Danas je utorak, 22. septembar, 265. dan 2015. Do kraja godine ima 100 dana.
   

1241 - Islandski pisac i istoričar Sturulson Snori, autor najobimnije sage o norveškim kraljevima, ubijen je u zaveri u kojoj je učestvovao i njegov zet Gisur Torvaldson. Ubistvo je naručio norveški kralj Hakon VI Hakonson, jer je Snori kao vodja moćnog roda Sturlunga bio prepreka njegovim planovima, uključujući pripajanje Islanda Norveškoj, što mu je uspelo 1262.

1499 - Mirom u Bazelu okončan je Švabski rat izmedju Švajcarske lige i nemačkog vladara Maksimilijana I, kojim je Švajcarska stekla nezavisnost.

1499 - Posle pobede nad mletačkom flotom Turci su opustošili Veneciju.

1735 - Robert Volpol postao je prvi britanski premijer koji se uselio u rezidenciju u Dauning stritu broj 10 u Londonu.

1773 - Ubijen je avanturista, poznat kao "lažni car Šćepan Mali", kojem je uspelo da se nametne kao vladar Crne Gore. Poreklom je bio Srbin iz Dalmacije. Zbacio je 1766. sa vlasti mitropolita Savu. Predstavljao se kao ruski car Petar III, kojeg je 1762. sa prestola uklonila njegova supruga Katarina II, poznata kao Katarina Velika. Suzbijao je krvnu osvetu, nastojao da iskoreni potpuno uobičajenu pljačku i otimačinu, uveo je nekakav sud, gradio puteve i čak počeo popis stanovništva. Ubio ga je na spavanju jedan njegov sluga iza kojeg je stajao skadarski paša.

1789 - Rusko-austrijske snage pod komandom ruskog vojskovodje Aleksandra Suvorova nanele su težak poraz Turcima u bici kod Rimnika.

1791 - Rodjen je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej, koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, što je naučni osnov elektrotehnike, a 1833. dva osnovna zakona elektrolize - osnov elektrohemije i učenja o elektricitetu sa gledišta korpuskularne strukture. Otkrio je i vezu magnetnog polja i svetlosti, utemeljio učenje o fizičkom polju, unapredio hemiju i optiku. Njegovim imenom nazvana je merna jedinica za električnu kapacitivnost - farad (oznaka F) - i više efekata i uredjaja: "Faradejev tamni prostor", "Faradejev efekat", "Faradejev cilindar", "Faradejev broj". Nije bio matematičar pa je njegove ideje i pronalaske matematički formulisao i razradio engleski teorijski fizičar Džejms Klerk Maksvel. Dela: "Eksperimentalna istraživanja u elektricitetu", "Eksperimentalna istraživanja u hemiji i fizici", "O raznim silama u prirodi", "Predavanja o hemijskoj istoriji jedne sveće".

1862 - Oto fon Bizmark je postao pruski kancelar (predsednik vlade). Vodio je izrazito aktivnu politiku s ciljem da ujedini Nemačku pod pruskim vodstvom. Pri tom je uspešno započeo i vodio nekoliko ratova - protiv Danske, Austrije i Francuske.

1862 - Predsednik SAD Abraham Linkoln objavio je da su svi crni robovi u pobunjenim južnim državama slobodni od 1. januara 1863.

1882 - Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva žena član Srpskog učenog društva. Slikarstvo je učila u Pešti i Beču, živela je u Parizu i Beogradu, potom do smrti u rodnom Stonom Beogradu (Sekešfehervar) u Madjarskoj. Slikala je portrete, istorijske žanr-kompozicije i s posebnim uspehom mrtve prirode. Neke njene slike su medju najboljim primerima srpskog klasicizma, poput "Portreta knjeginje Perside Karadjordjević", "Autoportreta", "Korpe s groždjem".

1885 - Rodjen je američki filmski režiser i glumac austrijskog porekla Erih fon Štrohajm, protagonista snažnog naturalističko-senzualnog stila u kinematografiji, jedan od najvećih režisera doba nemog filma. U Francuskoj je na samrti 1957. odlikovan Legijom časti. Filmovi: režija - "Slepi muževi", "Lude žene", "Pohlepa", "Svadbeni marš", "Kraljica Keli", gluma - "Velika iluzija", "Nestali iz Sent-Ažila", "Bulevar sumraka".

1895 - Rodjen je američki filmski i pozorišni glumac Pol Muni, poznat po ulogama u kriminalističkim filmovima, potom je često glumio u filmskim biografijama znamenitih ljudi. Filmovi: "Lice sa ožiljkom", "Dobra zemlja", "Priča o Luju Pasteru" (Oskar), "Život Emila Zole".

1915 - Umro je srpski arheolog i istoričar umetnosti Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na Velikoj školi u Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog arheološkog društva, član Srpske kraljevske akademije. Pokrenuo je časopis "Starinar" i medju prvima istraživao srpsku srednjovekovnu arhitekturu i umetničko-zanatske predmete iz srednjeg veka. Tvorac je idejnog i likovnog rešenja ordena Kneza Lazara - najraskošnijeg ordena Kraljevine Srbije i Jugoslavije. Dela: "Gradja za istoriju umetnosti u Srbiji", "Pogled na staru srpsku crkvenu arhitekturu".

1918 - Rodjen je meksički violinista poljskog porekla Henrik Šering, jedan od najvećih majstora violine svih vremena. Oplemenio je klasičan i savremeni repertoar izvanrednom tehnikom i stilskom kulturom. Emigrirao je kad je nacistička Nemačka 1939. napala Poljsku i do 1945. u Londonu je bio oficir za vezu poljske izbegličke vlade i prevodilac šefa vlade, generala Vladislava Sikorskog. Profesor Muzičkog fakulteta u Meksiku postao je 1945, a od 1953. je kao ambasador dobre volje meksičke vlade priredjivao koncerte koji su oduševljavali publiku širom sveta.

1932 - Rodjen je Ingemar Johanson, švedski bokser, šampion sveta 1959. u teškoj kategoriji. Svetsku titulu osvojio 1959. pobedivši Amerikanca Flojda Patersona nokautom u trećoj rundi, u spektakularnom meču koji je održan na "Jenki" stadionu u Njujorku. Profesionalni prvak Evrope postao je 1956. nokautiravši Italijana Franka Kavićija. Na Olimpijskim igrama u Helsinkiju 1952. osvojio je srebrnu medalju, ali mu je ona oduzeta, pošto je diskvalifikovan tokom finalnog meča sa američkim bokserom Edom Sandersom. Medalja mu je zvanično vraćena 30 godina docnije.

1934 - U eksploziji u rudniku Gresford u Velsu poginulo je više od 260 rudara.

1960 - Proglašena je nezavisnost afričke države Mali s predsednikom Modibom Keitom. Mali je do tada bio sastavni deo Francuske Zapadne Afrike pod imenom Francuski Sudan.

1969 - Kina je saopštila da je izvela prvu podzemnu nuklearnu probu.

1974 - Saopšteno je da je u uraganu u centralnoameričkoj državi Honduras poginulo oko 5.000 ljudi.

1980 - U Beogradu je u prisustvu 2.000 delegata iz 150 zemalja otvoreno 21. zasedanje generalne konferencije UNESKO.

1980 - Neprijateljstva izmedju Bagdada i Teherana eskalirala su u Iračko-iranski rat kad su iračke snage prodrle u jugozapadni deo Irana, rešene da uspostave kontrolu nad strateški značajnom deltom Šat-el-Arab na ulazu u Persijski zaliv.

1985 - Francuski predsednik vlade Loran Fabijus priznao je da su francuski tajni agenti, na osnovu naredjenja vlade, u Novom Zelandu potopili brod "Dugin ratnik" organizacije "Grinpis", koja se ogorčeno protivila francuskim nuklearnim eksperimentima u južnom Pacifiku u Francuskoj Polineziji na atolu Mururoa.

1990 - U Sremskim Karlovcima je uz učešće oko 100.000
ljudi održana centralna svečanost 300. godišnjice velike seobe
Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem.

1990 - Saudijska Arabija proterala je jemenske i jordanske diplomate i prekinula snabdevanje Jordana naftom, optužujući te dve države da podržavaju Irak.

1992 - Na plenarnoj sednici Generalne skupštine UN iz rada tog tela isključena je Jugoslavija. Misiji SRJ pri UN dozvoljeno je samo da kontaktira sa Savetom bezbednosti i drugim nadležnim telima UN.

1995 - U udesu američkog vojnog aviona na Aljasci, koji je nosio radarski uredjaj AVAKS, poginula su sva 24 člana posade.

1996 - Australijanac Bob Dent, neizlečivi bolesnik od raka, postao je prvi čovek u svetu kojem je na osnovu novog zakona o eutanaziji medicinsko osoblje legalno pomoglo da pomoću smrtonosne
injekcije izvrši samoubistvo.

1999 - U Beogradu se više od 20.000 ljudi okupilo na prvom u seriji protestnih skupova u organizaciji opozicionog "Saveza za promene", na kojem je zatražena ostavka predsednika SRJ Slobodana Miloševića, formiranje prelazne vlade s Dragoslavom Avramovićem na čelu i održavanje izbora.

1999 - Teroristi takozvane OVK su u njegovoj kući u Prištini ubili fotoreportera Momira Stokuću, istaknutog umetničkog fotografa sa Kosmeta.

1999 - Predstavnici Srba u Prelaznom savetu Kosmeta vladika Artemije i Momčilo Trajković podneli su ostavke pošto je, tri meseca od dolaska Kfora, konstatovano da je takozvani multietnički koncept doživeo poraz. Sa Kosova i Metohije je u tom periodu prognano više od 200.000 Srba, pri čemu je teroristička takozvana Oslobodilačka vojska Kosova probražena je u Kosovski zaštitni korpus. Ovim je narušena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN kojom je, osim Kfora, zabranjeno postojanje bilo kakve oružane sile na Kosovu i Metohiji.

2004 - Umro je srpski dramski pisac Djordje Lebović, osnivač i prvi predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije. Po svojim radio-dramama postao je poznat i u svetu, a u našoj zemlji osvojio je tri puta Sterijinu nagradu. Autor je "Logorske trilogije", koju čine pozorišne drame "Nebeski odred" iz 1957. godine, "Haleluja" iz 1965 (prvi put izvedena u Varšavi) i "Viktorija" iz 1968. godine.

2006 - U železničkoj nesreći u Latenu u Donjoj Saksoniji poginulo je 25 ljudi. Nesreća se dogodila prilikom eksperimentalne vožnje od oko 200 kilometara na sat super-brzog, takozvanog lebdećeg voza.

2007 - Umro je francuski glumac i pantomimicar Marsel Marso. Rodjen je 1923. u Strazburu i bio je pripadnik francuskog Pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata. Pantomimičar koji je proslavio ovu umetnost u drugoj polovini 20. veka, godine 1947. stvorio je lik Bipa, melanholičnog klovna u belom, koji je postao njegov alter ego. Bipo je bio inspirisan Čarlijem Čaplinom i umetnošću nemih filmova. Nosilac Legije časti, dobitnik Ordena za zasluge, Marso je 2002. imenovan za ambasadora dobre volje Ujedinjenih nacija.

2010 - Preminuo je Predrag Tasovac, srpski glumac. Studirao je ekonomiju a potom književnost, tada na Filozofskom fakultetu. Glumom je počeo da se bavi sredinom četrdesetih godina prošlog veka u Narodnom pozorištu. Član Beogradskog dramskog je postao 1947. da bi se 1953. vratio u Narodno pozorište, kojem ostaje veran do poslednjeg dana. Ostavio je neizbrisiv trag u istoriji srpskog teatra i glume uopšte.

63. p.n.e - Rođen je Cezar Oktavijan Avgust, usvojeni sin Julija Cezara, prvi rimski car. Nakon što je pobedio vojsku Marka Aurelija i Kleopatre kod Akcija 31. godine p.n.e, preuzeo je svu vlast i zaveo novi oblik vladavine - principat i ustanovio Pax Romana - mir u celom Rimskom carstvu. Njegova vladavina smatra se najsjajnijim periodom rimske istorije i naziva Avgustov ili Zlatni vek.

1687 - U borbi sa Turcima, prilikom napada na Duvno, poginuo je uskočki vojvoda Stojan Janković, vojni starešina Ravnih Kotara u mletačkoj službi. Za podvige u borbama protiv Turaka, mletačke vlasti su ga odlikovale titulom "kavalijera" i dale mu imanje u Kotarima. Opevan je u narodnoj pesmi "Ropstvo Janković Stojana".

1719 - Lihtenštajn je postao nezavisna kneževina u okviru Svetog rimskog carstva.

1817 - Španija i Velika Britanija potpisale su sporazum o zabrani trgovine robljem.

1819 - Rođen je francuski fizičar Arman Fizo, koji je 1849. prvi izračunao brzinu svetlosti bez primene astronomskih proračuna.

1840 - Crnogorci su na Mljetičku, na Durmitoru, ubili 80 turskih vojnika i muselima Smail-agu Čengića, koji je krenuo da skuplja harač. O tom događaju hrvatski pesnik Ivan Mažuranić ispevao je herojski ep "Smrt Smail-age Čengića".

1846 - Nemački astronom Johan Gotfrid Gale otkrio je planetu Neptun.

1866 - Srpski knez Mihailo Obrenović i crnogorski knez Nikola I Petrović zaključili su ugovor o zajedničkoj borbi za oslobođenje od Turaka i ujedinjenje srpskih zemalja. Knez Nikola se obavezao da će se u slučaju ujedinjenja dve države odreći prestola u korist kneza Mihaila.

1870 - Umro je francuski pisac Prosper Merime. Kao veliki erudit, poznavalac istorije, arheologije i arhitekture, postao je 1834. inspektor u Upravi istorijskih spomenika, a od 1844. je član Francuske akademije. Njegova novela "Karmen" inspirisala je francuskog kompozitora Žorža Bizea da napiše istoimenu operu. ("Gusle", "Hronika vremena Šarla IX", "Tamango", "Ertrurska vaza").

1893 - U Beogradu je stavljena u pogon prva javna električna centrala u Srbiji.

1914 - U prvom vazdušnom napadu na Nemačku, britansko vazduhoplovstvo bombardovalo je u Prvom svetskom ratu grad Diseldorf.

1916 - Rođen je italijanski političar Aldo Moro, premijer Italije (1963-68. i 1974-76), lider Hrišćansko-demokratske stranke. Teroristička grupa "Crvene brigade" kidnapovala ga je u martu 1978, a u maju je ubijen.

1932 - Nedžd, Hedžas i više drugih oblasti koje je pod patronatom Velike Britanije na Arabijskom poluostrvu pripojila dinastija Saudita, ujedinilo se u državu Saudijska Arabija.

1939 - Umro je austrijski psihijatar Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, posebno zaslužan za istraživanja podsvesne psihe i njene povezanosti sa seksualnim nagonom ("Tumačenje snova", "O psihoanalizi", "Psihopatologija svakodnevnog života").

1956 - Velika Britanija i Francuska prepustile su Savetu bezbednosti UN problem Sueckog kanala.

1957 - Grčka je odbacila zahtev Bukurešta da se Rumunija priključi Balkanskom savezu, koji su ugovorima 1953. u Ankari i 1954. na Bledu zaključile Jugoslavija, Grčka i Turska. Balkanski savez osnovan je kao odgovor na vojni pritisak zemalja istočnog bloka na Jugoslaviju.

1973 - Huan Peron izabran je treći put za predsednika Argentine. Njegova žena Izabela postala je potpredsednik.

1973 - Umro je čileanski pisac i diplomata Pablo Neruda (70) jedan od najvećih pesnika Latinske Amerike i španskog jezika, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971. ("Praznična pesma", "Dvadeset ljubavnih pesama i jedna očajna", "Španija u srcu"). ;

1987 - U Beogradu je održana 8. sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, na kojoj je došlo do prekretnice u idelogiji i politici srpskih komunista. U sukobu dve frakcije pobedila je tvrda struja tadašnjeg predsednika CK SK Srbije Slobodana Miloševića, nad umerenom politikom predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića. Milošević je potom izvršio čistke u partiji i medijima i obezbedio osnov za svoju nacionalističku politiku.

1991 - Jermenija je proglasila nezavisnost od SSSR-a.

1997 - Na mirovnim pregovorima u Severnoj Irskoj, protestanski unionisti su prvi put posle 75 godina razgovarali direktno sa vođama Šin Fejna, političkog krila Irske republikanske armije.

1998 - Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju 1199 kojom se zahteva prekid vatre između srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, preduzimanje mera za sprečavanje humanitarne katastrofe i nastavljenje pregovora o okončanju krize na Kosovu. Najavljene su dalje akcije i dodatne mere ukoliko rezolucija ne bude poštovana.

2001 - Levičarska partija, koja potiče iz bivšeg poljskog komunističkog režima, osvojila je većinu glasova na parlamentarnim izborima u Poljskoj.

2004 - Tropski uragan Džin koji je pogodio Haiti odneo je 1.147 života, a oko 1.250 ljudi se vode kao nestali.

768 - Umro je franački kralj Pipin III Mali prvi monarh iz dinastije Karolinga. Tokom vladavine od 747. ratovao je protiv Langobarda u Italiji, osvojio Ravenski egzarhat, koji je potom poklonio papi 756. (Donatio Pippini) i time udario temelje Papskoj državi u Italiji.

1227 - Umro je prvi srpski kralj Stefan Nemanjić Prvovenčani, drugi sin velikog župana Stefana Nemanje, za vreme čije vladavine je Srpska pravoslavna crkva stekla autokefalnost. Da bi učvrstio nezavisnost od Vizantije, napravio je zaokret u spoljnoj politici okrenuvši se novim saveznicima, Mletačkoj republici i papi. Napisao je "Žitije svetog Simeona" (Stefana Nemanje).

1706 - Švedska i Saksonija sklopile su mir u Altrantštatu kojim se Švedska odrekla poljske krune i priznala poljskog kralja Stanislava Lešćinjskog.

1834 - Umro je portugalski kralj Pedro IV (Dom Pedro). Godine 1807, kada su Francuzi napali Portugal, pobegao je u Brazil, gde se 1822. pridružio Brazilcima u borbi protiv portugalske kolonijalne uprave, osnovao Brazilsko Carstvo, a sebe proglasio carem. Nakon smrti oca Huana VI 1831. odrekao se brazilskog prestola, vratio u Lisabon i postao kralj Portugala.

1852 - Francuski inženjer Anri Žifar izveo je prvi let dirižablom na parni pogon i preleteo 27 kilometara od Pariza do Trapa.

1863 - U Beogradu je osnovana Velika škola koja je imala Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet, a nastava je održavana u Kapetan-Mišinom zdanju. Škola je prerasla u Beogradski univerzitet 1905, kada su otvoreni Medicinski, Bogoslovski i Poljoprivredni fakultet.

1868 - U Subotici je osnovana Gradska muzička škola, prva muzička škola na području današnje Srbije.

1884 - Rođen je turski državnik i vojskovođa Mustafa Ismet Ineni, učesnik mladoturske revolucije 1908, predsednik Turske od 1938. nakon smrti Kemala Ataturka. Demokratizovao je autoritarni režim u Turskoj, dozvolio je 1946. formiranje političkih stranaka, a 1950. je podneo ostavku kada je na izborima pobedila Demokratska stranka.

1911 - Rođen je ruski državnik Konstantin Ustinovič Černjenko, koji je 13 meseci bio lider SSSR i generalni sekretar sovjetske Komunističke partije. Na ove funkcije je došao već oštećenog zdravlja, posle smrti Jurija Andropova u februaru 1984. godine i ostao do svoje smrti 1985. godine.

1915 - Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom ratu otvorile Solunski front na koji su upućene snage sa fronta u Galipolju.

1941 - Vlade 15 zemalja, među kojima i Kraljevine Jugoslavije, potpisale su na konferenciji u Londonu Atlantsku povelju. Povelju u osam tačaka proklamovali su 14. avgusta američki predsednik Ruzvelt i britanski premijer Čerčil kao politički program saveznika u borbi protiv sila osovine u Drugom svetskom ratu. Taj dokument je kasnije poslužio kao osnova Povelje UN.

1941 - Partizani su u Drugom svetskom ratu zauzeli grad Užice, u Srbiji, koji je potom bio sedište Užičke republike i Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije do 30. novembra 1941, kada su ga ponovo zauzeli Nemci.

1960 - U Njuportu je porinut "Enterprajz", prvi američki nosač aviona na atomski pogon.

1971 - Velika Britanija proterala je 90 sovjetskih diplomata zbog navodne špijunske delatnosti.

1986 - Beogradski list "Večernje novosti" objavio je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je potom dobio medijski tretman srpskog nacionalnog programa i izazvao žestoke kritike u Srbiji i drugim republikama bivše Jugoslavije, naročito u Hrvatskoj.

1988 - Na Olimpijskim igrama u Seulu, kanadski sprinter Ben Džonson postavio je svetski rekord u finalnoj trci na 100 metara od 9,79 sekindi. Šest dana kasnije utvrđeno je da je bio dopingovan, rezultat je poništen, a Džonsonu je oduzeta zlatna medalja.

1990 - Predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajczeker potpisao je sporazum kojim će 3. oktobra 1990. dve nemačke države ponovo biti ujedinjene; Istočna Nemačka je formalno napustila Varšavski pakt.

1993 - Kralj Norodom Sihanuk ponovo je preuzeo kambodžanski presto i potpisao novi ustav prema kojem je Kambodža postala ustavna monarhija. Godine 1970. Sihanuk je oboren sa vlasti u državnom udaru desničara Lon Nola, a Kambodža je proglašena republikom.

1996 - SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska potpisale su dokument o zabrani nuklearnih proba.

1996 - Umro je ruski špijun Pavel Sudoplatov, koji je, prema zapadnim izvorima, ukrao američki plan za atomsku bombu i organizovao ubistvo ruskog revolucionara Lava Trockog.

1998 - Dan nakon poziva UN jugoslovenskoj vladi i kosovskim Albancima da prekinu sukobe i nasilje na Kosovu, Savet NATO-a odobrio je izdavanje Akta upozorenja (Act Warn) za ograničenu akciju iz vazduha i za "fazne vazdušne operacije" na Kosovu.

2000 - Pobedom udružene opozicije na izborima u Srbiji i SR Jugoslaviji, završila se desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića. Ne želeći da prihvati poraz, dotada vladajuća Socijalistička partija Srbije i njen lider Milošević izazvali su postizbornu krizu koja je zapretila građanskim ratom u Srbiji. Kriza je okončana 5. oktobra nakon masovnih protesta širom Srbije, a novi predsednik SR Jugoslavije postao je Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije i predsednički kandidat DOS-a.

2000 - Vladimiro Montesinos, šef tajne službe za bezbednost peruanskog predsednika Alberta Fudžimorija, napustio je Peru u jeku političke krize koja je vodila ka novim izborima i zatražio politički azil u Panami.

2001 - Predsednik SAD Džordž Buš naredio je američkim finansijskim institucijama da zamržnu račune 27 grupa i pojedinaca za koje se sumnja da pomažu teroriste.

2003 - Izveštaj OLAF-a, anti-korupcijskog tela EU, je pokazao da su milioni eura otišli na neregularne račune u poslovanju agencije Eurostat.

2004 - Umrla je francuska književnica Fransoaz Sagan, koja je 1954. godine postigla ogroman uspeh svojim prvim romanom "Dobar dan tugo".

2006 - Umro je britanski kompozitor Malkom Arnold, autor muzike za film "Most na reci Kvaj" za koju je 1958. dobio Oskara. Komponovao je muziku za više od 130 filmova, devet simfonija, sedam baleta, dve opere, mjuzikl i više od 20 koncerta.

2009 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju čiji je cilj oslobađanje sveta od nuklearnog naoružanja. Sednicom je predsedavao američki predsednik Barak Obama.

   

1493 - Kristifor Kolumbo isplovio je iz luke Kadis na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.

1513 - Španski istraživač Vasko Nunjes de Balboa prešao je Panamski zemljouz i postao prvi Evropljanin koji je video Tihi okean.

1555 - Mirom u Augzburgu nemačke protestantske zemlje (luterani) izjednačene su pravno sa rimokatoličkim državama.

1744 - Rođen je pruski kralj Fridrih Vilhelm II, koji je tokom vladavine od 1786. do smrti 1797. sprovodio politiku teritorijalnog širenja zemlje, posebno se okoristivši prilikom druge i treće podele Poljske 1793. i 1795. Od 1792. do 1795. pridružio se Austriji u savezu protiv revolucionarne Francuske.

1823 - Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

1866 - Rođen je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava. Izradio je prve mape položaja gena u hromozomima.

1896 - Rođen je italijanski državnik Alesandro Pertini, predsednik Italije od 1978. do 1985, najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član italijanske Socijalističke partije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim zatvorima. u Drugom svetskom ratu učestvovao je u pokretu otpora, a potom je bio poslanik i senator. Za šefa države izabran je 1978. i tu dužnost obavljao je do 1985. kada se povukao iz javnog života.

1897 - Rođen je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949. Prikazivao je društvenu istoriju američkog Juga. Smatra se najvećim američkim prozaistom. Dela: romani "Sartoris", "Buka i bes", "Svetlost u avgustu", "Komarci", "Medved", "Konjički gambit", "Uljez u prašinu", "Divlje palme", "Vojnikova plata", "Starac", "Gospodska kuća", "Rekvijem za iskušenicu", "Lupeži", "Utočište", pripovetke "Svetilište", "Nepobeđeni".

1897 - Rođen je srpski pisac Aleksandar Vučo, rodonačelnik moderne poezije za decu u srpskoj literaturi. Između dva svetska rata pripadao je pokretu nadrealista. Dela: romani "Gluho doba" (s Dušanom Matićem), "Koren vida", "Raspust", "Mrtve javke", "Zasluge", "Poziv na maštanje", "Omame", "I tako dalje omame", "Omame - kraj", poeme "Humor zaspalo", "Nemenikuće - Chirilo i Metodije", "Mastodonti", zbirke pesama "Krov nad prozorom", "Ako se još jednom setim", "Pesme", "Alge", "Momak i po hoću da budem".

1906 - Rođen je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čije kompozicije su čvrsto povezane sa ruskom muzičkom tradicijom. Napisao je monumentalnu "Petu simfoniju", a u najtežim danima nemačke blokade Lenjingrada (danas Sankt Peterburg) u Drugom svetskom ratu "Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju". Ostala dela: opere "Nos", "Ledi Makbet Mscenskog okruga (Katarina Izmajlovna)", oratorijum "Šume pevaju", simfonije, koncerti, kamerna muzika.

1932 - Španskoj pokrajini Kataloniji data je autonomija, koja će biti ukinuta odmah posle pada republike.

1940 - U okupiranoj Norveškoj Nemci su u Drugom svetskom ratu ustoličili vladu vođe norveških nacista Vidkuna Kvislinga, čije je ime postalo sinonim izdajstva. Kvisling je 1945. osuđen na smrt i streljan.

1942 - U Bosanskom Petrovcu u Drugom svetskom ratu je održan prvi kongres lekara partizana i sanitetskih radnika Jugoslavije, sa kojeg je upućen poziv lekarima i studentima medicine da se priključe borbi protiv okupatora.

1943 - Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji Sovjetskog Saveza.

1956 - U upotrebu je pušten prvi transatlantski telefonski kablovski sistem, postavljen između Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.

1959 - Na predsednika vlade Šri Lanke Solomona Bandaranaikea u Kolombu je izvršio atentat jedan budistički kaluđer. Bandaranaike je dan kasnije podlegao povredama.

1963 - Vojska je u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša, formiranu sedam meseci ranije.

1970 - Umro je nemački pisac Erih Marija Remark (pravo ime bilo mu je Erih Paul Kramner). Romanom "Na zapadu ništa novo", pisanom u naturalističkom maniru, predočio je besmisao ljudske klanice Prvog svetskog rata. I ostala njegova dela, zahvaljujući spretnom komponovanju radnje, jednostavnom stilu, ograničenom broju likova i temama poput rata i okupacije, naišla su na izuzetan prijem širom sveta. Knjige tog antimilitariste, koji je opisivao besmisao rata i totalitarizma spaljivane su u Trećem rajhu na lomačama. Emigrirao je 1932. u Švajcarsku, zatim u Sjedinjene države, čiji je državljanin postao 1947. Ostala dela: "Povratak", "Tri ratna druga", "Nebo ne zna za miljenike", "Iskra života", "Crni obelisk", "Trijumfalna kapija", "Ljubi bližnjeg svoga", "Vreme života i vreme smrti".

1972 - Predsednik vlade Kakuei Tanaka doputovao je u Peking kao prvi šef vlade Japana koji je stupio na tlo Kine posle Drugog svetskog rata.

1973 - Američki vasionski brod "Skajlab 2" spustio se u Pacifik s tri člana posade, koji su proveli 59 dana u orbiti oko Zemlje.

1978 - Američki putnički avion "Boing 727" sudario se iznad San Dijega sa drugim avionom (manjeg tipa) i u nesreći je poginuo 137 putnika i članova posade kao i 14 ljudi na zemlji.

1991 - Savet bezbednosti UN jednoglasno je naložio embargo na oružje svim stranama u ratu u Jugoslaviji. Brojne zemlje su ipak kršile embargo.

1992 - Moskva i Vašington odbacili su jedan od poslednjih ostataka Hladnog rata, dozvolivši slobodu putovanja ruskim i američkim novinarima i poslovnim ljudima koji rade u Rusiji, odnosno u SAD.

1994 - Švajcarci su na referendumu odobrili plan vlade o donošenju zakona protiv rasizma.

1997 - Britanski supersonični automobil postavio je u Nevadi novi svetski brzinski rekord na tlu od 1.142 kilometra na čas.

2000 - Savezna izborna komisija je objavljivanjem prvih privremenih rezultata izbora, održanih dan ranije 24. septembra, najavila mogućnost održavanja drugog kruga glasanja za predsednika Republike, što su predstavnici DOS-a odlučno odbili, naglašavajući da je Vojislav Koštunica pobedio u prvom krugu.

2001 - Haškom tribunalu predao se bivši komandant armije bosanskih muslimana u Bosni i Hercegovini Sefer Halilović, optužen za masakr više od 60 bosanskih Hrvata civila u septembru 1993.

   

1186 - Dubrovnik je sklopio mir sa srpskim velikim županom Stefanom Nemanjom, koji je u dva navrata pokušao da zauzme taj grad (1184. i 1185.). Sporazum o miru bio je osnov za kasnije ugovore Srbije i Dubrovnika.

1371 - U bici na reci Marici, kod Črnomena, Turci su porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević, kralja Vukašina i despota Uglješe, koji su u boju poginuli. To je bila jedna od presudnih bitaka u turskom pohodu na Balkan.

1580 - Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk uplovio je u luku Plimut na završetku svog putovanja oko sveta, koje je trajalo 33 meseca. Drejk je bio prvi Englez koji je oplovio zemlju, za šta je dobio titulu viteza od kraljice Elizabete.

1687 - U bici s Turcima topovsko tane mletačke vojske izazvalo je eksploziju u kojoj su teško oštećeni Partenon i Propileji na Akropolju, gde je turska vojska držala skladište municije.

1815 - Rusija, Austrija i Pruska formirale su Svetu alijansu, koju su kasnije potpisali svi evropski vladari osim britanskog regenta, pape i turskog sultana. Cilj saveza bio je da uguši revolucionarne pokrete u Evropi nakon Francuske revolucije i Napoleonovih ratova.

1826 - Rođen je Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, autor čuvenih putopisa i jedan od najčitanijih srpskih pisaca druge polovine 19. veka ("Pisma iz Italije", "Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Švajcarske", "O Crnogorcima").

1849 - Rođen je ruski fiziolog Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1904. Na osnovu eksperimenata na psima postavio je teoriju uslovnog refleksa, a značajni su i njegovi radovi o inervaciji srca i funkciji jetre.

1907 - Novi Zeland, koji je bio kolonija Velike Britanije, postao je dominion u okviru Britanskog komonvelta.

1918 - Saveznici su u Prvom svetskom ratu počeli opštu ofanzivu koja je početkom oktobra dovela do sloma Centralnih sila i završetka rata.

1945 - U Njujorku je umro mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok, čije je delo otvorilo nove pravce razvoja mađarske muzike. U svetskim razmerama jedan je od začetnika "nove muzike" XX veka (simfonijska poema "Košut", opera "Dvorac Modrobradog", baleti "Drveni princ" i "Čudesni mandarin" i brojna simfonijska i kamerna dela).

1960 - Održan je prvi TV duel između predsedničkih kandidata. U okviru kampanje za predsednika SAD, na nacionalnoj televiziji suočili su se tadašnji potpredsednik Ričard Nikson i senator Džon Kenedi.

1969 - U Boliviji je vojna hunta pod vođstvom generala Alfreda Ovanda Kandije oborila predsednika Silesa Salinasa.

1980 - U Minhenu je na festivalu piva u eksploziji podmetnute bombe poginulo 13, a ranjeno više od 200 ljudi.

1984 - Velika Britanija i Kina su se sporazumeli o vraćanju Hongkonga 1997. pod suverenitet Kine. Hongkong je pripao Britancima na osnovu mirovnog ugovora u Nankingu 1842, nakon Opijumskog rata (1839-42).

1989 - Vijetnam je povukao svoje trupe iz Kambodže, koje su u toj zemlji bile od kraja 1978, ostavivši snage vlade Hun Sena da se same bore protiv maoističke gerilske organizacije "Crveni Kmeri".

1990 - U Rimu je u 83. godini umro italijanski književnik Alberto Moravija (Moravia), jedna od najzanačajnijih ličnosti italijanske književnosti XX veka ("Rimske priče", "Čočara", "Rimljanka").

1994 - Alžirske snage bezbednosti ubile su šefa najjače islamske terorističke organizacije GIA Šerifa Guzmija, poznatog kao Abu Abdala.

1995 - Počelo je suđenje bivšem premijeru Italije Đuliju Andreotiju, pod optužbom da je imao bliske veze sa mafijom. Andreoti je sedam puta biran za premijera Italije i bio je jedan od simbola posleratne Italije.

1997 - Italijanski sud osudio je mafijaškog bosa Salvatora Rina i 23 njegova najbliža saradnika na doživotni zatvor zbog ubistva sudije Đovanija Falkonea 1992.

1997 - U zemljotresu u centralnoj Italiji, 11 ljudi je izgubilo život i teško je oštećena srednjovekovna bazilika Svetog Franje Asiškog u Asiziju.

2000 - Grčki feribot "Ekspres Samina" naleteo je na podvodni greben kod ostrva Paros i potonuo za 20 minuta. U udesu broda koji je prevozio preko 500 putnika, život su izgubile 72 osobe.

2002 - U nesreći senegalskog feribota u vodama Gambije u Atlanskom okeanu utopilo se oko 1.034, a preživelo 64 osobe.

2003 - Nakon 11 godina prekida, zbog izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji, avion srpske aviokompanije Jat ervejz sleteo je na sarajevski aerodrom, čime je ponovo uspostavljena direktna avionska linija između Beograda i Sarajeva.

   

1540 - Papa Pavle III odobrio je bulom "Regimini militantis ečlesiae" osnivanje jezuitskog katoličkog reda koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignacio Lojola.

1601 - Rođen je francuski kralj Luj XIII, jedan od najmoćnijih evropskih monarha. Tokom vladavine (1610-43) zaveo je apsolutizam uz pomoć kardinala Rišeljea (Rićelieu), ugušio ustanak hugenota (protestanata) i nastavio kolonijalno širenje Francuske. U vreme njegove vladavine 1635. osnovana je Francuska akademija.

1825 - Prvom u svetu javnom železničkom prugom, Darlington-Stokton, u severoistočnoj Engleskoj, krenuo je voz s prvom parnom lokomotivom, kojom je upravljao njen konstruktor Džorž Stivenson.

1862 - Rođen je južnoafrički general i državnik Luis Bota, jedan od vođa Bura u ratu sa Englezima (1899-1902) i prvi premijer Južnoafričke Unije (1910-19). Bio je premijer Transvala od 1907. do 1910, kad su se burske republike Transval, Natal, Oranž i Kejplend udružile u Uniju.

1891 - Umro je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, autor romana "Oblomov", u kojem je stvoren jedan od najznačajnijih tipova u svetskoj književnosti, kao i pojam "oblomovština", sinonim za parazitizam i apatiju ("Obična priča", "Ponor", "Uspomene o Bjelinskom").

1901 - Rođen je crnogorski revolucionar Ivan Milutinović, jedan od glavnih organizatora ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, član Vrhovnog štaba Narodonoslobodilačke vojske i narodni heroj. Poginuo je pod nerasvetljenim okolnostima u oktobru 1944. godine kada se preko Dunava prebacivao u tek oslobođeni Beograd.

1902 - Rođen je srpski pisac i pozorišni kritičar Milan Dedinac, sledbenik francuske avangarde lirike, pripadnik grupe beogradskih modernista, prvi glavni urednik posleratne "Politike", dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta ("Od nemila do nedraga", "Malo vode na dlanu", "Pozorišne kritike").

1917 - Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega, koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtanja najbolje je iskazao slikajući ljudsko telo u pokretu ("Balerina, "Kupačica", Pralja").

1922 - Grčki kralj Konstantin I abdicirao je zbog vojnog poraza u ratu sa Turskom, dve godine nakon što se vratio na presto. Kralj je postao 1913, a prvi put je abdicirao 1917. kada je njegova odluka o neutralnosti Grčke u Prvom svetskom ratu izazvala nezadovoljstvo u zemlji i među zapadnim saveznicima.

1939 - Nakon trodnevnog danonoćnog bombardovanja, Nemci su u Drugom svetskom ratu savladali 19-dnevni otpor Varšavljana i zauzeli grad.

1940 - Nemačka, Italija i Japan potpisali su u Berlinu desetogodišnji vojni i ekonomski pakt poznat pod nazivom Osovina Berlin-Rim-Tokio.

1947 - U Varšavi je osnovan Informacioni biro komunističkih i radničkih partija (Informbiro). Savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija osnovano je na inicijativu SSSR-a, a sedište mu je do proleća 1948. bilo u Beogradu, potom u Bukureštu.

1962 - U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salal oborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen poslednji jemenski imam Mohamed Badr, nedelju dana nakon što je nasledio umrlog oca imama Ahmada.

1964 - Vorenova komisija je posle desetomesečne istrage saopštila da je Li Harvi Osvald bio jedini atentator na predsednika SAD Džona Kenedija 22. novembra 1963. u Dalasu. Kasnija istraživanja su pokazala da Osvald, koji je ubijen dva dana posle atentata, sigurno nije bio jedini atentator, a možda nije ni učestvovao u atentatu.

1968 - Portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar, koji je 1932. zaveo autoritarni režim u Portugalu, povukao se sa mesta premijera nakon moždanog udara.

1970 - Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera, kralj Jordana Husein i vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat potpisali su u Kairu sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.

1990 - Iran i Velika Britanija su obnovili diplomatske odnose, koje je Teheran prekinuo u martu 1989. zbog knjige "Satanski stihovi" britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija, ali su oni podignuti na ambasadorski nivo tek 1998, kad su iranske vlasti odustale od "fatve", smrtne kazne kojom je zaprećeno Ruždiju.

1996 - Snage fundamentalističkog islamskog pokreta Talibana zauzele su glavni grad Avganistana, Kabul, i obesile bivšeg šefa države Nadžibulaha.

1998 - Obećavši da će rešiti problem masovne nezaposlenosti, lider nemačkih socijaldemokrata Gerhard Šreder pobedio je Helmuta Kola na izborima i postao novi kancelar Nemačke.

2000 - Više desetina hiljada ljudi u centru Beograda i oko pola miliona širom Srbije burno su pozdravili proglašenje izborne pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima 24. septembra, kao i odluku lidera opozicije Vojislava Koštunice da ne prihvati drugi krug predsedničkih izbora koji su najavili sledbenici Slobodana Miloševića.

2000 - U eksploziji gasa u rudniku uglja u južnoj kineskoj provinciji Guidžu poginulo je 118 rudara.
`
2001 - Napadač u policijskoj uniformi upao je na sednicu lokalne skupštine švajcarskog kantona Zug i ubio 13, ranio 15 ljudi, a potom je izvršio samoubistvo.

2002 - Istočni Timor je postao 191. članica Ujedinjenih nacija.

2003 - Umro je Donald O'Konor, najpoznatiji po solo plesu u mjuziklu "Pevajući na kiši".

2006 - Haški tribunal osudio je bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika na 27 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti. On je oslobođen optužbi za genocid i saučesništvo u genocidu.

2007 - Haški tribunal osudio je oficire bivše JNA Mileta Mrkšića na 20 godina zatvora i Veselina Šljivančanina na pet godina za pomaganje ubistva i mučenja hrvatskih zarobljenika u Vukovaru (Hrvatska) 1991. Trećeoptuženi Miroslav Radić oslobođen je krivice. Žalbeno veće Tribunala je 5. maja 2009. Pravosnažno osudilo Šljivančanina na 17 godina zatvora, a drugoj dvojici oficira potvrđene su prvostepene presude.

2008 - Umro je američki glumac i oskarovac Pol Njumen. Deset puta je nominovan za Oskara za uloge u filmovima, među kojima su najpoznatiji: "Mačka na usijanom limenom krovu", "Hazarder", "Bez zlobe", "Put bez povratka", a tu nagradu dobio je samo jednom, 1987. za ulogu u filmu "Boja novca".

2009 - Umro je kolumnista Njujork tajms-a i dobitnik Pulicerove nagrade Vilijam Sefajr (William Safire) stručnjak za jezik i bivši pisac govora u Beloj kući.

Danas je ponedeljak, 28. septembar, 271. dan 2015. Do kraja godine ima 94 dana.
   

48. p.n.e. - Rimski vojskovođa i državnik Gnej Pompej ubijen je u Egiptu, gde se sklonio pošto ga je u bici kod Farsale porazio Gaj Julije Cezar. Učestvovao je u gušenju ustanka rimskih robova koji je od 71. do 69. pre nove ere predvodio Spartak, a glas velikog vojskovođe stekao je 66. p.n.e. pobedom nad pontskim kraljem Mitridatom VI Eupatrom, čime je učvrstio rimsku vlast u Maloj Aziji. Osvojio je Jerusalim 61. p.n.e, a godinu dana kasnije sa Cezarom i Krasom stvorio je Prvi trijumvirat, na šta je bio prinuđen jer ga je Senat sprečio da uspostavi ličnu diktaturu. U borbi za primat kasnije se udružio sa Senatom, ali je i vlast i glavu izgubio porazom kod Farsale.

1066 - Normanski vojvoda Vilijam, budući engleski kralj Vilijam I Osvajač, iskrcao se sa svojom vojskom kod Pevensija u južnoj engleskoj pokrajini Saseks i započeo osvajanje Engleske.

1803 - Rođen je francuski pisac Prosper Merime. Odlikovao ga je uglađen i sažet stil. Njegove novele "Karmen" i "Kolomba" inspirisale su njegovog sunarodnika Žorža Bizea da komponuje opere. Ostala dela: istorijski roman "Hronika vremana Šarla IX", novele "Mateo Falkone", "Zauzimanje utvrđenja", "Tamango", "Etrurska vaza", "Lokis", "Seljačka buna".

1821 - Potpisan je sporazum u Kordobi kojim je Meksiko postao nezavisna država.

1841 - Rođen je francuski državnik Žorž Benžamen Klemanso, istaknuti francuski političar, predsednik vlade od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920. Bio je ministar rata u kritičnim danima Prvog svetskog rata. Po obrazovanju lekar, bio je levo orijentisan, izraziti antiklerikalac. Imao je važnu ulogu na Vesajskoj konferenciji posle Prvog svetskog rata.

1864 - U Londonu je osnovana Prva internacionala, prva međunarodna revolucionarna organizacija radnika, za koju je Statut i Osnivački manifest izradio Karl Marks.

1891 - Umro je američki pisac Herman Melvil, autor romana "Mobi Dik", oštrouman kritičar američkog društva, pri čemu je majstorski koristio simbole i alegoriju. Ostala dela: "Tajpi", "Omu", "Bili Bad".

1895 - Umro je francuski hemičar i biolog Luj Paster, pronalazač vakcine protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je i da se hrana može konzervisati sprečavanjem razmnožavanja bakterija, zahvaljujući čemu je razvijen postupak nazvan "pasterizacija". Osnivač je mikrobiologije i stereohemije i organizovao je 1888. čuveni institut u Parizu, nazvan njegovim imenom.

1900 - Rođen je Boris Jefimov, karikaturista. Bio je satiričar, ilustrator, propagandista. Rodonačelnik je čitavog novog pravca sovjetske karikature. Omiljeni Staljinov karikaturista godine 1945. u svojstvu specijalnog dopisnika sovjetske državne agencije, prisustvovao je Nirnberškom procesu.

1902 - Umro je francuski pisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana. Pisao je pripovetke, drame, književnu i umetničku kritiku, polemičke članke, borio se strasno za pravdu i napredak. Otvorenim pismom 1898. predsedniku Francuske pod naslovom "Optužujem" u listu "L'oror", odlučujuće je doprineo rehabilitaciji kapetana Alfreda Drajfusa, lažno optuženog za izdavanje Nemačkoj vojnih tajni i osuđenog na doživotnu robiju. Snagom talenta i strasnim ubeđenjima snažno je uticao na savremenike, ne samo u Francuskoj. Dela: romani "Nana", "Žerminal", "Slom", "Trovačica", "Zver čovek", "Novac", "Zemlja", "Plodnost", "Rad", "Istina", "Tri grada: Lurd, Rim, Pariz", rasprava "Eksperimentalni roman".

1914 - Umro je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva i član Srpske kraljevske akademije. Muziku je studirao na Velikoj školi u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i
Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu osnovao je Srpsku muzičku školu i Beogradski gudački kvartet. Njegove kompozicije odlikuje izvanredan, umnogome neprevaziđen, smisao za umetničku obradu narodnih pesama, pri čemu su rukoveti vrhunski domet naše muzike, a crkvena pojanja nesumnjivo među najistaknutijim delima celokupnog pravoslavnog bogosluženja. Napisao je i više muzikoloških studija. Dela: 15 "Rukoveti", "Primorski napevi", "Kozar", solo pesma "Lem-Edim", scenska muzika za "Ivkovu slavu", crkvena muzika "Opelo", "Akatist Bogorodici", "Liturgija".

1924 - Rođen je italijanski filmski glumac Marčelo Mastrojani, jednako uspešan kao komičar, romantični heroj, dramski glumac, ljubavnik i tumač uloga u filmovima hermetičnog intelektualizma. Filmovi: "Devojke sa Španskog trga", "Hronika o siromašnim ljubavnicima", "Bele noći", "Sladak život", "Razvod na italijanski način", "Noć", "Porodična hronika", "Osam i po", "Privatan život", "Leo poslednji", "Miris žene".

1928 - Rođena je američka pevačica Koko Tejlor, poznata kao "kraljica bluza". Crnoputa pevačica karakterističnog glasa, čije je pravo ime Kora Volton, rođena je u Memfisu. Njen prvi veliki hit "Wang Dang Doodle" iz 1967. prodao se u više od milion primeraka. Dobitnica je brojnih priznanja, među kojima je i jedan Gremi (1984). Njen karakterističan reski glas inspirisao je mnoge, poput Dženis Džoplin i Boni Rajat.

1934 - Rođena je francuska filmska glumica Brižit Bardo, najveći filmski erotski simbol. Stekla je nezapamćenu popularnost u vreme kada se pojavila kao mlada glumica. Njeni filmovi izvesno vreme bili su najunosniji izvozni artikal Francuske. Rano je prestala da se bavi glumom i posvetila se zaštiti životinja. Filmovi : "I Bog stvori ženu", "Žena i njena igračka", "U slučaju nesreće", "Istina", "Babet ide u rat", "Privatan život", "Prezir", "Odmor ratnika", "Parižanka", "Viva Marija".

1944 - Jedinice Sovjetske armije prešle su u Srbiju (Jugoslaviju)iz Rumunije, na osnovu prethodnog dogovora Tito-Staljin, što je imalo dalekosežne posledice pošto je prisustvo sovjetskih jedinica definitivno označilo promenu sistema u tadašnjoj Jugoslaviji po okončanju Drugog svetskog rata.

1949 - Moskva je jednostrano otkazala ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, što su sledile ostale zemlje "socijalističkog lagera" - Mađarska 30. septembra, Bugarska i Rumunija 1. oktobra, Čehoslovačka 4. oktobra 1949.

1966 - Umro je francuski pisac Andre Breton. U psihoanalizi je video sredstvo za otkrivanje umetničke istine. Pokušao je da u prvom i drugom Nadrealističkom manifestu 1924. i 1930. primeni takav stav na teoriju umetnosti, stvorivši teorijsku osnovu nadrealizma. Sa francuskim piscima Lujom Aragonom i Filipom Supoom osnovao je 1919. časopis "Literatura", organ dadaističkog pokreta. Vlada u Višiju zabranila je 1941. njegovu "Antologiju crnog humora", posle čega je izbegao u SAD. Vratio se 1946. i u Parizu je 1947. organizovao Međunarodnu nadrealističku izložbu. Dela: "Nadrealistička revolucija", "Nađa", "Sjaj zemlje", "Izgubljeni koraci", "Praskozorje", "Fatamorgana", "Nadrealizam i
slikarstvo".

1970 - Umro je egipatski državnik Gamal Abdel Naser, šef države od 1956, tvorac modernog Egipta i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od vođa zavereničke vojne organizacije "slobodni oficiri" i inicijator udara 23. jula 1952. kojim je svrgnut kralj Faruk I. Nacionalizovao je 1956. Suecku kompaniju, a 1958. postao je predsednik Ujedinjene Arapske Republike (unija Egipta i Sirije), koja se raspala 1961. Posle vojne katastrofe Arapa u ratu protiv Izraela 1967. dao je ostavku, ali su ga građani referendumom vratili na položaj predsednika Egipta.

1978 - Umro je papa Jovan Pavle I, poglavar rimokatoličke crkve samo 33 dana. Njegove ideje koje je izložio na samom početku pontifikata veoma su uznemirile vatikansku kuriju. Od 1969. bio je arhiepiskop Venecije, a za papu je izabran 26. avgusta 1978. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima.

1989 - U izbeglištvu na Havajima umro je bivši filipinski diktator Ferdinand Edralin Markos, koji je 22 godine vladao Filipinima. U Drugom svetskom ratu bio je gerilac antijapanskog pokreta otpora. Godine 1959. postao je predsednik Senata, a 1965. nadmoćnom većinom izabran je za šefa države. Bio je u početku veoma popularan, pa je ponovo izabran za predsednika 1969. Na kraju drugog mandata trebalo je da se povuče sa vlasti, ali je u septembru 1972. zaveo vanredno stanje, uz podršku SAD. Zbačen je 1986. na talasu narodnog revolta, posle čega je pobegao na Havaje.

1990 - Skupština Srbije usvojila je Ustav kojim je ukinuto ustavno rešenje iz 1974. Ustavom iz 1990. uveden je višepartijski sistem. Pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija zadržale su autonomiju, ali bez atributa državnosti.

1990 - Umro je italijanski pisac Alberto Moravija. Stekao je slavu delima o moralnoj degeneraciji italijanske buržoazije. Pisao je romane, pozorišne komade, priče, eseje, putopise, filmsku i pozorišnu kritiku. Dela: romani "Ravnodušni ljudi", "Prezir", "Rimljanka", "Dosada", "Konformist", "Čočara", "Ja i on", "Pažnja", "Godina 1934", "Unutrašnji život", priče "Automat", "Rimske priče", "Drugi život".

1994 - U najvećoj mirnodopskoj pomorskoj nesreći u Evropi, više od 900 ljudi poginulo je kad je u nevremenu u Baltičkom moru naspram finske obale potonuo feribot "Estonija".

1995 - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija potpisali su u Vašingtonu sporazum o vraćanju većeg dela Zapadne obale pod palestinsku samoupravu.

2000 - Umro je kanadski državnik Pjer Eliot Trudo, koji je s prekidima vodio zemlju 16 godina. Prvi put izabran je za predsednika vlade 1968. i na vlasti je ostao do 1979. a potom je ponovo predvodio vladu Kanade od 1980. do 1984. Na čelu Liberalne partije nalazio se od 1968. do 1984.

2003 - Umro je američki filmski režiser grčkog porekla Elija Kazan, dobitnik nagrade Američke filmske akademije za životno delo. Njegovih sedam filmova dobilo je čak 20 Oskara u raznim kategorijama, uključujući dva za režiju. Filmovi: "Džentlmenski sporazum" (Oskar), "Na dokovima Njujorka" (Oskar), "Istočno od raja", "Sjaj u travi", "Viva Zapata", "Bumerang", "Panika na ulicama", "Bejbi Dol", "Divlja reka", "Amerika, Amerika", "Posetioci", "Tramvaj nazvan želja".

2005 - Američki vojni sud osudio je Lindi Ingland, pripadnicu vojske SAD, koja se na fotografiji snimljenoj u bagdadskom zatvoru Abu Graib vidi kako drži jednog nagog iračkog zatvorenika kaišem oko vrata. Osuđena je na tri godine zatvora zbog zlostavljanja zatvorenika.

   

1399. Kralj Ričard II postao je prvi engleski monarh koji je abdicirao. Na abdikaciju su ga primorali plemići koji su se pobunili protiv njegove apsolutističke vladavine.

1518. Rođen je italijanski slikar Jakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata. Imao je veliki uticaj na evropsko slikarstvo, posebno na impresioniste ("Tajna večera", "Poslednji sud").

1758. Rođen je engleski admiral Horacio Nelson jedan od najvećih stratega u istoriji pomorskih ratova. Odneo je ključne pobede nad Napoleonovom flotom, a 1805. je naneo katastrofalan poraz udruženoj špansko-francuskoj floti kod Trafalgara.

1854. U Valjevu je umro prota Matija Nenadović, vojvoda i jedan od vođa Prvog srpskog ustanka. Bio je prvi diplomata obnovljene Srbije i tvorac i prvi predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta. Njegovi "Memoari" dragoceno su svedočanstvo o ljudima i događajima iz tog vremena.

1901. Rođen je italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938. Zaslužan je za niz osnovnih otkrića u fizici atomskog jezgra, a 2. decembra 1942. u Čikagu pustio je u pogon prvi nuklearni reaktor. Taj datum uzima se i kao početak atomskog doba.

1911. Italija je objavila rat Turskoj i upala u libijsku provinciju Tripolitaniju.

1918. Bugarska je nakon poraza na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu potpisala primirje sa saveznicima ("Solunsko primirje").

1913. Rudolf Dizel, nemački inženjer, konstruktor prvog motora sa unutrašnjim sagorevanjem na principu samopaljenja (1893), nestao je u moru u kanalu Lamanš prilikom putovanja iz Antverpena u London.

1923. Na osnovu mandata Društva naroda, Velika Britanija je uspostavila vlast u Palestini.

1930. Umro je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, glavni predstavnik realizma u ruskom slikarstvu. Izvršio je veliki uticaj na umetnike svoga vremena i bio je uzor sovjetskih socijalističkih realista ("Burlaci na Volgi", "Litija", "Ivan Grozni i njegov sin Ivan", "Hapšenje propagandista").

1938. Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka potpisale su sporazum u Minhenu kojim je Nemačkoj dozvoljeno da pripoji Sudetsku oblast, deo Čehoslovačke sa nemačkom nacionalnom manjinom. Minhenski sporazum smatra se presudnim aktom kojim je Hitleru otvoren put za otpočinjanje Drugog svetskog rata.

1940. Rumunija je u Drugom svetskom ratu istupila iz Balkanskog pakta koji je 9. februara 1934. u Atini zaključila s Jugoslavijom, Turskom i Grčkom.

1941. U Babi Jaru, kod Kijeva, Nemci su u Drugom svetskom ratu u masakru nad Jevrejima, koji je trajao dva dana, pobili 33.771 civila, uključujući žene i decu.

1957. U Zapadnom Pakistanu je poginulo oko 300 ljudi kada je ekspresni voz udario u kompoziciju cisterni sa naftom.

1958. Emitovan je prvi zajednički program TV odašiljača u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani.

1967. Međunarodni monetarni fond okupio je svojih 106 članica na sastanku u Rio de Žaneiru, gde je odobrena reforma svetskog monetarnog sistema.

1970. Potpredsednik Egipta Anvar el Sadat preuzeo je dužnost šefa države posle smrti Gamala Abdela Nasera, a 5. oktobra je formalno postao predsednik države.

1972. Japan i Kina su normalizovali diplomatske odnose.

1979. Papa Jovan Pavle II je, tokom prve papske posete Irskoj, uputio apel za mir u Severnoj Irskoj pred više od milion ljudi u Dablinu.

1979. Predsednik Ekvatorijalne Gvineje Fransisko Masijas Nguema zbačen sa vlasti u avgustu 1979, a potom streljan pod optužbom da je kriv za "genocid, izdaju, proneveru i sistematsko kršenje ljudskih prava".

1988. Mirovne snage UN su za svoj 40-godišnji rad dobile Nobelovu nagradu za mir.

1993. Jedan od komunističkih veterana i predstavnik tvrde linije evropskih komunista Žorž Marše povukao se, zbog lošeg zdravlja, sa mesta predsednika Komunističke partije Francuske, na čijem čelu je bio dve decenije.

1994. Ministri odbrane članica NATO na sastanku u Sevilji odlučili su da NATO pojača vazdušne napade na položaje bosanskih Srba.

1999. Specijalne policijske snage za razbijanje demonstracija brutalno su pretukle demonstrante u Beogradu kada su pokušali da dođu do rezidencije predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i izraze nezadovoljstvo njegovom devetogodišnjom vladavinom.

2000. Pozivu lidera Demokratske opozicije Srbije na građansku neposlušnost i generalni štrajk zbog pokušaja režima da falsifikuje izborne rezultate od 24. septembra, prvi su se odazvali srednjoškolci u Gornjem Milanovcu i rudari kolubarskog rudnika Tamnava. U narednim danima talas štrajkova zahvatio je celu Srbiju, počela je blokada magistralnih puteva.

2000. Bivši kanadski premije Pjer Trido umro je u 80. godini. Premijer Kanade od 1968. do 1979. i od 1980. do 1984, Trido je nakon prvog izbora za premijera pokrenuo pravu "tridomaniju", koja je političarima donela, za njih do tada nedostižan, status zvezda.

2001. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o borbi protiv terorizma i sprečavanju finansiranja terorista. Rezolucijom je predviđeno uvođenje sankcija svakoj zemlji koja ne bude poštovala antiterorističke mere.

2002. Učešće avganistanskih sportista na 14. Azijskim igrama, koje su počele u Pusanu u Južnoj Koreji, označilo je njihov povratak na međunarodna takmičenja, posle osam godina odsustva.

2003. Sud u Beogradu osudio je haškog begunca Milana Lukića i Olivera Krsmanovića iz Višegrada (obojica u bekstvu) i Dragutina Dragičevića iz Srebrenice na 20 godina, a Đorđa Ševića iz Rume na 15 godina zatvora za ubistvo 16 Muslimana iz mesta Sjeverin oktobra 1992. godine.

2004. Sultan Hasanl Bolkiah od Bruneja potpisao je novi Ustav koji će omogućiti održavanje prvih izbora od 1962. godine u ovom, naftom bogatom, kraljevstvu.

   

1399 - Osnivač engleske dinastije Lankaster Henri Bolingbrok postao je kralj Henri IV, dan nakon što je abdicirao Ričard II, prvi monarh u istoriji Engleske koji je napustio presto.

1846 - Američki zubar Vilijam Morton prvi je upotrebio anesteziju (etar) prilikom vađenja zuba.

1876 - Rođen je srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić. Pesnik modernog senzibiliteta sledio je u savršenstvu forme francuske parnasovce i simboliste. Bio je član Srpske kraljevske akademije i predsednik srpskog PEN kluba ("Jefimija", "Dolap", "Simonida", "Napuštena crkva", "Orhideja", "Ljubavna pesma", "Na Gazimestanu").

1882 - Rođen je nemački fizičar Hans Vilhelm Gajger, koji je 1928. izumeo napravu za otkrivanje i brojanje naelektrisanih čestica i gama-zraka (merenje radioaktivnosti), poznatu kao "Gajgerov brojač".

1891 - U egzilu u Briselu izvršio je samoubistvo francuski general Žorž Ernest Bulanže, lider reakcionarnog antiparlamentarnog pokreta "bulanžista" koji je zapretio da sruši Treću Republiku.

1912 - Srbija i Bugarska su objavile mobilizaciju za rat protiv Turske. Prvi balkanski rat, od oktobra 1912. do maja 1913, u kojem su se protiv Turske borile i Grčka i Crna Gora, završen je oslobađanjem balkanskih naroda od turske vlasti.

1941 - Počela je prva nemačka ofanziva na Moskvu u jednoj od najvećih bitaka Drugog svetskog rata, koja je okončana u januaru 1942. porazom Nemaca.

1949 - Okončan je berlinski "vazdušni most" uspostavljen posle sovjetske blokade Zapadnog Berlina krajem juna 1948, tokom kojeg su američki i britanski avioni obavili 277.264 letova i dopremili 2.323.738 tona namirnica.

1955 - U automobilskoj nesreći u 24. godini poginuo je američki glumac Džejms Din, simbol uznemirene i pobunjene mladosti posle Drugog svetskog rata. Iako je snimio samo tri filma, "Istočno od raja", "Buntovnik bez razloga" i "Div", postao je kultna ličnost mladih tog vremena.

1962 - Beli rasisti su izazvali nerede u Oksfordu u američkoj državi Misisipi kada je, na osnovu odluke federalnog suda, crnac Džejms Meredit upisan na Univerzitet Misisipija, koji su do tada pohađali samo belci.

1965 - Pripadnici indonežanskog "Pokreta 30. septembar" oteli su šest generala i pokušali da izvrše državni udar. Generali su nađeni mrtvi 3. oktobra, a protivudarom na vlast je došao general Suharto. Smatra se da je u represalijama protiv komunista i njihovih simpatizera, koje su usledile, pobijeno oko pola miliona ljudi.

1966 - Bivši britanski protektorat u Africi Becuanalend stekao je nezavisnost pod nazivom Republika Bocvana. Prvi predsednik postao je Serece Kama.

1966 - Nemački ratni zločinci Albert Šper i Baldur fon Širah izašli su iz zatvora Špandau u kojem su odslužili kaznu od 20 godina robije. U zatvoru koji je bio napravljen za 600 stanara, ostao je samo jedan - Rudolf Hes.

1970 - Ričard Nikson je doputovao u Beograd, u prvu posetu jednog američkog predsednika SFRJ.

1980 - U simboličnom podsećanju na biblijska vremena, Izrael je uveo valutu šekel, koja je zamenila funtu.

1985 - Umro je američki seizmolog Čarls Rihter, po kojem je nazvana skala za merenje jačine zemljotresa.

1988 - U SSSR-u je penzionisano pet visokih funkcionera, među kojima i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Andrej Gromiko.

1990 - SSSR je normalizovao diplomatske odnose sa Izraelom, prekinute tokom šestodnevnog izraelsko-arapskog rata 1967. i uspostavio pune diplomatske odnose sa Južnom Korejom.

1991 - Vojnim udarom u Haitiju oboren je sa vlasti predsednik Žan-Bertran Aristid.

1992 - Pod pokroviteljstvom i u prisustvu kopredsednika Međunarodne konferencije o Jugoslaviji, predsednici SRJ i Hrvatske Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman potpisali su zajedničku Deklaraciju kojom su se obavezali na prestanak neprijateljstava i rešavanje spornih pitanja pregovorima.

1992 - Moskovska banka distibuirala je vaučere za privatizaciju kao deo vladinih ekonomskih reformi koje bi trebalo da milione Rusa pretvore u kapitaliste.

1993 - U seriji jakih zemljotresa u jugozapadnoj Indiji razoreno je 36 sela, a poginulo je najmanje 22.000 ljudi.

1999 - Jedan od najvećih nemačkih književnika XX veka Ginter Gras dobio je Nobelovu nagradu za književnost. U avgustu 2006. Gras je obelodanio da je kao 17-godišnjak bio pripadnik zloglasne nacističke "Vafen-SS" jedinice. Ovo otkriće pisca "Limenog doboša" šokiralo je javnost i izazvalo žestoke kritike pisaca, istoričara i političara u Evropi.

2000 - Uz punu podršku Demokratskoj opoziciji Srbije i novoizabranom predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici, svetska demokratska javnost je sa zebnjom iščekivala rasplet postizborne krize u Jugoslaviji. Rusija je upozorila poraženog Slobodana Miloševića da ne koristi silu radi opstanka na vlasti.

2002 - Petnaest ministara inostranih poslova Evropske unije glasalo je da se državama članicama dozvoli da potpišu individualne ugovore sa SAD, kojima su američki vojnici i oficiri izuzeti od krivičnog gonjenja od strane Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.

   

1207 - Rođen je engleski kralj Henri III, koji je stupio na presto u devetoj godini, pošto je poginuo njegov otac Džon, nazvan Džon Bez Zemlje, ali je stvarno počeo da vlada tek 1234.

1684 - Umro je francuski pisac Pjer Kornej, tvorac klasične francuske tragedije. Pisao je i komedije, religiozne poeme, prigodne pesme i pozorišne književno-teorijske spise. Dela: tragedije "Sid", "Horacije", "Sina", "Poliekt", "Rodogin", "Nikomed", komedija "Lažljivac".

1754 - Rođen je ruski car Pavle I Petrovič Romanov, naslednik Katarine Velike. Po dolasku na vlast 1796, s ciljem zaustavljanja ideja Francuske revolucije, uveo je Rusiju u "Drugu koaliciju" s Engleskom i Austrijom protiv Francuske. Poslao je rusku vojsku pod komandom generalisimusa Suvorova u Italiju i Švajcarsku i ona je 1798. i 1799. izvojevala više pobeda nad francuskim trupama. Razočaran pasivnošću Engleske, izmirio se 1800. s "Prvim konzulom" Francuske Napoleonom Bonapartom i prekinuo diplomatske odnose s Londonom. Čestim smenama činovništva i sputavanjem dvorske klike, okrenuo je protiv sebe oficire koji su 1801. organizovali zaveru i ubili ga.

1795 - Belgija, do tada pod vlašću Habzburga, pripojena je Francuskoj.

1800 - Španija je tajnim sporazumom Francuskoj vratila Luizijanu. Francuska kolonija Luizijana koju su SAD kupile 1803. obuhvatala je teritorije više sadašnjih američkih saveznih država.

1865 - Rođen je francuski kompozitor i muzički kritičar Pol Dika, profesor Pariskog konzervatorijuma, čije su kompozicije inspirisane klasičnom tradicijom i obogaćene uticajem kasnoromantičara i impresionista. Dela: orkestarski skerco "Čarobnjakov učenik", opera "Arijadna i Plavobradi", koreografska poema "Peri".

1870 - U bici kod Sedana u Francusko-pruskom ratu zarobljen je francuski car Napoleon III, a Francuska je tri dana potom ponovo postala republika. Napoleon III je ostatak života proveo u izgnanstvu u Engleskoj.

1878 - U Nišu je počela da radi gimnazija. Vlada Kneževine Srbije na osnovu Ukaza Kralja Milana Obrenovića (tada kneza) donela je 27.09.1878. odluku o osnivanju Gimnazije u Nišu. Bila je to prva škola tog ranga u novooslobođenim krajevima tadašnje Srbije. Sprovodeći odluku vladara, Ministarstvo prosvete i crkvenih dela u Niš je, kao prve nastavnike novoosnovane gimnazije, poslalo Svetozara Atanackovića, Dimitrija Aleksijevića i Milana Jevtića. Nastavu je tada pohađalo ukupno 48 učenika, u 2 odeljenja. Od septembra 1879. u toj školi radio je i Stevan Sremac,koji je tadašnji Niš ovekovečio u svojim delima, pa je 1951. Gimnazija nazvana po njemu.

1892 - Rođena je srpska književnica, klasični filolog, Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta. Dela: "Problemi antičke estetike", "Antička demokratija i socijalni problemi", "Problemi predplatonske erotologije", komentar i prevod speva Tita Lukrecija Kara "O prirodi stvari".

1904 - Rođen je američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike. Sovjetski Savez je napustio 1925, a kad se prvi put vratio 1986. održao je trijumfalne koncerte u Moskvi i Lenjingradu (Sankt-Peterburg).

1914 - Turska je kao saveznica Centralnih sila u Prvom svetskom ratu zatvorila Dardanele za brodove zemalja Antante.

1918 - Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Lorensom, poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomoć Britanaca, u Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.

1924 - Rođen je američki državnik Džejms Erl "Džimi" Karter, predsednik SAD od 1977. do 1981.

1924 - Prvi put se oglasio Radio Beograd, tada kao deveta radio-stanica u Evropi. U prvo vreme program je emitovan utorkom, četvrtkom i subotom, a docnije svakodnevno.

1928 - U Sovjetskom Savezu je proglašena prva petoletka (početak realizacije petogodišnjeg plana) sa ciljem povećanja industrijske i poljoprivredne proizvodnje.

1936 - General Francisko Franko proglašen je u Burgosu za šefa države i vrhovnog komandanta španske vojske (monarhističke) s činom generalisimusa.

1938 - Nemačka armija je ušla u Čehoslovačku i okupirala Sudete posle Minhenskog sporazuma Nemačke s Velikom Britanijom i Francuskom.

1943 - Saveznici su posle jednomesečne bitke u Drugom svetskom ratu zauzeli Napulj.

1946 - Međunarodni vojni sud u Nirnbergu je posle desetomesečnog procesa osudio na smrt vešanjem 12 nemačkih nacističkih glavešina zbog ratnih zločina u Drugom svetskom ratu, trojicu na doživotnu robiju, a četvoricu na zatvorske kazne od 10 do 20 godina.

1949 - U Pekingu je proglašena Narodna Republika Kina pod vođstvom Mao Cedunga, što je bila posledica konačne pobede u građanskom ratu komunističkog pokreta, nad nacionalistima Čang Kaj Šeka, koji je tada izbegao na Tajvan.

1957 - Umro je srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja,profesor Univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je počasni doktor Sorbone i dopisni član Francuske akademije. Istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao je svetski renome. Jedan je od osnivača hipotermije. Osnovao je 1910. prvu katedru za fiziologiju kod nas. Objavio je sam ili sa saradnicima više od 200 naučnih radova. Dela: "Osnovi fiziologije" (prvi srpski udžbenik fiziologije), "Od života do civilizacije", "Pogled u život", "Eksperimentalno traženje energetičke osnove u živih bića", "Osnovna biološka energija i energetika kvasa", "Biološki listići", "Putopisi".

1960 - Proglašena je nezavisnost najmnogoljudnije afričke zemlje Nigerije, koja je do tada bila britanska kolonija.

1965 - Indonežanska armija pod vođstvom generala Suharta, štićenika SAD, koji je ubrzo prigrabio svu vlast, skršila je pokušaj državnog udara, posle čega je usledio nemilosrdan obračun s Komunističkom partijom Indonezije, optuženom za pokušaj udara.

1979 - Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.

1982 - Vođa desničarske Hrišćansko-demokratske unije Helmut Kol postao je šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita.

1988 - Mihail Gorbačov je postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza umesto Andreja Gromika, penzionisanog dan ranije.

1988 - Umro je srpski glumac Pavle Vuisić. Orson Vels ga je opisao kao: "vulkan glume, života i snage". Već u prvom filmu "Čudotvorni mač" Vojislava Nanovića 1950. nametnuo se neobično snažnom glumačkom ličnošću, koja je potom obeležila više od 100 filmova i mnoštvo TV serija i drama, poput kultne "Šešir gospodina Vujića". Filmovi: "Ko to tamo peva", "Sećaš li se Doli Bel?", "Maratonci trče počasni krug", "Hajka", "Kampo Mamula", "Dim", "Mačak pod šlemom", "Parče plavog neba", "Žeđ", "Horoskop", "Inspektor", "Sam", "Pogon B", "Kad čuješ zvona", "Događaj", "Konjuh planinom".

1989 - Danska je dozvolila brakove homoseksualaca. Time je ona postala prva zemlja u kojoj je takva mogućnost legalizovana.

1995 - Velika Britanija je napustila tradicionalne mere za dužinu i težinu uspostavljene 1812. Kilometar, metar, santimetar, litar, kilogram i gram zamenili su milju, jard, fit, inč, galon, pintu, libru, funtu i uncu.

1997 - Izrael je oslobodio vođu palestinskih islamskih terorista i osnivača terorističke organizacije "Hamas" šeika Ahmeda Jasina i na osnovu sporazuma s Jordanom deportovao ga je u jordansku prestonicu Aman.

1999 - U Indoneziji je sazvana prva demokratski izabrana skupština od 1955.

2005 - U terorističkim napadima trojice bombaša samoubica na indonežanskom ostrvu Baliju poginulo je 20 osoba, a ranjeno više od sto.

2006 - Izrael je povukao poslednje vojnike iz Libana, ispunivši time ključni zahtev u dogovoru o prekidu vatre kojim je okončan jednomesečni rat u Libanu uperen protiv gerilaca Hezbolaha. U južnom Libanu je raspoređeno više od 5.000 pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija (UNIFIL) i 10.000 libanskih vojnika.

2007 - Umro je Al Erter, četvorostruki olimpijski šampion u bacanju diska. Erter koji je zlatne olimpijske medalje osvojio u Melburnu 1956, Rimu 1960, Tokiju 1964. i u Meksiko Sitiju 1968. godine, bio je jedini koji je, uz Karla Luisa, uspeo da pobedi na četiri uzastopne Olimpijade, i jedini je olimpijac koji je prilikom svakog osvajanja zlata obarao olimpijske rekorde. Po završetku atletske karijere posvetio se apstraktnom slikarstvu.

2008 - Umro je Boris Jefimov, karikaturista. Bio je satiričar, ilustrator, propagandista, rodonačelnik jednog pravca sovjetske karikature. Omiljeni Staljinov karikaturista godine 1945. u svojstvu specijalnog dopisnika sovjetske državne agencije, prisustvovao je Nirnberškom procesu.

2012 - Preminuo je Erik Hobsbaum, istoričar i istaknuti mislilac. Rođen u Aleksandriji kao sin Britanca i Bečlijke, školovao se u Beču. Živeo je u Nemačkoj a zatim je emigrirao u Britaniju. Predavao je u londonskom Birkbek koledžu, a kao gostujući profesor širom sveta. Najpoznatiji je po višestruko nagrađivanoj knjizi "Vreme ekstrema" prevedenoj na čak 40 jezika, čija je tema istorija 20. veka. Svetsku slavu stekao je trotomnom istorijom 19. veka: "The Age of Revolution: Europe 1789-1848", "The Age of Capital: 1848-1875" i "The Age of Empire: 1875-1914". Kao zaljubljenik u džez, pored svega drugog, redovno je pisao džez kritike za časopis "Nju Stejtsmen", pod pseudonimom.

2013 - Njujorška operska kuća (New York City Opera) objavila je da prestaje s radom, nakon 70 godine postojanja. Njujork siti operu osnovao je gradonačelnik Fjorelo la Gvardija 1943. s ciljem da operu učini dostupnom što široj publici po razumnim cenama. Poslednja predstava kuće koja je objavila stečaj bila je opera "An Nikol" engleskog kompozitora Marka Antonija Tarnidža.

2014 - Preminuo je Aleksandar Popović, orijentalista, pionir izučavanja posleosmanskog islama na Balkanu, akademik. Rođen je 1931. u Beogradu, gde je diplomirao orijentalnu filologiju a potom i arapski jezik i književnost na Visokoj školi za žive orijentalne jezike u Parizu. Doktorirao je 1965. godine istoriju islama na Pariskom univerzitetu Sorbona a 1985. odbranio drugi (državni) doktorat iz islamistike na Univerzitetu Provanse u Marselju, Francuska. Bio je direktor za studije Istočne Evrope i tursko područje u Nacionalnom centru za naučna istraživanja, profesor na katedri za islam na Balkanu u postotomanskom periodu i u Školi za visoke studije društvenih nauka Sorbona III i jedan od urednika Velike enciklopedije islama. Dela: "Ali b. Muhammad et la revolte des esclaves a Basra", "La revolte des esclaves en Irak au III-IX siecle", "L'Islam balkanique, Les muslimans du sud-est Europeen dans la periode post-ottomane", "Les muslimans yougoslaves (1945-1989)".