1115 - Papa Paskal II priznao je red Malteških vitezova osnovan u Jerusalimu, gde su pored crkve Svetog Jovana imali samostan i azil za bolesnike i putnike. Kasnije su dobili zadatak da brane Svetu zemlju.

1573 - U Zagrebu je, nakon sloma seljačke bune, pogubljen vođa ustanka Matija Gubec.

1763 - Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana su neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska je zadržala Šleziju koju je preuzela od Austrije i postala je jedna od vodećih evropskih vojnih sila.

1835 - U Kneževini Srbiji usvojen je Sretenjski ustav, prvi ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga je sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez je u martu ukinuo ustav.

1857 - Umro je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila romantičarske epohe. Njegove opere "Život za cara" i "Ruslan i Ljudmila" imale su značajan uticaj na razvoj ruske opere u 19. veku.

1922 - U Hagu je održana prva sednica stalnog Međunarodnog suda pravde koji je 1920. osnovala Liga naroda radi rešavanja sporova među državama. Novi Međunarodni sud osnovan je pri Ujedinjenim nacijama posle Drugog svetskog rata kada je ukinuta Liga naroda.

1928 - Iz Beograda prema Zagrebu poleteo je prvi avion jugoslovenske civilne avijacije "Potez 29-2", jedina letelica prve jugoslovenske avio-kompanije "Aeroput". Prvi putnici bili su direktor avio-kompanije i pet novinara.

1942 - Umro je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor "Marša na Drinu", direktor Beogradske opere (1920-25). Godine 1899. osnovao je Beogradski vojni orkestar, a sa Stevanom Mokranjcem Srpsku muzičku školu. Komponovao je prvu izvedenu srpsku operu "Na uranku" (1903), na tekst Branislava Nušića.

1942 - Procenivši da nisu u stanju da odbrane grad, Britanci su u Drugom svetskom ratu predali Singapur japanskim snagama. To se smatra najvećim vojnim porazom Velike Britanije u njenoj vojnoj istoriji.

1944 - Američke trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele Solomonska ostrva u Pacifiku. Britanski avioni izbacili su oko 1.000 bombi na Berlin.

1965 - Umro je popularni američki džez pevač i pijanist Nat King Kol.

1971 - Velika Britanija je prešla na decimalni novčani sistem, umesto dotadašnjih funti, šilinga i penija.

1988 - Predsednik Austrije Kurt Valdhajm, optužen da je, kao pripadnik Š jedinica u Drugom svetskom ratu, odgovoran za ratne zločine počinjen u Bosni i Grčkoj, odbio je da podnese ostavku.

1989 - Deset godina nakon što je Moskva poslala svoje trupe da podrže prokomunističku vladu u Kabulu, poslednji sovjetski vojnici napustili su Avganistan. U desetogodišnjem neobjavljenom ratu poginulo je 15.000 sovjetskih vojnika i najmanje 100.000 Avganistanaca.

1990 - Velika Britanija i Argentina obnovile su diplomatske odnose, prekinute 1982. u vreme rata za Foklandska ostrva.

1993 - Slovački parlament izabrao je ekonomistu Mihala Kovača za prvog predsednika novoformirane države Slovačke, nakon raspada Čehoslovačke.

1996 - Bosanska vlada je saopštila da je u ratu 1992-95. nestalo oko 30.000 ljudi, od kojih više od 22.000 civila i oko 2.500 pripadnika oružanih snaga.

1997 - Srpska opoziciona koalicija "Zajedno" održala je poslednji, 88. dan protesta pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev - priznavanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996.

1999 - U Keniji je uhapšen lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan i isporučen Turskoj, gde je osuđen na smrt zbog izdaje i prebačen u ostrvski zatvor Imrali.

2002 - Predsednik SAD Džordž Buš objavio je da njegova zemlja ima alternativni plan za smanjenje emisije gasova, koje je regulisano Protokolom o globalnom zagrevanju u Kjotou 1997. Iako emituju četvrtinu količine gasova koji stvaraja efekat "staklene bašte", SAD su odbacile Protokol iz Kjotoa zbog štete po nacionalnu industriju.

2003 - U talasu demonstracija, najvećim od vijetnamskog rata, više od šest miliona ljudi, u više od 600 gradova u svetu, protestovalo je protiv rata u Iraku.

2003 - Vatikan je otvorio zapečaćenu arhivu o vezama te države sa Nemačkom između 1922. i 1939. godine, kada je Euđenio Pačeli (kasnije papa Pije XII) bio državni sekretar Vatikana. Otvaranje arhiva usledilo je kao odgovor kritičarima pape da nije dovoljno učinio da zaustavi ubijanje miliona Jevreja od strane nacističke Nemačke tokom holokausta.

2004 - U Kini je pogubljen Jang Ksinhai jedan od najvećih serijskih ubica, čovek koji je za četiri godine ubio 67 osoba i silovao 12 žena.

2011 - U Libiji su u gradu Al Baidi izbili antivladini pretesti inspirisani događajima u Egiptu i Tunisu, koji su se potom proširili na celu zemlju u kojoj je u poslednje 42 godine na vlasti bio Moamer el Gadafi. Gadafi je svrhnut sa vlasti 23. avgusta kada su pobunjeničke trupe zauzele njegovu rezidenciju u Tripoliju. Uhvaćen je i ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima 20. oktobra 2011. u svom rodnom gradu Sirtu i sahranjen u pustinji na tajnoj lokaciji.

Danas je ponedeljak, 16. februar, 47. dan 2015. Do kraja godine ima 318 dana.

 

1808 - Francuska je počela invaziju Španije i pokorila je za mesec dana. Car Napoleon I odveo je u Francusku kralja Karlosa IV i njegovog sina Fernanda VII, a na presto je postavio brata Žozefa Bonapartu koji je okupiranom Španijom vladao do 1813.

1826 - U Pešti je osnovana Matica srpska na inicijativu Jovana Hadžića (Miloš Svetić) i bogatih srpskih peštanskih i budimskih trgovaca Gavrila Bozitovca, Jovana Demetrovića, Josifa Milovuka, Petra Rajića, Andrije Rozmirovića i Djordja Stankovića. Najveći prilog prilikom osnivanja darovao je Knjaz Miloš. To književno i kulturno društvo, koje je odigralo ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture Srba uopšte a posebno u tada Habzburškoj srpskoj Vojvodini, ubrzo je preraslo u najvažniju kulturnu institiciju srpskog naroda uopšte - uz mnogo kasnije osnovanu Srpsku kraljevsku akademiju. "Letopis Matice srpske", najstariji je srpski časopis koji je uspeo da se održi do naših dana. Počeo je da izlazi na samom kraju 1824. (za godinu 1825. "perva častica") i tada je bio jedini srpski časopis, pošto su oni pokrenuti ranije bili kratkotrajni. Prvi urednik bio je Georgije Magarašević. Upravo iz kruga ljudi koji su vodili tadašnji "Serbski letopis" izrasla je Matica srpska, a po uzoru na nju nastaće kasnije i sve druge slovenske matice. Najveći dobrotvor Matice u njenoj istoriji bio je grof Sava Tekelija, zatim Knjaz Miloš pa grof Jovan Nako. Matica je 1864. preseljena u Novi Sad, gde se nalazi i sada.

1831 - Rodjen je ruski pisac Nikolaj Semjonovič Ljeskov, izuzetan znalac jezika i suptilan stilista. Pisao je romane i pripovetke o životu sveštenika i činovnika u ruskoj provinciji i opisivao je nemilosrdnost ranog kapitalizma. Stvorio je nenadmašne književne likove seljaka, zahvaljujući izvanrednom poznavanju ruskog sela. Dela: "Levak Soborjane" (kod nas prevedeno kao "Djakon Ahila i crkovnjaci"), "Začarani putnik", "Nesmrtni glavonja", "Ledi Makbet mscenskog okruga", "Sitnice iz arhijerejskog života".

1873 - Rodjen je srpski pisac Radoje Domanović, satiričar. Oštro je prikazivao vlastodršce koje je smatrao korumpiranim i brutalnim, ali i lažno rodoljublje i servilno gradjanstvo. Nakon završetka Velike škole u Beogradu radi kao nastavnik u Vranju, Pirotu, Leskovcu. Otpuštan je iz službe kao protivnik Obrenovića. Od 1905. do smrti, predvodi odeljenje
korektora Državne štamparije u Beogradu. Uredjivao je satirični list "Stradija". Osim opore satire pisao je i gotovo idilične pripovetke iz seoskog života. Dela: satirične pripovetke "Stradija", "Vodja", "Danga", "Mrtvo more", "Kraljević Marko po drugi put medju Srbima".

1871 - Poražena Francuska potpisala je kapitulaciju i akt o primirju s Pruskom, čime je završen Francusko-pruski rat. U maju 1871. utanačen je definitivni mir sa tada već ujedinjenim Nemačkim carstvom kojem je Francuska morala da ustupi bogate pokrajine Alzas i Lorenu i da plati ratnu odštetu.

1873 - U Španiji je proglašena republika nakon što je kralj Amadeo II abdicirao zbog previranjanja u zemlji, nesredjene privredne situacije i jačanja republikanskog pokreta. Pošto su republikanci razjedinjeni već 1874. vojska je vratila na vlast burbonsku dinastiju, s kraljem Alfonsom XII.

1877 - Rodjena je srpska književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanan posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske kraljevske akademije. Kada je 1958. umrla jedan književni kritičar je ocenio da je umro "literarno najkulturniji čovek našeg tla od Chirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosutra". Završila je Viši pedagogijum u Budimpešti i doktorirala u Nemačkoj. Bila je nastavnica i
upravnica devojačke škole u Pančevu, zatim profesor gimnazije u
Beogradu. S velikim uspehom bavila se i prevodjenjenjem. Dela: putopis "Pisma iz Norveške", roman "Djakon Bogorodičine crkve", pripovetke "Hronika palanačkog groblja", "Saputnici", "Gospa Nola", eseji "Analitički trenuci i teme", "Zapisi o mome narodu", "Mir i nemir", "Njegošu - knjiga duboke odanosti", "Govor i jezik kulturna smotra naroda".

1918 - Englesku luku Dover u Prvom svetskom ratu bombardovala je nemačka podmornica.

1926 - Rodjen je engleski filmski režiser Džon Ričard Šlezinger, blizak idejama "slobodnog filma". Filmovi: "Lažov Bili", "Darling", "Daleko od razuzdane gomile", "Ponoćni kauboj" (Oskar), "Nedelja, prokleta nedelja", "Sjaj i beda Holivuda", "Maratonac".

1933 - Jugoslavija, Čehoslovačka i Rumunija reorganizovale su odbrambeni savez Mala Antanta, nastao iz straha od habzburške restauracije. Tada je oformljen Stalni Savet sastavljen od ministara inostranih poslova zemalja članica. Nemačka okupacija Čehoslovačke u martu 1939. praktično je ugasila savez, koji je
saradnjom Jugoslavije i Rumunije još neko vreme životario, ali je slomom Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, posle napada Nemačke aprila 1941. definitivno prestao da postoji.

1936 - Na parlamentarnim izborima u Španiji pobedila je lista Narodnog fronta, posle čega je vladu socijalista, komunista i predstavnika sindikata sastavio Manuel Asanja i ona je odmah izdala dekret o amnestiji političkih zatvorenika i propisala agrarnu reformu, ali je započela i progon nekomunista. Rojalisti su pod rukovodstvom generala Franciska Franka, u julu 1936. otpočeli oružanu pobunu, što je izazvalo gradjanski rat u kojem su 1939. poražene snage vlade Narodnog fronta, najviše zahvaljujući obilnoj vojnoj pomoći koju su Franku pružile nacistička Nemačka i fašistička Italija.

1937 - Patentiran je najlon. Taj izum plod je rada hemičara Volasa Hjuma Karotersa i njegovog istraživačkog tima iz kompanije "Dupont" u SAD.

1945 - Američko vazduhoplovstvo počelo je u Drugom svetskom ratu masovno bombardovanje Tokija.

1959 - Vodja gerilaca Fidel Kastro - čije su snage 1. januara 1959. zbacile diktatora Fulhensija Batistu postao je predsednik vlade Kube.

1972 - Grupa oficira Ekvadora, predvodjena generalom Giljermom Rodrigesom Larom, državnim udarom, bez prolivanja krvi, oborila je predsednika Hosea Mariju Velaska Ibaru. Svrgnuti predsednik, kojem je to bio peti mandat, prvi put je postao šef države 1934. godine, dobio je azil u Venecueli.

1978 - Kina i Japan potpisali su u Pekingu trgovinski ugovor u vrednosti 20 milijardi dolara, što je označilo početak velikog ekonomskog otvaranja Kine.

1983 - U požaru koji je zahvatio veliko područje niskog rastinja na jugu Australije poginulo je najmanje 69 ljudi.

1992 - Skupština Republike Srpske Krajine prihvatila je na vanrednom zasedanju u Glini plan Sajrusa Vensa o razmeštanju mirovnih snaga UN u RSK, razrešila je dužnosti predsednika vlade Milana Babića i poništila odluku njegove vlade o raspisivanju referenduma o Vensovom planu.

1992 - Zairske snage bezbednosti ubile su 32 demonstranta, otvorivši vatru na hiljade hrišćana koji su započeli mirne ulične proteste protiv režima predsednika Zaira (sada Demokratska republika Kongo) Mobutua Sese Sekua.

1994 - Grčka je podvrgla potpunom privrednom embargu Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju zbog namere Skoplja da bude priznato kao Republika Makedonija. Atina je podsetila da je severna grčka provincija Makedonija postojala znatno pre dolaska Slovena na Balkan i upozorila da je neprihvatljivo da novostvorena država stavi na zastavu helenski antički simbol - Sunce stilizovano na karakterističan način.

1994 - U planinskom području indonežanskog ostrva Sumatra u zemljotresu je poginulo najmanje 200 ljudi.

1998 - Prilikom pada aviona tipa "Erbas A-300" tajvanske aviokompanije "Čajna erlajnz" u blizini aerodroma u Tajpehu poginule su 203 osobe, uključujući i guvernera centralne banke Tajvana, kao i sedam ljudi na tlu.

2000 - Rusija i NATO obnovili su odnose prekinute u proleće 1999. zbog agresije severnoatlantske alijanse na Srbiju (Saveznu Republiku Jugoslaviju) saopšteno je u Moskvi nakon razgovora vršioca dužnosti ruskog predsednika Vladimira Putina sa generalnim sekretarom NATO Džordžom Robertsonom.

2005 - Stupio je na snagu Sporazum iz Kjota, kojim su zemlje potpisnice prihvatile do sada najstroža ograničenja vezana za zaštitu životne sredine.

2007 - Umrla je srpska pesnikinja Darinka Jevrić. Rodjena u Glodjanima kod Peći 1947. četvrt veka radila je kao novinar kulturne rubrike u prištinskom "Jedinstvu". Uredjivala je "Stremljenja", novosadsku "Scenu". Dela: "Dodir leta", "Prevareni tišinom", "Nestvarni zapisi","Hvostanska zemlja" , "Slovo ljubve", "Judin poljubac", "Dečanska zvona i druge pesme", "Psalam bezdomnika i druge pesme".

2008 - Evropska unija donela je jednostranu odluku o slanju misije na Kosmet, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN ili generalnog sekretara UN, uprkos oštrom protivljenju Srbije. Holandjanin Piter Fejt imenovan je za specijalnog predstavnika EU na Kosovu i Metohiji, a bivši komandant Kfora, Francuz Iv de Kermabon, za šefa misije EULEKS.

2008 - U napadu bombaša samoubice u pakistanskom gradu Paračinar poginulo je 37 ljudi, a više od 90 je ranjeno, u blizini kancelarije političara kojeg podržava partija ubijene opozicione liderke Benazir Buto.

Danas je utorak, 17. februar, 48. dan 2015. Do kraja godine ima 317 dana.

 

1600 - Italijanski filozof, astronom i matematičar Đordano Bruno, spaljen je u Rimu kao jeretik, na osnovu presude rimokatoličke inkvizicije. Njegove koncepcije začetak su modernog pristupa nauci, bio je propagator heliocentričnog učenja Nikole Kopernika. Razvio je ideju o beskrajnosti univerzuma kao i o mnoštvu svetova, čime je intuitivno otišao dalje od Kopernika. Odbacivao je tradicionalnu geocentričnu astronomiju, prema kojoj je Zemlja centar svemira. Ni posle sedam godina tamnice nije se odrekao svojih ideja. Dela: "O uzroku, principu i jednom", "O beskrajnosti, univerzumu i svetovima", "O monadi, broju i figuri".

1653 - Rođen je italijanski kompozitor i vilinista Arkanđelo Koreli, osnivac bolonjske violinske škole. Suptilan ali uravnotežen umetnik, uspešno je uspostavio ravnotežu s obiljem baroknih ukrasa u svojoj muzici, postigavši neobičnu smirenost. Znatno je uticao na Johana Sebastijana Baha. Dela: 12 končerta grosa, sonate za violinu, trio sonate.

1673 - Umro je francuski pisac Žan Batist Poklen Molijer, jedan od najvećih svetskih komediografa. Iste večeri igrao je u predstavi "Uobraženi bolesnik", njegovoj poslednjoj komediji. Nakon što je 14 godina proveo putujući sa pozorišnom trupom, u Parizu je, do smrti, vodio pozorište i pisao dramska dela u kojima je najčešće sam igrao glavne uloge. Prvi veći uspeh postigao je 1659. delom "Smešne precioze". Autor je više od 30 dramskih dela. Ostala dela: "Škola za muževe", "Škola za žene", "Tartif", "Don Žuan", "Mizantrop", "Žorž Danden", "Tvrdica", "Učene žene", "Građanin-plemić".

1766 - Rođen je engleski ekonomista i demograf Tomas Robert Maltus, poznat po "zakonu stanovništva", prema kojem se ono uvećava geometrijskom, a proizvodnja hrane aritmetičkom progresijom.

1777 - Rođen je srpski književnik Lukijan Mušicki, monah, pesnik, pomalo i filozof, srpski vladika. Studirao je prava u Pešti. Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti, uvideo je njegove kvalitete i protežirao ga je u dužem periodu. Bio je profesor bogoslovije, izvesno vreme nastojatelj manastira Šišatovac. Njegova poezija nadahnuta rodoljubljem i prosvetiteljskim idejama imala je veliki uticaj na savremenike. Uklonjen je sa mesta upravnika Šišatovca između ostalog zato što su njegove ideje bile suviše svetovne za ukus visoke crkvene hijerarhije. Prijateljevao je sa Dositejem Obradovićem i Vukom
Karadžićem. Postao je vladika gornjokarlovački 1828. Bio je jedan od najučenijih Srba svog vremena, govorio je čak deset jezika. Prevodio je Horacija, njegovu "De arte poetica" znao je napamet. Dela: "Glas harfe šišatovačke", "Glas narodoljupca", "Slaveno-srpska gramatika", sastavio je "Srpsku bibliografiju" kao i "Životopis srpskih arhiepiskopa", priredio je "Izbor basana" (D.Obradovića).

1843 - Umrla je srpska književnica Eustahija Arsić, "prva slavjanoserbska spisateljica". Od najranijeg obrazovanja u rodnom Irigu vaspitavana je u duhu prosvećenosti, što je uočljivo u njenom delu kroz koje provejava duh 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica školovanja žena. Napisala je dve poučne knjige u kojima se prepliću stihovi i proza: "Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj" i "Poleznaja razmišlenija o četireh godištnih vremeneh".

1856 - Umro je nemački pisac Hajnrih Hajne, jedan od najvećih pesnika 19. veka, čija je poezija suptilnog lirizma iskrenih emocija i osećajnosti, vrhunsko dostignuće romantizma. Posle studija prava u Getingenu i putovanja po Evropi, napustio je Nemačku i otišao u Pariz. Tu se sprijateljio sa Karlom Marksom i napisao čuvenu pesmu "Tkači" i poemu "Nemačka, zimska bajka", u kojoj je dosegao vrhunac satirične lirike. Prethodno je "Knjigom pesama" 1827. uneo u nemačku liriku potpuno nov ton, što je učinio i u nemačkoj prozi delom "Slike sa putovanja". U Parizu je delovao kao neka vrsta kulturnog posrednika između Nemaca i Francuza - proznom zbirkom "Salon" obaveštavao je Nemce o duhovnim prilikama u Francuskoj, a za francuske čitaoce napisao je dela "O istoriji novije lepe književnosti u Nemačkoj" i "Prilog istoriji religije i filozofije u Nemačkoj". Njegova poezija je vrhunsko
dostignuće nemačkog romantizma. Ostala dela: zbirke "Nove pesme",
"Romanesero", spev "Ata Trol".

1864 - Južnjačka podmornica "Hanli" potopila je torpedom u Američkom građanskom ratu u Čarlstonu u Južnoj Karolini severnjački brod "Hustanik", što se smatra prvim uspešnim napadom
podmornice na ratni brod u istoriji.

1871 - Rođen je srpski pisac i diplomata Jovan Dučić, član Srpske kraljevske akademije, čija je lirika udarila pečat srpskoj poeziji u prvoj polovini 20. veka. Diplomirao je prava u Parizu i od 1912. do 1941. bio je diplomatski činovnik Kraljevine Srbije i Jugoslavije, na kraju i ambasador u nekolicini evropskih prestonica. Već prvom pesničkom zbirkom "Pjesme", izdatom 1901. u Mostaru, predstavio se kao specifičan liričar i vanredna pojava u srpskoj književnosti. Pisao je i prozu ("Jutra sa Leotara"), putopise ("Gradovi i himere", "Pismo iz Ženeve", "Pismo s Alpa", "Pismo iz Španije"), eseje ("Blago cara Radovana", "Moji saputnici", "Staza pored puta"), studije ("Grof Sava Vladislavić"), političku publicistiku ("Verujem u Boga i u srpstvo"). Umro je u SAD 1943. duboko rezigniran stradanjima srpskog naroda tokom rata, posebno na teritoriji takozvane NDH. Dugo nakon Drugog svetskog
rata, pojedini segmenti njegovog dela bili su zanemarivani, zbog činjenice da je Dučić smatran simpatizerom Pokreta generala Mihailovića. Njegovi zemni ostaci počivali su šest decenija u varošici Geri u državi Indijana, SAD, posle čega su preneseni u otadžbinu i položeni u kriptu manastira Nova Gračanica iznad njegovog rodnog Trebinja.

1877 - Rođen je francuski političar Andre Mažino, ministar rata od 1922. do 1924. i od 1929. do smrti 1932. po kojem je nazvana utvrđena linija na istoku Francuske, građena od 1927. do 1936. Veliki sistem utvrđenja nije sprečio u Drugom svetskom ratu armiju nacističke Nemačke da 1940. izvede invaziju na Francusku iz pravca Belgije, zaobišavši "Mažino liniju".

1909 - Umro je indijanski poglavica Gojatlaj "Onaj koji zeva", poznat kao Džeronimo, poslednji poglavica plemena Apači koji se predao američkoj vojsci. Kao vođa apačkog plemena Čirikahua, predvodio je nekoliko indijanskih ustanaka u pokušaju da se odupre politici vlade SAD prema Indijancima i njenoj odluci da preživele preseli i zatoči u rezervat u Arizoni, ali je 1886. bio prinuđen da se preda. Neposredno pred smrt u tvrđavi Fort Sil u Oklahomi, izdiktirao je autobiografiju "Džeronimo: njegova lična priča".

1932 - Umro je srpski general Mihailo Rašić, komandant Dunavske divizije u Kumanovskoj bici 1912. i Kombinovane divizije u Cerskoj bici 1914. U Kolubarskoj bici njegova divizija prodrla je u Beograd i plotunima sa Banovog brda razorila most na Savi preko kojeg su se povlačile austrougarske trupe. Bio je 1916-18. delegat pri savezničkoj vrhovnoj komandi u Parizu, a 1918-19. ministar vojni.

1942 - Okupatorska bugarska vojska pobila je u Drugom svetskom ratu sve žitelje Bojnika kod Leskovca koje je uhvatila - 473 civila, uključujući 89 dece, a varošica Bojnik je spaljena do temelja.

1979 - Kina je napala Vijetnam, ali su u kratkotrajnom ratu njene trupe pretrpele ozbiljne gubitke od armije sa velikim borbenim iskustvom stečenim u pobedonosnom ratu protiv SAD okončanom 1975, pa su se kineske trupe povukle tri sedmice docnije. Povod za napad bio je upad vijetnamskih snaga u Kambodžu krajem 1978. i zbacivanje maoističkog režima "Crvenih Kmera", odgovornog za smrt između milion i dva miliona ljudi.

1982 - Premijer Zimbabvea Robert Mugabe isključio je iz vlade, pod optužbom za zaveru, nominalnog saveznika u prethodnoj borbi za nezavisnost zemlje, vođu partije ZAPU Džošua Nkoma.

1989 - Umro je francuski modni kreator Gi Laroš, jedan od najvećih "modnih diktatora" 20. veka.

1992 - Generalni sekretar UN Butros Butros-Gali preporučio je razmeštanje 13.000 pripadnika mirovnih snaga svetske organizacije u bivšoj Jugoslaviji.

1994 - Potvrđena je smrt prvog izabranog predsednika Gruzije Zvijada Gamsahurdije, čije je već raspadnuto telo pronađeno i identifikovano.

1997 - Predsednik Pakistana Faruk Leghari, koji je u novembru 1996. raspustio vladu Benazir Buto, imenovao je Navaza Šarifa za novog predsednika vlade.

2002 - Više od 170 ljudi, pretežno vojnika i policajaca, ubijeno je u napadu maoističkih gerilaca na grad Mangalsen na zapadu Nepala. Maoisti su uništili sve vladine zgrade, demolirali aerodrom i opljačkali banku.

2006 - Posle dvonedeljnih kiša, reka blata zatrpala je selo Gvinsahugon na južnofilipinskom ostrvu Lejti. Poginulo je više od 1.700 ljudi.

2007 - Umro je Moris Papon, jedini francuski funkcioner koji je osuđen zbog učestvovanja u progonima Jevreja. Papon je 1942. izabran za generalnog sekretara oblasti Žirond, zadužen za Službu za jevrejska pitanja. Od 1958. šef je pariske policije. Tokom rata u Alžiru ugušio je demonstracije u Parizu 1961. kada su poginule desetine Alžiraca. Postao je poslanik 1968. na listi De Golove partije, a ministar budžeta 1978. Osuđen je 1998. na 10 godina. Tvrdio je da ništa nije znao o holokaustu i da je pomagao Pokret otpora. Prebegao je u Švajcarsku ali ga je tamošnja policija izručila Francuskoj. Zbog slabog zdravlja 2002. je oslobođen.

2008 - Sedam osoba je izgubilo život a tri su teže povređene u požaru koji je izbio u kafeu "Lanč" u Novom Sadu.

2008 - Najmanje 80 ljudi je poginulo a desetine su povređene u napadu bombaša samoubice u Kandaharu, glavnom gradu istoimene provincije na jugu Avganistana. Bombaš samoubica detonirao je eksploziv dok se nalazio u masi ljudi koji su posmatrali borbe pasa u zapadnom delu grada.

2008 - Privremena Skupština Kosova usvojila je Deklaraciju o nezavisnosti pokrajine Kosovo i Metohija, okupirane od strane NATO zemalja 1999. Deklaracijom je Kosovo proglašeno "nezavisnom i suverenom državom", "formiranom na osnovu plana Martija Ahtisarija". Sednici nije prisustvovao niko od deset poslanika Srba, niti poslanik Goranac. Proglašenje je usledilo uprkos oštrom protivljenju državnog vrha Srbije i nasuprot važećoj rezoluciji Ujedinjenih nacija 1244, kao i odredbama međunarodnog prava.

1405 - Tokom pohoda na Kinu umro je tatarski emir Timur Lenk (Tamerlan), osvajač Persije, Indije, Mesopotamije i većeg dela Male Azije.

 

1455 - Umro je italijanski slikar fra Anđeliko (Angelico), dominikanski kaluđer, jedan od najznačajnijih predstavnika rane renesanse. Njegovi najvažniji radovi su freske u manastiru Svetog Marka u Firenci i u Vatikanu.

1478 - Brat engleskog kralja Eduarda IV (Edward), Džordž, vojvoda od Klarensa (George, Clarence), osuđen zbog izdaje, ubijen je u Taueru u Londonu tako što je udavljen u buretu vina.

1546 - Umro je nemački verski reformator Martin Luter (Luther), avgustinski monah, osnivač protestantizma u Nemačkoj, najznačajniji vođa evropske crkvene reformacije. Luter je 1517. prikovao na vrata katedarale u Vitenbergu 95 teza o reformi crkve i pozvao na javnu raspravu, zbog čega je ekskomuniciran iz katoličke crkve.

1564 - Umro je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pesnik Mikelanđelo Buonaroti (Mićelangelo Buonarotti), uz Leonarda i Rafaela najveći umetnik visoke renesanse. Tvorac čuvenih fresaka u Sikstinskoj kapeli i monumentalnih skulptura "Pjeta", "David", "Mojsije", sahranjen je uz najveće počasti u crkvi Santa Kroće u Firenci.

1861 - Prvi parlament ujedinjene Italije proglasio je sardinskog kralja Vitorija Emanuela II (Vittorio Emanuele) za kralja Italije.

1865 - Flota Unije je u Američkom građanskom ratu zauzela grad Čarlston u Južnoj Karolini, jedno od najvažnijih uporišta južnjačkih snaga.

1900 - Počela je bitka kod Pardeberga u kojoj su Buri pretrpeli prvi veliki poraz u ratu s Britancima. Krajem februara 4.000 burskih vojnika predalo se britanskim trupama koje su krajem maja ušli u Johanesburg, a u junu u Pretoriju.

1915 - Umro je srpski političar, diplomata, filolog i istoričar Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača Napredne stranke 1880. Kao ministar prosvete sproveo je reforme u školstvu i pokrenuo osnivanje Narodne biblioteke, muzeja i Državne štamparije. Napisao je "Srpsku bibliografiju" sa popisom svih srpskih knjiga objavljenih 1741-1861 i 1868-76 i više zapaženih radova iz srednjovekovne istorije.

1932 - Rođen je češki filmski režiser Miloš Forman, naznačajniji predstavnik "novog talasa" u češkoj kinematografiji. Proslavio se filmovima "Let iznad kukavičjeg gnezda", snimljen po odlasku u SAD 1967, dobitnik pet Oskara, "Amadeus", za koji je takođe dobio Oskar, "Kosa", "Svlačenje", "Narod protiv Larija Flinta".

1952 - Grčka i Turska su postale članice NATO-a.

1956 - Umro je francuski kompozitor Gistav Šarpantje (Gustave Charpentier), koji je 1902. osnovao "Konzervatorijum Mimi Pinson", namenjen muzičkom obrazovanju radnika. Proslavio se operom "Lujza" (1900), kojom je pokušao stvoriti naturalistički izraz u operi. Poznate su i njegove solo pesme na stihove Bodlera (Baudelaire) i Verlena (Verlaine).

1960 - Argentina, Brazil, Meksiko, Paragvaj, Peru, Urugvaj i Čile postigli su dogovor o osnivanju Latinoameričkog udruženja slobodne trgovine.

1965 - Proglašena je nezavisnost afričke države Gambije u okviru Britanskog komonvelta.

1967 - Umro je američki atomski fizičar Robert Openhajmer (Oppenheimer), profesor Univerziteta u Kaliforniji, vodeći stručnjak u izradi prve nuklearne bombe u laboratoriji u Los Alamosu. Od 1953, u vreme "makartizma" bio je pod sumnjom da održava veze s komunistima i zabranjen mu je rad u atomskim programima. Rehabilitovan je 1963, a Komisija za atomsku energiju SAD mu je dodelila Fermijevu nagradu.

1991 - U terorističkom napadu Irske republikanske armije (IRA) na železničkoj stanici Viktorija u Londonu, u eksploziji podmetnute bombe poginula je jedna, a ranjeno najmanje 40 osoba.

1997 - Centar za mine UN objavio je da se na teritoriji Bosne i Hercegovine nalazi oko milion nagaznih mina, a prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta od mina je u periodu 1992-97. stradalo oko 3.200 osoba, od kojih 686 dece.

2000 - Na paralmentarnim izborima u Iranu ubedljivo su pobedili reformisti, bliski predsedniku Mohamedu Katamiju (Mohammad Khatami).

2002 - Evropska unija odobrila je upućivanje policijskih snaga zemalja članica Unije u Bosnu i Hercegovinu. Te snage će naredne godine zameniti međunarodnu policiju Ujedinjenih nacija (IPFT) koja je delovala u BiH na osnovu Dejtonskog sporazuma iz 1995.

2002 - Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počeo je dokazni postupak protiv Slobodana Miloševića po optužnici za zločine počinjene na Kosovu. Tokom ovog postupka, koji je završen 13. septembra, tužilaštvo je izvelo 145 svedoka.

2003 - U Sloveniji je uhapšen funkcioner Demokratske partije Kosova (DKP) Fatmir Ljimaj, bivši oficir Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i izručen Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine protiv čovečnosti nad Albancima i Srbima u logoru Lapušnik na Kosovu u leto 1998. Oslobođen je 30. novembra 2005. u nedostatku dokaza.

2003 - U podmetnutom požaru u podzemnoj železnici u južnokorejskom gradu Tageu, poginule su najmanje 133 osobe, a više od 150 je povređeno.

2004 - U Iranu je u eksploziji voza koji je prevozio mešavinu nafte i hemijskih supstanci poginulo najmanje 200, a povređeno više od 400 osoba.

 

1473 - Rođen je poljski naučnik Nikola Kopernik, tvorac heliocentričnog sistema i utemeljivač moderne astronomije. Njegovo učenje bilo je u suprotnosti s crkvenom naukom o Zemlji kao središtu sveta, zbog čega su mnogi njegovi sledbenici stradali kao žrtve katoličke inkvizicije. Katolička crkva je 1616. zabranila sva dela koja su se zasnivala na Kopernikovom učenju. Zabrana je skinuta 1757.

1674 - Potpisan je Vestiminsterski ugovor kojim je okončan englesko-holandski rat, a Nova Nizozemska (područje današnjeg Njujorka) pripala je Engleskoj.

1797 - Papa Pije VI potpisao je Tolentinski ugovor s Napoleonom Bonapartom prema kojem su Bolonja, Romanja i Ferara pripale Francuskoj.

1807 - Britanska flota prošla je kroz Dardanele da bi se potom pridružila ruskim snagama u ratu protiv Turske.

1861 - Carskim manifestom i Zakonom o pravnom položaju seljaka car Aleksandar II ukinuo je kmetstvo u Rusiji.

1918 - Sovjetski Centralni izvršni komitet izdao je dekret o zabrani privatnog vlasništva nad zemljom, vodama i prirodnim resursima.

1922 - U Zagrebu je izašao prvi broj lista "Borba", iza kojeg je stajala ilegalna Komunistička partija Jugoslavije. List je zabranjen 13. janaura 1929. Ponovo je izlazio u Drugom svetskom ratu u Užicu
krajm 1941. i u Bosanskoj krajini od oktobra 1942. do februara 1943. Posle rata nastavio je da izlazi u Beogradu kao dnevni list.

1940 - Umro je srpski političar Ljubomir Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije do 1901. i jedan od osnivača Samostalne radikalne stranke 1902. Od 1919. bio je predsednik novoformirane Demokratske stranke, predsednik jugoslovenske vlade (1919. i 1924), a od 1929. lider Udružene opozicije.

1942 - Japanski avioni su u prvom napadu na Australiju u Drugom svetskom ratu bombardovali grad Darvin i obližnju vojnu bazu. U napadu su poginula 243 Australijanca, potopljeno je osam brodova i uništena su 23 aviona.

1945 - Američke snage iskrcale su se u Drugom svetskom ratu na pacifičko ostrvo Ivo Džima. U borbama koje su trajale do 26. marta, kada su se Japanaci predali, poginulo je više od 6.800 Amerikanaca.

1951 - Umro je francuski pisac Andre Žid, jedna od najkontroverznijih i najuticajnijih ličnosti francuske književnosti 20. veka. Romanopisac, esejist, kritičar, dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1947, a 1952. njegova dela našla su se na spisku zabranjenih knjiga Vatikana ("Kovači lažnog novca", "Podrumi Vatikana", "Pastoralna simfonija").

1952 - Umro je norveški pisac Knut Hamsun, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. Za vreme Drugog svetskog rata, kao simpatizer Kvislinga i nacističke Nemačke, izgubio je popularnost, a njegovi čitaoci vraćali su mu poštom knjige. Posle rata, već u dubokoj starosti, osuđen je na visoku novčanu kaznu zbog saradnje sa okupatorom ("Glad", "Pan", "Plodovi zemlje").

1959 - Velika Britanija, Grčka i Turska potpisale su u Londonu sporazum o nezavisnosti Kipra, na kojem je godinama trajao ustanak protiv britanske kolonijalne vlasti.

1977 - U Bukureštu je potpisan jugoslovensko-rumunski sporazum o daljem zajedničkom korišćenju Dunava i izgradnji hidrocentrale "Đerdap 2".

1991 - Boris Jeljcin je zatražio ostavku predsednika SSSR Mihaila Gorbačova, tvrdeći da je on žrtvovao reforme da bi povećao ličnu vlast.

1992 - U Južnoj i Severnoj Koreji stupili su na snagu sporazumi o zabrani nuklearnog oružja na korejskom poluostrvu.

1993 - Od 1.500 putnika i članova posade feribota koji je potopljen u oluji pored obala Haitija, spašeno je 285.

1997 - U 93. godini je umro kineski državnik Deng Sjaoping, koji je kao kineski lider od 1978. poveo zemlju u političke i privredne reforme. S vlasti se povukao 1990, ali je sve do smrti imao presudan uticaj u postmaoističkoj Kini.

1999 - Ubijen je verski vođa iračkih šiita veliki ajatolah Mohamad Sadek al Sadr, zajedno s dva sina.

2002 - Nakon ubistva šest izraelskih vojnika, izraelske snage napale su sedište palestinskog vođe Jasera Arafata u Gazi. U tom napadu ubijeno je 15 Palestinaca.

2003 - Međunarodni krivični sud za Ruandu osudio je adventističkog sveštenika Elizafana Ntakirutinama, na 10, a njegovog sina doktora Žirarda na 25 godina zatvora za genocid i zločine protiv čovečnosti u toj zemlji. To je prva presuda Tribunala jednom sveštenom licu.

2003 - U Nemačkoj je osuđen na 15 godina zatvora Munir El Motasadeku, saučesnik u terorističkim napadima u Njujorku 11. septembra 2001.

2008 - Kubanski predsednik Fidel Kastro, legenda kubanske revolucije i svetska politička figura, povukao se sa čelnih funkcija u zemlji na kojima je bio od 1959. godine. Kastro je iz zdravstvenih razloga bio odsutan iz javnosti od jula 2006. godine. Za šefa države izabran je njegov brat Raul Kastro.

 

1631. Nemački protestantski knezovi sklopili savez sa švedskim kraljem Gustavom II, Švedska ušla u Tridesetogodišnji rat.

1707. Umro poslednji veliki mogul Indije Aurangzeb. 1658. zbacio oca, pogubio braću i uzurpirao presto. Osvojio Dekan, Kandahar i Kabul i nazvao se Alamgir, Osvajač Sveta. Podsticao umetnost i nauku, osnivao škole i fanatički širio islam, progoneći hinduizam. Njegovom smrću počelo slabljenje mogulske države.

1790. Umro austrijski car Jozef II, najstariji sin Marije Terezije i njen suvladar od 1765. do 1780. Kao pobornik prosvećenog apsolutizma, sproveo značajne reforme, 1781. uveo državnu kontrolu nad papskim bulama i doneo Edikt o toleranciji, kojim je priznao slobodu veroispovesti u austrijskom carstvu.

1809. Francuzi posle duže opsade zauzeli Saragosu, koja je odbila da Napoleonov brat Žozefa bude kralj Španije.

1860. U Novom Sadu izašao prvi broj Danice, najznačajnijeg književnog časopisa srpskog romantizma, koji je pokrenuo i uređivao Đorđe Popović. Danica okupila stotinak srpskih pisaca, među njima Jakova Ignjatovića, Đuru Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Lazu Kostića i Ljubu Nenadovića.

1886. Rođen mađarski revolucionar Bela Kun, jedan od osnivača Komunističke partije Mađarske, vođa mađarske sovjetske revolucije 1919. Streljan u staljinističkim čistkama u SSSR-u 1939, rehabilitovan po Staljinovoj smrti.

1908. Umro pisac Simo Matavulj, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma. Njegovo najznačajnije delo roman "Bakonja fra Brne".

1920. Umro američki istraživač, admiral Robert Edvin Piri, prvi čovek koji je, u aprilu 1909, stigao na Severni pol. Ispitao najseverniji deo Grenlanda, oplovio ga i 1901. ustanovio da je ostrvo.

1938. Šef diplomatije Velike Britanije Entoni Idn podneo ostavku u znak protesta zbog popustljive politike premijera Nevila Čemberlena prema nemačkom diktatoru Adolfu Hitleru.

1942. Japanci u Drugom svetskom ratu napali ostrvo Bali u holandskoj Istočnoj Indiji.

1962. Posle uspešnih podorbitalnih letova s ljudskom posadom, SAD u orbitu oko Zemlje lansirale svemirski brod Merkjuri-Atlas 6, kojim je prvi astronaut SAD Džon Glen tri puta obleteo oko Zemlje. Let trajao četiri sata, 55 minuta i 23 sekunde.

1967. Predsednik Indonezije Ahmet Sukarno predao svu izvršnu vlast generalu Suhartu, zadržavši titulu predsednika.

1979. U erupciji indonežanskog vulkana Sinira život izgubilo 175 ljudi.

1985. U Irskoj, i pored žestokog protivljenja Rimokatoličke crkve, legalizovana prodaja kontraceptivnih sredstava.

1986. Verski sukobi hindusa, muslimana i sika zahvatili Indiju, u tri indijske države zaveden policijski čas.

1991. Usvajanjem amandmana 99 na Ustav, kojim je Slovenija definisana kao samostalna država, Skupština Slovenije pokrenula inicijativu za izdvajanje iz SFRJ.

1991. Vlada Hrvatske podnela Saboru dopunu Ustava po kojoj u Hrvatskoj važe samo zakoni te republike, čime je suspendovan Ustav SFRJ.

1996. Zetovi predsednika Iraka Sadama Huseina, general Husein Kamel Hasan i njegov brat Sadam Kamel, vratili se s porodicama u Irak iz šestomesečnog izbeglištva u Jordanu. Husein ih pomilovao, ali su tri dana kasnije obojica ubijena.

1999. Na Kosovu, na područjima Podujeva, Orahovca i Suve Reke, pojačani oružani sukobi srpskih snaga bezbednosti i pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.

2000. Srpska policija tokom sedam dana privela 24 aktivista studentske organizacije Otpor zbog lepljenja plakata i ispisivanja grafita antirežimskog sadržaja. Hapšenje aktivista Otpora i onemogućavanje rada nezavisnih medija obeležili naredni period sve do izbora u septembru, na kojima je, pobedom Demokratske opozicije Srbije, srušen režim Slobodana Miloševića.

2002. U najvećoj železničkoj nesreći u Egiptu poginula 373 putnika, 66 putnika povređeno, u požaru u vozu na liniji Kairo-Luksor.

2003. U požaru koji je izbio na koncertu grupe Grejt vajt u jednom noćnom klubu u Vest Vorviku, na ostrvu Roud, SAD, poginulo 100, povređeno 200 osoba.

2003. Komandant vazdušnih snaga Pakistana Mušaf ali Mir, njegova žena i 15 osoba poginuli kada se vojni avion "foker 27" srušio blizu Kohata, na severozapadu zemlje.

2005. Vlada Izraela donela odluku o povlačenju iz pojasa Gaze i etapnom iseljavanju jevrejskih naselja, koja su u toj oblasti više od 37 godina.

2006. U bečkoj palati Daun Kinski počeli dvodnevni razgovori predstavnika Beograda i Prištine o decentralizaciji vlasti na Kosovu. Time zvanično počeli direktni pregovori o statusu Kosova.

2006. Umro je penzionisani nadbiskup Pol Marčinkus, bliski saradnik mnogih papa, čiji je dugogodišnji staž na čelu Vatikanske banke obeležen velikih finansijskim skandalima, misterioznim smrtima i kriminalom.

1437 - U manastiru u Pertu u Škotskoj, ubijen je škotski kralj Džejms I. Zaveru su pripremili pripadnici visokog plemstva da bi sprečili kralja da učvrsti svoju vlast i smanji njihov uticaj na vođenje državnih poslova.

1513 - Umro je papa Julije II, zaštitnik umetnosti i umetnika. Tokom njegovog pontifikata (od 1503) Papska država je postala centar umetnosti i kulture. Po papinoj narudžbi Mikelanđelo je oslikao Sikstinsku kapelu, Rafael njegove privatne odaje, a Bramante je rekonstruisao crkvu Svetog Petra.

1613 - Na ruski presto je stupio Mihail, sin moskovskog patrijarha Filareta, rodonačelnik dinastije Romanov koja je vladala Rusijom do 1917.

1677 - Umro je holandski filozof Baruh de Spinoza, jedan od najznačajnijih i najdoslednijih predstavnika racionalističke i monističke filozofije. Njegova misao, izneta u kapitalnom delu "Etika", izvršila je veoma značajan uticaj na evropsku filozofiju. Kritički odnos prema Bibliji i Talmudu izazvali su gnev u teološkim krugovima, a jevrejska zajednica ga je 1656. anatemisala i isključila iz svojih redova.

1794 - Rođen je meksički general i državnik Antonio Lopes de Santa Ana (Lopez, Anna), predsednik Meksika nekoliko puta između 1833. i 1855, kada je oboren u narodnom ustanku pod vođstvom liberala. Upamćen je i po osvajanju tvrđave Alamo u Teksasu 1836, kada je oko 4.000 vojnika pod njegovom komandom masakriralo oko 200 branilaca tvrđave, među kojima i legendarnog Dejvi Kroketa.

1866 - Rođen je nemački bakteriolog August fon Vaserman, koji je 1906. pronašao metodu za utvrđivanje sifilisa.

1893 - Rođen je španski gitarista Andres Segovija najveći majstor tog instrumenta u 20. veku, jedan od prvih gitarista koji je tehniku gitare prilagodio polifoničnim delima.

1911 - Japan i SAD su potpisali trgovinski ugovor kojim je ograničen priliv japanskih radnika u Ameriku.

1916 - Nemačkim napadom počela je bitka kod Verdena u Francuskoj, najduža i najkrvavija u Prvom svetskom ratu. U bici koja je okončana 18. decembra poginulo je oko milion nemačkih i francuskih vojnika.

1941 - U avionskoj nesreći je poginuo kanadski fiziolog Frederik Grant Banting, koji je s Čarlsom Bestom 1921. izolovao insulin. Godine 1923. dobio je Nobelovu nagradu za medicinu koju je podelio sa svojim saradnikom Džonom Maklaudom.

1943 - Britanski kralj Džordž VI dodelio je Rusima odlikovanje "Mač časti" za odbranu Staljingrada u Drugom svetskom ratu.

1947 - Američki pronalazač Edvin Herbert Lend demonstrirao je u Njujorku prvu "instant kameru", Polaroid.

1958 - Gamal Abdel Naser je izabran za prvog predsednika Ujedinjene Arapske Republike, federacije Egipta i Sirije.

1965 - Tokom govora na skupu Afro-američke organizacije jedinstva, u Njujorku je ubijen američki borac za građanska prava i vođa američkih crnaca Malkolm Eks.

1972 - Ričard Nikson je doputovao u Peking, kao prvi predsednik SAD u poseti Narodnoj Republici Kini. Time je počela normalizacija američko-kineskih odnosa i otvoren je put za prijem Kine u UN i njeno stalno mesto u Savetu bezbednosti.

1974 - U Skupštini SFR Jugoslavije proglašen je novi Ustav kojim su definisane promene u odnosima federacije i federalnih jedinica i ustrojstvo federalne zajednice. Republike su faktički postale nacionalne države, a autonomne pokrajine Kosovo i Vojvodina "konstitutivni elementi" federacije, čime je njihova veza sa Republikom Srbijom svedena na minimum.

1983 - U etničkim nemirima posle izbora u indijskoj državi Asam poginulo je više od 800 ljudi.

1991 - Umrla je engleska balerina Margot Fontejn jedna od najvećih balerina 20. veka. Sa izvanrednim uspehom interpretirala je širom sveta glavne uloge u baletima "Žizela", "Labudovo jezero", "Začarana lepotica", "Žar ptica". Gostovala je u Beogradu 1954.

1992 - Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju 743 o upućivanju mirovnih snaga UN u SFR Jugoslaviju (UNPROFOR) sa mandatom od 12 meseci. Komandni punkt 14.000 "plavih šlemova" biće smešten u Sarajevu, glavnom gradu Bosne i Hercegovine.

1997 - Pristalice i simpatizeri srpske koalicije "Zajedno", koji su gotovo tri meseca protestovali širom Srbije zbog poništavanja rezultata lokalnih izbora, okupili su se u Beogradu da proslave konstituisanje Skupštine grada, prve posle Drugog svetskog rata u kojoj na vlasti nisu bili komunisti. Svečani čin tog dana bio je skidanje zvezde petokrake, simbola komunizma, sa kupole Gradske skupštine. Za gradonačelnika je izabran lider Demokratske stranke Zoran Đinđić.

2001 - U Kandaharu, sedištu talibana, više od hiljadu ljudi prisustvovalo je javnom izvršenju smrtne kazne vešanjem nad dve žene optužene za prostituciju.

2002 - Američki predsednik Džordž Buš doputovao je u zvaničnu posetu Kini. To je prva poseta jednog američkog predsednika Kini posle 30 godina. Ričard Nikson je poslednji američki predsednik koji je bio u zvaničnoj poseti Kini, koja je označila prekid neprijateljstva dve države.

2007 - U Beču su počeli finalni pregovori Beograda i Prištine o predlogu specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija, koji su trajali do 2. marta i na njima nije došlo do približavanja stavova o statusu Kosova. I poslednja runda pregovora 10. marta u Beču, takođe, je završena bez dogovora.

 

1512 - Umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči. Prema latinskoj verziji njegovog imena (Americus), nemački kartograf Martin Valdzemiler (Waldsemueller) nazvao je Novi svet Amerika (America), premda je novi kontinent 1492. otkrio Kristofer Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. je predvodio portugalsku ekspediciju.

1784 - Iz njujorške luke je isplovio prvi američki trgovački brod za Kinu "Kineska carica". U Kinu je stigao 28. avgusta.

1788 - Rođen je nemački filozof Artur Šopenhauer (Arthur Schopenhauer), čije je delo postalo cenjeno pred kraj njegovog života i posle smrti (1860). Njegova duboko pesimistična filozofija našla je sledbenike u generaciji razočaranoj neuspehom nacionalnih pokreta 1848, a u filozofiji i književnosti imala je odraza u delima Fridriha Ničea (Friedrich Nietzsche) i Tomasa Mana (Thomas Mann) "Svet kao volja i predstava", "Pararega i paralipomena").

1819 - SAD su preuzele Floridu od Španije, prema sporazumu koji su potpisali američki državni sekretar Džon Kvinsi Adams (John Quincy) i španski ministar Don Luis de Onis.

1826 - Rođen je srpski političar i novinar Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj. Bio je učesnik Majske skupštine 1848, gradonačelnik Novog Sada 1861. i predvodnik liberalne struje na Blagoveštanskom saboru. Osnivač je "Srpske narodne slobodoumne stranke" (1869) i tvorac njenog Bečkerečkog programa. Pokrenuo je čuveni list "Zastava", vodeće glasilo vojvođanskih Srba.

1828 - Mirom u Turkmančaiju poražena Persija ustupila je Rusiji deo Jermenije, uključujući glavni grad Jerevan.

1848 - U Parizu je izbila revolucija izazvana privrednom krizom. Pod pritiskom pobunjenika, kralj Luj Filip (Louis Philippe) je abdicirao i 24. februara je proglašena Druga republika, koja je opstala do decembra 1852, kada se Šarl Luj Napoleon (Charles Louis) proglasio za cara Napoleona III.

1862 - Tokom Američkog građanskog rata Džeferson Dejvis (Jefferson Davis) proglašen je za predsednika Konfederacije Država Amerike (otcepljene južne države).

1882 - Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom i sebe kraljem. Knez je postao 1868. posle ubistva njegovog oca kneza Mihaila, a vlast je preuzeo od namesnika kad je 1872. postao punoletan.

1900 - Rođen je španski filmski režiser Luis Bunjuel (Bunuel), jedan od najvećih stvaralaca u svetskoj kinematografiji. Snimio je 32 filma, a "Andaluzijski pas" iz 1928. i "Zlatno doba" iz 1930. postali su obrazac nadrealističkog poetskog filma.

1913 - U vojnoj pobuni u Meksiku ubijeni su meksički revolucionar i predsednik (1911-13) Francisko Madera (Francisco) i potpredsednik Pino Suares (Suarez).

1935 - Rođen je Danilo Kiš, jedan od najznačajnijih srpskih pisaca druge polovine 20. veka i jedna od najmarkantnijih ličnosti u književnim krugovima 60-ih i 70-ih godina. Bio je dramaturg pozorišta "Atelje 212" u Beogradu i lektor u Strazburu, Bordou i Lilu ("Mansarda", "Bašta, pepeo", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", "Enciklopedija mrtvih", "Čas anatomije").

1966 - Premijer Ugande Milton Obote preuzeo je svu vlast u zemlji i naredio da se uhapsi pet ministara.

1967 - Napadom na severnovijetnamske trupe severno od Sajgona, američke i južnovijetnamske snage počele su najveću zajedničku operaciju u Vijetnamskom ratu.

1979 - Karipsko ostrvo Santa Lusija steklo je posle 165 godina britanske uprave punu nezavisnost i postalo 40. članica Komonvelta. 1980 - Izraelska vlada pustila je u opticaj novu nacionalnu valutu šekel, koji je zamenio izraelsku funtu.

1987 - Umro je američki slikar, novinar, filmski režiser i producent Endi Vorhol (Andy Warhol), jedan od najznačajnijih predstavnika pop-art slikarstva.

1993 - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio rezoluciju o pokretanju postupka za osnivanje Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava, izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije.

1997 - U svom biltenu "Člirimi" (Oslobođenje), jedna od oružanih grupacija kosovskih Albanaca "Nacionalni pokret za oslobođenje Kosova" pozvao je kosovske Albance na oružani narodni ustanak kao "jedini put koji garantuje slobodu i pobedu nad srpskim okupatorom".

2001 - Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu osudio je Dragoljuba Kunarca, Radomira Kovača i Zorana Vukovića na 28, 20 i 12 godina zatvora za silovanje i porobljavanje muslimanskih žena i devojčica u Foči, na istoku BiH, od juna 1992. do februara 1993. godine.

2002 - U sukobu s vladinim snagama ubijen je Jonas Savimbi, lider angolskog pokreta UNITA, koji se više od 30 godina bori za vlast u Angoli.

2004 - Britanac Ričard Mej, predsednik sudskog veća Haškog tribunala u procesu protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga. Nekoliko meseci kasnije (1. jula) sudija Mej je preminuo.

2005 - U zemljotresu koji je pogodio jugoistočnu iransku provinsiju Kerman, poginulo je 612 osoba, a nekoliko izolovanih planinskih sela je uništeno.

Danas je ponedeljak, 23. februar, 54. dan 2015. Do kraja godine ima 311 dana.

 

1443 - Rodjen je madjarski kralj Matija Hunjadi, kod Srba poznat kao Matija Korvin. Tokom vladavine od 1458. uspešno je ratovao protiv Turaka i Habzburga, zauzevši 1486. i Beč (gde je i umro 1490). Obnovio je madjarsku državu posle decenija anarhičnog stanja. Uspešno je reorganizovao zemlju - finansije, vojsku, pravosudje i administraciju. U periodu njegove vlade značajan procenat pripadnika vojnih formacija pod njegovom komandom, činili su Srbi. Pomagao je razvoj gradova, u Požunu (sada Bratislava) 1465. osnovao je univerzitet a 1472. i prvu štampariju. Korvin je od latinskog "Corvus" - gavran, pošto se predstava gavrana nalazila na njegovom ličnom grbu. Posedovao je jednu od najvećih privatnih biblioteka svoga doba.

1507 - Sahranjen je italijanski slikar Djentile Belini. Datum njegove smrti nije poznat. Znamenit je po slikama venecijanskih svečanosti i procesija. Učio je slikarstvo kod svog oca Jakopa, i dugo je stvarao pod uticajem Andrea Mantenje. Bio je retko precizan i njegova dela obiluju detaljima, ali pri tom, čak i njegove velike kompozicije deluju veoma pregledno. Slikarstvo Belinija je neka vrsta velike kulturne istorije Venecije. Naslikao
je i niz službenih portreta, izmedju ostalih i osmanskog sultana Mehmeda II.

1574 - Izbio je verski rat francuskih katolika i protestanata (hugenota) - peti po redu. Hugenotski ratovi vodjeni su od 1562. do 1598. g. a verski sukobi potresali su Francusku sve do 18. v.

1685 - Rodjen je nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl, uz Johana Sebastijana Baha najistaknutiji predstavnik baroka u muzici. Veći deo života proveo je u Londonu kao direktor Kraljevske muzičke akademije (od 1719). Stvarao je opere izrazite dramatike i bogate melodike, u žanru italijanskih opera-serija. Dela: opere "Rinaldo", "Julije Cezar", "Aleksandar", "Kserks", oratorijumi "Mesija", "Izrael u Egiptu", "Juda Makabejac", Samson", "Saul", orkestarske svite "Muzika na vodi", "Muzika za vatromet".

1792 - Umro je engleski slikar Džošua Rejnolds, jedan od najvećih svetskih portretista, osnivač Kraljevske umetničke akademije 1768. i njen prvi predsednik. Snažno je uticao na englesko slikarstvo, ne samo umetničkim delima nego i kao autor zanimljivih rasprava o slikarstvu.

1821 - Umro je engleski pisac Džon Kits, jedan od najvećih pesnika engleske književnosti, čije stihove odlikuju izuzetna melodičnost i sažet a izražajan pesnički jezik. Bio je nadahnut antičkom kulturom. Njegovi soneti, spev "Endimion", pesme "Oda slavuju", "Oda grčkoj urni", "Oda jeseni" smatraju se vrhunskim poetskim delima napisanim na engleskom jeziku. Njegova "Pisma" su važan prilog razvitku teorije estetike.

1836 - Oko 4.000 vojnika pod komandom predsednika Meksika Antonija Lopesa de Santa Ane započelo je opsadu tvrdjave Alamo u
Teksasu koju je branilo manje od 200 dobrovoljaca, uključujući
znamenitog Dejvija Kroketa. Alamo je pao 6. marta 1836. i svi branioci su stradali, a od odbrane Alama američka istoriografija napravila je mit.

1855 - Umro je nemački matematičar, fizičar i astronom Karl Fridrih Gaus, osnivač čuvene matematičke škole i direktor opservatorije u Getingenu. Pronašao je niz metoda u teoriji brojeva, algebri, geometriji, analizi, astronomiji, teoriji površi i višoj geodeziji. Otvorio je novu etapu u razvoju diferencijalne geometrije i postavio nove temelje nebeske mehanike i astronomije. Konstruisao je geodetski instrument heliotrop. Više matematičkih pojmova nazvano je njegovim imenom - Gausov algoritam, Gausova konstanta, Gausova krivina, Gaus-Krigerova projekcija. Jedinica za magnetnu indukciju nazvana je "gaus" (oznaka Gs), ali se sada, u čast srpskog naučnika Nikole Tesle, u Medjunarodnom sistemu jedinica koristi oznaka "tesla" (skraćeno T). Dela: "Disqusitiones arithmeticae sapra superficies curvas", "Theoria motus corporum coelestium".

1866 - Knez Aleksandar Kuza, tvorac rumunske države (ujedinitelj Vlaške i Moldavije) abdicirao je. Sa vlasti je odstupio pod pritiskom rumunske aristokratije, nezadovoljne trendom demokratizacije zemlje. Na presto je tada doveden princ iz pruske kraljevske porodice Hoencolern - pod imenom Karol I (od 1881. kralj Rumunije).

1883 - Rodjen je nemački filozof Karl Teodor Jaspers. Po završetku medicine radio je na Psihijatrijskoj klinici u Hajdelbergu, a potom je bio profesor filozofije dok ga 1937. nisu otpustili nacisti. Objavio je 25 knjiga iz psihijatrije i filozofije. Dela: "Opšta psihopatologija", "Psihologija pogleda na svet", "Filozofija", "Um i egzistencija", "O istini", "O izvoru i cilju istorije", "Filozofska vera".

1883 - Rodjen je američki filmski režiser Viktor Fleming, koji je svetsku slavu stekao filmom "Prohujalo sa vihorom". Ostali filmovi: "Čarobnjak iz Oza", "Kapetan hrabrost", "Tortilja Flet", "Jovanka Orleanka".

1898 - Francuski pisac Emil Zola uhapšen je zbog objavljivanja otvorenog pisma predsedniku Francuske, pod naslovom "Optužujem", u kojem je vladu optužio za antisemitizam i montirani sudski proces protiv Alfreda Drajfusa, oficira (kapetan) optuženog za izdaju.

1905 - Američki advokat Pol Persi Haris osnovao je u Čikagu Rotari klub.

1910 - Osnovan je Srpski olimpijski klub (komitet). Vodeću ulogu prilikom osnivanja Kluba imao je Svetomir Djukić, potonji general, sa grupom mladih oficira školovanih u Francuskoj. Srpski olimpijski klub osnovan je u redakciji lista "Novo vreme" koja se nalazila na 4. spratu hotela "Moskva" na Terazijama u Beogradu. Počasni predsednik Srpskog olimpijskog kluba (komiteta) bio je Nikodije Stevanović, general u penziji, prvi direktor bio je Svetomir Djukić, a sekretari Aleksandar Bodi i Miloš Ilić.

1918 - Jedinice novoosnovane Crvene armije zaustavile su kod Narve i Pskova u Prvom svetskom ratu nemačku ofanzivu. Sovjetska armija je nosila naziv Crvena armija do 1946.

1929 - Rodjen je Aleksej II moskovski patrijarh. Bio je šesnaesti patrijarh na tronu Ruske crkve, koja je na nivo patrijaršije uzdignuta 1589. Aleksej Mihailovič Ridiger bio je izdanak aristokratske porodice pribaltičkih Nemaca Fon Ridiger, koja je u 18. veku prihvatila pravoslavlje. Školovao se u Sanktpeterburškoj duhovnoj akademiji. Patrijarh je postao 1990. Važio je za ličnost retkog autoriteta u Rusiji, i imao je bitan uticaj u Kremlju, otuda je presudno pomogao da se obnovi moralni autoritet Crkve nakon decenija progona. Aleksej II bio je osvedočeni prijatelj srpskog naroda, boravio je u Beogradu tokom NATO bombardovanja 1999. i dosledno se suprotstavaljao otcepljenju
Kosova i Metohije od Srbije.

1931 - Umrla je australijska pevačica Helen Porter Mičel, poznata kao Neli Melba, jedan od najvećih koloraturnih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka. S velikim uspehom decenijama je nastupala u gotovo svim najvećim operskim kućama u svetu, uključujući londonski Kovent Garden i njujoršku Metropoliten operu.

1934 - Umro je engleski kompozitor i violinista Edvard Vilijam Elgar. Stvarao je u kasnoromantičarskom maniru. Dela: oratorijum "Gerontijusov san", koncertne uvertire "Na jugu", "Enigma varijacije", "Falstaf", dve simfonije, koncerti za violinu i violončelo.

1938 - Otkrivena su prva nalazišta nafte u Kuvajtu (tada britanski protektorat).

1942 - Japanska podmornica bombardovala je u Drugom svetskom ratu američku rafineriju nafte kod Santa Barbare u Kaliforniji.

1944 - U Vrhovni štab NVJ u Drvaru stigla je sovjetska vojna misija, prva sovjetska vojna misija u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu.

1959 - Medjunarodni sud za ljudska prava otvorio je prvo zasedanje - u Strazburu.

1965 - Umro je engleski filmski glumac Sten Lorel, mršavi iz tandema s američkim glumcem Oliverom Hardijem - "punijim". Filmski producenti i sada ubiraju profit od njihovih filmova, dok su njih dvojica završila u bolnicama za sirotinju. Filmovi: "Muzička kutija", "Naši odnosi", "Na divljem zapadu", "Dva dobra drugara", "Fra dijavolo", "Mi iz Oksforda", "Veliki posao", "Naša žena", "Udri brigu na veselje".

1970 - Britanska Gvajana stekla je nezavisnost.

1990 - Posle 11 godina u izbeglištvu, u Kambodžu se vratio princ Norodom Sihanuk.

1991 - U Tajlandu je pučem bez prolivanja krvi vlast preuzela vojna hunta, koja je oborila vladu Čatičaja Čunavana.

1994 - Bosanski Muslimani i Hrvati su pod pritiskom SAD potpisali primirje i okončali višemesečne krvave sukobe, što je bio uvod u stvaranje muslimansko - hrvatske federacije, stvorene pod pritiskom iz Vašingtona.

1996 - Zetovi iračkog predsednika Sadama Huseina, general Husein Kamel Hasan i njegov brat Sadam Kamel Hasan, ubijeni su u Iraku - navodno u porodičnom obračunu - tri dana po povratku iz šestomesečnog izbeglištva u Jordanu.

1998 - Šefovi diplomatija zemalja Evropske unije ukinuli su zabranu kontakata sa Iranom na visokom novou.

1999 - U Rambujeu kod Pariza posle 17 dana okončani su pregovori tokom kojih se delegacije Srbije i predstavnika separatističke struje kosmetskih Albanaca ni jednom nisu sastale. Albanci su najavili da u načelu prihvataju ponudjeni sporazum, dok je srpska strana odbacila strano vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji. Medjunarodni posrednici su ranije odredili dve sedmice kao rok za potpisivanje sporazuma.

2001 - SRJ i Makedonija potpisale su sporazum o razgraničenju (graničnoj liniji).

2002 - Filadelfijska (rimokatolička) nadbiskupija raščinila je nekolicinu sveštenika zbog seksualne zloupotrebe dece.

2002 - Uz obrazloženje da su porast političkog nasilja i gušenje slobode štampe ugrozili izglede za održavanje slobodnih i demokratskih izbora, SAD su Zimbabveu uvele sankcije, a predsedniku
Robertu Mugabeu i njegovim najbližim saradnicima zabranjen je ulazak u SAD.

2004 - Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović odlikovao je američkog oskarovca srpskog porekla Karla Maldena medaljom Belog andjela, "za izuzetno, dugogodišnje, lično ostvarenje u oblasti filmske umetnosti". Dan ranije Malden je primio nagradu za životno delo Američkog sindikata glumaca, koja se od 1964. godine dodeljuje za značajan doprinos glumačkoj profesiji.

2007 - Najmanje 27 osoba stradalo je u požaru koji je zahvatio centar za stare i hendikepirane osobe u gradu Alsunga u zapadnom delu Letonije. Vatrogasci su uspeli da spasu 66 ljudi. Požar je prouzrokovao kvar na električnim instalacijama.

2007 - Umro je Miša Smiljanić, bivši generalni sekretar Teniskog saveza Srbije (TŠ) i predsednik Udruženja teniskih sudija. Smiljanić je bio utemeljivač sudijske organizacije u Srbiji, a na poslovima generalnog sekretara TŠ radio je od 1996. do 1999.

2008 - Umro je Janez Drnovšek, negdašnji predsednik Slovenije i predsednik vlade te zemlje. Bio je član i predsedavajući kolektivnog predsedništva SFRJ uoči raspada bivše jugoslovenske federacije i jedan je od predvodnika separatne politike u Sloveniji. Tokom oružanih sukoba pobunjene slovenačke Teritorijalne odbrane i JNA 1991. bio je glavni posrednik.

2012 - Preminuo je srpski književnik Ivan Gadjanski. Završio je klasične nauke na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a specijalističke studije potom na Kolumbiji, SAD. Bio je upravnik Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" u Beogradu. Radio je u Jugoslovenskom bibliografskom institutu, kao i na polju kulturnih veza sa inostranstvom nekadašnje SFRJ. Njegova poezija prevedena je na više od 20 jezika.

 

1389. Danci su u bici kod Folkepinga porazili Šveđane i zarobili njihovog kralja Alberta, posle čega je danska kraljica Margaret postala vladar Danske i Švedske.

1443. Rođen je mađarski kralj Matija Hunjadi, poznat kao Matija I Korvin. Sin Janjoša Hunjadija vojvode iz Erdelja, izabran za kralja 1458. bio je poslednji ugarski vladar koji je uspeo da sredi unutrašnje prilike u zemlji i da uspostavi jaku kraljevsku vlast. Uspešno je ratovao protiv Turaka i Habsburgovaca, 1486. zauzeo je Beč. Reformisao je državu, a u Požunu osnovao je 1465. univerzitet i 1472. prvu štampariju. Posle njegove smrti 1490, Mađari su izgubili sve teritorije koje je osvojio.

1525. Španci pod komandom markiza od Peskare pobedili su francusko-švajcarsku vojsku u bici kod Pavije u Italiji, upotrebivši prvi put u istoriji ratovanja puške arkebuze (muškete). Poginulo je oko 14.000 vojnika, a francuski kralj Fransoa I je zarobljen.

1803. Rođen je srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević, poznat kao kapetan Miša koji je kneževini Srbiji 1863. poklonio zgradu današnjeg rektorata Beogradskog univerziteta (Kapetan-Mišino zdanje). Zvanje "kapetana dunavskog" dodelio mu je 1833. knez Miloš Obrenović.

1847. Rođen je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905.

1848. U Londonu je na nemačkom jeziku objavljen "Manifest komunističke partije", koji su, prema odluci Kongresa tajnog radničkog udruženja "Saveza komunista" održanog u Londonu u novembru 1847, napisali Karl Marks i Fridrih Engels.

1868. Kongres SAD pokrenuo je, prvi put u američkoj istoriji, postupak impičmenta protiv predsednika države Endrjua Džonsona. Optužen za kršenje Ustava, Džonson je bio primoran da se naredne godine povuče sa predsedničkog položaja.

1938. U Arlingtonu u Nju Džersiju napravljen je prvi proizvod od najlona - čekinje za četkicu za zube.

1945. Egipatski premijer Ahmed Maher Paša ubijen je u parlamentu, neposredno nakon što je objavio deklaraciju o stupanju Egipta u rat protiv Nemačke i Japana.

1945. Američke trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile Manilu, glavni grad Filipina koji je bio pod japanskom okupacijom.

1946. Huan Peron je izabran za predsednika Argentine, započevši prvi od tri mandata na čelu te države.

1966. Vojnim udarom u Gani zbačen je s vlasti predsednik Kvame Nkrumah, pod čijim je vođstvom Gana 1957. godine stekla nezavisnost od Velike Britanije. Puč pod vođstvom poručnika Džerija Rolingsa izvršen je tokom Nkrumahove posete Kini.

1974. Pakistan je saopštio da je zvanično priznao Bangladeš (bivši Istočni Pakistan) kao nezavisnu državu.

1974. Umro je srpski biolog Siniša Stanković, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Instituta za ekologiju i biogeografiju SANU, direktor Biološkog instituta Srbije. Njegovi najznačajniji radovi nastali su na osnovu ispitivanja života u Ohridskom jezeru. Od 1944. do 1952. bio je predsednik Prezidijuma Narodne skupštine Srbije.

1989. Sahranjen je car Japana Hirohito, regent od 1921, kada je zamenio bolesnog oca i car od 1926. Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu odrekao se 1946. "božanskog porekla", a ustavom 1947. ukinuta mu je carska apsolutistička vladavina. Međunarodni sud oslobodio ga je 1948. optužbi za ratne zločine koje su Japanci počinili tokom Drugog svetskog rata.

1990. Umro je italijanski državnik Alesandro Pertini, predsednik Italije 1978-85. Učesnik u pokretu otpora tokom Drugog svetskog rata, bio je jedan od najpopularnijih političara posleratne Italije.

1991. Američke i savezničke snage počele su u Zalivskom ratu kopnenu ofanzivu na iračke snage u Iraku i Kuvajtu.

1996. Palestinski islamski teroristi ubili su u dva samoubilačka napada u Izraelu 27 i ranili 77 ljudi.

1998. Francuski parlament je jednoglasno ratifikovao sporazum o sveobuhvatnoj zabrani atomskih proba.

2000. Savet bezbednosti UN odobrio je slanje 5.500 pripadnika mirovnih trupa za nadgledanje krhkog primirja u Demokratskoj Republici Kongo.

2001. Džordž Buš preuzeo je dužnost predsednika SAD, nakon što je na izborima pobedio Ala Gora.

2002. Na Zimskim olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju (SAD) najviše medalja osvojili su sportisti iz Nemačke: 12 zlatnih, 16 srebrnih i sedam bronzanih, odnosno, ukupno 35 medalja.

2003. U zemljotresu u oblasti Ksindžijang, na severoistoku Kine poginulo je 268, a povređeno više od 4.000 osoba.

2003. Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj dobrovoljno se predao Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u Slavoniji (Hrvatska), BiH i Vojvodini, tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.

2004. U snažnom zemljotresu u severnom Maroku, poginule su 572 osobe, a 30.000 ljudi je ostalo bez svojih domova.