1500. Španski moreplovac Visente Janjes Pinson otkrio je Brazil.

1531. Snažan zemljotres pogodio je Portugal, glavni grad, Lisabon, potpuno je razoren, a poginulo je više od 30.000 ljudi.

1699. Potpisan je Karlovački mir, kojim je posle 16 godina okončan rat između Turske i Svete alijanse. Sporazumom koji su u Sremskim Karlovcima s Turskom sklopile Austrija, Rusija, Poljska i Venecija, Turci su izgubili Ugarsku, Slavoniju, Liku i Baniju, zadržali Banat i deo Srema do Mitrovice. Venecija je dobila srednju Dalmaciju, Boku Kotorsku do Risna i Moreju.

1788. Britanski brodovi s prvim naseljenicima iz Engleske, uključujući grupu robijaša, uplovili su u zaliv Botani Bej (Sidnej) u Australiji, gde su osnovali koloniju.

1823. Umro je engleski lekar Edvard Džener, koji je 1796. pronašao vakcinu protiv velikih boginja.

1885. Sudanski ustanici Muhameda Ahmeda Abdule zauzeli su Kartum i pogubili engleskog generala Čarlsa Gordona. Britanci su ponovo preuzeli vlast 1898, a Sudan je ostao pod britanskom vlašću do 1. januara 1956.

1891. Umro je nemački inženjer Nikolaus August Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. je izumeo četvorotaktni motor s unutrašnjim sagorevanjem, poznat kao "Oto motor".

1905. Kod Pretorije, u Južnoj Africi, pronađen je najveći dijamant na svetu "Kalinan". U sirovom stanju on je težio 622 grama i imao je 3.106 karata.

1930. Mahatma Gandi, lider pokreta za nezavisnost Indije, započeo je marš kroz Indiju zbog poreza na so. "Marš soli" trebalo je da ohrabri Indijce da samostalno proizvode so kao simbol nezavisnosti.

1934. Potpisan je desetogodišnji nemačko-poljski pakt o nenapadanju, koji je Hitler prekršio napadom na Poljsku 1. septembra 1939.

1935. Izašao je prvi broj beogradskog nedeljnika "Nedeljne informativne novine" (NIN).

1942. Prve trupe SAD u Drugom svetskom ratu stigle su u Evropu, u Severnu Irsku, a u borbe na evropskom ratištu uključile su se 1943. napadom na Italiju.

1947. U avionskoj nesreći u Danskoj poginuo je švedski prestolonaslednik Gustav Adolf (40). Bez oca je ostalo petoro dece, među kojima i sadašnji kralj Švedske Karl Gustav XVI.

1950. Indija je formalno proglašena republikom u okviru Britanskog komonvelta.

1965. Hindi je postao zvanični jezik Indije, što je izazvalo nemire na jugu zemlje, gde stanovništvo govori drugim jezicima, pa je vlada Indije u februaru 1965. odlučila da u zvaničnoj upotrebi ostane i engleski.

1972. Iznad Čehoslovačke je, posle eksplozije podmetnute bombe, pao avion JAT-a "DC-9" na liniji Kopenhagen-Beograd. Poginulo je 26 putnika i članova posade, a preživela je jedino stjuardesa Vesna Vulović.

1990. Umrla je američka filmska glumica Ava Gardner i holivudska zvezda pedesetih godina. Snimila je oko 60 filmova, od kojih su najpoznatiji "Bosonoga kontesa", "Mambo", "Snegovi Kilimandžara", "Sunce se ponovo rađa".

1993. Književnik Vaclav Havel izabran je za predsednika nove Češke Republike, nakon raspada čehoslovačke federacije.

1994. Rumunija je, kao prva zemlja bivši hladnoratovski protivnik NATO-a, potpisala dokument "Partnerstvo za mir" tog vojnog saveza.

1996. Senat SAD je odobrio sporazum START-2 o smanjivanju broja američkih i ruskih strateških nuklearnih raketa.

2000. Međunarodni sud za ratne zločine doneo je konačnu presudu bosanskom Srbinu Dušku Tadiću (44) u postupku koji je trajao skoro četiri godine. Prvi čovek kojem je suđeno za zločine počinjene tokom bosanskog rata (1992-95) osuđen je na 20 godina zatvora.

2001. U zemljotresu jačine 7,7 stepeni Rihterove skale u zapadnoj Indiji poginulo je oko 18.000 ljudi.

2003. Sletanjem u Šangaj, obavljen je prvi komercijalni let tajvanske aviokompanije u Kinu, nakon više od 50 godina.

2005. U stampedu i požaru koji je nastao tokom hodočašća kod hrama boginje Mandre Devi, u blizini sela Vai, na zapadu Indije, poginulo je 258 hinduističkih hodočasnika, uključujući žene i decu.

Danas je utorak, 27. januar, 27. dan 2015. Do kraja godine ima 338 dana.

 

1236 - Umro je Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske crkve. Zaštitnik srpske države, najpoštovaniji srpski svetitelj. Svetovno ime bilo mu je Rastko. Najmladji sin velikog župana Stefana Nemanje, otišao je veoma mlad oko 1192. u Svetu Goru gde se zamonašio u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon. Nakon očeve smrti 1200. s bratom, kraljem Stefanom Prvovenčanim (od 1217.) usmeravao je džavni brod Srbije. U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora I Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju, za čije je središte odredio manastir Žiču. Napisao je manastirske tipike (monaški ustavi) - Karejski, Hilandarski i Studenički. Prevodio je sa grčkog i posrbio važne pravno-teološke tekstove kao što su "Zakonopravilo" (Krmčija od krma-upravljanje) - što je prevod Justinijanove "Šeste novele". Taj važan pravni spomenik koji odredjuje odnose Crkve i države putem takozvane simfonije, tek sa srpskog je preveden na jezike drugih pravoslavnih naroda. Bio je neobično vešt i u državno-diplomatskim poslovima - 1208. u manastiru Studenica nad očevim telom, koje je preneo sa Svete Gore, izmirio je braću Vukana i Stefana i tako je zaustavio gradjanski rat u Srbiji. Njegove mošti su iz tadašnje bugarske prestonice Trnovo, gde je umro na povratku iz Jerusalima u Srbiju, prenete i sahranjene u manastiru Mileševa 6. maja 1237. Kult Svetog Save veoma je snažan kod svih pravoslavnih naroda. Njegove mošti zbog ogromnog poštovanja koje su uživale, ne samo kod pravoslavnih Srba, spalio je Sinan Paša 1594. na Vračaru, tada pored Beograda. Na tom mestu nalazi se današnji velelepni hram posvećen Svetom Savi. U delu "Život Gospodina Nemanje" (Sveti Simeon) prikazao je život svoga oca, izmedju ostalog i kako je zajedno s njim, u junu 1198. od vizantijskog cara Aleksija III Andjela izdejstvovao dozvolu da na Svetoj Gori podigne srpski manastir. Hilandar je ubrzo postao centar srpskog duhovnog i intelektualnog stvaralaštva, unekoliko on je to i danas.

1756 - Rodjen je austrijski kompozitor Volfgang Amadeus Mocart, jedan od najgenijalnijih muzičkih stvaralaca u istoriji. Bio je "čudo od deteta": u šestoj godini je napisao prvu kompoziciju, u osmoj sonatu, a u 12. operu pod nazivom "Jednostavna prevara". Napisao je oko 600 dela: opere "Figarova ženidba", "Čarobna frula", "Otmica iz Seraja", "Don Djovani", "Tako čine sve", "Idomeneo", "Jednostavna prevara", simfonije "Hafner simfonija", "Lincerska simfonija", "Praška simfonija", "Simfonija u g-molu", "Jupiter simfonija", "Rekvijem", "Mala noćna muzika".

1775 - Rodjen je nemački filozof Fridrih Vilhelm Šeling, s Kantom, Fihteom i Hegelom tvorac nemačkog idealizma. Dela: "Ideje za filozofiju prirode", "O svetskoj duši", "Prvi nacrt sistema prirodne filozofije", "Transcendentalni idealizam", "Predavanja o filozofiji umetnosti", "Izlaganje mog sistema filozofije", "Bruno ili o prirodnom i božanskom principu stvari", "Filozofija i religija", "Istraživanje suštine ljudske slobode", "Filozofija mitologije".

1822 - Na skupštini u Epidauru grčki ustanici su proglasili nezavisnost Grčke, koju je Osmansko carstvo priznalo tek 1829. nakon žestokih borbi i intervencije evropskih sila.

1832 - Rodjen je engleski pisac, matematičar, Luis Kerol. Pravo ime bilo mu je Čarls Latvidž Dodžson. Negovu prozu odlikuju humor kao i fantastika, po čemu je blizak potonjem nadrealizmu. Dela: "Alisa u zemlji čuda", "Kroz ogledalo".

1859 - Rodjen je nemački car i pruski kralj Fridrih Vilhelm II Viktor Albert, tvorac politike prodora na istok i izazivač niza vojno-diplomatskih kriza, uključujući objavu rata Srbiji 1914. čime je započeo Prvi svetski rat. Na presto Nemačkog carstva je stupio 1888. a 1918. je, posle poraza Nemačke, primoran da abdicira i pobegne u Holandiju, koja je odbila da ga izruči saveznicima s ciljem sudjenja zbog ratnih zločina.

1864 - Knez Mihajlo Obrenović ukinuo je Društvo srbske slovesnosti, zbog primanja u članstvo Garibaldija, Černiševskog i Hercena.

1865 - Španija je priznala nezavisnost Perua.

1885 - Rodjen je američki kompozitor Džerom Kern, otac mjuzikla. Njegova opereta "Ploveće pozorište" jedna je od najboljih u istoriji pozorišta SAD. Komponovao je i filmsku muziku.

1901 - Umro je italijanski kompozitor Djuzepe Verdi, uz Riharda Vagnera najistaknutiji romantičarski operski stvaralac 19. veka. Prve opere stvarao je u duhu ideja nacionalnog pokreta (rizordjimento) dok su kasnija dela vrhunac italijanskog romantizma. Dela: opere "Nabuko", "Travijata", "Trubadur", "Rigoleto", "Bal pod maskama", "Moć sudbine", "Don Karlos", "Aida", "Otelo", "Falstaf".

1910 - Rodjen je Edvard Kardelj, dugogodišnji funkcioner SFRJ i jedan od najbližih saradnika Josipa Broza Tita, teoretičar samoupravljanja. Važio je za intelektualnog arbitra unutar KPJ/SKJ.

1916 - U Berlinu je osnovana revolucionarna organizacija "Savez Spartaka", preteča Komunističke partije Nemačke, osnovane u decembru 1918.

1919 - Umro je madjarski pisac Endre Adi, čija je poezija označila prelom u modernoj madjarskoj lirici. Dela: "Nove pesme", "Krv i zlato", "Na kolima Ilije Gromovnika", "Voleo bih da me vole", "Ko je mene video?", "Na čelu mrtvih".

1924 - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je u Rimu potpisala pakt o prijateljstvu i saradnji sa Italijom i sporazum kojim je Fiume (Rijeka) pripojena Italiji.

1926 - Engleski pronalazač Džon Logi Berd u Londonu je prvi put javno demonstrirao televiziju.

1942 - Umro je srpski slikar Petar Dobrović, majstor kolorita i jasnog ekspresivnog crteža. Njegove slike svedoče o snažnom temperamentu i impulsivnoj strukturi ličnosti. Slikarstvo je studirao u Budimpešti, a u rodnom Pečuju učestvovao je 1918. u vojnoj pobuni, posle koje je uhapšen, ali je pobegao iz zatvora. Madjarske vlasti su ga u odsustvu osudile na smrt. Bio je predsednik Baranjske srpsko-madjarske republike 1921. Potom je živeo u Parizu, a zatim u Beogradu gde je bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.

1942 - Dogodio se "Igmanski marš" - kada je glavnina Prve proleterske brigade, tokom druge neprijateljske ofanzive, prepešačila 100 kilometara od Jahorine do Foče, preko Sarajevskog polja i planine Igman. Marš u kojem je učestvovalo više od 700 boraca, od kojih 50 ranjenih i bolesnih, trajao je oko 18 časova. Kroz dubok sneg, pri temperaturi od minus 32 stepena celzijusa, pri čemu su mnogi stradali a brojni su zbog promrzlina ostali invalidi.

1944 - Komandant Lenjingradskog fronta, general Leonid Govorov objavio je da je Sovjetska armija porazila Nemce i potpuno oslobodila Lenjingrad. Tri miliona žitelja tog grada nalazilo se u blokadi od septembra 1941. Tokom nemačke opsade 716.000 stanovnika Lenjingrada izgubilo je krov nad glavom, uništeno je 526 škola, 840 fabrika, 101 muzej i mnoštvo drugih znamenitih gradjevina, a na Piskarevskom groblju sahranjena je polovina gradskog stanovništva,
od kojih je većina umrla od gladi.

1945 - Sovjetske jedinice su na juriš i uz znatne gubitke oslobodile Aušvic, najveći nacistički koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu. U logoru je ostalo oko 7.000 zatočenika koje Nemci u žurbi nisu stigli da pobiju. U gasnim komorama Aušvica ubijeno je, uključujući decu i žene, najmanje milion i po ljudi, ogromnom većinom Jevreja. U logoru je ubijeno više od 25.000 gradjana Jugoslavije.

1964 - Francuska je uspostavila diplomatske odnose s Kinom.

1967 - Pripremajući se za let na Mesec, trojica američkih astronauta poginula su u svemirskom brodu "Apolo 1", u kojem je izbio požar.

1967 - Sovjetski Savez, SAD i 60 drugih zemalja potpisalo je sporazum o zabrani nuklearnih eksperimenata u stratosferi.

1969 - U Bagdadu je pogubljeno 14 ljudi, medju njima devet Jevreja, koje su iračke vlasti optužile da su izraelski špijuni.

1973 - U Parizu su ministri inostranih poslova SAD, Severnog Vijetnama, privremene revolucionarne vlade Južnog Vijetnama i Južnog Vijetnama potpisali ugovor o prestanku rata u Vijetnamu. Rat je ipak potrajao do kraja aprila 1975. i okončan je porazom SAD.

1980 - Umro je srpski književnik, novinar, književni i pozorišni kritičar Eli Finci. Posle Drugog svetskog rata bio je direktor "Borbe", "Nolita", Jugoslovenske knjige, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, glavni urednik časopisa "Književnost". Dela: pozorišne kritike u zbirkama "Više i manje od života I- V", "Stvarnost i iluzije", studija "Deni Didro", ogledi o Miroslavu Krleži, Augustu Cesarcu, Jovanu Skreliću, Djordju Jovanoviću, Branimiru Chosiću, Marinu Držiću.

1981 - Najmanje 500 ljudi poginulo je na indonežanskom feribotu "Tampomas II", koji je posle požara potonuo u Javanskom moru.

1991 - Američka avijacija je u Zalivskom ratu otpočela masovno bombardovanje drugog po veličini iračkog grada Basre.

1995 - Burmanski vojnici postigli su ključnu pobedu nad karenskim pobunjenicima, osvojivši glavnu bazu u džungli uz granicu s Tajlandom. Pobuna manjinskih Karena (više od tri miliona ljudi u planinama istočne Burme) otpočela je ubrzo pošto je Burma 1948. dobila nezavisnost od Velike Britanije.

1996 - U Nigeru je vojnim udarom oboren prvi demokratski izabran predsednik Mahamane Usman.

2002 - U eksploziji u skladištu oružja u glavnom gradu Nigerije Lagosu poginulo je više od 1.000 ljudi.

2003 - Skupština Srbije usvojila je Ustavnu povelju kojom je federalna država Savezna Republika Jugoslavija preobražena u znatno labaviju Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.

2006 - Umro je nemački političar Johanes Rau, bivši predsednik Nemačke i dugogodišnji ministar predsednik pokrajine Severna Rajna - Vestfalija. Ostao je upamćen po maksimi: Miriti, ne zavadjati!

2008 - Umro je bivši predsednik Indonezije Suharto. General Suharto, kojeg su simpatizeri nazvali "ocem razvoja", vodio je svoju zemlju 32 godine. Na političku scenu dospeo je 1965. vojnim udarom. Kao nepokolebljivi antikomunista, uživao je podršku SAD, i uspeo je da obezbedi dug period privrednog uspona, ali i konsolidaciju mnogonacionalne Indonezije. S druge strane optuživan je za brutalnost
prema neistomišljenicima, kao i za korupciju i zloupotrebe. Svrgnut je sa vlasti 21. maja 1998. u jeku velike ekonomske krize i masovnih protesta u Džakarti.

2008 - Najbolji srpski teniser svih vremena Novak Djoković osvojio je prvi Gren slem turnir u karijeri pošto je u Melburnu, u finalu Otvorenog prvenstva Australije, savladao Francuza Žoa Vilfrida Congu.

2009 - Umro je Džon Apdajk, američki pisac i književni kritičar. Ironičan ali sumoran posmatrač, pisac snažnog introspektivnog dara, prividno banalnim temama svedočio je o moralnim dilemama modernog čoveka. Diplomirao je engleski na Harvardu. Najpoznatiji je po ciklusu o Hariju Zeki Angstromu. Za dela "Zeka je bogat" i "Zeka je umro" dobio je Pulicerove nagrade. Bio je jedan od najplodnijih američkih autora, tokom
višedecenijske karijere napisao je oko pedesetak knjiga. Za ugledni magazin "Njujorker" redovno je pisao kratke priče. Ostala dela: romani "Beži, Zeko, beži","Kentaur", "Sajam u ubožnici", "Na farmi", "Parovi", "Zeka se vraća", "Oženi me", "Državni udar", "Veštice iz Istvika", zbirke priča "Ista vrata", "Golubije perje", "Muzička škola", "Problemi", "Muzeji i žene".

2013 - U požaru koji je izbio u diskoteci "Kis" u gradu Santa Marija na jugu Brazila, poginule su 234 osobe. Svedoci su tvrdili da je pevač benda koji je nastupao zapalio petardu koja je izazvala nesreću.

Danas je Sveti Sava - dan kada Srpska crkva obeležava uspomenu na najpoštovanijeg srpskog svetitelja, oca srpske Crkve i zaštitnika Srba. Njegov kult raširen je širom pravoslavnog sveta. Izmedju ostalog on je i zaštitnik školstva kod Srba. Prva proslava Svetog Save kao školskog patrona održana je 1812. u Zemunu, odakle se brzo proširila u sve srpske zemlje. Himna Svetom Savi prvi put je izvedena 1839. u Segedinu od strane lokalnog crkvenog hora, a za školsku slavu u tadašnjoj Kneževini Srbiji Sveti Sava je proglašen januara 1840.

Danas je sreda, 28. januar, 28. dan 2015. Do kraja godine ima 337 dana.

 

814 - Umro je franački car Karlo Veliki. Došao je na presto 768. i vladao je do smrti 814. Prekrojio je kartu čitave zapadne Evrope i proširio je Franačku državu od Severnog mora do Italije i od Atlantika do Češke. Papa Lav III krunisao ga je 800. za rimskog cara, što je bio čin s trajnim posledicama po istoriju Evrope.

1457 - Rođen je engleski kralj Henri VII, otac Henrija VIII i osnivač dinastije Tjudor. Njegovim dolaskom na presto 1485. okončan je četrdesetogodišnji "Rat dveju ruža" - nazvan tako pošto je dinastija Lankaster, s kojom je Henri VII bio u srodstvu, na grbu imala crvenu, a dinastija Jork belu ružu. Presto je uspeo da osigura pobedom u bici kod Bosvorta 1485. u kojoj je poginuo kralj Ričard III. Godine 1486. Henri VII je ženidbom ujedinio
kuće Lankaster i Jork, pošto je sklopio brak sa sestrom Ričarda III - Elizabet.

1547 - Umro je Henri VIII, kralj Engleske i crkveni reformator. Ustanovio je Anglikansku crkvu 1534. pri čemu je za poglavara određen sam engleski monarh. Verski raskid s Rimom je posledica odbijanja Vatikana da mu dozvoli razvod od Katarine Aragonske zbog ženidbe Anom Bolen. Zaposeo je Vels, Škotsku i Irsku i započeo gradnju flote koja će postati temelj kasnije engleske pomorske moći.

1596 - Umro je engleski gusar i admiral Frensis Drejk, prvi Englez koji je od 1577. do 1580. oplovio svet. Njegovi gusarski napadi na Špance bitno su doprineli engleskom pomorskom prestižu i kasnijem uspešnom zaposedanju kolonija, posebno u severnoj Americi. Odigrao je i jednu od ključnih uloga u pobedi britanske ratne mornarice 1588. nad španskom "Nepobedivom armadom". Navodno je prvi 1586. doneo krompir u Evropu iz Amerike.

1689 - Parlament Engleske objavio je odstupanje kralja Džejmsa II, poslednjeg iz dinastije Stjuart, zbačenog zbog naturanja rimokatolicizma.

1812 - Rođen je srpski državnik Ilija Garašanin, čije je delo "Načertanije" (prvu verziju je napisao Franja Zah), objavljeno 1844. predviđalo oslobađanje svih Srba i Južnih Slovena. Zalagao se za Savez balkanskih naroda kako bi se zajedno oduprli Osmanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savića iz sela Garaši kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je započeo kao oficir 1837. i bio je prvi starešina
vojske knjaza Miloša Obrenovića, ali je posle abdiciranja knjaza Miloša 1839. morao u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu od 1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karađorđevića i smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i odluka Svetoandrejske
skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđević je najviše njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića, 1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu sa Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, takođe je vodio tajne pregovore o ustanku s prvacima Srba u Bosni, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi sa Katarinom Konstantinović.

1841 - Rođen je engleski novinar i istraživač Džon Roulends, poznat kao Henri Morton Stenli, koji se proslavio 1871. "spasavanjem" škotskog istraživača Dejvida Livingstona, za kojeg se pogrešno verovalo da se izgubio u Africi. Potom je putovao u Afriku više puta do 1889. i otkrio je Albertovo, Edvardovo i Leopoldovo jezero, planinski masiv Ruvenzori i ispitao veliki deo basena reke Kongo.

1846 - Na Srpskom balu u Beču, u sklopu koncertnog programa, u okviru obeležavanja Svetog Save, prvi put je izveden "Srpski kvadril" Johana Štrausa mlađeg. Ovu kompoziciju Štraus je načinio na osnovu tema karakterističnih za srpsko muzičko stvaralastvo, a po narudžbi kneza Miloša Obrenovića.

1857 - Rođen je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od tvoraca Narodne Radikalne stranke, prvi predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon ujedinjenja. Izdavao je i uređivao časopis "Delo" i list "Ođek". Dela: "O Makedoniji i Makedoncima", "Srbi i Bugari u Balkanskom ratu",
"Albanski problem i Srbija i Austro-Ugarska", "Tajna konvencija između Srbije i Austro-Ugarske".

1871 - Francuska je kapitulirala u ratu s Pruskom. Kao posledica ovog poraza zbačena je monarhija (carstvo) i Napoleon III je otišao u izgnanstvo, a Francuska je primorana da se odrekne Alzasa i Lotaringije (Lorene).

1878 - U Nju Hejvnu u SAD puštena je u rad prva telefonska centrala, dve godine pošto je Aleksander Grejem Bel patentirao telefon.

1884 - Rođen je švajcarski fizičar, istraživač morskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu. Proučavao je radioaktivnost, atmosferski elektricitet i kosmičke zrake. Postao je 1931. prvi čovek koji je dospeo u stratosferu - balonom do 15.780 metara, a 1934. čak do 17.550 metara. Od 1938. spuštao se batiskafom 48 puta u okeanske dubine i do 4.000 metara.

1887 - Rođen je poljski pijanista jevrejskog porekla Artur Rubinštajn, čije se virtuozno muziciranje odlikovalo bogatstvom emocija i žestokim temperamentom. Nenadmašna su njegova izvođenja Šopena, Betovena, Šumana kao i savremenih španskih kompozitora. Napisao je memoarsko delo "Godine moje mladosti".

1906 - Rođen je vođa grčkih partizana Vafijadis Markos, komandant "Demokratske armije Grčke" u građanskom ratu od 1946. do 1949. Iz Anadolije je, kao i stotine hiljada Grka, emigrirao 1923. Posle nemačke okupacije Grčke u Drugom svetskom ratu pobegao je iz zatvora na ostrvu Gaudos i priključio se pokretu otpora. Bio je politički komesar Desete divizije ELAS-a i potom Makedonske grupe divizija ELAS. Kad je ELAS rasformiran posle
kapitulacije vođa Narodnooslobodilačkog fronta (EAM) 12. februara 1945. s delom rukovodstva EAM organizovao je oružanu borbu protiv kraljevskog režima. Početkom 1947. postao je vrhovni komandant takozvane Demokratske armije Grčke, posle izbora na teritoriji pod kontrolom njegovih snaga u avgustu 1947. proglasio je republiku, a 23. decembra obrazovao je privremenu vladu koju je sam vodio i u kojoj je bio ministar vojske. Zbog sukoba u rukovodstvu isključen je u novembru 1948. iz Centralnog komiteta KP Grčke, posle čega je emigrirao u Sovjetski Savez, a komunističku gerilu u
Grčkoj likvidirala je legalna rojalistička vlast. U zemlju se vratio pred kraj života.

1912 - Rođen je američki slikar Džekson Polok, začetnik i najistaknutiji predstavnik apstraktnog ekspresionizma. Njegove slike odlikuje specifičan izraz nervoznog impulsivnog pokreta. Raskinuo je s tradicionalnim shvatanjem slike, odbacio stalak i slikarsku četkicu i slikao na podu, cedeći boju iz tube i upotrebljavajući materijale i pomagala koja su mu se slučajno nalazila pri ruci.

1918 - S ciljem gušenja kontrarevolucionarnih pobuna stvorena je Crvena armija. Vremenom, ona će se pokazati kao veoma efikasna, uspela je da se uspešno obračuna sa stranom vojnom intervencijom protiv sovjetske Rusije a docnije i da porazi nacističku Nemačku u Drugom svetskom ratu.

1919 - Umro je nemački sociolog, istoričar i književni istoričar Franc Mering, jedan od vođa i teoretičara levog krila nemačke socijaldemokratije i osnivač "Saveza Spartaka" i Komunističke partije Nemačke. Dela: "Biografija Karla Marksa", "Istorija nemačke socijalne demokratije", studija "Legenda o
Lesingu".

1920 - Osnovana je Španska legija stranaca, kraljevskom odlukom, odnosno dekretom, kralja Alfonsa XIII. Izvesno vreme Španskom legijom rukovodio je Francisko Franko. Tokom građanskog rata njeni pripadnici borili su se na strani monarhista.

1928 - Umro je španski pisac i političar Vinsente Blasko Ibanjes. Svetsku slavu doneo mu je roman "Četiri jahača apokalipse". Kada je 1923. u Španiji zavedena diktatura objavio je brošuru "Razobličeni Alfonso XIII" koja je odigrala važnu ulogu u rušenju monarhije. U mladosti je osnovao uticajni list "El Pueblo". Ostala dela: romani "Među pomorandžama", "Trska i glib", "Krovinjara", "Krv i arena", "Horda", "Mrtvi zapovedaju",
"Katedrala", "Uljez", "Podrum", "Mare Nostrum", "Kolumbo".

1930 - U Španiji je okončana diktatura Migela Prima de Rivere.

1935 - Island je postao prva zemlja u kojoj je legalizovan abortus iz medicinskih ili socijalnih razloga.

1939 - Umro je irski pisac Vilijam Batler Jejts, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1923. Bio je izraziti kosmopolita oslonjen na klasične helenske uzore, ali i duboko vezan za irsko tlo i tradiciju. Jedan je od najvećih autora koji su stvarali na engleskom jeziku. Dela: poezija "Oisinova lutanja", "Vetar u trsci", "Ostrvce na jezeru Inisfri", "Toranj", drame "Grofica Ketlin", "Žuđena zemlja", "Mačka i mesec", eseji "Keltski suton", "Ideje
dobra i zla", "Sanjarenja o detinjstvu i mladosti", "Autobiografija".

1943 - Nemački nacistički vođa Adolf Hitler objavio je u Drugom svetskom ratu mobilizaciju svih Nemaca sposobnih za borbu.

1950 - Francuska skupština ratifikovala je sporazum prema kojem su Vijetnam, Laos i Kambodža postale nezavisne države u okviru Francuske unije. Do tada te zemlje su bile sastavni deo Francuske Indokine sa statusom kolonija.

1962 - Američki vasionski brod bez posade "Rendžer III" je, umesto da se spusti na Mesec, promašio cilj za 35.200 kilometara.

1986 - U eksploziji američkog vasionskog šatla "Čelendžer", 72 sekunde posle lansiranja iz Kejp Kaneverala, poginulo je svih sedam astronauta.

1990 - Poljska ujedinjena radnička partija (komunisti) je rasformirana, a osnovana je Socijaldemokratija republike Poljske koja se opredelila za tržišnu privredu i demokratsku državu. Lider nove stranke Aleksandar Kvašnjevski postao je 1995. šef države, pobedivši na izborima Leha Valensu.

1994 - Tri italijanska novinara ubijena su u Mostaru, a odgovornost nije nikom jasno pripisana.

1995 - U najkrvavijem sukobu od početka nasilja islamskih terorista u Egiptu poginulo je 14 terorista, dvojica policajaca i dvojica prolaznika koji su se našli u unakrsnoj vatri.

1998 - U Indiji je osuđeno na smrt svih 26 optuženih za učešće u zaveri s ciljem ubistva bivšeg predsednika vlade Radživa Gandija.

2002 - Ekvadorski avion "Boing 727" srušio se u vulkan Kumbal u Kolumbiji, što nije preživeo niko od 92 putnika i člana posade.

2004 - Artur Takač, srpski sportista i dugogodišnji visoki funkcioner Međunarodnog olimpijskog komiteta, nestao je u snežnoj mećavi na Kopaoniku.

2004 - Komisija lorda Hatona skinula je bilo kakvu odgovornost sa britanskog premijera Tonija Blera za samoubistvo eksperta za iračko oružje Dejvida Kelija, ali je optužila BBC zbog načina izveštavanja o tome. Predsedavajući uprave BBC Gevin Dejvis podneo je ostavku. Keli je navodno zbog "griže savesti" izvršio samoubistvo.

2006 - Umro je srpski književnik Duško Trifunović, jedan od najznačajnijih predstavnika takozvane estradne, govorne poezije. Dela: zbirke pesama "Zlatni kuršum", "Pobednički krug", "Šarena laža", "Slobodni pad", "Jetke pripovetke", "Tumač tiranije", "Bukvalno tako", "Poezija", "Šok soba", romani "Gola seča", "Kazneni prostor", "Anđel do anđela", "Davno i daleko". Pop i rok muzičari sa prostora bivše Jugoslavije komponovali su muziku na
Trifunovićeve stihove: "Ima neka tajna veza", "Šta bi dao da si na mom mestu, "Pristao sam, biću sve što hoće", "Ti si mi bila u svemu naj, naj", "Glavo luda".

2006 - U poljskom gradu Katovice pod teretom snega pao je krov na sajmištu. U trenutku pada u objektu nalazilo oko 700 ljudi. Poginule su 64 osobe, a povređeno je 160.

2008 - Umro je Poglavar Grčke crkve, arhiepiskop atinski Hristodulos. Za arhiepiskopa atinskog izabran je 1998. kao najmlađi arhiepiskop tokom poslednjih 157 godina. Radio je na poboljšanju odnosa sa Vatikanom, otuda je 2001. primio u Atini tadašnjeg papu Jovana Pavla II, prvog rimskog poglavara koji je posetio Grčku tokom poslednjih 1.000 godina. Aktivno je učestvovao, kao intelektualac, u javnom životu Grčke, i dugo je bio daleko
najpopularniji Grk. Studirao je pravo i teologiju i doktorirao je Teologiju, a paralelno je završio studije engleskog i francuskog. Bio je i plodan pisac i to ne samo dela sa verskom tematikom, već i u oblasti kulture pa i pedagogije.

2008 - Umro je Gordon Hinkli, lider Mormona. Hinkli, kojeg su mormoni smatrali živim prorokom, bio je 15. poglavar "Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjeg dana". Na čelo te verske grupe došao je 1995. Mormoni su specifična autentično američka religijska grupa, priznata 1830, sa središtem u državi Juta, sebe smatraju jedinom legitimnom hrišćanskom crkvom.

2008 - Umrla je vajarka Ana Bešlić, doajen srpske skulptorske umetnosti. Rođena je 1912. kod Bajmoka u Bačkoj, a Akademiju likovnih umetnosti završila je 1949. u Beogradu. Bila je saradnik majstorske radionice Tome Rosandića. Spadala je među najznačajnije srpske (i jugoslovenske skulpture) i pripadala generaciji vajara koji se od pedesetih izdvajaju po umetničkoj radoznalosti i modernom senzibilitetu van tradicionalnih tokova.
Izvela je veliki broj spomenika i skulptura u slobodnom prostoru. Deo svojih radova poklonila je gradu Subotici.

2009 - Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je tokom šetomesečne epidemije kolere, u Zimbabveu, umrlo 3.028 ljudi a zaraženo je 57.702. Reč je o najvećoj i najsmrtonosnijoj epidemiji u Africi tokom prethodnih decenija.

 

1412 - U Novom Brdu izdat je "Zakon o rudnicima Despota Stefana "koji sadrži dragocene podatke o načinu života srpskog naroda na početku XV veka. Zakonik je značajan dokument srpske pismenosti i srpskog pravnog sistema u srednjem veku.

1635 - Osnovana je Francuska akademija, jedna od najčuvenijih u Evropi. Akademiju je osnovao kardinal Rišelje, ministar kralja Luja XIII.

1860 - Rođen je ruski pisac Anton Pavlovič Čehov, jedan od najistaknutijih predstavnika novelističkog žanra u ruskoj i svetskoj književnosti. Kao dramski pisac smatra se nenadmašnim majstorom atmosfere i dijaloga, a njegove drame "Galeb", "Tri sestre" i "Višnjev sad" i danas su na repertoarima svetskih pozorišta.

1872 - Rođen je Goce Delčev, vođa nacionalno-revolucionarnog pokreta u Makedoniji s kraja 19. i početka 20. veka. Poginuo je u borbi s Turcima u maju 1903, tri meseca pre izbijanja Ilindenskog ustanka, čiji je početak odlagao smatrajući da je preuranjen i slabo pripremljen.

1886 - Nemački inženjer Karl Benc patentirao je prvi uspešan automobil na benzin.

1889 - Austrougarski princ prestolonaslednik Rudolf, jedini sin Franca Josipa I nađen je mrtav zajedno s ljubavnicom Marijom Večerom u dvorcu Majerling kraj Beča.

1896 - Američki lekar Emil Grab prvi je upotrebio terapiju zračenjem u lečenju raka pluća, primenivši je u Čikagu na pacijentkinji Rouz Li.

1899 - Umro je francuski slikar engleskog porekla Alfred Sisle jedan od stvaralaca francuskog impresionizma. Izlagao je na njihovoj prvoj izložbi 1874. u Parizu.

1916 - Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put bombardovali Pariz iz cepelina.

1934 - Rođen je srpski pisac Branko Miljković, koji se prvom zbirkom pesama "Uzalud je budim" (1957) uvrstio među značajne srpske liričare druge polovine 20. veka ("Poreklo nade", "Vatra i ništa", "Smrću protiv smrti" - napisao zajedno s Blažom Šćepanovićem). Izvršio je samoubistvo 1961.

1941 - Umro je grčki general i državnik Joanis Metaksas. Kao premijer i ministar vojske 1936. raspustio je parlament i uspostavio ličnu diktaturu. U Drugom svetskom ratu u oktobru 1940. odbio je ultimatum fašističke Italije i organizovao otpor italijanskoj agresiji.

1942 - Peru i Bolivija su potpisivanjem protokola u Rio de Žaneiru okončali rat započet 1941. godine zbog sporne pogranične teritorije između dveju zemalja u području amazonske džungle, ali sporno pitanje time nije rešeno.

1950 - Počela je prva u nizu pobuna u Johanesburgu, izazvane rasističkom politikom vlade Južne Afrike.

1959 - Danski putnički brod "Hans Hedtoft" udario je, ploveći pored obala Grenlanda u ledeni breg i potonuo. Poginulo je 95 ljudi.

1963 - Francuska je stavila veto na ulazak Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu (Evropska unija).

1989 - Posle sedam godina nesporazuma i međunarodne arbitraže, Izrael je vratio Egiptu grad Tabu na Crvenom moru, koji je okupirao u izraelsko-arapskom ratu 1967.

1994 - Austrijanka Ulrike Majer, dvostruka svetska prvakinja u smučanju, umrla je od povreda zadobijenih prilikom pada u takmičenju u spustu za Svetski kup.

1996 - Venecijanska operska kuća "La Feniče" izgorela je u požaru, drugi put u 204 godine svoje istorije.

1999 - Kontakt grupa je pozvala srpske vlasti i predstavnike kosovskih Albanaca da do 6. februara pristupe mirovnim pregovorima u francuskom zamku Rambuje u blizini Pariza.

2001 - U Sen Tropeu, na Azurnoj obali, u 91. godini umro je istaknuti francuski pozorišni i filmski glumac Žan-Pjer Omon. Uz Šarla Boajea bio je jedan od retkih
francuskih glumaca koji je napravio karijeru i u Holivudu ("Američka noć", "Mačka i miš").

2002 - Predsednik SAD Džordž Buš izjavio je u američkom Kongresu da počinje rat protiv terorizma i upozorio da "osovina zla" koju čine Iran, Irak i Severna Koreja preti miru u svetu.

2002 - U Kabulu se zavijorila stara avganistanska zastava, po prvi put od komunističkog prevrata 1978. godine koji je označio početak 23-godišnjeg period ratova i kriza u zemlji.

2003 - Američki predsednik Džordž Buš najavio da će 15 milijardi dolara u narednih pet godina biti iskorišćeno za lečenje AIDS-a i prevenciju u 12 afričkih i dve karibske zemlje.

2005 - Umro je Efraim Kišon, koji je preživeo holokaust i postao jedan od najpoznatijih i najprevođenijih izraeskih pisaca. Među najpoznatijim knjigama su "Nije fer Davide", "Kita boli more", "Jabuka je svemu kriva", "Knjiga za poreske obveznike", "Kod kuće je najgore" i "Pomozite svetu na svoju štetu".

 

1648 - Potpisivanjem ugovora u Minsteru okočan je osmogodišnji rat Španije i Ujedinjenih Provincija Nizozemske (Holandija). Španija je u oktobru iste godine prinuđena da prizna nezavisnost Holandije, što je omogućilo ubrzani ekonomski i kulturni procvat nove države.

1649 - U Londonu je zbog izdaje pogubljen engleski kralj Čarls I, nakon što su poražene njegove snage u građanskom ratu s republikanskim snagama Olivera Kromvela. Njegovo pogubljenje izazvalo je ogorčenje i bes na evropskim dvorovima, a u Holandiji i Španiji su pobijeni diplomatski predstavnici Kromvelove države. Monarhija je u Engleskoj obnovljena 1660.

1835 - Predsednik SAD Endrju Džekson preživeo atentat. To je bio prvi atentat izvršen na šefa države u američkoj istoriji.

1882 - Rođen je Frenklin Delano Ruzvelt, koji je od 1932. do smrti 1945. četiri puta biran za predsednika SAD što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji. Politikom "Nju dila" uspeo je da izvuče SAD iz velike ekonomske krize, uspostavio je diplomatske odnose sa SSSR-om (1935), a u Drugom svetskom ratu bio je jedna od najznačajnijih ličnosti u antihitlerovskoj koaliciji.

1933 - Predsednik Nemačke feldmaršal Paul fon Hindenburg je imenovao Adolfa Hitlera za kancelara. Istog dana 1937. Hitler je izjavio u Rajhstagu da Nemačka povlači svoj potpis sa Versajskog mirovnog ugovora.

1937 - Trinaest visokih funkcionera Komunističke partije SSSR-a osuđeno je na smrt zbog navodnog učešća u zaveri Lava Trockog protiv vrha države.

1937 - Rođen je ruski velemajstor Boris Vasiljevič Spaski, svetski šahovski prvak od 1969. Titulu je izgubio u meču s američkim velemajstorom Bobijem Fišerom, koji ga je 1972. u Rejkjaviku pobedio rezultatom 12,5:8,5.

1943 - Britansko ratno vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu otpočelo prvo danonoćno bombardovanje Berlina.

1948 - U Nju Delhiju je ubijen Mahatma Gandi, vođa pokreta za nezavisnost Indije, pola godine posle sticanja nezavisnosti Indije. Ubio ga je Naturam Godse, fanatik iz sekte "Hindu Mahasabha" koja se protivila njegovoj politici pomirenja Hindusa i muslimana.

1948 - Umro je američki pilot i konstruktor aviona Orvil Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Vilburom u avionu koji su sami konstruisali, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.

1964 - U SSSR-u su prvi put u istoriji kosmonautike uz pomoć jedne rakete lansirani sateliti u različite orbite - "Elektron 1" i "Elektron 2".

1967 - Papa Pavle VI se susreo s predsednikom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a Nikolajem Podgornim, prvim šefom sovjetske države koji je posetio Vatikan.

1968 - U Vijetnamskom ratu je počela jednomesečna ofanziva nazvana "Tet" (Nova godina) pod komandom severnovijetnamskog generala Vo Ngujen Đapa, tokom koje su severnovijetnamske trupe i južnovijetnamski gerilci napali Sajgon i više od sto drugih mesta u Južnom Vijetnamu.

1972 - Britanski vojnici su u Londonderiju, u Severnoj Irskoj ubili 13 ljudi, učesnika zabranjenog marša za ljudska prava katolika. Taj sukob nazvan je "Bladi sandej" (Krvava nedelja).

1972 - Pakistan je napustio Komonvelt u znak protesta zbog odluke Velike Britanije, Australije i Novog Zelanda da priznaju Bangladeš (bivši Istočni Pakistan).

1992 - Argentina je otvorila dosijea nacista koji su posle Drugog svetskog rata pobegli u Južnu Ameriku.

1995 - U jednom od najtežih napada tokom trogodišnje pobune islamskih ekstremista u Alžiru, u eksploziji automobila-bombe poginulo je 20, a ranjeno oko 60 ljudi.

2000 - Cijanid koji se izlio iz rumunskog rudnika Baja Mare u pritoke reke Tise, Lapoš i Samoš, a potom u Dunav, izazvao je ekološku katastrofu ogromnih razmera. U rečni sliv ispušteno je 120 tona cijanida i 20.000 tona taloga koji sadrži teške metale.

2000 - Povodom Dana holokausta više stotina neonacista demonstriralo je u Berlinu i prošlo kroz Brandenburšku kapiju podsećajući na vreme kada su nacisti u Nemačkoj bili na vlasti.

2003 - U Skupštini SR Jugoslavije ratifikovan je Sporazum o dvojnom državljanstvu SRJ i Bosne i Hercegovine.

2003 - Sud u Bostonu (SAD) osudio je na doživotni zatvor Britanca Ričarda Rajda, sledbenika Osame bin Ladena, koji je u oktobru 2002. pokušao da eksplozivom digne u vazduh avion koji je trebalo da leti preko Atlantika.

2005 - U Iraku su održani prvi višepartijski izbori u poslednjih 50 godina i prvi posle svrgavanja Sadama Huseina.

Danas je subota, 31. januar, 31. dan 2015. Do kraja godine ima 334 dana.

 

1747 - Prva klinika u svetu za lečenje veneričnih bolesti otvorena je u londonskoj bolnici "Lok".

1797 - Rodjen je austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od najizrazitijih predstavnika romantizma. Muzički ga je obrazovao otac koji ga je podučavao sviranju violine. Kasnije je učio pevanje, harmoniku i orgulje. Živeo je svega 31 godinu a stvorio je čak 998 muzičkih dela. Dela: ciklusi solo pesama "Lepa mlinarica", "Zimsko putovanje", "Labudova pesma", scenska muzika za "Rozamundu", simfonije "Sedma u c-molu", "Osma u h-molu" (tzv.
nedovršena), klavirske kompozicije "Muzički trenuci", "Impromptija", opera "Alfonso i Estrela", operete, kamerna muzika, mise, kompozicije za muške horove.

1808 - I formalno je prestala da postoji Dubrovačka Republika. Gotovo dve godine grad je bio pod okupacijom od strane Francuza (maršal Marmon, tada general). Posle sloma Napoleona i Bečkog kongresa 1815. grad je pripojen Austriji. Godine 1918. oslobodili su ga Srbi i pripojen je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kada je 1991. uništena Jugoslavija on je ostao u Hrvatskoj.

1870 - Umro je srpski dobrotvor Nikola Čupić, osnivač književnog fonda "Čupićeva zadužbina", kojem je zaveštao kuću u Šapcu i 16.000 dinara u zlatu. Rodjen je 1834. u Šapcu u porodici Kurtović, ali je uzeo devojačko prezime majke, ćerke Stojana Čupića, u narodnim pesmama poznatog kao Zmaj od Noćaja. Sredstvima njegovog fonda pokrenut je jedan od najboljih srpskih časopisa iz oblasti humanističkih nauka - "Godišnjica Nikole Čupića". Ta publikacija uživala je veliki ugled, zbog retko kvalitetne sadržine, sve do poslednjeg broja 1941. godine.

1882 - Rodjena je ruska balerina Ana Pavlovna Pavlova, najveća baletska umetnica klasičnog stila početkom 20. veka. Karijeru je počela u Petrogradu, gde je igrala s Vaclavom Nižinskim u Ruskom baletu Sergeja Djagiljeva. Potom je osnovala sopstvenu grupu s kojom je sa ogromnim uspehom nastupala širom sveta, posebno oduševljavajući publiku igrom u baletima "Labudova smrt", "Leptiri", "Šopenijana", "Labudovo jezero", "Žizela",
"Rajmonda".

1917 - Nemačka je u Prvom svetskom ratu objavila "totalni rat na moru", u nameri da podmorničkim ratom prinudi Britaniju na kapitulaciju. Torpedovanje brodova bez opomene nagnalo je do tada neutralne SAD da udju u rat protiv Centralnih sila.

1918 - U Rusiji (tada pod vlašću Boljševika) je 31. januar bio poslednji dan računanja vremena po Julijanskom kalendaru. Sledećeg dana datum je označen kao 14. februar prema Gregorijanskom kalendaru, koji je od tada postao službeni.

1923 - Rodjen je Norman Majler američki književnik, dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade i autor bestselera "Goli i mrtvi". Iako je po obrazovanju bio avioinženjer, Majler se posvetio pisanju i medjunarodnu slavu stekao je u 25. godini romanom "Goli i mrtvi" koji se smatra jednom od najboljih knjiga o Drugom svetskom ratu. Prvog Pulicera dobio je 1967. za roman "Armije noći" o maršu na Pentagon u vreme Vijetnamskog rata. Otuda su ga smatrali za
glasnogovornika Vudstok generacije. Majler je doživljavan kao čovek žestoke naravi, sklon alkoholu i incidentima.

1928 - Rodjen je Dušan Džamonja, jugoslovenski vajar, poznat po brojnim spomenicima vezanim za NOB. Diplomirao je na zagrebačkoj Akademiji likovnih umetnosti, prvu izložbu imao je 1954. Najčešće je kao materijale koristio bronzu, gvoždje i aluminijum. Njegove skulpture nalaze se na trgovima u
Parizu, Londonu i Lisabonu kao i ispred Palate pravde u Briselu.

1929 - Jedan od vodja Oktobarske revolucije i utemeljivača Sovjetskog Saveza Lav Trocki proteran prema nalogu Staljina, napustio je tlo Sovjetskog Saveza.

1930 - Otvorena je Londonska pomorska konferencija Velike Britanije, SAD, Francuske, Italije i Japana, u uzaludnom pokušaju zaustavljanja trke u naoružanju i sprečavanja rata.

1943 - Fridrih fon Paulus, nemački generalfeldmaršal, potpisao je kapitulaciju svojih jedinica. Bio je to kraj Staljingradske bitke, a poslednji ostaci nemačkih trupa predali su se 2.2. Slom kod Staljingrada - Nemaca i njihovih saveznika Italijana, Madjara, Rumuna i Hrvata (ustaška 369. pukovnija, tzv.
"Hrvatska legija" pod komandom Marka Mesića) označio je početak kraja Trećeg rajha. Sredinom novembra 1942. sovjetska armija prešla je u ofanzivu i okružila nemačke snage, zarobivši 91.000 vojnika, uglavnom iz sastava Četvrte i Šeste nemačke oklopne armije (Paulusova grupacija), uljučujući komandanta Paulusa, 24 generala i 2.500 oficira. U bici kod Staljingrada poginulo je oko 740.000 nemačkih, italijanskih, madjarskih, rumunskih i hrvatskih
vojnika.

1946 - Skupština FNRJ izglasala je prvi Ustav u kojem je usvojen princip federalnog ustrojstva Jugoslavije.

1950 - Predsednik SAD Hari Truman saopštio je da je naredio proizvodnju hidrogenske bombe.

1956 - Umro je engleski pisac Alen Aleksander Miln, autor veoma popularnih romana za decu. Dela: romani "Kad smo bili vrlo mladi", "Vini Pu", "Kuća na Puovom uglu", "Sad nas je šestoro".

1958 - Lansiran je prvi američki veštački satelit "Eksplorer I".

1962 - Na inicijativu SAD, na skupu održanom u Urugvaju, iz Organizacije američkih država isključena je Kuba i doneta je rezolucija o zabrani trgovine s njom.

1962 - Umro je karikaturista Petar "Pjer" Križanić, jedan od rodonačelnika srpske karikature, pisac i esejista, jedan od osnivača "Ošišanog ježa". Rodjen u Glini, na Baniji, došao je u Beograd 1922. i zaposlio se u "Novom listu", a 1923. prešao je u "Politiku".

1964 - Ka Mesecu je lansirana sovjetska automatska stanica "Luna 9", koja se tri dana potom meko spustila i emitovala prve TV snimke površine Meseca.

1971 - Izmedju Istočnog i Zapadnog Berlina uspostavljen je ograničeni telefonski saobraćaj, prvi put posle 19 godina.

1974 - Umro je američki filmski producent Semjuel Goldvin, jedan od pionira filmske industrije. Osnovao je 1923. filmsku kompaniju "Semjuel Goldvin Prodakšns", koja se 1924. udružila s još dve filmske kuće u kompaniju "Metro-Goldvin-Majer", ali je potom ponovo postao samostalni producent. Filmovi: "Stela Dalas", "Tamni andjeo", "Chorsokak", "Zapadnjak", "Male lisice", "Najbolje godine našeg žvota", "Tajni život Voltera Mitija", "Momci i
devojke", "Porgi i Bes".

1994 - U glavnom gradu Somalije Mogadišu američki marinci u pratnji konvoja, u kojem su bile diplomate SAD, otvorili su vatru na ljude okupljene pored centra za raspodelu hrane i ubili najmanje pet civila, a brojne ranili.

1994 - Alžirski ministar odbrane Liamin Zerual preuzeo je dužnost šefa države.

1996 - Tamilski terorista-samoubica uleteo je kamionom punim eksploziva u centralnu banku Šri Lanke u Kolombu, usmrtivši oko 90 i ranivši više od 1.400 ljudi.

1996 - U eksploziji koja je uništila stambenu zgradu u centralnoj kineskoj provinciji Hunan poginulo je 122 ljudi.

2000 - Avion tipa MD-83 američke kompanije "Aljaska erlajnz" srušio se u Tihi okean u blizini obala južne Kalifornije, što nije preživeo niko od 88 putnika i članova posade.

2000 - Harold Špilman, porodični lekar iz severozapadne Engleske, osudjen je za ubistvo smrtonosnom injekcijom 15 svojih mahom starijih pacijenata. Najgori britanski serijski ubica, za kojeg se pretpostavlja da je ubio više od 200 pacijenata, obesio se u zatvorskoj ćeliji u januaru 2004.

2001 - Bivši libijski tajni agent Abdel Beset el Migrahi osudjen je na doživotnu robiju zbog podmetanmja bombe u avion "Pan Amerikena" koji je 1988. eksplodirao iznad Lokerbija u Škotskoj, kada je poginulo 270 ljudi u letilici i na tlu. Njegovog zemljaka El Amina Kalifu Fahimu sud je oslobodio krivice.

2002 - Rimokatolička crkva u Irskoj pristala je da plati 128 miliona evra obeštećenja ljudima koji su bili žrtve zloupotreba seksualne prirode dok su boravili u dečjim domovima pod upravom rimokatoličke crkve.

 

1650. U Stokholmu, gde je boravio na poziv kraljice Kristine, umro je francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart. Odbacivši svaku dogmu ili doktrinarnost učenja, Dekart je četiri osnovna pravila mišljenja izneo u čuvenom delu "Rasprava o metodi". Smatra se začetnikom moderne filozofije racionalizma.

1748. Ukazom carice Marije Terezije, Novi Sad je dobio status slobodnog kraljevskog grada u okviru austrijske monarhije. Taj dan proglašen je za Dan grada kada je lokalnu vlast 1996. godine u Novom Sadu osvojila opoziciona koalicija "Zajedno".

1793. Revolucionarna Francuska je, nepune dve sedmice posle pogubljenja kralja Luja XVI, objavila rat Velikoj Britaniji i Holandiji.

1840. U američkom gradu Baltimor je otvoren prvi stomatološki fakultet u svetu.

1893. Tomas Edison je u Vest Orindžu u Nju Džersiju otvorio prvi filmski studio u svetu.

1896. Podstaknuti pobunom u Grčkoj, stanovnici ostrva Krit počeli su ustanak protiv turske vlasti. Uz intervenciju evropskih sila, Krit je 1898. dobio autonomiju, a 1912. pripojen je Grčkoj.

1901. U Beogradu je izašao prvi broj Srpskog književnog glasnika, časopisa za književnost. Prvi urednik je bio Bogdan Popović, jedan od najpoznatijih književnih kritičara i teoretičara tog doba.

1908. U Lisabonu su ubijeni portugalski kralj Karlos I i njegov sin, princ prestolonaslednik. Atentat su izvršile pristalice republikanaca.

1918. Topovskim pucnjem sa admiralskog broda "Sankt Georg"označen je početak pobune oko 6.000 mornara u austrougarskoj ratnoj floti u Boki Kotorskoj. Pobuna je ugušena 3. februara, uhapšeno je 800 mornara i podoficira, a pred preki sud u Kotoru izvedeno je 40, od kojih su četvorica osuđena na smrt i potom streljani. Veliki broj oslobođen je nakon suđenja u septembru, a krivični postupak protiv ostalih prekinut je slomom Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.

1924. Prva laburistička vlada Velike Britanije priznala je SSR, što je znatno doprinelo smanjenju diplomatske izolacije prve socijalističke zemlje u svetu.

1942. Vođa norveških nacista Vidkun Kvisling postao je u okupiranoj Norveškoj u Drugom svetskom ratu predsednik marionetske vlade.

1946. Norveški diplomata Trigve Li izabran je za prvog generalnog sekretara UN.

1946. Mađarska je proglašena republikom, s predsednikom Zoltanom Tildijem i premijerom Ferencom Nađom.

1966. Umro je američki filmski glumac i režiser Baster Kiton, jedan od najpoznatijih komičara nemog filma.

1974. U požaru koji je zahvatio novoizgrađeni soliter u brazilskom gradu Sao Paolo poginulo je više od 220 ljudi.

1979. Iranski verski vođa ajatotah Ruholah Homeini vratio se u zemlju iz Pariza posle 15 godina
izgnanstva, koje je proveo uglavnom u Iraku. Time je nastupila nova faza islamske revolucije kojom je u Iranu uspostavljena islamska teokratska država.

1990. Da bi suzbila masovne demonstracije kosovskih Albanaca,Jugoslovenska narodna armija izvela je tenkove na ulice kosovskih gradova, a borbeni avioni nadletali su Prištinu. U sukobima demonstranata i policije poginulo je 27 demonstranata i jedan policajac, a ranjeno oko sto ljudi na obe strane.

1991. U zemljotresu koji je pogodio pogranične oblasti Avganistana i Pakistana poginulo je više od 1.200 ljudi.

1992. Predsednici SAD i Rusije DŽordž Buš i Boris Jeljcin potpisali su u Kejmp Dejvidu deklaraciju o prestanku neprijateljstava dve zemlje, cime je formalno završen "hladni rat".

1995. Poplave u Holandiji su naterale oko 250.000 ljudi da napuste domove, što je bio najveći egzodus u istoriji te zemlje.

1996. Predsednik Žak Širak objavio je da je Francuska okončala nuklearne probe "jednom zauvek".

2000. Zbog učestalih napada naoružanih Albanaca na policijske i druge objekte, srpske vlasti su pojačale prisustvo snaga bezbednosti i Vojske Jugoslavije na jugu Srbije u regionu opština Preševo, Bujanovac i Medveđa.

2002. Na suđenju u Rijeci za ratne zločine počinjene nad Srbima 1991-92, bivši načelnik policije iz Gospića Ivan Dasović potvrdio je da je tadašnji politički vrh Hrvatske znao za ubistva Srba u Gospiću.

2003. U nesreći Spejs šatl "Kolumbija" koji se zapalio i raspao na visini od oko 60 kilometara iznad Teksasa (SAD) poginulo je svih sedam astronauta.

2004. U dvostrukom samoubilačkom napadu u Erbilu, na severu Iraka, na kancelarije dve glavne kurdske frakcije: Patriotske unije Kurdistana i Demokratske partije Kurdistana, poginulo je najmanje 117 osoba, među kojima i guverner Erbila Akram Mintik.

2004. Najmanje 251 muslimanski vernik poginulo je u jurnjavi tokom godišnjeg hadžiluka u Mini, u blizini Meke, u Saudijskoj Arabiji.

2007. Umro je Đan Karlo Menoti slavni kompozitor i osnivač festivala "Dva sveta" u gradu Spoleto u italijanskoj provinciji Umbrija 1957. godine, a kasnije i festival "Spoleto SAD" u Čarlstonu u Južnoj Karolini, potom u Melburnu u Australiji. Dobitnik je dve Pulicerove nagrade za muziku: za operu "Konzul" i za operu "Svetac iz Bliker ulice".

 

1509. Portugalci su pod komandom Fransiska de Almejde uništili muslimansku flotu u bici kod grada Diu u Indijskom okeanu i uspostavili kontrolu u indijskim vodama.

1536. Španski istraživač Pedro de Mendosa osnovao je na ušću reke La Plata grad Buenos Ajres, glavni grad Argentine od 1880.

1709. Škotski mornar Aleksander Selkrik izbavljen je s pustog pacifičkog ostrva na koje je 1704. prispeo posle brodoloma. Njegova priča inspirisala je Danijela Defoa da napiše roman "Robinson Kruso".

1808. Napoleonove trupe okupirale su Rim nakon što je papa Pije VII odbio da prizna Napuljsko kraljevstvo pod francuskom vlašću i da se pridruži alijansi protiv Velike Britanije. Napoleon je potom 1809. odveo papu u zatočeništvo u Fontenblo. Papska država restaurisana je posle Napoleonovog pada 1814.

1834. Srpski knez Miloš Obrenović objavio je treći hatišerif turskog sultana Mahmuda II, kojim je uobličen politički status i pravni karakter Kneževine Srbije. Tim dokumentom Srbiji je pripojeno šest nahija, a posebnim beratom knez Miloš je dobio dostojanstvo srpskog i naslednog kneza.

1848. Mirom u gradu Gvadelupe Idalgo okončan je dvogodišnji rat Meksika i SAD. Poraženi Meksiko ustupio je SAD Teksas, Novi Meksiko, Arizonu i Kaliforniju.

1878. Grčka je objavila rat Turskoj.

1895. Umro je srpski pisac Ljubomir Nenadović, koji se ubraja među najčitanije srpske pisce u drugoj polovini 19. veka. Rođen u jednoj od najistaknutijih porodica u Srbiji pripadao je prvoj generaciji srpskih intelektualaca školovanih u inostranstvu. U njegovom književnom opusu najvrednijim se smatraju putopisi, poput "Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Italije", "O Crnogorcima".

1907. Umro je ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, koji se uvrstio među najistaknutije naučnike svoga vremena otkrićem periodičnog sistema hemijskih elemenata (1869), prema kojem svojstva hemijskih elemenata zavise od njihove atomske težine.

1920. Mirovnim ugovorom u Dorpatu Sovjetska Rusija priznala je nezavisnost Estonije, koja je od 1721. bila pod ruskim suverenitetom. Sovjetske trupe zaposele su tu zemlju u junu 1940, posle čega je Estonija postala sastavni deo SSSR-a.

1924. Umro je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovđe", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Chorovićem.

1943. Kod Staljingrada sovjetska Crvena armija je posle šestomesečnih borbi prisilila nemačku Šestu armiju na kapitulaciju. Time je završena jedna od ključnih bitaka u Drugom svetskom ratu.

1964. Umro je srpski pisac, kritičar i prevodilac Milan Bogdanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uređivao je list "Republika" i časopise "Danas", "Srpski književni glasnik", "Književne novine". Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Celokupna njegova dela objavljena su u pet knjiga pod nazivom "Stari i novi".

1970. U 97. godini umro je engleski filozof, matematičar i pisac Bertrand Rasel, jedan od rodonačelnika analitičke filozofije, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamskom ratu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950.

1978. Dvojica sovjetskih kosmonauta sa svemirskog broda "Saljut" su u otvorenom svemiru, prvi put u istoriji kosmičkih letova, obavila operaciju dopune goriva.

1986. U kneževini Lihtenštajn žene su prvi put glasale na parlamentarnim izborima.

1990. Južnoafrički predsednik Ferdinand de Klerk je ukinuo zabranu Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele.

1996. Umro je američki filmski glumac i igrač Džin Keli, zvezda holivudskog mjuzikla "Amerikanac u Parizu", "Ples na kiši”.

1997. U Beogradu, policija je grubom silom, koristeći vodene topove rasterala mirne demonstracije građana koji su od novembra 1996. svakodnevno protestovali zbog odbijanja vlasti da prizna pobedu opozicije na lokalnim izborima u Srbiji.

2002. Holandski princ Wilem-Aleksander oženio se Maksimom Zoreguietom, Argentinkom, čiji je otac bio pripadnik hunte, i time oživeo tradiciju kontroverznih brakova holandske kraljevske porodice.

2003. U snažnoj eksploziji u Lagosu uništena je Nigerijska banka, a najmanje 33 osobe su poginule. Nakon toga su izbili veliki neredi, jer se više stotina ljudi potuklo kako bi uzelo novac iz srušene banke.

2004. Umro je britanski istoričar Alan Bulok, autor biografije nacističkog lidera Adolfa Hitlera: "Hitler: studija tiranije".

2005. Umro je Maks Šmeling, bokserska legenda i prvi Evropljanin šampion sveta. Bivši nemački bokser je titulu svetskog prvaka osvojio 1930. pobedivši Džeka Šarkija. U istoriju boksa ušao je i njegov čuveni nokaut iz 1936, takođe, legendarnog američkog boksera Džoa Luisa u 12. rundi meča.

2007. Umro je pijanista Džo Hanter, dobitnik tri muzičke nagrade "Gremi".

 

1014. Umro je danski kralj Svend I koji je 1002, nakon pokolja Danaca u Engleskoj, napao i osvojio veliki deo engleske teritorije. Nasledio ga je sin Knut II Veliki koji je bio kralj Danske, Engleske i od 1028. Norveške.

1194. Nemački kralj Henrik VI oslobodio je uz veliku otkupninu engleskog kralja Ričarda I, kojeg je na povratku iz Krstaškog rata 1192. zarobio austrijski vojvoda Leopold.

1591. U nemačkom gradu Torgau osnovana je Nemačka protestantska liga.

1809. Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, istaknuti predstavnik muzičkog romantizma, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći".

1830. Na mirovnoj konferenciji u Londonu Grčkoj je priznata nezavisnost od Otomanskog carstva, u čijem je sastavu bila od 1453.

1867. Princ Mucuhito postao je u 14. godini japanski car Meiđi. Tokom njegove vladavine, do smrti 1912, Japan je modernizovan, privredni razvoj je naglo ubrzan i zemlja je od zaostale feudalne preobražena u modernu kapitalističku državu.

1881. Potpisan je ugovor o izgradnji pruge Beograd-Niš, prve železničke pruge u Srbiji. Knez Milan Obrenović je u junu 1881. srebrnim budakom obeležio početak radova, a prvi putnički voz ka Nišu krenuo je s beogradske železničke stanice u septembru 1884.

1915. U Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović,jedan od učesnika u atentatu 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.

1917. SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će otpočeti neograničeni podmornički rat.

1919. U Parizu je održana prva sednica Lige naroda, devet dana posle osnivanja te svetske organizacije.

1924. Umro je američki državnik Vudro Tomas Vilson, predsednik SAD od 1913. do 1921, začetnik ideje o stvaranju Lige naroda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919.

1943. Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.

1945. Američki avioni su u Drugom svetskom ratu izbacili 3.000 tona eksploziva na Berlin, a američke trupe na Filipinima preuzele su Manilu od Japanaca.

1958. Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandijei Luksemburga.

1969. Palestinski nacionalni kongres je izabrao JaseraArafata za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.

1973. U Južnom Vijetnamu je na osnovu mirovnog sporazumapotpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre.

1977. Snage lojalne potpukovniku Mengistu Haile Marijamu ubile su šefa privremene vojne vlade Etiopije generala Teferi Bentija i njegove najbliže saradnike.

1981. Gro Harlem Bruntland je posle ostavke Odvara Nordlija izabrana za prvu ženu premijera Norveške.

1989. Umro je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetis, vodeći predstavnik "njujorške škole", nezavisne produkcije ("Senke", "Zakasneli bluz", "Lica", "Glorija", "Dvanaest žigosanih", "Rozmarina beba").

1994. Predsednik SAD Bil Klinton ukinuo je trgovinski embargo Vijetnamu, zaveden po završetku Vijetnamskog rata 1975. To je, nakon decenija neprijatljstva, bio dramatićan preokret u odnosima dve zemlje.

1995. NATO je održao prvu vojnu vežbu na teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke.

1996. U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo je više od 300 ljudi.

1996. Na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma, 57.000 pripadnika međunarodnih snaga za održavanje mira stiglo je u Bosnu i Hercegovinu. Uspostavljeno je 10 brigadnih i tri divizijska glavna štaba.

1998. Američki vojni avion "EA-6B" je, leteći prenisko, udariou kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije. U gondoli koja je pala s visine od 200 metara poginulo je svih 20 ljudi.

2000. Prilikom napada albanskih ekstremista na autobus UNHCR-a na Kosovu ubijena su dvojica Srba, a u sukobima ruskih pripadnika Kfora s Albancima ranjeno je više osoba. U narednim danima talas nasilja, u kojem je stradalo devet osoba, zahvatio je severni deo Kosova.

2002. U snažnom zemljotresu koji je pogodio tursku provinciju Afjon, 43 osobe su poginule, povređeno je 300 ljudi, a više od 600 kuća je oštećeno.

2003. Legendarni američki rok producent, Fil Spektor,koji je svojom tehnikom snimanja poznatom pod nazivom "zvučni zid" napravio revoluciju u pop muzici, uhapsen je zbog ubistva.

2006. Egipatski feribot "Al Salam 98" sa 1.414 putnika, mahomegipatskih radnika, potonuo je u Crvenom moru. U toj nesreći preživelo je 387 putnika.

2007. U samoubilačkom bombaškom napadu u blizini pijace učetvrti Sadirija u Bagdadu poginulo je 137 osoba.

 

1536 - Francuski kralj Fransoa I ušao je u savez s turskim sultanom Sulejmanom I da bi se suprotstavio Habsburgovcima.

1746 - Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško, borac protiv podele Poljske i vođa ustanka protiv Rusa 1794. Učestvovao je u Američkom ratu za nezavisnost od 1776. i bio ađutant Džordža Vašingtona.

1783 - Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko-američki rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.

1789 - Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž Vašington, koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije (1775-83) komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam godina, i povukao se iz politike 1797. odbivši da se treći put kandiduje za šefa države.

1897 - Rođen je nemački političar i ekonomista Ludvig Erhard, zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, pobornik neoliberalne ekonomije i glavni tvorac nemačkog "privrednog čuda".

1900 - Rođen je francuski pisac Žak Prever, "pesnik ljubavi, prijateljstva i sreće", autor čuvene "Barbare", veoma popularan među mladima pedesetih godina 20. veka. Poznat je i po scenarijima za filmove Marsela Karnea "Obala u magli", "Hotel Sever", "Deca raja", "Ljubavnici iz Verone".

1901 - Umro je srpski političar, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj. Bio je gradonačelnik Novog Sada (1861) i predvodnik liberalne struje na Blagoveštenskom saboru (1861). Pokrenuo je čuveni list "Zastava", vodeće glasilo vojvođanskih Srba.

1904 - Japanska ratna mornarica je blokirala rusku dalekoistočnu luku Port Artur, što je označilo početak rusko-japanskog rata.

1938 - Adolf Hitler je preuzeo resor ministra rata nacističke Nemačke, a za šefa diplomatije je imenovao Joahima fon Ribentropa.

1945 - U mestu Jalta na Krimu sastali su se britanski premijer Čerčil, predsednik SAD Ruzvelt i sovjetski lider Staljin da bi se dogovorili o akcijama za završetak Drugog svetskog rata i planovima u posleratnom periodu. Smatra se da je na toj konferenciji dogovorena podela "sfera uticaja" tadašnjih svetskih sila, što je kasnije dovelo do hladnog rata između komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada.

1946 - Bivši predsednik srpske vlade general Milan Nedić izvršio je samoubistvo tokom istražnog postupka. Nedić je bio optužen za izdaju i ratne zločine u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu.

1961 - U Angoli je počeo ustanak protiv portugalske kolonijalne vlasti. Oslobodilački rat okončan je 1974, a u oktobru 1975. Angola je stekla nezavisnost.

1966 - Prilikom pada japanskog putničkog aviona "Boing 727" u Tokijski zaliv, poginula su 133 putnika i člana posade.

1972 - Velika Britanija i devet drugih zemalja priznalo je Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.

1974 - Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta.

1976 - U Gvatemali je u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.

1976 - Glavni grad Mozambika Lorenso Markeš je preimenovan u Maputo.

1980 - Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od vodećih umetnika srpskog slikarstva XX veka.

1989 - U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja Alfredo Štresner, koji je vladao 35 godina. U pobuni je poginulo više od 300 ljudi, uglavnom vojnika. Novi predsednik Paragvaja postao je general Andres Rodriges.

1994 - Tokom bosanskog rata u sarajevskom predgrađu Dobrinja devet ljudi je poginulo i 15 ranjeno od artiljerijske granate. Među nastradalima, koji su čekali u redu za humanitarnu pomoć, bilo je i troje dece.

1997 - U snažnoj oluji sudarila su se dva vojna izraelska transportna helikoptera tipa "Ć-53 Sikorski" koji su prevozili elitne jedinice. Poginula su 73 vojnika.

1998 - U zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo je najmanje 4.500 ljudi.

2000 - Formiranje nove austrijske koalicione vlade sa ekstremno desničarskom Slobodarskom strankom Jerga Hajdera izazvalo je proteste u Beču i drugim mestima u Austriji. Izraelski ambasador napustio je Beč, a Evropska unija je uvela političke sankcije Austriji.

2003 - Oba veća jugoslovenskog parlamenta izglasali su Ustavnu povelju i Zakon o njenom sprovođenju, čime je prestala da postoji Savezna Republika Jugoslavija. Nova država dobila je ime Državna zajednica Srbija i Crna Gora.

2004 - Pakistanski vrhunski nuklearni fizičar, Abdul Kadir Kan prihvatio je punu odgovornost za odavanje podataka o nuklearnoj tehnologiji Iranu, Libiji i Severnoj Koreji i zatražio od nacije da mu oprosti.

2005 - Umro je američki glumac i borac za građanska prava Osi Dejvis koji je srušio barijere afričko-američkim umetnicima i postao jedan od najpriznatijih karakternih glumaca u SAD.