954 - Velika Britanija, SAD, FNR Jugoslavija i Italija su potpisale Londonski sporazum o ukidanju Slobodne zone Trsta i dodeli zone B i manjeg dela zone A Jugoslaviji, a većeg dela zone A sa gradom Trstom Italiji.

1964 - U Zapadni Berlin je kroz tajno iskopan tunel ispod Berlinskog zida pobeglo 57 državljana Istočne Nemačke, što je bilo najveće masovno bekstvo od izgradnje zida 1961.

1969 - BBC je emitovao prvu epizodu serije "Leteći cirkus Monti Pajtona", koja je postala kultna emisija širom sveta.

1974 - Pet ljudi je poginulo, a 35 ranjeno u eksploziji bombi koje su irski nacionalisti bacili u dva bara u mestu Gildford u Engleskoj.

1983 - Lider poljskog pokreta "Solidarnost" Leh Valensa dobio je Nobelovu nagradu za mir.

1988 - Čileanci su se na plebiscitu izjasnili protiv predloga da predsedniku Čilea Augustu Pinočeu bude produžen mandat do 1997. godine.

1994 - U Švajcarskoj su pronađena tela 48 pripadnika sekte "Hram Sunca" koji su izvršili obredno masovno samoubistvo.

1995 - Američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk uspeo je, nakon dva meseca pregovora sa Srbijom i Hrvatskom i liderima zaraćenih strana u Bosni, da postigne sporazum o prekidu vatre, koji je bio uvod u mirovne pregovore u Dejtonu.

2000 - Posle neuspelih pokušaja policije da suzavcem rastera stotine hiljada demonstranata u centru Beograda, koji su protestovali zbog poništavanja predsedničkih izbora, građani su ušli u Saveznu skupštinu, a nešto kasnije i u zgradu državne Radio televizije Srbije. Pod pritiskom masa Slobodan Milošević, destogodišnji neprikosnoveni lider Srbije, sledećeg dana je priznao izborni poraz od kandidata Demokratske opozicije Srbije, Vojislava Koštunice.

2001 - Umrla je Emili Šindler koja je, zajedno sa supugom Oskarom, pomogla stotinama Jevreja da pobegnu iz nacističkih koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata.

2003 - Na predsedničkim izborima u Čečeniji pobedio je proruski kandidat Ahmed Kadirov koji je, u maju 2004,poginuo u eksploziji na stadionu u Groznom tokom svečanog obeležavanja dana pobede nad fašizmom 9. maja, zajedno sa još šestoro ljudi.

2004 - Umro je Moris Vilkins britanski naučnik i nobelovac, jedan od trojice naučnika koji su zajedno otkrili strukturu DNK. Nobelovu nagradu za medicinu dobio je 1962. godine, zajedno sa Fransisom Krikom i Džejmsom Votsonom.

2005 - U naletu uragana Sten, koji je izavao blatno klizište u planinskom delu Gvatemale gde žive potomci Maja, poginulo je oko 2.000 ljudi.

2011 - Umro je jedan od osnivaca i glavni rukovodilac Epla Stiv Džobs. On je izumeo i majstorski reklamirao sofisticare "spravice" koje su izmenile svakodnevicu - počev od kućnog računara preko ajpoda do ajfona.

   

1014 - Nakon katastrofe njegove vojske, umro je Samuilo, slovenski vladar, koji je 976. podigao ustanak protiv Vizantije i osnovao državu, sa središtem u Ohridu, koja je u najvećem obimu obuhvatala teritorije između Dunava, Korintskog zaliva, Jadranskog i Crnog mora. Svega nekoliko godina posle njegove smrti ta država je prestala da postoji.

1536 - Engleski verski reformator i prevodilac Biblije Vilijam Tindejl spaljen je na lomači kao jeretik, prema naređenju kralja Henrija VIII.

1767 - Rođen je haićanski državnik Henri Kristof, doveden sa Grenade kao rob na Haiti, gde se krajem 18. veka priključio pobuni protiv Francuza. Posle dvorskog puča 1806. u kojem je učestvovao, i ubistva cara Žan Žaka Desalina, takođe bivšeg roba, postao je 1807. predsednik Haitija, a 1811. proglasio se carem.

1773 - Rođen je francuski kralj Luj Filip, poznat kao "kralj građanin", koji je vladao od 1830. do 1848. Zbačen je sa prestola u Februarskoj revoluciji 1848. kada je proglašena republika, a 1850. je umro.

1846 - Rođen je američki inženjer Džordž Vestinghaus, pronalazač vazdušne kočnice za lokomotive i tramvaje. Razvio je i sistem železničkih signala i izgradio turbine za hidroelektranu na Nijagarinim vodopadima, za koju je projekat izradio Nikola Tesla. Sa te elektrane obezbeđen je prenos električne energije na daljinu zahvaljujući primeni Teslinog pronalaska obrtnih magnetnih polja (naizmenične struje). Osnovao je 1886. "Vestinghaus elektrik korporejšn".

1876 - Rođen je srpski slikar Milan Milovanović, profesor Umetničke škole u Beogradu, koji je radio pejzaže i portrete visokog impresionističkog dometa. Nekim delima se približio poentilizmu, težeći da postigne maksimalni efekat svetlosti. Slikarstvo je studirao u Beogradu, Minhenu i Parizu.

1878 - Umro je srpski dobrotvor Ilija Milosavljević Kolarac, veletrgovac, jedan od najvećih trgovaca hranom u tadašnjoj Evropi. Sav imetak zaveštao za prosvećivanje srpskog naroda. Bio je savetnik kneza Mihaila Obrenovića za finansijska pitanja. Postao je član Matice srpske 1854. Godine 1861. novčano pomaže osnivanje Srpske pravne akademije u Novom Sadu. S Tomom Vučićem-Perišićem osnovao je Fond za godišnje pomene palima za slobodu otadžbine (1857). Od 1854. finansira objavljivanje domaćih i prevedenih literarnih dela, a godine 1861. ustanovio je Fond za pomaganje i nagrađivanje srpskih književnika. Od 1875. on prerasta u Književni fond s kapitalom od 10.000 dukata. Pošto nije imao dece, celokupnu imovinu zaveštao je srpskom narodu. Testamentom je odredio: "Da se od svega imanja obrazuje Fond iz koga će se vremenom imati podići srpski univerzitet". Današnje reprezentativno zdanje "Zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca - Kolarčevog narodnog univerziteta" podignuto je 1932.

1887 - Rođen je arhitekta i teoretičar švajcarskog porekla Šarl Eduar Žanre, poznat kao Le Korbizje, jedan od najvećih arhitekata 20. veka. Novim materijalima (armirani beton, staklo, gvožđe) i građevinskim metodama radikalno je prekinuo tradicionalni način gradnje, a njegova teorija funkcionalizma, oživotvorena je nizom objekata poput stambenih blokova u Marselju i Nantu, zgrade skupštine u Čandigaru, švajcarskog paviljona u Parizu, ministarstva prosvete u Rio de Žaneiru. Dela: "Ka jednoj arhitekturi", "Preciziranja", "Modulor".

1891 - Umro je irski politički vođa i nacionalni borac za autonomiju Čarls Stjuart Parnel, koji je uveo nove metode u borbi protiv Engleza. Postavši 1875. član britanskog parlamenta, otpočeo je opstrukciju u zakonodavnom telu uz istovremenu blokadu na terenu. Zatvoren je 1881, ali je i iz zatvora upravljao borbom irskih nacionalista.

1892 - Umro je engleski pisac Alfred Tenison, majstor forme, poeta neobične melodičnosti. Tenisonovo obimno i raznovrsno delo izražava duh i raspoloženje njegovog vremena: filozofske i verske sumnje izazvane evolucionističkim učenjima kao i sklonost demokratskom poretku. Dela: poeme "Kraljevske slike", "Princeza", elegija "In memoriam", mnoštvo lirskih pesama.

1893 - U Beogradu je počela da radi prva javna električna centrala. Bila je to termocentrala jednosmerne struje i osvetljavala je gradsko jezgro današnjeg Beograda. Prvenstveno su osvetljavale ulice ali je korišćena i za rad tramvaja. Među najzaslužnijima za njen nastanak bio je njen konstrukor profesor Đorđe Stanojević, rektor Velike Škole i pionir elektrifikacije u Srbiji.

1894 - Rođen je srpski pisac Momčilo Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame. Krasio ga veoma specifičan stil i izuzetna jezička invencija. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do smrti 1938. bio profesor gimnazije. Pisao je lirske pesme, drame i pripovetke sa starosrpskim motivima. Dela: pesme "Lirski krugovi", pripovetke "Iz tamnog vilajeta", libreto "Međuluško blago", drame "Kod večne slavine", "Nedozvani", "Gazda-Mladenova kći".

1903 - Rođen je irski fizičar Ernest Tomas Sinton Volton, jedan od pionira nuklearne fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1951. S Džonom Daglasom Kokroftom, s kojim je podelio Nobelovu nagradu, razvio je 1929. prvi atomski akcelerator.

1914 - Rođen je norveški etnolog i istraživač Tor Hejerdal, koji je 1947. predvodio šestočlanu ekspediciju "Kon-Tiki", preplovivši splavom oko 9.000 kilometara između Perua i pacifičkog ostrva Tuamotu blizu Tahitija. Time je dokazao da su drevni narodi mogli da plove iz Južne Amerike do polinežanskih ostrva. Brodom napravljenim od papirusa, 13 godina kasnije je preplovio Atlantski okean od Maroka do Barbadosa, pokazavši da nije nemoguće da je postojao dodir starih Egipćana s predkolumbovskim civilizacijama u Americi.

1927 - U filmu "Pevač džeza" s glumcem Alom Džonsonom, koji je premijerno prikazan u Njujorku, prvi put se čuo glas glumca, što je označilo početak ere zvučnog filma.

1930 - Rođen je sirijski državnik i general Hafez al Asad, koji je na vlast došao u novembru 1970. udarom vojnog krila Arapske socijalističke partije BAAS. Predsednik Sirije postao je 1971.

1937 - Društvo naroda je osudilo agresiju Japana na Kinu, ali to nije imalo nikakve praktične posledice za agresora.

1972 - Najmanje 208 ljudi poginulo je a više od 1.000 je povređeno u železničkoj nesreći kod meksičkog grada Saltiljo.

1973 - Napadom Egipta i Sirije na izraelske položaje na istočnoj obali Sueca i na Golanskoj visoravni izbio je "Jom Kipur" rat, četvrti vojni sukob Izraela i Arapa, okončan 22. oktobra rezolucijom Saveta bezbednosti UN o prekidu vatre.

1976 - Vojna hunta u Tajlandu srušila je vladu Senija Pramoda, a u sukobima na univerzitetu, između studenata i vojske, došlo je do krvoprolića.

1981 - Na vojnoj paradi u Kairu islamski teroristi ubili su egipatskog državnika Anvara el Sadata, predsednika Egipta od oktobra 1970. ogorčeni njegovom odlukom da sklopi mir sa Izraelom.

1989 - Umrla je američka filmska glumica Bet Dejvis, koja je snimila više od 80 filmova i ostvarila niz velikih dramskih uloga. Filmovi: "Opasna" (Oskar), "Džezabel" (Oskar), "Male lisice", "Elizabeta i Eseks", "Huarez", "Šta se dogodilo sa Bebi Džejn", "Sve o Evi", "Svadbeni ručak".

1989 - Tajfun "Anđela" usmrtio je najmanje 108 ljudi na filipinskom ostrvu Luzon.

1990 - Umrla je prva žena ratni pilot kod nas Marija Draženović-Đorđević, koja je u sastavu 113. lovačkog puka učestvovala u Drugom svetskom ratu u borbama na Sremskom frontu 1945. Letački ispit položila je 1939. sa samo 15 godina.

1991 - Indonežanski vojni avion udario je u Džakarti u zgradu vlade, usmrtivši 102 i povredivši više od 5.000 ljudi.

1992 - Savet bezbednosti UN Rezolucijom 780 osnovao je Komisiju za ispitivanje ratnih zločina u prethodnoj Jugoslaviji, sastavljenu od međunarodnih eksperata.

1994 - Prošavši kroz demilitarizovanu zonu pod kontrolom mirovnih snaga UN u blizini Sarajeva, snage sarajevske muslimanske vlade ubile su četiri medicinske sestre i 16 srpskih vojnika.

2000 - Slobodan Milošević, do tada predsednik SRJ, čestitao je pobedu novoizabranom predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici.

2007 - Umro je Laza Ristovski, muzičar i kompozitor. Svirao je u grupama "Smak" i "Bijelo dugme" i predstavnik je generacije koja je obeležila rok scenu negdašnje Jugoslavije.