1531 - Po naređenju pape Klementa VII ustanovljena je inkvizicija u portugalskoj prestonici Lisabonu.

1538 - Papa Pavle III isključio je iz rimokatoličke crkve engleskog kralja Henrija VIII, koji je prethodno sebe proglasio poglavarom anglikanske crkve.

1778 - Rođen je engleski hemičar Hamfri Dejvi, izumitelj rudarske sigurnosne lampe (1816). Otkrio je anestetičko delovanje rajskog gasa, a pomoću eletrolize prvi je izdvojio natrijum, kalijum i kalcijum u elementarnom obliku.

1830 - Umro je južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar. Vođa borbe za nezavisnost Južne Amerike od Španije, "El Libertador", nije uspeo da ostvari svoje težnje da ujedini južnoameričke zemlje u jaku i nezavisnu državu. Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i bio je predsednik Kolumbije i Bolivije koja je po njemu dobila ime. Optužen da je hteo da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo je umro.

1888 - Rođen je Aleksandar Karađorđević, mlađi sin srpskog kralja Petra i crnogorske kneginje Zorke, regent od 1914. kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 1921. U novoj državi zaveo je lični režim u januaru 1929, a u septembru 1931. nametnuo je Oktroisani ustav. Ubijen je u atentatu u Marseju 9. oktobra 1934.

1903 - Braća Vilbur i Orvil Rajt izvela su prvi uspešan let avionom u istoriji vazduhoplovstva. Njihova letilica "Flajer I" je nad peščanim dinama blizu mesta Kiti Houk u Severnoj Karolini, SAD, uzletela četiri puta, zadržavši se pritom u vazduhu najduže 59 sekundi.

1908 - Nakon pobede mladoturske revolucije, održana je prva sednica parlamenta Otomanskog carstva.

1909 - Umro je belgijski kralj Leopold II, koji je 1885. formirao Slobodnu državu Kongo, a 1908. je anektirao kao Belgijski Kongo. Nasledio ga je nećak Albert I.

1939 - U zalivu La Plata kod Montevidea u Drugom svetskom ratu potonuo je nemački bojni brod "Admiral Graf fon Špe", koji je prethodno bio oštećen u bici s britanskim krstaricama. Kapetan broda Hans Langsdorf je potom izvršio samoubistvo.

1948 - U pokušaju da ponovo uspostavi vlast u Indoneziji, koja je 1945. proglasila nezavisnost, Holandija je napala Indoneziju, njene trupe su upale u glavni grad Džakartu i uhapsile predsednika Sukarna u druge indonežanske lidere. Sporazumom u Hagu 1949. Holandija je priznala suverenitet Indonezije.

1973 - Arapski ekstremisti ubili su 32 osobe na aerodromu u Rimu kada su bacili bombu na avion kompanije "Pan Ameriken" i iz mitraljeza izrešetali zgradu terminala.

1983 - U diskoteci u Madridu u požaru su izgubile život 83 osobe.

1985 - Vojna vlada Ugande i pripadnici gerilaca potpisali su mirovni ugovor kojim su podelili vlast i okončali gotovo petogodišnji građanski rat.

1989 - U Rumuniji su izbile masovne demonstracije protiv diktatorskog režima Nikolae Čaušeskua u kojima je poginulo oko 1.000 ljudi. Nemiri koji su počeli u Temišvaru i Aradu zahvatili su potom Bukurešt i proširili se na celu zemlju. Čaušesku i njegova žena Elena uhvaćeni su u begu 22. decembra, osuđeni na smrt i streljani.

1990 - Na prvim demokratskim izborima u Haitiju za predsednika jeizabran populistički sveštenik Žan Bertran Aristid.

1991 - Savet ministara EU usvajanjem nove Deklaracije o Jugoslaviji odlučio je da prizna nezavisnost svim jugoslovenskim republikama koje prihvate kriterijume za priznavanje novih država u istočnoj Evropi i SSSR-u.

1992 - Skupština Republike Srpske na Palama izabrala je Radovana Karadžića za prvog predsednika Republike.

1995 - Vođa delegacije bosanskih Srba na mirovnim pregovorima u Dejtonu Slobodan Milošević odbio je da poslanicima Skupštine Republike Srpske podnese izveštaj o mirovnim pregovorima na kojim je postignut sporazum o okončanju bosanskog rata.

1996 - Pobunjenici peruanskog levičarskog gerilskog pokreta "Tupak Amaru" zauzeli su japansku ambasadu u Limi, zapretivši da će pobiti 490 talaca ukoliko vlasti Perua ne oslobode iz zatvora 300 pripadnika njihovog pokreta.

1997 - Minski centar UN objavio je da u Bosni i Hercegovini ima još 750.000 do milion nagaznih mina i da je tokom 1996. i 1997. od eksplozija mina povređeno oko 1.000 ljudi, među kojima je veliki broj dece.

1999 - Nemački, američki i istočnoevropski zvaničnici zaključili su istorijski sporazum o nadoknadi za prinudni rad za vreme nacističke Nemačke, 54 godine posle Drugog svetskog rata.

2000 - U Ženevi je održana konferencija o novom programu zaštite prava glumaca i njihovog rada u filmskoj i TV industriji, muzičkim spotovima i na Internetu, kojoj su prisustvovali delegati iz oko 90 zemalja.

2001 - Naoružani komandosi upali su u Nacionalnu palatu na Haitiju, u mestu Port-o-Prens, ubivši dva policajca i dva prolaznika pre nego što je policija uspela da zauzme zgradu.

2002 - Skupština SR Jugoslavije ratifikovala je Dejtonski sporazum, potpisan 1995. kojim je okončan rat u Bosni.

2003 - Francuska je zabranila isticanje religijskih obeležja (nošenje feredža, jevrejskih kapica, hrišćanskih krstova) u državnim školama.

2004 - U Butanu je zabranjeno pušenje na javnim mestima i prodaja duvana. Butan je prva zemlja na svetu gde je uvedena ova zabrana.

2005 - Evropska unija odobrila je Makedoniji status kandidata začlanstvo u EU.

2007 - Nju Džersi je doneo zakon kojim se smrtna kazna zamenjuje doživotnim zatvorom bez prava na uslovnu slobodu i time postao prva američka savezna država koja je u protekle četiri decenije ukinula smrtnu kaznu.

 

1398. Tatarski vojskovođa Timur Lenk (Tamerlan) zauzeo je indijski grad Delhi.

1737. Umro je Antonio Stradivari, talijanski graditelj gudačkih instrumenatana, nenadmašnog kvaliteta. Zvuk njegove violine postao je u XIX veku klasično merilo vrednosti. Smatra se da je napravio 1.100 instrumenata, od kojih je sačuvano 500 violina, 12 viola i 50 violončela.

1803. Umro je nemački pisac, istoričar, filozof i protestanski teolog Johan Gotfrid fon Herder, koji je svojim delom značajno uticao na nemački romantizam, posebno na mladog Getea i književni pokret "Šturm und drang". U zbirku "Glasovi naroda u pesmama" uvrstio je i četiri srpske narodne pesme, među kojima je "Hasanaginica" u Geteovom prevodu.

1856. Rođen je engleski fizičar Džozef Džon Tomson, predsednik Kraljevskog društva u Londonu (1915-20), profesor Univerziteta u Kembridžu, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1906. Otkrio je elektron (1897), atomističku strukturu elektriciteta i dao naučni osnov provođenja elektriciteta kroz gasove.

1865. Ratifikacijom 13. ustavnog amandmana u SAD je ukinuto ropstvo.

1879. Rođen je švajcarski slikar Paul Kle, koji je prvi u ekspresionističko slikarstvo uneo irealni svet i predstave iz podsvesti i sna, anticipirajući time nadrealizam. Pripadao je grupi "Plavi jahač", koju su vodili Valerij Kandinski i Franc Mark.
1903. Američko-panamskim ugovorom zona Panamskog kanala je stavljena pod kontrolu SAD uz godišnju rentu.

1913. Rođen je nemački državnik Vili Brant, popularni gradonačelnik Berlina (1957-66), kancelar Zapadne Nemačke (1969-74), lider Socijaldemokratske stranke. Njegova "istočna politika sporazumevanja" sa SSSR-om i drugim istočnoevropskim zemljama doprinela je stabilizaciji prilika u Evropi, za šta je dobio Nobelovu nagradu za mir 1971. Svetsko javno mnjenje zadivio je 1970. kada je kleknuo pred spomenikom žrtvama nacizma u Varšavi i zamolio za oproštaj u ime nemačkog naroda. Zbog špijunske afere u kojoj je otkriveno da je njegov blizak saradnik istočnonemački špijun, podneo je 1974. ostavku na mesto saveznog kancelara.

1916. Pobedom Francuza završena je desetomesečna bitka kod Verdena u Prvom svetskom ratu, u kojoj su obe strane imale ogromne gubitke. poginulo je 543.000 Francuza i 434.000 Nemaca.

1935. Edvard Beneš je izabran za predsednika Čehoslovačke, četiri dana posle ostavke prvog šefa te države Tomaša Masarika.

1940. Vođa nacističke Nemačke Adolf Hitler naredio je u Drugom svetskom ratu generalštabu nemačke armije da pripremi invaziju na Rusiju prema tajnom planu pod šifrom "Operacija Barbarosa".

1970. U Italiji je stupio na snagu zakon o razvodu braka, uprkos protivljenju rimokatoličke crkve.

1972. SAD su u Vijetnamskom ratu počele masovno bombardovanje glavnog grada Hanoja, koje je trajalo neprekidno 12 dana i noći.

1980. Umro je ruski državnik i visoki komunistički funkcioner Aleksej Kosigin, sovjetski premijer od 1964. do 1980.

1999. Predsednica Šri Lanke Čandrika Kumaratunga povređena je u eksploziji bombe u kojoj je poginulo 33 i ranjeno 137 ljudi. Vlasti u Kolombu optužile tamilske separatiste za podmetanje bombe.

2000. U Briselu su obnovljeni pregovori o sukcesiji bivše SFR Jugoslavije, nakon što su nove jugoslovenske vlasti odustale od stava da je SR Jugoslavija jedini naslednik bivše države, koji je tvrdo zastupao bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević. Pregovori su uspešno završeni u maju 2001.

2001. U Parizu je u 75. godini umro Žilber Beko, jedan od najuspešnijih francuskih pevača u drugoj polovini 20. veka.

2003. Skupština Kosova usvojila je u načelu Zakon o saradnji sa Tribunalom u Hagu.

2003. Haški tribunal osudio je bosanskog Srbina Dragana Nikolića, zvanog Jenki, na 23 godine zatvora. On je priznao krivicu za ratne zločine počinjene nad muslimanskim zarobljenicima u logoru Sušica kod Vlasenice, čiji je komandant bio u leto 1992.

 

1154 - Na engleski presto je došao Henri II, prvi vladar dinastije Plantagenet. Učvrstio je kraljevsku vlast i ograničio vlasti barona i sudsku vlast crkve, zbog čega je došao u sukob sa kanterberijskim nadbiskupom Tomasom Beketom koji je po njegovom nalogu ubijen 1170. Započeo je osvajanje Irske 1171.

1741 - Umro je ruski pomorac i istraživač danskog porekla Vitus Bering, na do tada nepoznatom ostrvu koje je kasnije dobilo njegovo ime. Po njemu je severni deo Tihog okeana nazvan Beringovo more, kao i prolaz koji spaja Severno more s Tihim okeanom. Iste godine u avgustu Bering je otkrio poluostrvo Aljasku.

1793 - General Napoleon Bonaparta dobio je prvu značajnu bitku kada je od Engleza preuzeo Tulon.

1842 - SAD su priznale nezavisnost Havaja, ali američki uticaj ostao je dominantan. Havajska ostrva su anektirana 1898, a 31. avgusta 1959. postala su 50. država SAD.

1851 - Umro je engleski slikar Džozef Malord Vilijam Tarner, jedan od najvećih pejzažista u istoriji slikarstva. Tarnerov slikarski postupak oslobođen akademizma i njegovo otkriće pune svetlosti i čiste boje značajno su uticali na francuske impresioniste i poentiliste.

1863 - Engleski pronalazač Frederik Volton patentirao je u Londonu podni prekrivač - linoleum.

1902 - Rođen je glumac Ralf Ričardson, jedna od najznačajnijih ličnosti engleskog pozorišta. S jednako velikim uspehom tumačio je uloge u Šekspirovim i modernim dramama, u komedijama i tagedijama, a proslavio se i na filmu ("Ričard III", "Naš čovek u Havani", "Dr Živago", "Kartum", "Ana Karenjina").

1905 - Usvojen je prvi ustav Crne Gore, "Nikoljdanski ustav", kojim je država konstituisana kao ustavna monarhija.

1906 - Rođen je ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta ŠSR od 1960, a nakon smenjivanja Nikite Hruščova 1964. generalni sekretar Komunističke partije SSSR i glavni protagonist sovjetske unutrašnje i spoljne politike do smrti 1982.

1941 - Posle neuspele ofanzive na Moskvu u Drugom svetskom ratu, Adolf Hitler je smenio komandanta nemačkih kopnenih trupa
feldmaršala Valtera fon Brauhiča i lično preuzeo komandu nad armijom.

1946 - U Indokini je izbio rat između vojske pod vođstvom Ho Ši Mina i francuskih kolonijalnih trupa.

1950 - Savet NATO-a imenovao je američkog generala Dvajta Ajzenhauera vrhovnim komandantom snaga NATO u Evropi. Ajzenhauer je bio jedan od najznačajnijih savezničkih komandanata u Drugom svetskom ratu i predsednik SAD 1952. i 1956.

1958 - Predsednik SAD Ajzenhauer uputio je, prvi put u svetu, božićne čestitke preko satelita.

1965 - Sa 54,5 procenata glasova birača Šarl de Gol je pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj Fransoa Miterana.

1972 - Južnokorejski tanker "Južna zvezda" ispustio je više od 100.000 tona nafte pored Omana.

1972 - Kapsula vasionskog broda "Apolo 17" spustila se u Tihi okean. Time je okončan američki program "Apolo" letova na Mesec sa ljudskom posadom.

1984 - Britanski i kineski premijeri Margaret Tačer i Džao Cijang potpisali su u Pekingu sporazum prema kojem Hongkong od 1. jula 1997, posle 99 godina britanske uprave, prelazi pod suverenitet Kine.

1991 - Republika Srpska Krajina proglasila je Knin za glavni grad, a Milan Babić, dotadašnji predsednik vlade, preuzeo je funkciju predsednika Republike. Time su ujedinjene dve teritorijalno nepovezane jedinice u Hrvatskoj pod kontrolom Srba - Krajina i Srpska oblast Slavonija, Baranja i Zapadni Srem. RSK je prestala da postoji u avgustu 1995, kada su hrvatske snage zauzele te teritorije, a oko 250.000 Srba izbeglo je u Bosnu i SR Jugoslaviju.

1995 - Prvi vojnici iz Rusije stigli su u Bosnu gde će se uključiti u misiju očuvanja mira (IFOR), koja je po odluci Saveta bezbednosti UN poverena snagama NATO.

1996 - Umro je Marčelo Mastrojani, zvezda italijanske kinematografije ("Devojke sa Španskog trga", "Sladak život", "Osam i po", "Privatan život", "Leo poslednji").

1997 - Singapurski putnički avion "Boing 737-300" srušio se blizu indonežanskog grada Palembangare. Nesreću nije preživeo niko od 104 putnika i člana posade.

2001 - U socijalnim nemirima koji su zahvatili Argentinu na hiljade ljudi širom zemlje opljačkalo je oko 100 samoposluga. Protesti u kojima je poginulo više od 20, a ranjeno preko 100 ljudi, izbili su kada je vlada najavila da će uvesti strože ekonomske mere kako bi otplatila strani dug od 132 milijarde dolara.

2002 - Hrvatska vlada usvojila je Rezoluciju o pristupanju EU.

2003 - U Zagrebu je umro profesor Ekonomskog fakulteta i poznati hrvatski ekonomista Branko Horvat (76).

2003 - Predsednik Libije Moamer Gadafi prihvatio je da njegova zemlja odustane od programa za razvoj oružja za masovne uništenje i pristao na poštovanje Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja.

2004 - Umrla je slavna italijanska operska pevačica Renata Tebaldi, za koju je čuveni dirigent Arturo Toskanini rekao da ima "glas anđela".

2005 - U Avganistanu je konstituisan parlament, po prvi put, nakon više od 30 godina i posle desetina godina krvoprolića.

2006 - Umro je Džo Barbera član čuvenog animatorskog dvojca Hana-Barbera, koji je stvorio neke od najpoznatijih likova crtanih filmova poput "Tom i Džeri", "Medved Jogi", "Porodica Kremenko" i "Skubi du". Prve legendarne epizode o mišu i mački koji se nadmudruju osvojile su sedam Oskara. Barbera i Vilijam Han udružili su se 30-tih godina prošlog veka dok su radili za Metro Goldvin Majer.

 

1355. Umro je srpski car Dušan Stefan Nemanjić, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. U Skoplju je 1346. krunisan za cara Srba, Grka i Arbanasa. U vreme njegove vladavine Srbija je bila na vrhuncu moći, prostirala se od Korintskog zaliva na jugu do Dunava na severu i od Jadrana na zapadu do Egejskog mora na istoku. Odnose u državi uredio je zbirkom zakona (Dušanov zakonik) koja je objavljena

1349, a dopunjena 1354. i koju istoričari smatraju ustavom tadašnje feudalne srpske države. Sahranjen je u manastiru Svetih Arhandjela
kod Prizrena koji je u vreme turskih osvajanja srušen do temelja. ž

1582. U Francuskoj je prihvaćen Gregorijanski kalendar.

1795. Rodjen je nemački istoričar Leopold fon Ranke, osnivač moderne gradjanske istoriografije. Pored romansko-germanske, bavio se i istorijom jugoistočne Evrope, posebno istorijom Srba i Turaka, pri čemu mu je savetnik i saradnik bio Vuk Karadžić. Njegovo delo "Srpska revolucija" (1829) smatra se jednom od najboljih knjiga o Prvom i Drugom srpskom ustanku.

1912. U Londonu je počela mirovna konferencija Turske i balkanskih zemalja, posle pobede balkanskih saveznika i osvajanja gotovo svih
turskih poseda u Evropi. Konferencija je završena potpisivanjem Londonskog mirovnog ugovora 30. maja 1913, kojim se Turska odrekla evropskih provincija do linije Enos-Midija, ali su sukobi medju balkanskim saveznicima oko razgraničenja vodili u novi rat.

1937. Umro je nemački general Erih Ludendorf jedan od ključnih nemačkih komandanata u Prvom svetskom ratu. Smenjen je

1918. nakon neuspelih ofanziva u proleće i leto te godine. Bio je poslanik nacionalsocijalističke stranke u Rajhstagu (1924-28) i jedan je od ideologa kasnije nacističke agresivne vojne doktrine i pobornik totalnog rata.

1945. Karl Rener je izabran za prvog predsednika austrijske Druge republike.

1960. Osnovan je Front nacionalnog oslobodjenja Južnog Vijetnama, komunističko političko krilo antiameričkih gerilskih snaga Vijetkong.

1968. Umro je američki pisac Džon Stajnbek dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Postao je slavan tridesetih godina 20. veka s romanima koji se bave posledicama velike ekonomske krize i pobunom nekonformističke mlade generacije ("Plodovi gneva"
"Zima našeg nezadovoljstva", "Istočno od raja").

1970. Pod pritiskom radničkih nemira i štrajkova, ostavku je podneo šef vladajuće Poljske ujedinjene radničke partije (komunisti) Vladislav Gomulka. Nasledio ga je Edvard Gjerek.

1971. Predsednik Pakistana Aga Mohamed Jahja Kan podneo je ostavku posle poraza pakistanskih trupa u ratu s Indijom u Istočnom Pakistanu (Bangladeš) i predao je vlast Zulfikaru Ali Butu.

1973. U Madridu je ubijen španski premijer i blizak saradnik generala Franka, Luis Karero Blanko, u eksploziji bombe aktivirane kad je naišao njegov automobil.

1974. Umro je srpski vajar Risto Stijović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Autor je mnogih spomenika, izvanredno stilizovanih životinja i ptica u kamenu, a najbolja dela ostvario je u drvetu koje je obradjivao virtuoznom veštinom.

1982. U 95. godini umro je Artur Rubinštajn američki pijanista poljskog porekla, jedan od najčuvenijih u 20. veku, posebno poznat po interpretacijama Šopena i novije španske klavirske muzike.

1986. U najvećim demonstracijama od početka Kulturne revolucije u Kini, preko 30.000 studenata protestovalo je u Šangaju tražeći demokratske slobode.

1987. U najtežoj mirnodopskoj nesreći na moru, sudar filipinskog feribota "Dona Paz" i jednog tankera preživelo je samo 11 od 4.397 putnika i članova posade feribota. Feribot "Dona Paz" je bio registrovan za prevoz najviše 1.500 ljudi.

1989. SAD su počele invaziju Paname s 12.000 vojnika, kojima se pridružilo još toliko američkih vojnika stacioniranih u Panami, radi zbacivanja bivšeg američkog štićenika premijera Manuela Antonija Norijege.

1990. Šef sovjetske diplomatije Eduard Ševardnadze, ključna ličnost sovjetskih reformi koje su dovele do okončanja hladnog rata, podneo je ostavku upozorivši parlament na opasnost uspostavljanja diktatorskog poretka u zemlji.

1991. Predsednik reformske vlade SFR Jugoslavije Ante Marković podneo je ostavku, zbog opstrukcije reformskog programa savezne vlade koju su sprovodili republički politički lideri. Marković nije želeo da prihvati savezni budžet koji je nazvao "ratnim budžetom". Nakon njegove ostavke reforme su zaustavljene, a Jugoslavija se ubrzo raspala u krvavom ratu.

1992. U SR Jugoslaviji su održani prevremeni savezni,republički i lokalni izbori. Na izborima za predsednika Srbije Slobodan Milošević pobedio je u prvom krugu Milana Panića. Predstavnici opozicije ukazali su na brojne nepravilnosti i manipulacije tokom izbora.

1995. Američki avion "Boing 757" sa 164 putnika i člana posade, koji je leteo od Majamija ka kolumbijskom gradu Kali, srušio se u planinama jugozapadne Kolumbije. Nesreću je preživelo četvoro ljudi i jedan pas.

1996. U Beograd je doputovala Komisija OEBS na čelu sa bivšim španskim premijerom Felipeom Gonzalesom da ispita regularnost lokalnih izbora u Srbiji, nakon što je, pod pritiskom inostrane javnosti i svakodnevnih protesta širom Srbije, predsednik Slobodan Milošević bio prisiljen da prihvati arbitražu OEBS.

1998. Amerikanka nigerijskog porekla Nkem Čukvu rodila je osmorke, što je bio prvi takav poznat slučaj. Najmanja beba umrla je sedam dana kasnije.

1999. Na osnovu optužnice Medjunarodnog suda za ratne zločine, pripadnici mirovnih snaga u Bosni (SFOR) uhapsili su general-potpukovnika Vojske Republike Srpske Stanislava Galića, komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa od oktobra 1992. do penzionisanja u maju 1994. Galića je 5. decembra 2003. godine Haški tribunal osudio na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti nad civilima u Sarajevu od 1992. do 1994.godine.

2001. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o slanju "Medjunarodnih bezbednosnih snaga za pomoć Avganistanu" (ISAF) pod komandom Velike Britanije, kao podršku privremenoj antitalibanskoj vladi.

2001. U 95. godini umro je bivši predsednik Senegala (1960-80) Leopold Sedar Sengor. Poznat i kao jedan od najznačajnijih frankofonskih pesnika, Sengor je bio prvi Afrikanac koji je postao član francuske Akademije nauka i umetnosti.

2002. U Nemačkoj je, na osnovu poternice Interpola, uhapšena vlasnica propale piramidalne "Dafiment banke" Dafina Milanović i izručena Beogradu, gde je optužena za proneveru oko 19 miliona nemačkih maraka.

2006. U Beogradu je preminuo novinar Dušan Simić, dugogodišnji dopisnik i urednik beogradskog dnevnika "Politika", koji je u srpskom novinarstvu bio istaknuta ličnost više od 40 godina.

 

1118. Rođen je Tomas Beket, kanterberijski nadbiskup od 1162. Zbog protivljenja nameri kralja Henrija II da ograniči vlast crkve, kraljeve pristalice ubile su ga 1170. u Kenterberijskoj katedrali. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem, a kralj je bio prisiljen da povuče "Klarendonske konstitucije" o odnosima crkve i države.

1375. Umro je italijanski pisac Đovani Bokačo, autor zbirke od sto novela "Dekameron", remek dela italijanske proze koje je postalo izvor nadahnuća i nenadmašni uzor italijanske proze.

1781. Austrijski car Josif II priznao je Ediktom o toleranciji slobodu veroispovesti i oduzeo katoličkoj crkvi položaj državne crkve.

1804. Rođen je engleski državnik i pisac Bendžamin Dizraeli, osnivač i vođa konzervativaca, premijer (1868. i 1874-80), jedan od tvoraca britanskog imperijalizma.

1879. Rođen je sovjetski diktator poreklom iz Gruzije Josif Visarionovič Džugašvili. Kao generalni sekretar Komunističke partije od 1922. do smrti 1953. bio je neprikosnoveni vladar SSSR i lider komunističkog sveta. U "čistkama" koje je sprovodio da bi se održao na vlasti stradalo je nekoliko miliona ljudi, među kojima su bili istaknuti političari, generali, intelektualci. Hegemonističkom politikom doprineo je zaoštravanju međunarodnih odnosa u vreme hladnog rata i okrnjio je ogroman ugled SSR stečen značajnom ulogom u slamanju fašizma u Drugom svetskom ratu. Rezolucijom Informbiroa pokušao je 1948. da Jugoslaviju stavi pod sovjetsku zonu uticaja.

1881. U Beogradu je osnovano Društvo novinara Srbije, jedno od najstarijih u Evropi. U Beogradu su tada izlazila 22 lista i časopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Društva bio je srpski pisac Laza Kostić, tada urednik "Srpske nezavisnosti".

1892. Rođena je engleska književnica Sisili Izabel Ferfild, poznata kao Rebeka Vest, koja je posle boravka u Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala opsežno putopisno-istorijsko delo "Crno jagnje i sivi soko".

1917. Rođen je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972, majstor kratke priče, najprevođeniji nemački pisac posle Drugog svetskog rata ("Mišljenja jednog klovna", "Grupna slika s damom", "Izgubljena čast Katarine Blum").

1937. U Holivudu je održana premijera filma Volta Diznija"Snežana i sedam patuljaka", prvog celovečernjeg crtanog filma u filmskoj istoriji.

1940. Umro je američki pisac Frensis Skot Ficdžerald. Proslavio se već prvim delima u kojima je opisao "godine džeza", a njegov roman "Veliki Getsbi" smatra se jednim od remek dela o "izgubljenoj generaciji".

1945. Umro je američki general Džordž Smit Paton, posle saobraćajne nesreće u Nemačkoj. U Drugom svetskom ratu istakao se kao briljantan komandant oklopnih jedinica u bitkama u severnoj Africi, na Siciliji, u Ardenima. Posmrtno je objavljen njegov dnevnik "Rat kako sam ga ja video".
1948. U Irskoj je potpisan zakon o konstituisanju IrskeRepublike. Irska je 1949. proglasila punu nezavisnost od Velike Britanije i istupila je iz Komonvelta.

1958. General Šarl de Gol izabran je za prvog predsednika Pete republike.

1967. Luis Vaškanski, prvi čovek kojem je presađeno tuđe srce, umro je u južnoafričkom gradu Kejptaun 18 dana posle operacije.

1972. Istočna i Zapadna Nemačka potpisale su ugovor o dobrosusedskim odnosima i uspostavile diplomatske veze, formalno okončavši neprijateljstvo koje je trajalo više od dve decenije. Time je otvoren put i za međunarodno priznanje Istočne Nemačke.

1973. U Ženevi je otvorena prva mirovna konferencija posvećena Izraelu i njegovim arapskim susedima. U radu konferencije učestovali su Jordan, Izrael, Egipat, SAD, ŠSR i UN.

1979. U Velikoj Britaniji je potpisan mirovni ugovor kojim je okončan sedmogodišnji gerilski rat u Rodeziji i 15-godišnja pobuna protiv britanske krune.

1988. Avion američke kompanije "Pan Am" na linijiLondon-Njujork eksplodirao je iznad škotskog mesta Lokerbi i u nesreći je poginulo svih 259 ljudi u "Boingu 747" i 11 na zemlji. Libija je kasnije optužena da je odgovorna za taj teroristički akt.

1990. Albanska vlada naredila je da se uklone sve statue Josifa Staljina i svi simboli koji nose njegovo ime.

1993. Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je Ministarstvo bezbednosti (bivši KGB) jer ga nije blagovremeno upozorilo na opasan razvoj događaja u zemlji i zato što, kako je rekao, instituciju koja je decenijama zastrašivala građane, nije moguće reformisati.

1997. U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji, na koje je izašlo 50,98 odsto birača, pobedio je sa 59,23 odsto glasova Milan Milutinović, kandidat koalicije Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije. Njegov rival Vojislav Šešelj dobio je 37,57 odsto glasova.

2001. Predsednik Argentine Fernando de la Rua podneo je ostavku,nakon žestokih sukoba demonstranata i policije u najvećim socijalnim nemirima u istoriji Argentine i nako što je peronistička opozicija odbila da mu da podršku.

2002. Umro je Hoze Hiero, jedan od najcenjeniji hšpanskih pisaca, koji je 1988. dobio nagradu "Servantes", za knjigu "Njujork beleška".

2005. Najpoznatiji britanski homoseksualni par, pop zvezda Ser Elton Džon i kanadski filmski producent Dejvid Furniš venčali su se, odmah po usvajanju novog Zakona u Britaniji koji dozvoljava sklapanje braka osobama istog pola.

 

800 - Papa Lav III krunisao je u Rimu franačkog vladara Karla Velikog za svetog rimskog cara, što će biti titula nemačkih i austrijskih monarha do vremena Napoleona I.

1000 - Krunisan je prvi mađarski hrišćanski kralj Stefan.

1066 - U Vestminsterskoj katedrali u Londonu normanski vojvoda Vilijam I Osvajač krunisan je za kralja Engleske, nakon što je kod Hestingsa potukao vojsku Harolda II, poslednjeg saksonskog kralja. Od 1070, kada je Vilijam osvojio celu zemlju, Normani su počeli da se stapaju sa pokorenim Anglosasima u englesku naciju.

1642 - Rođen je engleski matematičar, fizičar i astronom, Isak Njutn, osnivač moderne fizike. Njegova teorija gravitacije (1666) smatra se jednim od najvećih dostignuća ljudskog uma. Značajna su i njegova otkrića na području matematike, optike,mehanike i astronomije. Epohalnim delom smatra se njegov rad pod naslovom "Matematički principi filozofije prirode" (1687).

1741 - Švedski fizičar Anders Celzijus objavio je pronalazak skale od sto stepeni za merenje temperature.

1745 - U Drezdenu je potpisan mirovni ugovor kojim je okončan Šleski rat između Austrije i Prusije.

1870 - Rođena je nemačka revolucionarka Roza Luksemburg, vođa levice u poljskom i nemačkom radničkom pokretu,jedan od osnivača Komunističke partije Nemačke 1918, predstavnik levog krila Druge internacionale. Hapšena i zatvarana, ubijena je zajedno sa Karlom ibknehtom posle poraza nemačkih radnika u januarskoj pobuni 1919.

1876 - Rođen je pakistanski državnik Mohamed Ali Džina, osnivač i prvi predsednik Pakistana (1947), koji se s Gandijem i Nehruom borio za nezavisnost indijskog potkontinenta od Velike Britanije. Kasnije se s njima sukobio, tražeći posebnu muslimansku državu.

1914 - U Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu stupilo je na snagu nezvanično "božićnje primirje" kada su dve grupe – britanskih i nemačkih vojnika - obustavile paljbu, izašle iz rovova i susrele se na ničijoj zemlji između zaraćenih strana.

1918 - Rođen je egipatski državnik Anvar el Sadat,predsednik Egipta od oktobra 1970. do oktobra 1981, kad su ga na vojnoj paradi u Kairu ubili protivnici sklapanja mira sa Izraelom. Jedan je od protagonista trojnog sporazuma SAD-Izrael-Egipat u Kejmp Dejvidu 1977. i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1978. koju je podelio sa izraelskim premijerom Menahemom Beginom.

1926 - Japanski regent princ Hirohito nasledio je presto Japana posle smrti oca cara Jošihita. Hirohito je umro 1989.

1932 - Britanski kralj DŽordž V uputio je prvi put božićnu poruku naciji preko radio talasa.

1938 - Umro je češki pisac Karel Čapek, poznat po utopističkim romanima "Fabrika apsolutnog" i "Krakatit" u kojima je predočio apsurdnost tehničke civilizacije. U delu "Razgovori s T.G. Masarikom" izneo je filozofske i političke poglede čuvenog češkog političara i filozofa.

1941 - Japanska armija je u Drugom svetskom ratu okupirala Hongkong posle 17 dana opsade.

1942 - Nemci su u Beogradu streljali srpskogkompozitora,dirigenta i muzikologa Vojislava Vučkovića. Bio je profesor muzičke škole "Stanković" i dirigent Beogradske filharmonije, saradnik mnogih listova i časopisa, jedan od pokretača i glavnih urednika Nedeljnih informativnih novina ("Herojski oratorijum", "Ozareni put", "Burevesnik").

1974 - Ciklon je gotovo potpuno uništio australijski grad Darvin.

1977 - Umro je engleski filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin, jedan od pionira kinematografije i najvećih umetnika u istoriji filma. Svetsku slavu stekao je u SAD ulogom sentimentalnog klovna-lutalice u komedijama nemog filma. Dobitnik je Oskara za životno delo 1972. ("Moderna vremena", "Svetlosti velegrada", "Veliki diktator").

1979 - Sovjetske trupe ušle su u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji ŠSR izvan Varšavskog pakta, da bi podržale vladu Babraka Karmala. U ratu, iz kojeg se povukao posle 10 godina, SSSR je izgubio 27.000 vojnika.

1991 - Mihail Gorbačov je podneo ostavku na mesto predsednika SSSR-a i predao dužnost Borisu Jeljcinu.

1997 - Na Kubi je prvi put posle tri decenije javno proslavljen Božić. Predsednik Fidel Kastro proglasio je taj dan praznikom u čast pape koji je u januaru 1998. posetio Kubu.

2000 - U požaru u jednoj diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi.

2001 - Više od 540 ljudi je poginulo u sukobima pobunjenika i vojske Burundija prilikom zauzimanja pobunjeničkog utočišta u šumi Tenga u blizini prestonice Budžumbure.

2005 - Umrla je švedska operska pevačica Birgit Nilson, najveći vagnerijanski sopran posle Drugog svetskog rata. Slavu u Americi stekla je 1959. u njujorškoj Metropoliten operi pevajući Izoldu u Vagnerovom "Tristanu i Izoldi".

2006 - Umro je legendarni "kralj soula" Džejms Braun koji je 1992. dobio Gremi nagradu za životno delo. Njegov ples na sceni bio je uzor mnogim zvezdama poput Mika Džegera i Majkla Džeksona. Poznati hitovi su mu "Out of Singht", "Sex Machine", "I Got You" i "Say It Out Loud - I'm Black and I'm Proud".

 

1588 - Tokom zasedanja Skupštine staleža u dvorcu Bloa, po nalogu francuskog kralja Anrija III, ubijene su vođe katoličke Lige vojvoda De Giz, njegov brat Luj i kardinal De Giz. Kardinal Burbonski uhapšen je i do kraja života bio je u zatočeništvu.

1732 - Rođen je engleski pronalazač i industrijalac Ričard Arkrajt, koji je usavršio i prvi u proizvodnji primenio mehaničku predilicu, što je imalo presudan uticaj na procvat pamučne industrije u Engleskoj u 19. veku.

1777 - Rođen je ruski car Aleksandar I Romanov, koji je tokom vladavine od 1801. sproveo liberalne reforme i teritorijalno proširio Rusiju pripojivši Finsku, velike delove Poljske i Besarabiju. Nakon Napoleonovog neuspešnog pohoda na Rusiju 1812, uništio je njegovu vojsku u povlačenju, a 1814. trijumfalno je ušao u Pariz gde su vođeni mirovni pregovori posle Napoleonove kapitulacije.

1790 - Rođen je francuski egiptolog Žan Fransoa Šampolion, osnivač egiptologije. Dešifrovao je 1822. hijeroglife s ploče pronađene 1799. u egipatskom mestu Rešid i utvrdio da oni nisu samo simboličko nego i fonetsko pismo.

1810 - Rođen je nemački egiptolog Karl Ričard Lepsijus, koji se smatra osnivačem moderne arheologije. Njegove "Egipatske hronologije" utemeljile su naučno izučavanje rane egipatske istorije.

1832 - Francuska je zauzela Antverpen i prisilila Holandiju da prizna nezavisnost Belgije.

1861 - Turska je prihvatila ujedinjenje Vlaške i Moldavije, dunavskih kneževina pod njenim suverenitetom, u jednu državu pod nazivom Rumunija.

1920 - Francuska i Velika Britanija su odobrile konvenciju kojom su utvrđene granice Sirije i Palestine.

1933 - Rođen je japanski car Akihito, koji je na presto stupio 1990, posle smrti oca, cara Hirohita.

1943 - Vrhovna komanda savezničkih snaga za Sredozemlje i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije postigli su u Drugom svetskom ratu sporazum o prihvatanju jugoslovenskih izbeglica i njihovom prebacivanju u severnu Afriku.

1948 - U Tokiju su pogubljeni bivši japanski premijer Hidekija Tođo i još šestorica bivših visokih funkcionera, koje je Međunarodni vojni sud osudio na smrt zbog zločina protiv čovečnosti u Drugom svetskom ratu.

1953 - Streljan je bivši šef zloglasne sovjetske političke policije NKVD i potpredsednik sovjetske vlade Lavrentije Berija, ključna ličnost u Staljinovim "velikim čistkama". Osuđen je na smrt pod optužbom da je kovao zaveru s ciljem da nasledi Staljina.

1963 - Na grčkom putničkom brodu "Lakonija", zahvaćenom požarom posle eksplozije u severnom Atlantiku, poginulo je 128 ljudi, a 908 je spašeno pre potonuća broda 29. decembra.

1964 - Veoma snažan ciklon na Cejlonu (Šri Lanka) prouzrokovao je smrt najmanje 2.000 ljudi.

1972 - Umro je sovjetski konstruktor aviona Andrej Nikolajevič Tupoljev, koji je rukovodio izradom više od sto tipova aviona, uključujući bombardere i džinovski ANT-20 "Maksim Gorki". Posle Drugog svetskog rata konstruisao je putničke avione, među kojima i "TU-144", prvi supersonični avion u svetu.

1972 - U zemljotresu koji je pogodio glavni grad Nikaragve Managvu poginulo je 7.000 ljudi.

1989 - SAD su ojačale svoje trupe od 24.000 vojnika u Panami sa još 2.000 da bi savladale neočekivano jak otpor pristalica bivšeg panamskog premijera generala Manuela Antonija Norijege.

1990 - Slovenci su se na plebiscitu izjasnili za izdvajanje iz SFR Jugoslavije.

1994 - Republika Srpska i bosanska vlada u Sarajevu, uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera, potpisale su četvoromesečno primirje koje će stupiti na snagu 1. januara 1995.

1995 - U indijskom gradu Dabali, severno od Nju Delhija, u požaru koji je izbio u svečanoj sali za vreme školske zabave život je izgubilo 538 ljudi, među kojima najveći broj dece između pet i 14 godina.

1997 - Umro je japanski glumac Toširo Mifune, koji je svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja, posebno u filmovima režisera Akire Kurosave ("Rašomon", "Sedam samuraja", "Legenda o Musašiju", "Šogun", "Krvavi presto").

2000 - Na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji nakon odlaska sa vlasti Slobodana Miloševića početkom oktobra, ubedljivu pobedu odnela je Demokratska opozicija Srbije (DOS).

2001 - Nigerijski državni tužilac, Bola Ige, ubijen je u svojoj kući u mestu Ibadan u jugozapadnoj Nigeriji.

2003 - U eksploziji prirodnog gasa, na jugozapadu Kine, poginulo je najmanje 198 osoba, a oko 16.000 ljudi je evakuisano.

2003 - U Americi je, u državi Vašington, otkriven prvi slučaj smrtonosnog kravljeg ludila.

2005 - Poslednji preživeli član takozvane četvoročlane bande Jao Venjuan preminuo je u Kini. On je proveo 20 godina u zatvoru zbog političkog nasilja tokom kineske Kulturne revolucije (1966-1976).

2007 - Umro je kanadski džez kompozitor i pijanista Oskar Piterson poznat po svom karakterističnom stilu sviranja klavira, u kojem je koristio elemente džeza, bugi-vugija i bibopa.

2007 - Umro je američki koreograf Majkl Kid (Mićael Kid) idejni tvorac nekih od najslavnijih mjuzikala na Brodveju. Tokom karijere osvojio je pet nagrada Toni, a 1997. je dobio Oskara za životno delo.

2010 - Bivši argentinski diktator Horhe Videla osuđen je na doživotni zatvor zbog zločina tokom vladavine vojne hunte u Argentini. Za zločine tokom vojnog režima od 1976. do 1983. osuđeno je i 44 bivša vojna ili policijska zvaničnika.

Danas je sreda, 24. decembar, 358. dan 2014. Do kraja godine ima sedam dana.

 

1167 - Rođen je engleski kralj Džon, mlađi sin Henrija II, poznat kao Džon Bez Zemlje. Tokom vladavine od 1199. kad je na prestolu nasledio brata Ričarda I, obnovio je rat s francuskim kraljem Filipom II Avgustom, koji mu je preoteo nekoliko velikih poseda na kontinentu, uključujući Normandiju 1205. Takođe se 1208. sukobio s papom Inoćentijem III, osporavajući mu izbor kenterberijskog arhiepiskopa, zbog čega ga je Vatikan 1212. ekskomunicirao iz Crkve. U sukobu s plemstvom 1215. morao je da popusti i potpiše "Magna carta libertatum" (velika povelja sloboda) kojom je ograničena vlast kralja i uspostavljena osnova engleske ustavnosti i javnog prava.

1491 - Rođen je Ignasio de Lojola, osnivač jezuitskog reda (Societas Iesu) 1534. U mladosti je živeo aktivnim i raspusnim životom, bio je profesionalni vojnik i živeo je stilom života kakav ta profesija najčešće podrazumeva. Kao španski oficir ranjen je u borbi, posle čega je preduzeo hodočašće u Palestinu i započeo studije teologije u Barseloni i na pariskoj Sorboni, gde je postao magistar teologije. Za "generala" (starešinu) jezuitskog
reda izabran je 1541. i taj položaj zauzimao je do smrti. Izradio je ustav jezuitskog reda i priručnik pod nazivom "Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom". Izgradio je monaški red, kao i čitav duhovni sistem koji je imao veliku ulogu u istoriji.

1524 - Umro je portugalski moreplovac Vasko da Gama, koji je 1498. pronašao pomorski put u Indiju ploveći oko Afrike, zahvaljujući čemu su detaljnije upoznati obrisi afričkog kopna, a Indijski okean uvršćen u mape. To je doprinelo razvoju trgovine zapada Evrope sa Azijom i jačanju moći Portugala. Prilikom drugog putovanja u Indiju 1502. uspostavio je portugalsku kolonijalnu vlast, a tokom trećeg umro je u Indiji.

1798 - Rođen je poljski pisac Adam Mickijevič, najveći poljski romantičar, čija dela odlukuje izuzetno bogat i slikovit jezik. U mladosti je zbog učešća u ilegalnom omladinskom udruženju "Filomati", 1823. prognan u unutrašnjost Rusije. Odatle je emigrirao u Nemačku, potom u Švajcarsku i Italiju, a zatim je u Parizu predavao slovensku književnost. Umro je u Turskoj 1855. što ga je sprečilo u nameri da u vreme Krimskog rata formira legiju Poljaka za borbu protiv Rusije. U idiličnom epu posvećenom rodnom kraju "Pan Tadeuš", opisao je staru Poljsku koja nestaje. Ostala dela: zbirke pesama "Balade i romanse", "Krimski soneti", epovi "Gražina", "Konrad Velenrod", drama "Zadušnice", politička brošura "Knjige poljskog naroda i hodočasništva poljskog", ciklus predavanja "Slovenske književnosti".

1818 - Rođen je engleski fizičar Džejms Preskot Džul, poznat po zakonu o toploti koji razvija struja u provodniku i po eksperimentalnom određivanju mehaničkog ekvivalenta toplote. Njemu u čast međunarodna merna jedinica za energiju, rad i količinu toplote nazvana je "džul" (J). Termodinamički proces pretvaranja toplotne energije u mehaničku, na osnovu kojeg rade turbomlazni avioni, nazvan je "Džulov ciklus".

1838 - Osam godina pošto je hatišerifom priznao Srbiji unutrašnju samoupravu, turski sultan Mahmud II je uz podršku Rusije privremeno ograničio vlast srpskog knjaza Miloša Obrenovića.

1863 - Rođen je srpski političar Ljuba Davidović, osnivač i svojevrsni simbol Demokratske stranke. Bio je jedan od prvaka Radikalne partije, da bi se kasnije sa grupom istomišljenika izdvojio. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i bio dobrovoljac u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a 1901. osnovao je s
Jašom Prodanovićem Samostalnu radikalnu stranku, za čijeg predsednika je izabran 1912. Prvi put ministar prosvete postao je 1904. na tom položaju bio je i od 1914. do 1917. u vladi Nikole Pašića i treći put 1918. Jedan je od tvoraca Krfske deklaracije. Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. postao je predsednik novostvorene Demokratske stranke, iste godine predsednik vlade, a drugi put je vladu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
predvodio 1924.

1863 - Umro je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri, oštar kritičar društva. Dela: romani "Vašar taštine", "Henri Ezmond", "Istorija Pendenisa", "Njukamovi", "Virdžinijanci", satira "Knjiga o snobovima", književne kritike "Engleski humoristi XVIII veka", istorijsko delo "Četiri Džordža".

1865 - U mestu Pulaski u američkoj državi Tenesi osnovana je belačka rasistička organizacija Kju-Kluks-Klan.

1883 - Rođen je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, majstor sa izrazitim osećanjem za boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od 1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota, da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionizma,
stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi približio se lirskoj apstrakciji.

1914 - Velika Britanija je u Prvom svetskom ratu prvi put u istoriji doživela napad iz vazduha kad je nemački avion bacio jednu bombu na Dover.

1921 - Umro je đorđe Stanojević, srpski fizičar, profesor na Velikoj školi, rektor Beogradskog univerziteta, najzaslužniji za ranu elektrifikaciju Srbije. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu 1881. Zaslužan je za izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji: Užice na đetinji, Vučje na Vučjanci, Niš na Nišavi, Veliko Gradište na Peku, Vlasotince na Vlasini, Ivanjica na Moravici i Zaječar na Timoku. Konstruisao je i Beogradsku termocentralu. Zaslužan je i za prvo demonstriranje radija u Beogradu 1908. kao i za električno osvetljenje Beograda.

1922 - Rođena je američka filmska glumica Lusi Džonson, poznata kao Ava Gardner, koja je nesvakidašnjom pojavom izmenila tip filmske lepotice i ostvarila niz uloga tajanstvenih i inteligentnih žena. Filmovi: "Ploveće pozorište", "Snegovi Kilimandžara", "Sunce se ponovo rađa", "Usamljena zvezda", "Naga Maja", "Noć iguane", "Pedeset pet dana u Pekingu", "Sudija za vešanje".

1942 - Ubijen je francuski admiral Žan Luj Gzavije Fransoa Darlan, komandant severnoafričkih snaga marionetskog režima Anrija Petena. Suprotno Petenovoj naredbi, tokom iskrcavanja angloameričkih trupa u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu olakšao im je napredovanje, naredivši prekid vatre. "Slobodni Francuzi" su ga ipak i dalje smatrali izdajnikom i jedan pristalica generala Šarla de Gola izvršio je u Alžiru atentat na njega.

1942 - Na nemačkom eksperimentalnom poligonu u mestu Pinemunde u Drugom svetskom ratu uspešno je testirana nova raketa zemlja-zemlja nazvana "FZG76", koja je kasnije postala poznata kao raketa "Fau 1".

1943 - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt saopštio je da će savezničkim trupama u invaziji na Evropu pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu komandovati general Dvajt Ajzenhauer.

1944 - U Novom Sadu je počeo da izlazi dnevnik "Sabad Vajdašag", list mađarske nacionalne manjine u Jugoslaviji, koji je u septembru 1945. preimenovan u "Mađar so".

1951 - Libija je proglašena nezavisnom državom pod kraljem Idrizom I iz vladarske porodice Senusi.

1982 - Umro je francuski pisac Luj Aragon, najpre dadaista, potom nadrealista, koji se posle kongresa revolucionarnih pisaca u Harkovu 1930. opredelio za socrealizam. Komunističkoj partiji Francuske pristupio je 1927. učestvovao je u građanskom ratu u Španiji i u francuskom Pokretu otpora u Drugom svetskom ratu. Dela: zbirke pesama "Vatra radosti", "Ura Ural", "Elzine oči", "Oči sećanja", "Elza", romani "Seljak iz Pariza", "Bazelska zvona",
"Gospodske četvrti", "Orelijen", "Sveta nedelja", "Komunisti", "Blanša ili zaborav", eseji "Komunistički čovek", "Sovjetska književnost", "Za socijalistički realizam", "Rasprava o stilu", "O Stendalu".

1989 - Predsednik vlade Paname general Antonio Norijega, bivši štićenik SAD, sklonio se pred američkim okupacionim trupama u diplomatsko predstavništvo Vatikana.

1991 - Mihail Gorbačov predao je Borisu Jeljcinu komandu nad sovjetskim nuklearnim oružjem.

1992 - Predsednik SAD Džordž Buš amnestirao je bivšeg ministra odbrane Kaspara Vajbergera i još pet funkcionera umešanih u skandal "Irangejt".

1994 - Islamski teroristi su prilikom otmice u Alžiru francuskog putničkog aviona ubili dvoje ljudi, uzevši za taoce 239 ljudi.

1995 - Na parlamentarnim izborima u Turskoj najviše glasova osvojila je islamistička Partija prosperiteta, što je bila prva izborna pobeda islamista u 72-godišnjoj istoriji sekularne Turske.

1997 - Islamski teroristi su u dva masakra ubili 59 civila u Alžiru.

1999 - Bivši komandant armije Obale Slonovače Rober Gei saopštio je da je zbacio s vlasti izabranog predsednika Anrija Konana Bedija.

2002 - Ukrajinski putnički avion koji je prevozio ukrajinske vazduhoplovne stručnjake srušio se u Iranu, što nije preživeo niko od 46 putnika i članova posade.

2006 - Umro je srpski vaterpolista Mirko Sandić, jedan od najboljih igrača u istoriji tog sporta. Rođen 1942. Sandić je tokom karijere odigrao 235 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije sa kojom je osvojio zlatnu olimpijsku medalju 1968. i srebrnu 1964. kao i bronzane medalje na prvenstvima Evrope 1966. i 1970. Radio je kao trener u Singapuru, Maleziji i Egiptu, a od srpskih klubova vodio je Goč i Partizan. Bio predsednik Vaterpolo saveza Jugoslavije i predsednik skupštine Vaterpolo saveza Srbije.

2008 - Predstavnici Srbije i Rusije potpisali su u Moskvi paket sporazuma o energetskoj saradnji, što je podrazumevalo prodaju Naftne industrije Srbije i sporazume o izgradnji gasovoda "Južni tok" i skladišta gasa "Banatski Dvor". Predsednici dve države, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev potpisali su izjavu, kojom se na državnom nivou garantuje sprovođenje tih dokumenata.

2008 - Umro je Harold Pinter, britanski dramski pisac, nobelovac. Glumu je studirao na londonskoj Kraljevskoj akademiji dramskih umetnosti i Centralnoj školi za govor i dramu, ali je napustio studije. Od 1973. radi u londonskom Nacionalnom teatru kao režiser. Zahvaljujući specifičnom stilu kratkih dijaloga i daru da se najekonomičnijim sredstvima stvori izuzetna napetost (poput upotrebe tišine) Pinterovo prezime je 1960-ih ušlo u opštu upotrebu, a pridev "pinterovski" označava tipično britanski stil, napetost i ambivalentnost. Napisao je 20 književnih dela i 21 scenario i režirao
27 pozorišnih predstava. Najznačajnija dela: "Soba", "Nastojnik", "Povratak", "Ničija zemlja", "Stara vremena", "Rođendan", "Vreme zabave", "Mesečina", "Stanica Viktorija", "Gorštački jezik". Bio je poznat po nezavisnim političkim stavovima. Tokom bombardovanja Srbije (SRJ) 1999. odlučno je osuđivao politiku Zapada. Dobitnik je brojnih priznanja pa i Nobelove nagrade 2005. ali je odbio britansku plemićku titulu.

2008 - Umro je Semjuel Hantington, američki politikolog. Harvardski profesor, postao je poznat po teoriji "Sukoba civilizacija" prvobitno publikovanoj u poznatom časopisu "Forin afers" (Foreign afairs) i docnije u istoimenoj knjizi. Iako njegova teorija nije bila ni nova ni originalna predstavljena je kao pravo otkriće u tadašnjim okolnostima. U vreme predsednika Kartera 1977/8. radio je kao kao koordinator planiranja za Nacionalni savet bezbednosti SAD.

Danas je četvrtak, 25. decembar, 359. dan 2014. Do kraja godine ima šest dana.

 

800 - Papa Lav III krunisao je u Rimu franačkog vladara Karla Velikog za svetog rimskog cara, što će biti titula nemačkih monarha do vremena Napoleona I.

1066 - U Vestminsterskoj katedrali u Londonu za engleskog kralja krunisan je normanski vojvoda Vilijam I Osvajač, nešto više od dva meseca pošto su Normani pod njegovom komandom kod Hestingsa potukli vojsku Harolda II, poslednjeg saksonskog kralja Engleske.

1688 - U Francusku je pobegao Džejms II, poslednji engleski kralj iz dinastije Stjuart, zbačen zbog apsolutističke politike i naturanja rimokatolicizma.

1721 - Rođen je engleski pisac Vilijam Kolins, jedan od najznačajnjih engleskih lirskih pesnika 18. veka. Ispoljavao je romantičarsko interesovanje za tajanstveno, legendarno i fantastično. Dela: ode "Veče", "Škotske praznoverice", "Sloboda".

1741 - Švedski fizičar Anders Celzijus izumeo je skalu od 100 stepeni za merenje temperature.

1776 - General Džordž Vašington prebacio je snage kojima je komandovao preko reke Delaver u Nju Džersiju i izveo iznenadni napad na nemačke plaćenike koji su se u Američkom ratu za nezavisnost borili za račun Britanaca.

1868 - Zbog finansijskih teškoća, u Beogradu je prestao da izlazi časopis "Vila" koji je 1865. pokrenuo srpski istoričar i državnik Stojan Novaković.

1870 - Rođena je nemačka revolucionarka Roza Luksemburg, jedan od osnivača Socijaldemokratske partije Poljske 1893. i Komunističke partije Nemačke 1918. predstavnik levog krila Druge internacionale. U Prvom svetskom ratu je kao dosledni antimilitarista bila protiv ratnih kredita. Težeći objedinjenju levice, početkom rata je s nemačkim revolucionarom Karlom Libknehtom osnovala grupu "Internaconala", kasnije nazvanu
"Spartakov savez", iz kojeg je nastala Komunistička partija. Proganjana je i često hapšena, a posle propasti novembarske revolucije u Nemačkoj 1918. streljana s Libknehtom 15. januara 1919. Napisala je više marksističkih teorijskih dela, uključujući "Akumulaciju kapitala".

1876 - Rođen je pakistanski državnik Mohamed Ali Džina, osnivač i prvi predsednik Pakistana, koji se s Mahatmom Gandijem i Džavaharlalom Nehruom borio za nezavisnost Indije od Velike Britanije. Potom se s njima sukobio, tražeći posebnu muslimansku državu. Britanija je 1947. priznala nezavisnost i Indije i muslimanske države nazvane Pakistan.

1899 - Rođen je američki filmski glumac Hemfri Deforest Bogart, dobitnik Oskara 1951. za film "Afrička kraljica". Izuzetna popularnost koju je uživao posebno je porasla nakon njegove smrti 1957. Vremenom on je postao svojevrsna mitska ličnost istorije kinematografije. Ostali filmovi: "Kazablanka", "Malteški soko", "Duboki san", "Blago Sijera Madre", "Rt Largo", "Imati i nemati", "Pobuna na Kejnu", "Bosonoga kontesa", "Časovi očaja",
"Težak pad".

1901 - Rođen je Predrag Milojević, srpski novinar, književnik, prevodilac, jedna od najvažnijih ličnosti srpskog novinarsta uopšte. Rođen je u Beogradu u porodici državnog činovnika. Apsolvirao je Filozofski fakultet u Beogradu 1923. Počeo je da objavljuje 1921. a u međuratnom periodu je novinar lista "Politika" i dopisnik iz Berlina i kasnije Londona. Izvesno vreme nakon Drugog svetskog rata objavljivao je pod pseudonimom pošto je tokom okupacije bio urednik lista Nedićeve vlade "Novo vreme". Docnije ponovo postaje saradnik "Politike" a potom i spoljnopolitički komentator. Objavio je veliki broj reportaža, komentara i analiza, pa i intervjue sa Čerčilom, Hitlerom, Musolinijem... Prevodio je Fojerbaha ("Suština religije"), Kafku
("Zamak"), Hemingveja ("Preko reke i u šumu"), Grina ("Begunac"), Selmu Lagerlef ("Gesta Berling"), Hamsuna, Džejmsa. Dobitnik je Nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije, nagrade Beograda ("Oktobarska"), "Politike", Ordena Svetog Save, Ordena Jugoslovenske krune. Testamentom je ostavio velika sredstva namenjena za školovanje mladih novinara. Dela: "Iz prošlih dana", "O ljudima i ćudima", "Bio sam prisutan", "Kažem ja sebi -
antimemoari", "Sve godine ovog veka".

1914 - U Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu stupilo je na snagu legendarno nezvanično "božićno primirje" kada je grupa britanskih i nemačkih vojnika obustavila paljbu, izašla iz rovova i susrela se na ničijoj zemlji između zaraćenih strana.

1918 - Rođen je egipatski državnik Anvar el Sadat, predsednik Egipta od oktobra 1976. do oktobra 1981. kad su ga na vojnoj paradi u Kairu ubili islamski teroristi, ogorčeni zbog sklapanja mira sa Izraelom.

1926 - Japanski regent princ Hirohito nasledio je presto Japana posle smrti oca cara (mikado) Jošihita.

1938 - Umro je češki pisac Karel Čapek. Izraziti skeptik, kritički je tumačio čitav svet koji ga je okruživao, posebno se užasavao svake vrste totalitarizma - i desnog i levog. Njegova dela upozoravaju na opasnost koja se približavala. U utopističkim romanima "Fabrika apsolutnog", "Krakatit" i "Rat ljudi i daždevnjaka" upozorio je na apsurdnost tehničke civilizacije, a kao direktna opomena zvuče drame "Bela bolest" i "Mati". Ostala
dela: zbirke pripovedaka "Raspeće", "Mučne pripovetke", drame "Rozumovi univerzalni roboti", "Razbojnik", romani "Hordubal", "Meteor", "Običan život", putopisne kozerije "Putopisi iz Italije", "Putopisi iz Engleske", eseji i feljtoni "Kritika reči", "O najbližim stvarima", "Zašto nisam komunist", "Razgovori sa T.
G. Masarikom".

1941 - Japanska armija je u Drugom svetskom ratu okupirala Hongkong posle 17 dana opsade.

1942 - Streljan je Srpski kompozitor, dirigent i muzikolog Vojislav Vučković. Završio je konzervatorijum u Pragu, gde je doktorirao muzikologiju. Bio je profesor Muzičke škole "Stanković" u Beogradu, dirigent Beogradske filharmonije, saradnik više listova i časopisa. Između dva svetska rata učestvovao je
u komunističkom pokretu, organizovao studentske i radničke horove, pisao muzičku kritiku. U Drugom svetskom ratu se uključio u NOP. Tada je nastalo i njegovo najznačajnije delo "Herojski oratorijum". Komponovao je i simfonijske poeme "Ozareni put", "Burevesnik" i balet "Čovek koji je ukrao sunce".

1943 - Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije poslalo je u Drugom svetskom ratu premijeru Vinstonu Čerčilu telegram u kojem se kaže: "Naša politika mora da se osloni na činjenicu - partizani će zavladati u Jugoslaviji. Oni su za nas u vojnom pogledu od velike vrednosti i moramo im pružiti punu
podršku. Vojni razlozi važniji su od političkih. U najvećoj meri se može sumnjati u tačnost shvatanja da monarhiju i dalje treba smatrati elementom jedinstva u Jugoslaviji".

1971 - U požaru u jednom hotelu u prestonici Južne Koreje Seulu poginulo je 139 ljudi.

1977 - Umro je britansko-američki filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin, jedan od pionira kinematografije i najvećih umetnika u istoriji filma. U SAD je otišao 1910. i počeo u filmskim burleskama Maka Seneta, ali se brzo osamostalio i stekao svetsku slavu originalnim likom
sentimentalnog klovna-skitnice. Njegov izvorni humanizam, izgrađen u vreme teške mladosti - izražen je likom dobroćudne skitnice Čarlija. Bio je opredeljeni komunista, pa ga je godinama držao pod prismotrom šef FBI Edgar Huver, a u vreme antikomunističke histerije u SAD postao je žrtva američkog republikanskog senatora Džozefa Makartija, otuda je 1952. emigrirao u Švajcarsku, u kojoj je i umro. Snimio je 75 kratkih i dugometražnih filmova, a 1972. dodeljen mu je Oskar za životno delo. Filmovi: "Idila u polju", "Pasji život", "Mirna ulica", "Hodočasnik", "Dečak", "Potera za
zlatom", "Cirkus", "Svetlosti velegrada", "Moderna vremena", "Veliki diktator", "Gospodin Verdu", "Jedan kralj u Njujorku", "Svetlosti pozornice", "Grofica iz Hongkonga".

1979 - Sovjetske trupe su ušle u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji Sovjetskog Saveza izvan Varšavskog pakta, što je zvanična Moskva objasnila namerom da zaustavi građanski rat u toj zemlji.

1983 - Umro je španski (katalonski) slikar i vajar Huan Miro, jedan od najvećih nadrealističkih umetnika. Studirao je u rodnoj Barseloni, a od 1919. je živeo u Parizu. Kratko je stvarao pod uticajem kubizma, ali je od 1924. izgradio neponovljiv lični stil, zasnovan na spontanom registrovanju formi i znakova koji evociraju podsvesno.

1989 - Zbačeni rumunski predsednički par Nikolae i Helena Čaušecku streljan je u Trgovištu posle tajnog brzometnog suđenja.

1991 - Ostavku je podneo sovjetski predsednik Mihail Gorbačov, od osnivanja Sovjetskog Saveza 1922. sedmi, i poslednji, lider te države. Njegovi prethodnici bili su Lenjin, Staljin, Hruščov, Brežnjev, Andropov i Černjenko.

1995 - Umro je američki filmski glumac, pevač i zabavljač Din Martin, koji je početnu slavu stekao u tandemu sa komičarem Džerijem Luisom, s kojim je snimio 18 filmova. Igrao je i u mnogim vesternima i kriminalističkim filmovima. Filmovi: "Artisti i modeli", "Holivud ili propast", "Rio Bravo", "Četvoro za
Teksas".

1995 - U poplavama na istoku Južne Afrike poginule su najmanje 124 osobe.

1997 - Na Kubi je prvi put posle tri decenije javno i svečano proslavljen Božić. Predsednik Fidel Kastro proglasio je taj dan praznikom u čast pape Jovana Pavla Drugog koji je narednog meseca posetio Kubu.

2000 - U požaru koji je zahvatio centar kineskog grada Luojang život je izgubilo najmanje 309 ljudi.

2003 - Prilikom pada putničkog aviona tipa "Boing 727" u Atlantski okean ubrzo po poletanju iz Benina ka Libanu poginulo je 138 putnika i članova posade, uključujući 15 oficira armije Bangladeša, dok su 22 osobe preživele nesreću.

2006 - Umro je Džejms Braun, jedan od najuspešnijih američkih pevača "soula i bluza". Tokom svoje 40-godišnje karijere imao je 98 hitova na listi "Bilbord Top 40", što je rekord u kom malo ko može da mu parira. Sedamnaest njegovih hitova je stiglo do broja jedan na top listama, što su nadmašili samo Stivi Vonder i Luis Džordan, dok Areta Frenklin ima isti broj hitova. Braun je uz Prislija i Dilana najbitnija pojava muzičke industrije
SAD druge polovine 20 veka.

- Hrišćani koji se pridržavaju gregorijanskog kalendara danas slave Božić, rođenje sina Božjeg Isusa Hrista. Većina pravoslavnih hrišćana Božić slavi 7. januara (25. decembar prema Julijanskom kalendaru).

 

1716 - Rođen je engleski pisac Tomas Grej, autor pesme "Elegija napisana na seoskom groblju" koja se smatra jednom od najlepših pesama napisanih na engleskom jeziku.

1805 - Francuska i Austrija potpisale su u Požunu (Bratislava) mirovni ugovor, posle Napoleonove pobede u bici kod Austerlica, kojim je Francuska dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i učvrstila svoju poziciju u Evropi. Odredbe sporazuma poništene su 1814. na Bečkom kongresu.

1825 - U Sankt Peterburgu, na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I izbila je pobuna dekabrista, protivnika carizma u Rusiji.

1883 - Rođen je Moris Utrilo, samouki slikar pariskih veduta i motiva iz francuskih provincijskih gradova, koji je mimo svih slikarskih pravaca i strujanja izgradio sopstveni doživljaj ambijenta i likovni izraz.

1890 - Umro je nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja". Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Tirint, utrošivši na arheološka iskopavanja ceo imetak stečen u mladosti trgovinom.

1893 - Rođen je kineski revolucionar i državnik Mao Cedung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu i do smrti 1976. bio njen neprikosnoveni lider. Njegove misli i ideje objavljene su u čuvenoj "Crvenoj knjižici". Godine 1966. pokrenuo je "Veliku proletersku kulturnu revoluciju" tokom koje je smenjen veliki broj partijskih funkcionera, mađu kojima i njegovi najbliži saradnici.

1898 - Pjer i Marija Kiri otkrili su prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum.

1908 - Amerikanac Džek Džonson je pobedom nad Kanađaninom Tomijem Barnsom postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji.

1922 - Vođa Oktobarske revolucije Vladimir Ilič Lenjin završio je prvi deo svog "Pisma kongresu", kasnije poznatog kao "Lenjinov testament", u kojem je pozvao komuniste da sačuvaju jedinstvo partije i predložio reforme. U drugom delu "testamenta", koji je napisao 4. januara 1923. Lenjin je sugerisao da Staljin bude smenjen sa mesta generalnog sekretara Komunističke partije.

1941 - Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka Manili, američki general Daglas Makartur proglasio je filipinsku prestonicu "otvorenim gradom". Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i 1945. vođene teške borbe američkih i japanskih jedinica, tokom kojih su porušeni mnogi delovi grada.

1943 - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila "Šarnhorst", poslednji veliki nemački bojni brod.

1968 - U Saveznoj narodnoj skupštini usvojeni su amandmani na Ustav SFR Jugoslavije, kojima se širi autonomija pokrajina i one dobijaju status sličan republikama. Pokrajine su dobile pokrajinski Ustavni zakon, čime je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija uveden je naziv Kosovo.

1971 - U znak protesta zbog američkog angažovanja u Vijetnamu, 16 američkih ratnih vetarana Vijetnamskog rata okupiralo je Statuu slobode u njujorškoj luci.

1972 - Umro je Hari Truman, predsednik SAD 1945-53. Za predsednika je izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta. Učesnik je Potsdamske konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio u "lov na veštice" (makartizam). Uveo je SAD u Korejski rat.

1975 - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, "Tupoljev-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.

1989 - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom Ilijeskuom na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua.

1990 - Skupština Slovenije proglasila je samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu.

1991 - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962.

1994 - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobođeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.

1998 - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan i Nuon Čea predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi.

1998 - Srpske snage bezbednosti na Kosovu počele su napad na području mesta Podujevo, nakon što je u selu Obrandže ubijen jedan Srbin.

2000 - U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi.

2001 - Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za predsednika Laburističke partije.

2003 - U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 50.000 ljudi.

2004 - U naletu plimnog talasa cunamija izazvanog zemljotresom jačine devet stepeni Rihterove skale, nedaleko od indonežanskog ostrva Sumatre, stradalo je preko 300.000 ljudi u zemljama regiona: Malezija, Indija, Bangladeš, Šri Lanka, Tajland, Indonezija, Maldivi, Somalija, Tanzanija, Sejšeli, Mjanmar, Kenija i Madagaskar.