1331. Umro je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina. Tokom vladavine od 1322. osigurao je Srbiji premoć na Balkanu pobedivši Bugare u bici kod Velbužda 1330. S prestola ga je zbacio sin Dušan 1331. i držao u zatočeništvu u Zvečanu, gde je umro pod nerazjašnjenim okolnostima. Podigao je manastir Dečane, a njegova Dečanska hrisovulja dragocen je dokument sa popisom sela i stanovnika dečanskog vlastelinstva.

1405. Umrla je srpska kneginja Milica, žena kneza Lazara Hrebeljanovića. Posle Kosovske bitke 1389. sklopila je mir s Turcima i upravljala Srbijom u ime maloletnog sina Stefana. Kasnije se zamonašila i podigla manastir Ljubostinja, gde je sahranjena kao monahinja Evgenija.

1500. Francuski kralj Luj XII i Ferdinand Aragonski potpisali su tajni sporazum u Granadi o podeli Italije.

1821. Rođen je Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika. Njegovo delo postalo je u 20. veku neiscrpan izvor za najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku književnost, a posebno često su se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji ("Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Bedni ljudi", "Poniženi i uvređeni", "Zapisi iz mrtvog doma, "Idiot").

1855. Umro je danski filozof Obi Seren Kjerkegor, zastupnik antihegelijanskog pravca, kritičar hrišćanstva kao crkvene dogme i začetnik egzistencijalizma ("Ili-ili: fragmenti života", "Pojam strepnje", "Bolest na smrt", "Filozofske mrvice").

1869. Rođen je Vitorio Emanuele III, italijanski kralj od 1900. do 1946, oženjen Jelenom, ćerkom crnogorskog kralja Nikole I. Podržao je Musolinijev režim i 1936. je proglašen carem Etiopije, a 1939. kraljem Albanije. Abdicirao je 1946. u korist sina Umberta, nadajući se da će tako spasiti Savojsku dinastiju, ali su se Italijani u junu 1946. na plebiscitu izjasnili za republiku.

1878. Umro je crnogorski pisac i političar Stefan Mitrov Ljubiša, često nazivan "Njegošem u prozi". Prvu pripovetku objavio je 1868. i odmah postao jedan od najistaknutijih i najcenjenijih pripovedača. U njegovim pripovetkama, od kojih su najpoznatije "Kanjoš Macedonović" i "Pričanje Vuka Dojčevića" stapaju se epska legenda i realizam.

1918. Kapitulacijom Nemačke završen je Prvi svetski rat u kojem je učestvovalo 36 država. Život je izgubili oko 10 miliona ljudi. Bezuslovna kapitulacija, prema kojoj je Nemačka morala da napusti sve okupirane zemlje na zapadu i istoku, Alzas i Lorenu i levu obalu Rajne, potpisana je u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj.

1918. Maršal Jozef Pilsudski proglasio je nezavisnu republiku Poljsku.

1941. S teritorije SSSR-a u Drugom svetskom ratu počelo je emitovanje programa radio stanice "Slobodna Jugoslavija".

1942. Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu zaposele i neokupirani deo Francuske, pod kontrolom kvislinške vlade u Višiju. Istog dana nemačke i italijanske trupe su okupirale i francusko ostrvo Korzika.

1944. Počela je Batinska bitka u kojoj su jedinice sovjetske Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, posle teških borbi 23. novembra porazile nemačke snage.

1945. Održani su prvi posleratni izbori u Jugoslaviji na osnovu kojih je konstituisana Ustavotvorna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije.

1952. Džon Mulin i Vejn Džonson u Los Anđelesu su prvi put prikazali svoj izum - video rikorder.

1961. Sovjetski grad Staljingrad je preimenovan u Volgograd.

1965. Premijer Rodezije Jan Smit jednostrano je proglasio nezavisnost od Velike Britanije, koja je režim bele manjine proglasila ilegalnim i uvela trgovinske sankcije.

1971. Senat SAD je ratifikovao ugovor kojim je Japanu vraćeno ostrvo Okinava, oduzeto krajem Drugog svetskog rata.

1975. Proglašena je nezavisnost Angole, posle pet vekova portugalske kolonijalne vlasti. Prvi predsednik Narodne Republike Angole postao je Agoštinjo Neto.

1992. Engleska anglikanska crkva je napustila vekovnu tradiciju i dopustila ženama da budu sveštenice.

1996. Predsednik Gvatemale Alvaro Arsu je saopštio da je s gerilskim pokretom postignut sporazum o okočanju 36-godišnjeg građanskog rata u toj centralnoameričkoj zemlji.

2000. U zapaljenoj žičari u jednom tunelu ispod glecera Kicštajnhorna u masivu Hohen Tauern, u austrijskim Alpima, život je izgubilo 159 osoba.

2000. Stupio je na snagu Zakon o Centralnoj banci Crne Gore, čime je zaokružena monetarna vlast u Crnoj Gori, inaugurisana pre godinu dana, uvođenjem nemačke marke u platni promet te republike.

2001. Dan nakon prijema Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, član te organizacije postao je i Tajvan.

2002. Predsednik kompanije Majkrosoft, Bil Gejts poklonio je 100 miliona dolara za borbu protiv AIDS-a u Indiji.

2003. Bugarski predsednik Georgi Parvanov doputovao je u dvodnevnu posetu Srbiji i Crnoj Gori. On je prvi bugarski šef države koji je nakon 53 godine, zvanično posetio Beograd.

2003. Sjedinjene Američke Države uvele su ekonomske i diplomatske sankcije Siriji, zbog podrške "palestinskom otporu izraelskoj okupaciji".

2004. U vojnoj bolnici u Parizu umro je palestinski predsednik Jaser Arafat, koji je na čelu Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) bio preko 30 godina. Za predsednika PLO izabran je bivši premijer Mahmud Abas.

2004. Parlament Litvanije ratifikovao je novi Ustav Evropsk eunije. Litvanija je prva članica Unije koja je usvojila evropski ustav.

2005. Umro je Briton Patrik Ličfild, jedan od najpoznatijih svetskih fotografa.

   

1812 - Nakon povlačenja iz Moskve, ostaci Napoleonovih trupa pretrpeli su teške gubitke na reci Berezini.

1833 - Rođen je ruski kompozitor i hemičar Aleksandar Porfirijevič Borodin, jedan od "Velike petorice", čije je delo značajno doprinelo razvoju ruske simfonijske i kamerne muzike. Na svom životnom delu, operi "Knez Igor" radio je 18 godina, a dovršili su ga Rimski-Korsakov i Glazunov, stvorivši remek-delo ruske romantične opere. Autor je i značajnih radova iz hemije i biohemije.

1840 - Rođen je francuski vajar Ogist Roden, jedan od najvećih umetnika s kraja 19. i početka 20. veka. Njegovo delo objedinilo je romantičarski duh i moderne težnje i presudno uticalo na evropsko vajarstvo ("Mislilac", "Poljubac", "Balzak", "Građani Kalea", "Vrata pakla", "Večni idol").

1859 - Rođen je srpski arhitekta Andra Stevanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Velike škole i Beogradskog univerziteta. Projektovao je više značajnih građevina, među kojima zgrade Narodnog muzeja i Akademije nauka u Beogradu.

1866 - Rođen je kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen, prvi predsednik Kine nakon zbacivanja dinastije Mandžu 1911. Osnovao je 1905. Saveznu ligu (Tun-men-hoj) iz koje je nastala politička stranka Koumintang. Nakon njegove smrti 1925. vođstvo stranke preuzelo je desno krilo na čelu sa Čang Kaj Šekom.

1918 - Proglašena je prva austrijska republika, dan posle kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu i abdikacije cara Karla I.

1920 - Potpisan je Rapalski ugovor kojim je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, pod pritiskom Velike Britanije i Francuske, ustupila Italiji Istru, Julijsku krajinu, Zadar i ostrva Cres, Lošinj, Lastovo i Palagružu, kasnije i Rijeku.

1927 - Lav Bronštejn (Trocki), jedan od lidera "leve opozicije" unutar partije, isključen je iz boljševičke partije, a Staljin je postao neprikosnoveni lider SSSR. Trocki je interniran u Alma Atu, potom 1929. prognan iz zemlje, a 1940. po nalogu Staljina ubijen u Meksiku.

1933 - Nacional-socijalistička radnička partija Adolfa Hitlera dobila je izbore i preuzela vlast u Nemačkoj.

1942 - Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija je u Drugom svetskom ratu zauzela Tobruk u Libiji i zarobila najmanje 30.000 nemačkih i italijanskih vojnika.

1944 - U fjordu Tromzo na severu Norveške saveznici su u Drugom svetskom ratu potopili "Tirpic", poslednji veliki ratni brod nacističke Nemačke.

1948 - Japanski sud za ratne zločine osudio je na smrt bivšeg premijera, generala Hideki Tođoa i još šest japanskih vođa u Drugom svetskom ratu.

1955 - Umro je hrvatski pesnik Tin Ujević koji je svojom lirikom, ali i boemskim životom obeležio razdoblje između dva svetska rata u jugoslovenskoj književnosti ("Lelek sebra", "Kolajna", "Žedan kamen na studencu").

1956 - Beogradsko pozorište "Atelje 212" je u adaptiranom delu zgrade "Borbe" izvelo prvu predstavu, "Fausta" Johana Volfganga Getea.

1969 - Ruski pisac Aleksandar Solženjicin izbačen je iz Saveza sovjetskih pisaca zbog žestokih kritika staljinizma u romanu "U prvom krugu". Ukazom Vrhovnog sovjeta, najčuveniji sovjetski disident je 1974. proteran iz SSSR.

1970 - U snažnom ciklonu i visokim talasima u Istočnom Pakistanu (Bangladeš) život je izgubilo najmanje 200.000 ljudi.

1974 - Južna Afrika je suspendovana iz Generalne skupštine UN zbog politike aparthejda.

1977 - Jedna od osnivača i vođa zpadnonemačke levičarske terorističke organizacije Bader-Majnhof Ingrid Šubert izvršila je samoubistvo u zatvorskoj ćeliji.

1981 - Američki spejs-šatl "Kolumbija" drugi put je poleteo u orbitu oko Zemlje, postavši prva svemirska letelica koja je upotrebljena po drugi put.

1989 - Umrla je španska revolucionarka Dolores Ibaruri, legendarna La Pasionarija, predsednica Komunističke partije Španije (od 1960). Pripisane su joj reči "No pasaran", parola pod kojom su republikanci u Španskom građanskom ratu branili Madrid od fašista. Posle pada Republike provela je 38 godina u inostranstvu, najviše u SSSR. Vratila se u Španiju 1977. i postala član parlamenta.

1995 - Potpisan je Erdutski sporazum kojim se teritorija Sremsko-baranjske oblasti (deo samoproklamovane Republike Srpske Krajine) utvrđuje kao deo Republike Hrvatske. Sporazumom je predviđen jednogodišnji period pod međunarodnom upravom.

1999 - Na području planine Bajgora, na Kosovu se srušio avion Svetskog programa UN za hranu tipa "ATR-42". U nesreći su poginuli svi putnici (21) i tri člana posade.

2001 - Jugoslovenski viceadmiral u penziji Miodrag Jokić, optužen za ratne zločine na području Dubrovnika 1991, dobrovoljno se predao Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Nakon priznanja krivice osuđen je na sedam godina zatvora.

2001 - U udesu aviona američke kompanije Airbus-300 koji je pao na obližnje kuće odmah po poletanju sa njujorškog aerodroma "Džon F. Kenedi", poginulo je svih 260 putnika i pet osoba koje su se našle na mestu nesreće.

   

1095 - Na crkvenom saboru u Klermonu, u Francuskoj papa Urban II pozvao je crkvene velikodostojnike i svetovne vladare na verski rat protiv turskog plemena Seldžuka koje je zauzelo Svetu zemlju u Palestini. Time je počela epoha krstaških ratova.

1532 - Španski osvajač Fransisko Pisaro zauzeo je sa samo 200 vojnika grad Kahemarku u Peruu i pogubio cara Inka Atahualpu, iako je za njega bila isplaćena velika otkupnina.

1766 - Rođen je francuski kompozitor i violinista Rudolf Krojcer, dvorski violinista Napoleona Bonaparte i Luja XVIII. Opčinjen njegovom virtuoznošću, Betoven mu je posvetio sonatu za violinu i klavir br. 47, poznatu Krojcerovu sonatu.

1831 - Umro je pruski general Karl Marija fon Klauzevic, jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara 19. veka. U delu "O ratu" teoretski je uobličio iskustva nove strategije primenjene u Napoleonovim ratovima. Prema Klauzevicu, rat je sastavni deo opštih političkih odnosa i nastavak politike, uz primenu drugih sredstava.

1912 - Počela je Bitoljska bitka u Prvom balkanskom ratu, u kojoj je vojska Srbije 18. novembra potukla tursku Vardarsku armiju Zeki paše.

1914 - Počela je Kolubarska bitka, najveća koju je vojska Srbije vodila u Prvom svetskom ratu. Bitka je završena 15. decembra pobedom nad austrougarskim trupama pod komandom generala Poćoreka koji je bio prisiljen da se povuče iz Srbije. Izuzetne zasluge za pobedu u bici, u kojoj je zarobljeno oko 43.000 austrougarskih vojnika, imao je general Živojin Mišić.

1918 - Posle propasti austrougarske monarhije u Prvom svetskom ratu, Mađarska je proglašena nezavisnom republikom.

1933 - SSSR i SAD su uspostavili diplomatske odnose.

1941 - U Drugom svetskom ratu je počela druga nemačka ofanziva na Moskvu, koja je 5. decembra završena porazom nemačke vojske. Nastavljajući operacije, sovjetska Crvena armija je do marta 1942. odbacila nemačke trupe na 200 kilometara od Moskve. Ovaj nemački poraz označio je kraj "blickriga" i nagovestio preokret rata u korist antihitlerovske koalicije.

1960 - Umro je američki filmski glumac Klark Gejbl. Igrao je u više od 70 filmova, a veliku popularnost je stekao kao Ret Batler u filmu "Prohujalo s vihorom". Dobitnik je Oskara za film "Dogodilo se jedne noći".

1965 - SSSR je lansirao svemirski brod "Veneru III" koji je u martu 1966. stigao na Veneru, kao prvi svemirski brod koji se spustio na neku drugu planetu.

1970 - Pakistan je saopštio da je broj mrtvih od ciklona i ogromnih talasa koji su zapljusnuli obale Istočnog Pakistana (Bangladeš) i ostrva u Bengalskom zalivu, dostigao pola miliona.

1972 - Trojica američkih astronauta su počela 84-dnevni let u svemirskoj letelici "Skajlab 4".

1991 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin je potpisao niz dekreta kojima je vlast nad privredom preneo sa sovjetske centralne vlade na vladu Rusije.

1992 - Na prvim višestranačkim izborima u Litvaniji po sticanju nezavisnosti od SSSR, ubedljivo je pobedila Demokratska radnička partija (bivši komunisti).

1992 - Savet bezbednosti UN je zaoštrio sankcije protiv SR Jugoslavije uvođenjem rečne i pomorske blokade.

1995 - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu je optužio lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i vojnog komandanata Ratka Mladića za genocid nad muslimanskim civilima tokom zauzimanja Srebrenice u julu 1995, kada je više hiljada bosanskih Muslimana ubijeno i raseljeno.

1997 - Umro je francuski političar i publicista Žorž Marše, generalni sekretar Komunističke partije Francuske (1972-94).

1998 - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu proglasio je krivim jednog bosanskog Hrvata i dvojicu Muslimana za ubijanje i zlostavljanje srpskih zatvorenika 1992. u logoru Čelebići. To je bilo prvo suđenje za ratne zločine nad Srbima tokom rata u BiH.

2000 - Bil Klinton je doputovao u Vijetnam, u prvu posetu jednog predsednika SAD toj zemlji od završetka Vijetnamskog rata 1975.

2001 - Pariski klub poverilaca je otpisao 66 odsto duga SR Jugoslavije prema državama poveriocima.

2003 - U Srbiji su, zbog malog odziva birača (39 odsto), po treći put propali predsednički izbori.

2003 - U blizini Kabula ubijena je radnica UN, Francuskinja Betina Guazlar, prva žrtva među zaposlenima u UN od kada je, dve godine ranije, svrgnuta talibanska vlast u Avganistanu.

2005 - Međunarodni tribunal u Hagu je oslobodio penzionisanog generala Armije Bosne i Hercegovine Sefera Halilovića krivice za zločine koje su trupe te armije počinile nad hrvatskim civilima u Hercegovini u jesen 1993.

2007 - Više od 3.500 ljudi je poginulo, više od 3.000 je povređeno, a oko hiljadu je nestalo u jakom ciklonu koji je pogodio Bangladeš.

   

1492. Španski moreplovac Kristofer Kolumbo napravio je belešku o upotrebi duvana među američkim Indijancima, što je prvi pisani dokument o toj biljci koja je kasnije osvojila svet.

1577. Engleski gusar i admiral Frensis Drejk krenuo je na put oko sveta i, nakon trogodišnjeg uspešnog putovanja postao prvi Englez koji je oplovio Zemlju. Tokom putovanja obišao je obale Afrike i Amerike, napadajući i pljačkajući španske brodove.

1630. Umro je nemački astronom, matematičar i fizičar Johan Kepler, koji je sa tri fundamentalna zakona o kretanju planeta dokazao Kopernikovu hipotezu o heliocentričnom sistemu.

1787. Umro je nemački kompozitor Kristof Vilibald Gluk. Autor oko 100 opera od kojih je sačuvano 40, među kojima su najpoznatije "Orfej i Euridika" i "Alčesta", zaslužan je za reformu opere. Gluk je u svojim delima muziku podredio tekstu i prilagodio je dramskoj radnji.

1889. Pobornici republike kojima su se, nakon ukidanja ropstva pridružili veleposednici, svrgnuli su drugog i poslednjeg brazilskog cara Pedra II i proglasili Brazil republikom s predsednikom Manuelom Deodorom.

1899. Tokom burskog rata, na području Johanesburga burski vojnik Piter Bota (Botha) zarobio je ratnog dopisnika londonskog "Morning posta" Vinstona Čerčila, kasnije čuvenog britanskog premijera. Bota je potom postao vrhovni komandant burskih snaga i premijer, nakon rata osnovane Južnoafričke unije.

1916. Umro je poljski pisac Henrik Sjenkjevič, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1905, koji je svetsku slavu stekao istorijskim romanima ("Quo vadis", "Ognjem i mačem", "Kroz pustinju i prašumu").

1920. U Ženevi je održana prva skupština Lige naroda.

1923. Galopirajuća inflacija u Nemačkoj je dostigla vrhunac-osam milijardi maraka za jedan američki dolar.

1954. Umro je američki filmski i pozorišni glumac Lajonel Barimor, koji se kao dete proslavio u ulozi Olivera Tvista, a pred kraj života, kao težak invalid vezan za kolica, odigrao je više zapaženih uloga ("Grand hotel", "Ostrvo Largo", "Dama s kamelijama", "Raspućin i carica").

1971. Delegacija Narodne Republike Kine učestvovala je prvi putna zasedanju Generalne skupštine UN.

1976. Umro je Žan Gaben, jedan od najpopularnijih i najdarovitijih francuskih filmskih i pozorišnih glumaca. Snimio je oko 90 filmova, najčešće sa režiserima veteranima francuske kinematografije ("Obala u magli", "Velika iluzija", "Dan se rađa").

1976. Umro je srpski glumac Milivoje Živanović, prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Karijeru je počeo u putujućem pozorištu Udruženja glumaca. Zalaganjem Branislava Nušića postao je stalni član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Potom je igrao u Skoplju, od 1932. u Narodnom pozorištu u Beogradu, a od 1947. u Jugoslovenskom dramskom.

1976. Sirijska armija je preuzela punu kontrolu nad Bejrutom, u pokušaju da okonča 18-mesečni građanski rat u Libanu.

1978. U Šri Lanki se srušio islandski putnički avion DC-8, koji je iz Meke prevozio indonežanske muslimanske hodočasnike. Poginulo je svih 175 putnika i osam članova posade.

1983. Lider kiparskih Turaka Rauf Denktaš proglasio je Republiku Severni Kipar.

1988. Nacionalno veće Palestinske oslobodilačke organizacije na zasedanju u Alžiru proglasilo je nezavisnost Palestine na Zapadnoj obali i u Gazi sa glavnim gradom Jerusalimom.

1990. NATO i Varšavski pakt dogvorili su se u načelu o drastičnom smanjenju konvencionalnog naoružanja. To je bio prvi dogovor o konvencionalnom naoružanju dva vojna saveza posle Drugog svetskog rata.

1994. Predsednik Austrije Tomas Klestil priznao je, prilikom obraćanja članovima izraelskog parlamenta, da je njegova zemlja propustila da u prošlosti prizna sopstvenu ulogu u nacističkom holokaustu.

1999. Policija je rasturila antiameričke demonstracije u Turskoj i Grčkoj organizovane povodom posete predsednika SAD Bila Klintona tim zemljama.

2000. Od 28. septembra kada su na području Zapadne obale i Gaze počeli okršaji između Palestinaca i Izraelaca poginule su 223 osobe, uglavnom civili.

2003. U bombaškim napadima na dve sinagoge u centru Istanbula poginulo je najmanje 25 ljudi, a preko 300 osoba je povređeno. Turske vlasti su saopštile da su napad izvršili turski državljani.

2004. Pred Tribunalom u Hagu počelo je prvo suđenje kosovskim Albancima za ratne zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu. Fatmir Ljimaj, Haradin Baljaj i Isak Musliju optuženi su za nezakonito pritvaranje, mučenje i ubistva albanskih i srpskih zarobljenika u logoru Lapušnik kod Glogovca u leto 1998. godine. U novembru 2005. Ljimaj i Musliju oslobođeni su krivice, a Haradin Baljaj je proglašen krivim i osuđen na 13 godina zatvora.

2004. Hrvatski premijer Ivo Sanader doputovao je u zvaničnu posetu Srbiji i Crnoj Gori. On je prvi hrvatski premijer koji je došao u Beograd nakon raspada bivše SFRJ i osamostaljenja Hrvatske.

2009. Umro je patrijarh srpski Pavle. Sahranjen je u manastiru Rakovica uz prisustvo najviših državnih funkcionera, crkvenih velikodostojnika i više stotina hiljada građana. Za novog poglavara SPC izabran je 22. januara 2010. vladika niški Irinej.

2010. Na Kosovu su održani lokalni izbori, prvi posleproglašenja nezavisnosti koje su u potpunosti sprovele kosovske vlasti.

Danas je ponedeljak, 16. novembar, 320. dan 2015. Do kraja godine ima 45 dana.
   

42. p.n.e. - Rodjen je rimski car Tiberije, posinak Oktavijana Avgusta, koji je tokom vladavine od 14. do 37. nove ere osigurao granice Rimskog carstva bez novih osvajanja, popravio finansije i administraciju, posebno u provincijama. Prethodno se proslavio u vojnim pohodima u Germaniji, Panoniji i Dalmaciji. U poznim godinama doneo je Zakon o uvredi veličanstva i vladao je sve okrutnije, 26. se povukao na ostrvo Kapri, dok je u Rimu njegov miljenik, prefekt pretorijanaca Sejan, zaveo krvav režim. Nakon što je nastojeći da se dočepa vlasti Sejan ubio carevog sina Julija Cezara Druza, Tiberije naredjuje njegovo smaknuće.

1272 - Umro je engleski kralj Henri III, koji je stupio na presto već u devetoj godini kad je 1216. tokom Prvog baronskog rata poginuo njegov otac Džon Bez Zemlje, ali je stvarno počeo da vlada 1234.

1532 - Španski osvajač Francisko Pizaro zauzeo je na prevaru, sa samo 200 vojnika, grad Kahemarku i zarobio cara Inka Atahualpu.

1797 - Umro je pruski kralj Fridrih Vilhelm II, koji je tokom 13-godišnje vladavine sprovodio politiku teritorijalnog širenja zemlje, posebno se okoristivši prilikom druge i treće podele Poljske 1793. i 1795. Od 1792. do 1795. pridružio se Austriji u savezu protiv revolucionarne Francuske. Religioznim ediktom iz 1788. proklamovao je versku toleranciju, ali taj akt je u praksi imao ograničen domet, kao i skromne liberalne reforme ozakonjene 1794.

1828 - Francuska, Britanija i Rusija priznale su nezavisnost Grčke, što je Turska odbila da prihvati, ali je 1829. posle poraza u ratu s Rusijom, mirom u Jedrenu
prinudjena da prizna nezavisnost te zemlje.

1831 - Umro je pruski general Karl fon Klauzevic, jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara 19. veka, koji je glavne ideje o ratnoj strategiji i taktici izložio u delu "O ratu". Zbog neslaganja s politikom vodećih krugova Pruske prema francuskom caru Napoleonu I, protiv kojeg se borio u više bitaka, od 1812. do 1814. bio je u službi Rusije.

1848 - U Rimu, kojim je tada vladao papa Pije IX, izbila je pobuna i uspostavljena je Rimska republika ustrojena po ugledu na republikansku Francusku.

1895 - Rodjen je nemački kompozitor Paul Hindemit, koji je stvarao na osnovu disonantnog kontrapunkta i slobodnog shvatanja tonaliteta. Kad su nacisti 1933. proskribovali njegova dela kao dekadentna, otišao je u Ankaru, a od 1939. bio je profesor na univerzitetima u SAD i Švajcarskoj. Dela: opere "Novosti dana",
"Kardijak", "Slikar Matis", "Harmonija sveta", šest gudačkih kvarteta, "Kamerna muzika op. 36", koncerti i sonate za razne instrumente, teorijska dela "Tradicionalna harmonija", "Kompozitorov svet".

1912 - Počela je Bitoljska bitka u Prvom balkanskom ratu u kojoj je dobro utvrdjenu tursku Vardarsku armiju Zeki paše, koja se povukla posle poraza u Kumanovskoj bici, srpska Prva armija regenta Aleksandra Karadjordjevića potukla posle trodnevnih borbi, čime su Južna Srbija (danas Makedonija) i Stara Srbija (Kosovo i Metohija) konačno oslobodjene od Turske i vraćene matici zemlji - Srbiji.

1914 - Počela je Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu, na frontu širokom oko 200 kilometara od Beograda do Guče, u kojoj je srpska vojska posle mesec dana teških borbi do nogu potukla Petu i Šestu austrougarsku armiju pod komandom generala Oskara Poćoreka. Pošto su
austrougarske trupe okupirale Beograd, Šabac, Valjevo, Užice i celu severozapadnu Srbiju, počinivši masovne zločine nad civilima, na Kolubari se, za vojne eksperte, dogodilo čudo. Tri srpske armije, koje su se našle u naizgled bezizlaznom položaju, u silovitom kontraudaru tokom višednevnih žestokih okršaja potpuno su razbile neprijatelja. Do 15. decembra 1914. isteran je iz Srbije poslednji austrougarski vojnik, izuzev 42.538 zarobljenika. Tokom bitke poginulo je više od 57.000 austrougarskih vojnika i oficira, a Srbi su zaplenili veliku količinu ratnog materijala i oružja, uključujući dva aviona, više od 140 topova, 3.500 vozila s municijom i 60.000 pušaka. Izuzetne zasluge za pobedu imao je general Živojin Mišić, unapredjen posle bitke u čin vojvode. Njegova Prva armija je izmedju 29. novembra i 2. decembra 1914. izvršila odlučujući proboj na Suvoboru.

1918 - Posle propasti austrougarske monarhije u Prvom svetskom ratu, Madjarska je proglašena nezavisnom republikom. Od marta do avgusta 1919. u Madjarskoj je postojala sovjetska republika pod vodjstvom Bele Kuna, da bi zatim admiral Mikloš Horti srušio Kunov režim. Madjarska je od 1919. bila jedinstvena kraljevina bez dinastije a dužnost regenta vršio je grof Mikloš Horti.

1922 - Rodjen je Žoze Saramago, portugalski pisac, nobelovac. Rodjen je u seljačkoj porodici i promenio je niz zanimanja, da bi se tek 1976. posvetio književnosti. Smatra se jednim od najvećih portugalskih pisaca. Prevodjen je na preko trideset jezika. Dela: "Embargo i druge priče", "Godina smrti Rikarda Reiša", "Slepilo", "Sedam sunaca i sedam mesečina", "Jevandjelje po Isusu Hristu".

1933 - Sovjetski Savez i SAD uspostavili su diplomatske odnose.

1940 - Nemačke okupacione vlasti su izgradnjom zida potpuno izolovale geto u Varšavi od ostatka grada. Generalni guverner Poljske Hans Frank ustanovio je geto u Varšavi u oktobru 1940. U njega su Nemci saterali oko 440.000 Jevreja iz Varšave i drugih poljskih mesta kao i iz Nemačke. Desetine hiljada Jevreja tu je umrlo od gladi i bolesti, a više od 310.000 otpremljeno je u logore smrti i ubijeno u gasnim komorama. Preživeli su 1943. podigli ustanak, ali su tokom odmazde gotovo svi stradali.

1941 - U Drugom svetskom ratu počela je druga nemačka ofanziva na Moskvu, koja je kao i prva, započeta u septembru 1941. kad su Nemci došli 30 kilometara od Moskve, završena neuspehom. Ovog puta Nemci su prišli na 25 kilometara, ali je sovjetska armija slomila neprijateljsku ofanzivu 5. decembra 1941. i u protivudaru ih je do 10. januara 1942. odbacila 200 kilometara zapadno od Moskve. Tim prvim velikim uspehom nad Silama osovine je krahirala nemačka doktrina munjevitog rata i nagovešten je preokret u ratu u korist antihitlerovske koalicije.

1948 - Rodjen je Mate Parlov, najbolji bokser bivše Jugoslavije. U bokserski klub "Pula" je stupio sa 16 godina, i nakon svega 3 godine osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u poluteškoj kategoriji. Prvi veći medjunarodni uspeh ostvario je 1969. kada je u Bukureštu postao vicešampion Evrope. Dve godine docnije u Madridu je osvojio zlatnu medalju, a 1973. u Beogradu odbranio je titulu prvaka Evrope u poluteškoj kategoriji. Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. Parlov je osvojio zlato, a u Havani 1974. postao je amaterski prvak sveta u poluteškoj kategoriji. Godine 1976. u Beogradu je, savladavši Italijana Domenika Adinolfija, postao profesionalni prvak Evrope u poluteškoj kategoriji, a 2 godine potom, pobedom nad Argentincom Migelom Anhelom Kueljom i svetski šampion. Osam puta je bio prvak Jugoslavije.

1960 - Umro je američki filmski glumac Klerk Gebl. Igrao je u više od 70 filmova i decenijama je bio u vrhu popularnosti, posebno kao simbol muževnosti. Filmovi: "Istočni put", "Slobodna duša", "Dogodilo se jedne noći" (Oskar), "Pobuna na brodu 'Baunti'", "Kinesko more", "Prohujalo sa vihorom", "San Francisko", "Mogambo", "Probni pilot", "Učiteljevo mezimče", "Neprilagodjeni", "Ljudi u belom".

1965 - Sovjetski Savez je lansirao "Veneru III", prvi svemirski brod koji je, stigavši na Veneru u martu 1966. dospeo na drugu planetu.

1965 - Umro je irski državnik Vilijam Tomas Kosgrejv, prvi predsednik Irske od 1922. do 1932.

1970 - Pakistan je saopštio da je broj mrtvih u ciklonu i ogromnim talasima koji su se sručili na obale Istočnog Pakistana (sada Bangladeš) i ostrva u Bengalskom zalivu dostigao pola miliona.

1972 - Generalna skupština UN preporučila je da Portugal treba da napusti svoje kolonijalne posede u Africi i Aziji (Angola, Mozambik, Port. Gvineja, Sao Tome, Kap Verde, Istočni Timor, Makao). Vlada u Lisabonu je pravo na nezavisnost kolonijama priznala posle "Revolucije karanfila" aprila 1974. kada je oboren režim koji je svojevremeno ustrojio Antonio Salazar.

1981 - Umro je američki filmski glumac Vilijam Holden, koji je najčešće tumačio uloge "idealnog" tipa savremenog Amerikanca. Filmovi: "Bulevar sumraka", "Juče rodjena", "Snaga oružja", "Mesec je plav", "Iznad 30. sprata", "Stalag 17" (Oskar), "Piknik", "Most na reci Kvaj", "Svet Suzi Vong", "TV mreža", "Divlja horda".

1991 - Ruski predsednik Boris Jeljcin potpisao je seriju dekreta kojima je preneo vlast nad privredom sa sovjetske centralne vlade na vladu Rusije.

1993 - UN su, posle velike blamaže američkih trupa, zvanično odustale od potrage za liderom najmoćnije frakcije u Somaliji Mohamedom Farahom Aididom.

1995 - Bivši predsednik Južne Koreje Ro Te Vu je uhapšen pod optužbom za korupciju.

1997 - Umro je francuski političar i publicista Žorž Marše, generalni sekretar Francuske Komunističke partije od 1972. do 1994. Osamdesetih godina 20. veka se, pod uticajem italijanskih komunističkih reformista, verbalno opredelio za politiku "evrokomunizma", ali je u suštini ostao veran interesima Moskve. Dela: "Šta je Francuska Komunistička partija?", "Demokratski izazov", "Politika Francuske Komunističke partije", "Govorimo otvoreno", "Odgovori", "Nada u sadašnjost".

2006 - Madjarski naučnici su uspešno klonirali miša. Miš zvani "Klonila" je proizvod trogodišnjeg rada 20 istraživača Poljoprivrednog biotehnološkog istraživačkog centra u Godolu u blizini Budimpešte. Prema njihovom uverenju, kloniranje bi trebalo da bude od velike pomoći naučnicima u lečenju raznih bolesti.

2006 - Umro je ekonomista Milton Fridman "otac monetarističke teorije", odnosno - neoliberalizma. Bio je savetnik Ričarda Niksona, Džeralda Forda i Ronalda Regana. Čelnik je "čikaške škole" - od 1948. do 1979. bio je profesor Unverziteta u Čikagu. Osporavao je navode kejnzijanske škole mišljenja i zagovarao je ekonomsku politiku zasnovanu na maksimalnom smanjenju javne potrošnje, uz najstrože insistiranje na stabilnosti monete. Glavna dela: "Kapitalizam i sloboda", "Teoretske osnove monetarne analize", "Sloboda izbora".

2012 - Haški tribunal izrekao je pravosnažnu presudu kojom je hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača oslobodio optužbi za udruženi zločinački poduhvat i zločine počinjene nad Srbima u operaciji "Oluja" avgusta 1995. godine. U vojnoj operaciji "Oluja" hrvatskih oružanih snaga sa prostora Republike Srpske Krajine proterano je oko 220.000 Srba, poginule su 1.922 osobe, a nije rasvetljena sudbina 975 osoba, od toga 674 civila. "Oluja" je bila završna operacija u ratu 1991/95. tokom kojeg je u Hrvatskoj ubijeno i nestalo blizu 7.000, a proterano 404.887 Srba, od toga 141.887 iz gradova van ratnih dejstava.

2014 - Preminuo je Jovan Chirilov, teatrolog, dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, pozorišni esejist i kritičar.

2014 - Predsednik Srbije Tomislav Nikolic otkrio je, u Beogradu, spomenik caru Nikolaju II Romanovu, poslednjem monarhu Rusije. Čin osvećenja spomenika obavili su patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril i patrijarh srpski Irinej. Nikolaj II presudno je
pomogao Srbiji u Prvom svetskom ratu, posebno u najtragičnijim danima povlačenja srpske vojske i naroda 1915/16. godine. Cara mučenika, ubijenog, s porodicom, jula 1918. u Jekaterinburgu, kanonizovala je prvo Ruska zagranična crkva, a potom i druge pravoslavne crkve.

- Danas je Dan Kopnene vojske Vojske Srbije. Obeležava se u znak sećanja na 16. novembar 1914. godine, kada je počela Kolubarska bitka, jedna od najznačajnijih u Prvom svetskom ratu. Herojskim držanjem u borbi srpska pešadija zadivila je tada čitav svet.

   

1558 - Umrla je engleska kraljica Meri I Tjudor, ćerka Henrija VIII. Tokom vladavine od 1553. kao supruga španskog kralja Felipea II pokušala je da Englesku vrati pod uticaj pape, a zbog žestokog progona protestanata (anglikanaca) dobila je naziv Krvava Meri. Posle njene smrti na presto je došla njena sestra Elizabeta I, koja je postavila temelje budućoj britanskoj imperiji.

1800 - Kongres SAD se sastao prvi put u novoj prestonici Vašingtonu, a američki predsednik Džon Adams je postao prvi stanar zgrade kasnije nazvane Bela kuća.

1855 - Škotski istraživač Dejvid Livingston otkrio je vodopade na reci Zambezi, nazvane po engleskoj kraljici Viktorijini vodopadi.

1858 - Umro je velški filantrop Robert Oven, socijalista utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je svoje bogatstvo utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi.

1869 - Posle više od deset godina rada pod rukovodstvom Francuza Ferdinana de Lesepsa, otvoren je Suecki kanal kojim je Sredozemno more povezano sa Indijskim okeanom.

1913 - Prvi brodovi su prošli kroz Panamski kanal, koji je zvanično otvoren godinu dana kasnije.

1917 - Umro je francuski vajar Ogist Roden, jedan od najvećih umetnika s kraja 19. i početka 20. veka. Njegovo delo objedinilo je romantičarski duh i moderne težnje i presudno uticalo na evropsko vajarstvo ("Mislilac", "Poljubac", "Balzak", "Građani
Kalea", "Vrata pakla", "Večni idol").

1938 - Umro je hrvatski političar Ante Trumbić, koji je uz Franu Supila i Ivana Meštrovića bio glavni zastupnik ujedinjenja Hrvatske sa Srbijom i Crnom Gorom u zajedničku državu. Bio je predsednik Jugoslovenskog odbora od osnivanja 1915. do njegovog raspuštanja u decembru 1918, kada je formirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1947 - Puštena je u saobraćaj železnička prugaŠamac-Sarajevo, duga 242 kilometra, u čijoj su izgradnji učestvovale omladinske brigade iz cele Jugoslavije.

1954 - Egipatski general Gamal Abdel Naser postao je šef države posle pada predsednika Mohameda Nagiba, s kojim je 1952. srušio kralja Faruka I.

1969 - SSSR i SAD su u Helsinkiju otpočeli razgovore oograničenju strateškog naoružanja (SALT).

1971 - Revolucionarna partija na čelu s Vemidom Tanomom Kitikačornom izvršila je vojni udar i preuzela vlast u Tajlandu. Ukinut je parlament, raspuštena vlada i suspendovan ustav.

1974 - Na prvim parlamentarnim izborima u Grčkoj posle više od deset godina i nakon sedmogodišnje vojne diktature ubedljivo je pobedila Nova demokratija Konstantina Karamanlisa.

1976 - Kina je izvela najveću nuklearnu eksploziju u atmosferi.

1988 - Smenjivanje visokih funkcionera u Pokrajinskom komitetu Saveza komunista Kaćuše Jašari i Azema Vlasija izazvalo je masovne demonstracije Albanaca na Kosovu, uključujući i štrajk oko 1.000 rudara u rudniku Stari trg koji je počeo u februaru 1989.

1989 - Demonstracije u Pragu u znak sećanja na dan kada su Nemci 1939. pogubili devet čeških studenata i zatvorili češke univerzitete, pretvorile su se u protestni marš protiv komunističkog režima. Policija je grubo reagovala, mnogi su uhapšeni, a 71 lice je povređeno.

1989 - U jednoj od najvećih rudarskih nesreća u Srbiji, u jami "Morava" Aleksinačkih rudnika uglja poginulo je 90 rudara.

1993 - Sudije iz 11 zemalja položile su zakletvu na inauguralnom zasedanju suda UN za ratne zločine počinjene u Jugoslaviji, prvog takvog suda posle Nirnberškog i Tokijskog koji su bili osnovani nakon Drugog svetskog rata.

1996 - U drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji, koalicija opozicionih partija "Zajedno" je pobedila u najvećem broju velikih gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac. To je bila prva pobeda srpske opozicije od uvođenja višestranačkog političkog sistema 1990. Pokušaj vlasti da falsifikuje izborne rezultate izazvao je tromesečne masovne građanske proteste.

1997 - Pripadnici najveće egipatske militantne organizacije "AlGama al Islamija" ubili su u blizini hramova u Luksoru 58 stranih turista i četvoricu Egipćana.

1998 - Izraelski Kneset (parlament) ratifikovao je većinom glasova "Vaj sporazum", kojim je predviđeno ustupanje dela okupirane teritorije palestinskoj samoupravi.

2001 - Na Kosovu su održani prvi parlamentarni izbori od dolaska međunarodnih snaga u tu pokrajinu u junu 1999. Ubedljivu pobedu odneo je Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove osvojivši 45,6 odsto glasova. Srpska koalicija "Povratak" osvojila je 11,34 odsto glasova. Na izbore je izašlo 63 odsto Albanaca i 56 odsto Srba.

2003 - Srbija je vratila Hrvatskoj matične knjige koje su 1995.odnete iz delova Hrvatske koji su bili pod kontrolom Srba.

2005 - Na svečanosti u Dejtonu bivšem američkom izaslaniku za Balkan Ričardu Holbruku uručena je Dejtonska nagrada za mir, u znak priznanja za postizanje sporazuma kojim je 10 godina ranije okončan rat u Bosni i Hercegovini.

   

9 - Rođen je rimski car Tit Flavije Vespazijan (Titus Flavius Vespasianus) osnivač dinastije Flavija. Tokom vladavine od 69. do smrti 79. pokorio je Galileju i zauzeo krajeve oko Jerusalima. U Rimu je podigao veličanstvene građevine poput Koloseuma, Kapitola i Amfiteatra.

1477 - Engleski štampar Vilijam Keksten (William Caxton) izdao je u Vestminsteru prvu knjigu štampanu u Engleskoj na engleskom jeziku "The Dictes and Sayings of the Philosophers".

1626 - Papa Urban VIII osveštao je baziliku Svetog Petra u Rimu.

1786 - Rođen je nemački kompozitor Karl Marija Fridrih Ernstfon Veber (Carl Maria Friedrich, von Weber), tvorac nemačke romantične opere. Posebno je značajna njegova opera "Čarobni strelac" kojom je prekinuo sa tradicijom italijanske opere i uveo romantizam u muzičko-scensku umetnost.

1860 - Rođen je poljski državnik, pijanista i kompozitor, Ignac Jan Paderevski (Ignacy, Paderewski), profesor Konzervatorijuma u Varšavi. Od 1919. do 1921. bio je premijer i šef diplomatije a 1940. predsednik Poljske (opera "Manra", "Poljska fantazija" za klavir i orkestar, jedna simfonija, klavirska dela, solo pesme).

1903 - SAD su s Panamom potpisale ugovor kojim su dobile neograničeno pravo korišćenja Panamskog kanala. Godine 1979. postignut je sporazum da Panama dobije potpuni suverenitet nad kanalom 31. decembra 1999.

1910 - U Meksiku je izbila seljačka revolucija čije su vođe bili Pančo Vila (Pancho Villa) i Emilio Zapata. Tokom revolucije koja je trajala do 1917. poginulo je više od milion ljudi.

1918 - Belgijska armija je ušla u Brisel posle četiri godine nemačke okupacije u Prvom svetskom ratu.

1922 - Umro je francuski pisac Marsel Prust (Marcel Proust). Njegov književni postupak u ciklusu romana "U potrazi za izgubljenim vremenom" (1913), i na planu sadržaja i na planu forme, zaokuplja pažnju književnih kritičara i istoričara tokom čitavog 20. veka. Smatra se da je, uz Kafku i Džojsa, Prustovo delo presudno uticalo na razvoj modernog romana u prošlom veku.

1928 - U filmu "Parobrod Vili" prikazanom u Njujorku prvi put se pojavio Miki Maus (Mickey Mouse), popularni junak crtanih filmova Volta Diznija (Walt Disney).

1936 - Nemačka i Italija su priznale vladu generala Fransiska Franka (Francisco Franco) u Španiji.

1945 - Na prvim izborima u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata, koje je opozicija bojkotovala, pobedio je Otečestveni front predvođen komunistima.

1956 - Umro je srpski glumac Dobrica Milutinović, prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije su 1980. ustanovili nagradu za glumačko životno delo "Dobričin prsten".

1969 - Modul američkog vasionskog broda "Apolo 12" sa astronautima Čarlsom Konradom (Charles Conrad) i Alenom Binom (Alan Bean) spustio se na Mesec. Bio je to drugi svemirski brod koji je dotakao mesečevo tlo.

1978 - U Donstaunu u Gijani 914 Amerikanaca pripadnika sekte "Hram naroda" izvršilo je kolektivno samoubistvo. Oni su zajedno sa svojim vođom Džimom Džonsom (Jim Jones) popili cijanid izmešan sa voćnim sokom. Članovi sekte koji su odbili da ispiju otrov su ubijeni.

1991 - Nakon 86 dana opsade pripadnici Jugoslovenske narodne armije ušli su u razrušeni Vukovar. U borbama sa hrvatskim snagama poginulo je više hiljada ljudi, među kojima veliki broj civila. Od 45.000 stanovnika, oko 10.000, koliko je ostalo u gradu, izašlo je iz podruma u kojima su proveli gotovo tri meseca.

1991 - Umro je čehoslovački državnik slovačkog porekla Gustav Husak, predsednik Čehoslovačke od 1975. Na čelo Komunističke partije došao je posle vojne intervencije Varšavskog pakta 1968, zamenivši Aleksandera Dubčeka (Alexander Dubcek). Pod pritiskom javnosti 1989. je podneo ostavku.

1993 - Lideri Južne Afrike, crnci i belci, odobrili su ustav kojim je označen kraj politike aparthejda u toj zemlji.

1999 - Na samitu OEBS-a u Istanbulu usvojena je Povelja o evropskoj bezbednosti kojom se sukobi unutar država smatraju legitimnim predmetom brige međunarodne zajednice.

2002 - Umro je američki glumac Džejms Koburn (James Coburn) koji je najzapaženije uloge ostvario u filmovima "Naš čovek Flint" i "Sedam veličanstvenih".

2003 - Haški tribunal obelodanio je optužnicu protiv bivšeg lidera samoproklamovane Republike Srpske Krajine (Hrvatska) Milana Babića za zločine protiv čovečnosti nad hrvatskim civilima 1991-92. godine. Babić je priznao krivicu i u junu 2004. je osuđen na 13 godina zatvora. Dve godine kasnije izvršio je samoubistvo u pritovoru Haškog tribunala.

2003 - U Beogradu je održana poslednja sednica koalicije Demokratske opozicije Srbije, koja je prestala da postoji nakon raspisivanja parlamentarnih izbora za 28. decembar te godine. DOS je došao na vlast u Srbiji posle pobede na izborima 2000. kada je poražen bivši režim koji je oličavao haški optuženik Slobodan Milošević.

2004 - Češki predsednik Vaclav Klaus potpisao je zakon kojim se nakon 140 godina ukida vojni rok, a od januara 2005. uvodi potpuno profesionalna vojska.

2004 - Rusija je formalno ratifikovala Kjoto protokol o globalnom zagrevanju, čime je omogućeno da taj međuanrodni sporazum o zaštiti prirodne sredine stupi na snagu u februaru 2005. godine.

2005 - Dvojica bombaša samoubica aktivirala su bombe unutar šitskih džamija u istočnom iračkom gradu Kanaginu i usmrtila 74 osobe.

   

1600. Rođen je engleski kralj Čarls I Stjuart, čija je autoritarna vladavina (od 1625) izazvala građanski rat između rojalista i parlamentaraca. Nakon pobede vojske Parlamenta pod vođstvom Olivera Kromvela, kralj je osuđen na smrt i 1649. pogubljen.

1711. Rođen je Mihail Vasiljevič Lomonosov, ruski naučnik,pesnik i akademik, enciklopedista svetskog glasa. Autor je prve ruske gramatike i osnivač Moskovskog univerziteta (1755).

1809. U bici kod Okane 30.000 Napoleonovih vojnika porazilo je 50.000 Španaca, posle čega je Francuska osvojila celu Andaluziju izuzev lučkog grada Kadisa.

1828. U 31. godini od tifusa je umro austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od prvih i najznačajnijih predstavnika muzičkog romantizma. Njegov bogati opus (998 dela), nastao u kratkom stvaralačkom rasponu između 1810. i 1828, sadrži gotovo sve muzičke vrste, među kojima su najpoznatije solo pesme ("Lepa mlinarica", "Zimsko putovanje").

1885. U srpsko-bugarskom ratu, srpska vojska je teško poražena u bici kod Slivnice.

1888. Rođen je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka i Graupera, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927, jedan od najboljih šahista u svetu.

1916. Srpske i ruske jedinice su u Prvom svetskom ratu oslobodile Bitolj od Bugara.

1942. Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu izvele snažan kontraudar u Staljingradu i opkolile Šestu i Četvrtu oklopnu nemačku armiju.

1944. Predsedništvo AVNOJ-a je, na svojoj prvoj sednici u Beogradu, donelo odluku da se Josipu Brozu Titu dodeli naziv narodnog heroja, na predlog Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije. Drugi Orden narodnog heroja dodeljen je Josipu Brozu 1972, a 1977. dodeljen mu je i treći herojski znamen.

1946. U Parizu je otvorena prva konferencija UNESCO-a.

1977. Predsednik Egipta Anvar el Sadat doputovao je u mirovnu misiju u Izrael, kao prvi arapski lider koji je posetio tu zemlju. Poseta je izazvala oštre proteste Palestinaca.

1984. U Meksiko Sitiju je u eksploziji gasa i požaru poginulo više od 550 ljudi, a povređeno više od 4.200.

1988. U Beogradu na Ušću održan je najveći miting u nizu takvih skupova koje je tadašnji predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević organizovao tokom godine širom Srbije. Skupu od oko milion ljudi obratio se i Milošević pozivajući ih na odbranu "srpskih nacionalnih interesa", potpaljujući "fitilj" koji će u naredom periodu dovesti zemlju u stanje haosa.

1990. Lideri NATO i Varšavskog pakta potpisali su sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi i o uništavanju dela naoružanja i objavili da je okončan hladni rat između dva vojna bloka.

1994. Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio rezoluciju kojom je odobrena upotreba vazdušnih snaga NATO-a na teritoriji Krajine u Hrvatskoj, u zonama pod zaštitom UN.

1995. Bombaš samoubica uleteo je kamionom s eksplozivom u egipatsku ambasadu u Islamabadu. U eksploziji je poginulo 16, a ranjeno više od 60 ljudi.

1996. Okupljanjem 35.000 ljudi u Nišu su počeli protestizbog falsifikovanja izbornih rezultata drugog kruga lokalnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedila koalicija "Zajedno". Protesti širom Srbije, koji su trajali tri meseca, uz pritisak međunarodne zajednice, prisilili su predsednika Srbije Slobodan Milošević da 11. februara 1997. prizna prvu pobedu opozicije od ukidanja komunizma na prostoru bivše Jugoslavije.

1996. Tokom prvog, istorijskog susreta pape Jovana Pavla II i predsednika Kube Fidela Kastra u Vatikanu, poglavar rimokatoličke crkve je prihvatio poziv da poseti komunističku Kubu.

1998. Svedočenjem nezavisnog tužioca Keneta Stara, koji je optužio predsednika SAD Bila Klintona za krivokletstvo i ometanje pravde, formalno je započet postupak impičmenta protiv šefa države, treći u američkoj istoriji.

2003. Narodni pokret "Otpor" poznat po akcijama protiv bivšeg režima Slobodana Milševića prerastao je u političku partiju. Pristupanjem Demokratskoj stranci 8. septembra 2004. "Otpor" je prestao da postoji.

2003. U vijetnamsku luku Ho Ši Min (bivši Sajgon) je nakon gotovo 30 godina uplovila jedna američka fregata.

2007. Uhapšen je Kije Sampan, jedan od najbližih saradnika ozloglašenog vođe Crvenih Kmera, Pola Pota. Sampan je peta osoba iz najužeg kruga oko Pola Pota kojoj će biti suđeno za zločine tokom strahovlade Crvenih Kmera u periodu od 1975-1979. godine, u kome je stradalo između 1,4 i 1,7 miliona ljudi.

2009. Belgijski premijer Herman van Rompej imenovan je za prvog predsednika Evropske unije.

   

1602 - Rođen je nemački fizičar i pronalazač Oto fon Girike, koji je prvi demonstrirao vakuum i prikazao čuveni eksperiment o vazdušnom pritisku ("magdeburške polulopte").

1780 - Velika Britanija je objavila rat Holandiji, nakon što je utvrdila da holandski brodovi snabdevaju američke pobunjenike francuskim i španskim oružjem.

1818 - Južnoamerički revolucionar i državnik Simon Bolivar objavio je nezavisnost Venecuele od Španije.

1847 - Umro je srpski pisac, prevodilac i glumac Joakim Vujić, otac srpskog pozorišta, osnivač i direktor "Knjaževsko-serbskog teatra" u Kragujevcu (1833).

1863 - Rođen je srpski pisac, estetičar i književni kritičar Bogdan Popović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača "Srpskog književnog glasnika". Znatno je uticao na evropeizaciju srpske književnosti uoči Prvog svetskog rata. Objavio je "Antologiju novije srpske lirike" i veći broj studija iz književnosti i umetnosti.

1873 - Dva grada na desnoj i levoj obali Dunava, Budim i Pešta spojeni su u jedan i formirali mađarsku prestonicu Budimpeštu.

1894 - Umro je ruski kompozitor i pijanista Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu, jedan od najvećih pijanista XIX veka. Komponovao je opere ("Demon"), klavirske kompozicije, solo pesme (ciklus "Persijske pesme").

1910 - Umro je ruski pisac i mislilac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od velikana ruske i svetske književnosti. Romanom "Rat i mir" stvorio je tip romana "vremena i prostora" (roman-epopeja). Umetnik analitičar zaokupljen je moralno-etičkim i socijlnim problemima, a kao književni estetičar zalaže se za didaktičku umetnost za narod ("Ana Karenjina", "Sevastopoljske priče", "Narodne priče", "Šta je umetnost").

1914 - Na Vrapčem brdu kod Lazarevca u Prvom svetskom ratu u Kolubarskoj bici poginuo je, kao oficir, Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji.

1917 - U bici kod Kanbreja u Prvom svetskom ratu Britanci su prvi put u borbu uključili veći broj novog oružja - 324 tenka. Tenk je prvi put upotrebljen u bici na Somi 1916.

1923 - Garet A. Morgan je patentirao prvi automatski semafor.

1924 - U Turskoj je ugušena pobuna Kurda, čija je teritorija ugovorom u Lozani posle Prvog svetskog rata, podeljena između nekoliko država.

1925 - Rođena je ruska balerina Maja Pliseckaja, zvezda Boljšoj teatra gotovo pola veka. Sa 11 godina pocela je da igra u baletskom horu, 1943. postala je solista, a potom primabalerina ostvarivši niz glavnih uloga u klasičnom i modernom baletu.

1945 - U Nirnbergu je pred Međunarodnim vojnim sudom počelo suđenje nacističkim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, na kojem je prvi put u istoriji jedan međunarodni forum osudio agresiju kao zločin protiv čovečanstva i kaznio vinovnike. Posle deset meseci, 12 optuženih osuđeno je na smrt, trojica na doživotnu robiju, četvorica na zatvor od 10 do 20 godina, a petorica su oslobođena.

1945 - Saveznička Kontrolna komisija dala je dozvolu zapreseljenje šest miliona Nemaca iz Austrije, Poljske i Mađarske u Zapadnu Nemačku.

1959 - Generalna skupština UN je usvojila Deklaraciju o pravima deteta, kojom su proklamovana jednaka prava za svu decu, bez obzira na rasu, veru, poreklo i pol.

1959 - U Stokholmu su Velika Britanija, Norveška, Švedska, Danska, Austrija, Portugalija i Švajcarska potpisale konvenciju o formiranju EFTA (Evropsko udruženje slobodne trgovine).

1975 - Umro je španski diktator Fransisko Franko, koji je 36 godina diktatorski upravljao Španijom. Dva dana kasnije Huan Karlos postao je kralj Španije.

1980 - U Kini je počelo suđenje "četvoročlanoj bandi", koju je predvodila Đang Ching, udovica predsednika Mao Cedunga. Oni su optuženi za izdaju i zločine tokom Kulturne revolucije 1966-76.

1995 - Na predsedničkim izborima u Poljskoj kandidat levice, bivši komunista Aleksandar Kvašnjevski pobedio je dotadašnjeg šefa države Leha Valensu.

1998 - Sa kosmodroma u Bajkonuru Rusija je lansirala prvi modul Međunarodne svemirske stanice, koji je koštao 60 milijardi dolara.

2001 - Na opštim izborima u Danskoj socijaldemokrate su prvi put posle 80 godina izgubile vlast. Pobedili su liberali Andersa Foga Rasmusena.

2002 - Savet za radiodifuziju Turske predložio je državnom radiju i televiziji da počnu sa emitovanjem emisija na, ranije zabranjenom, kurdskom jeziku, što je korak napred ka članstvu u EU.

2003 - U Beogradu je preminuo poznati fotoreporter i fotograf Radivoje Vican Vicanović (56).

2003 - U eksploziji automobila-bombi u Istanbulu u blizini britanskog konzulata i ispred predstavništva londonske banke HSBC, poginulo je 27 osoba, među kojima je i generalni konzul Velike Britanije Rodžer Šhort, a više od 450 ljudi je povređeno.

2003 - Umro je bivši predsednik Centralnoafričke Republike Dejvid Dacko (73), kojeg je sa vlasti svrgnuo diktator Žan-Bedel Bokasa.

2004 - Predsednik Šri Lanke Čandrika Kumaratunga ukinuo je 28-godišnji moratorijum na smrtnu kaznu, nakon što je ubijen sudija Vrhovnog suda.

2005 - Umro je američki pevač i tekstopisac Kris Vajtli. Svoj prvi album "Living with the law" objavio je 1991. godine.

2006 - Umro je američki reditelj Robert Altman, dobitnik Oskaraza životno delo. Autor je legendarnih filmova "M.A.S.H.", "Nešvil", "Igrač", "Kratki rezovi", "Kanzas Siti"....

2009 - Umrla je švedski sopran i svetski poznata operska zvezda Elizabet Soderstrom.

   

1694 - Rođen je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Mari Arue, poznat kao Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku ("Kandid", "Eseji o običajima i duhu nacije", "Filozofska pisma", "Traktat o metafizici").

1783 - Francuzi Fransoa Pilatr de Rozije i Fransoa Loran izveli su prvi uspešan let balonom napunjenim toplim vazduhom, preletevši iznad Pariza za 25 minuta razdaljinu od osam kilometara.

1806 - U nameri da ekonomski slomi protivnika, Napoleon Bonaparta je objavio Berlinski dekret o blokadi Velike Britanije, koji je uključivao i zabranu pristajanja britanskih brodova u sve evropske luke.

1844 - Umro je ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov. Izdavač humorističkih časopisa i autor satiričnih "pisama", najveću popularnost je stekao basnama, koje je pisao po uzoru na Ezopa inspirišući se i ruskim folklorom.

1869 - Rođen je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović,profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik jugoslovenske emigrantske vlade u Londonu (1942-43), a posle rata komunističke vlasti su ga u odsustvu osudile na 20 godina zatvora.

1877 - Tomas Edison je objavio pronalazak fonografa.

1916 - Umro je Franc Jozef I, austrijski car od 1848, a od 1867. car i kralj Austro-Ugarske monarhije. Godine 1878. okupirao je, a potom anektirao Bosnu i Hercegovinu. Atentat na njegovog bratanca nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. iskoristio je za obračun sa Srbijom. Smatra se da je taj atentat bio i neposredan povod za početak Prvog svetskog rata. Nasledio ga je Karlo I, poslednji vladar carstva koje se nakon rata raspalo.

1937 - Osnovana je Muzička akademija u Beogradu, koja je 1973. dobila status fakulteta.

1938 - Nemačka je okupirala sudetsku oblast u Čehoslovačkoj i priključila je nemačkom Rajhu.

1963 - Rimokatolički Vatikanski koncil odobrio je upotrebu domicilnog jezika u crkvenim obredima umesto latinskog.

1974 - U eksplozijama koje su u dva paba u engleskom gradu Birmingemu podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije poginula je 21 osoba, a 162 su ranjene.

1977 - U jugoistočnoj Indiji ciklon je usmrtio oko 3.000 ljudi a ogromni talasi su zbrisali čitava sela.

1981 - Umro je srpski pisac i istoričar umetnosti i književnosti Milan Kašanin, pre Drugog svetskog rata direktor Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja kneza Pavla, a posle rata Galerije fresaka ("Dva veka srpskog slikarstva", "Umetnost i umetnici").

1994 - Avijacija NATO je sa 36 bombardera iz baza u Italiji izvršila napad na aerodrom Udbine. Napad je usledio nakon pisma Franje Tuđmana UN u kojem je predsednik Hrvatske optužio krajiške Srbe da sa tog aerodroma vrše napade na Bosnu i Hercegovinu. To je bila najveća vazdušna operacija Severoatlantskog pakta od njegovog osnivanja 1949.

1995 - Argentina je izručila Italiji nacističkog oficira Eriha Pribkea odgovornog za masakr nad 335 civila u Drugom svetskom ratu.

1995 - Nakon tronedeljnih pregovora, u vojnoj bazi Rajt Peterson u američkom gradu Dejton predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević parafirali su mirovni sporazum kojim je okončan rat u Bosni.

2000 - Napadom na policijsku stanicu u selu Končulj, u kojem supoginula četiri pripadnika srpskih snaga bezbednosti, obnovljeni su sukobi naoružanih Albanaca i srpskih snaga u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije.

2002 - Međunarodni tužilac na Kosovu Antoni Rič podigao je optužnicu protiv nekadašnjeg komandanta OVK Rustema Mustafe, zvanog Remi i još trojice bivših pripadnika OVK za ratne zločine na Kosovu od avgusta 1998. do sredine juna 1999.

2004 - U Ukrajini je održan drugi krug predsedničkih izbora, posle kojih su, zbog izborne krađe, na ulicama Kijeva izbili protesti više hiljada pristalica kandidata opozicije Viktora Juščenka. Višednevna kriza u zemlji okončana je, 3. decembra, kada je Ustavni sud doneo odluku da se drugi izborni krug poništi i zakažu novi izbori za 26.decembar, na kojima je Juščenko izabran za predsednika Ukrajine.

2006 - U Beogradu je umrla kompozitorka, pijanistkinja i pesnikinja Ksenija Zečević.