1558 - Umrla je engleska kraljica Meri I Tjudor, ćerka Henrija VIII. Tokom vladavine od 1553. kao supruga španskog kralja Felipea II pokušala je da Englesku vrati pod uticaj pape, a zbog žestokog progona protestanata (anglikanaca) dobila je naziv Krvava Meri. Posle njene smrti na presto je došla njena sestra Elizabeta I, koja je postavila temelje budućoj britanskoj imperiji.

1800 - Kongres SAD se sastao prvi put u novoj prestonici Vašingtonu, a američki predsednik Džon Adams je postao prvi stanar zgrade kasnije nazvane Bela kuća.

1855 - Škotski istraživač Dejvid Livingston otkrio je vodopade na reci Zambezi, nazvane po engleskoj kraljici Viktorijini vodopadi.

1858 - Umro je velški filantrop Robert Oven, socijalista utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je svoje bogatstvo utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi.

1869 - Posle više od deset godina rada pod rukovodstvom Francuza Ferdinana de Lesepsa, otvoren je Suecki kanal kojim je Sredozemno more povezano sa Indijskim okeanom.

1913 - Prvi brodovi su prošli kroz Panamski kanal, koji je zvanično otvoren godinu dana kasnije.

1917 - Umro je francuski vajar Ogist Roden, jedan od najvećih umetnika s kraja 19. i početka 20. veka. Njegovo delo objedinilo je romantičarski duh i moderne težnje i presudno uticalo na evropsko vajarstvo ("Mislilac", "Poljubac", "Balzak", "Građani
Kalea", "Vrata pakla", "Večni idol").

1938 - Umro je hrvatski političar Ante Trumbić, koji je uz Franu Supila i Ivana Meštrovića bio glavni zastupnik ujedinjenja Hrvatske sa Srbijom i Crnom Gorom u zajedničku državu. Bio je predsednik Jugoslovenskog odbora od osnivanja 1915. do njegovog raspuštanja u decembru 1918, kada je formirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1947 - Puštena je u saobraćaj železnička prugaŠamac-Sarajevo, duga 242 kilometra, u čijoj su izgradnji učestvovale omladinske brigade iz cele Jugoslavije.

1954 - Egipatski general Gamal Abdel Naser postao je šef države posle pada predsednika Mohameda Nagiba, s kojim je 1952. srušio kralja Faruka I.

1969 - SSSR i SAD su u Helsinkiju otpočeli razgovore oograničenju strateškog naoružanja (SALT).

1971 - Revolucionarna partija na čelu s Vemidom Tanomom Kitikačornom izvršila je vojni udar i preuzela vlast u Tajlandu. Ukinut je parlament, raspuštena vlada i suspendovan ustav.

1974 - Na prvim parlamentarnim izborima u Grčkoj posle više od deset godina i nakon sedmogodišnje vojne diktature ubedljivo je pobedila Nova demokratija Konstantina Karamanlisa.

1976 - Kina je izvela najveću nuklearnu eksploziju u atmosferi.

1988 - Smenjivanje visokih funkcionera u Pokrajinskom komitetu Saveza komunista Kaćuše Jašari i Azema Vlasija izazvalo je masovne demonstracije Albanaca na Kosovu, uključujući i štrajk oko 1.000 rudara u rudniku Stari trg koji je počeo u februaru 1989.

1989 - Demonstracije u Pragu u znak sećanja na dan kada su Nemci 1939. pogubili devet čeških studenata i zatvorili češke univerzitete, pretvorile su se u protestni marš protiv komunističkog režima. Policija je grubo reagovala, mnogi su uhapšeni, a 71 lice je povređeno.

1989 - U jednoj od najvećih rudarskih nesreća u Srbiji, u jami "Morava" Aleksinačkih rudnika uglja poginulo je 90 rudara.

1993 - Sudije iz 11 zemalja položile su zakletvu na inauguralnom zasedanju suda UN za ratne zločine počinjene u Jugoslaviji, prvog takvog suda posle Nirnberškog i Tokijskog koji su bili osnovani nakon Drugog svetskog rata.

1996 - U drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji, koalicija opozicionih partija "Zajedno" je pobedila u najvećem broju velikih gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac. To je bila prva pobeda srpske opozicije od uvođenja višestranačkog političkog sistema 1990. Pokušaj vlasti da falsifikuje izborne rezultate izazvao je tromesečne masovne građanske proteste.

1997 - Pripadnici najveće egipatske militantne organizacije "AlGama al Islamija" ubili su u blizini hramova u Luksoru 58 stranih turista i četvoricu Egipćana.

1998 - Izraelski Kneset (parlament) ratifikovao je većinom glasova "Vaj sporazum", kojim je predviđeno ustupanje dela okupirane teritorije palestinskoj samoupravi.

2001 - Na Kosovu su održani prvi parlamentarni izbori od dolaska međunarodnih snaga u tu pokrajinu u junu 1999. Ubedljivu pobedu odneo je Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove osvojivši 45,6 odsto glasova. Srpska koalicija "Povratak" osvojila je 11,34 odsto glasova. Na izbore je izašlo 63 odsto Albanaca i 56 odsto Srba.

2003 - Srbija je vratila Hrvatskoj matične knjige koje su 1995.odnete iz delova Hrvatske koji su bili pod kontrolom Srba.

2005 - Na svečanosti u Dejtonu bivšem američkom izaslaniku za Balkan Ričardu Holbruku uručena je Dejtonska nagrada za mir, u znak priznanja za postizanje sporazuma kojim je 10 godina ranije okončan rat u Bosni i Hercegovini.

9 - Rođen je rimski car Tit Flavije Vespazijan (Titus Flavius Vespasianus), osnivač dinastije Flavija. Tokom vladavine od 69. do smrti 79. pokorio je Galileju i zauzeo krajeve oko Jerusalima. U Rimu je podigao veličastvene građevine poput Koloseuma, Kapitola i Amfiteatra.

1477 - Engleski štampar Vilijam Keksten (William Caxton) izdao je u Vestminsteru prvu knjigu štampanu u Engleskoj na engleskom jeziku "The Dictes and Sayings of the Philosophers".

1626 - Papa Urban VIII osveštao je baziliku Svetog Petra u Rimu.

1786 - Rođen je nemački kompozitor Karl Marija Fridrih Ernstfon Veber (Carl Maria Friedrich von Weber), tvorac nemačke romantične opere. Posebno je značajna njegova opera "Čarobni strelac" kojom je prekinuo sa tradicijom italijanske opere i uveo romantizam u muzičko-scensku umetnost.

1860 - Rođen je poljski državnik, pijanista i kompozitor, Ignac Jan Paderevski (Ignacy, Paderewski), profesor Konzervatorijuma u Varšavi. Od 1919. do 1921. bio je premijer i šef diplomatije a 1940. predsednik Poljske (opera "Manra", "Poljska fantazija" za klavir i orkestar, jedna simfonija, klavirska dela, solo pesme).

1903 - SAD su s Panamom potpisale ugovor kojim su dobile neograničeno pravo korišćenja Panamskog kanala. Godine 1979. postignut je sporazum da Panama dobije potpuni suverenitet nad kanalom 31. decembra 1999.

1910 - U Meksiku je izbila seljačka revolucija čije su vođe bili Pančo Vila (Pancho Villa) i Emilio Zapata. Tokom revolucije koja je trajala do 1917. poginulo je više od milion ljudi.

1918 - Belgijska armija je ušla u Brisel posle četiri godine nemačke okupacije u Prvom svetskom ratu.

1922 - Umro je francuski pisac Marsel Prust (Marcel Proust). Njegov književni postupak u ciklusu romana "U potrazi za izgubljenim vremenom" (1913), i na planu sadržaja i na planu forme, zaokuplja pažnju književnih kritičara i istoričara tokom čitavog 20. veka. Smatra se da je, uz Kafku i Džojsa, Prustovo delo presudno uticalo na razvoj modernog romana u prošlom veku.

1928 - U filmu "Parobrod Vili" prikazanom u Njujorku prvi put se pojavio Miki Maus (Mickey Mouse), popularni junak crtanih filmova Volta Diznija (Walt Disney).

1936 - Nemačka i Italija su priznale vladu generala Fransiska Franka (Francisco Franco) u Španiji.

1945 - Na prvim izborima u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata,koje je opozicija bojkotovala, pobedio je Otečestveni front predvođen komunistima.

1956 - Umro je srpski glumac Dobrica Milutinović, prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije su 1980. ustanovili nagradu za glumačko životno delo "Dobričin prsten".

1969 - Modul američkog vasionskog broda "Apolo 12" sa astronautima Čarlsom Konradom (Charles Conrad) i Alenom Binom (Alan Bean) spustio se na Mesec. Bio je to drugi svemirski brod koji je dotakao mesečevo tlo.

1978 - U Džonstaunu u Gijani 914 Amerikanaca pripadnika sekte "Hram naroda" izvršilo je kolektivno samoubistvo. Oni su zajedno sa svojim vođom Džimom Džonsom (Jim Jones) popili cijanid izmešan sa voćnim sokom. Članovi sekte koji su odbili da ispiju otrov su ubijeni.

1991 - Nakon 86 dana opsade pripadnici Jugoslovenske narodne armije ušli su u razrušeni Vukovar. U borbama sa hrvatskim snagama poginulo je više hiljada ljudi, među kojima veliki broj civila. Od 45.000 stanovnika, oko 10.000, koliko je ostalo u gradu, izašlo je iz podruma u kojima su proveli gotovo tri meseca.

1991 - Umro je čehoslovački državnik slovačkog porekla Gustav Husak, predsednik Čehoslovačke od 1975. Na čelo Komunističke partije došao je posle vojne intervencije Varšavskog pakta 1968, zamenivši Aleksandera Dubčeka (Alexander Dubcek). Pod pritiskom javnosti 1989. je podneo ostavku.

1993 - Lideri Južne Afrike, crnci i belci, odobrili su ustav kojim je označen kraj politike aparthejda u toj zemlji.

1999 - Na samitu OEBS-a u Istanbulu usvojena je Povelja o evropskoj bezbednosti kojom se sukobi unutar država smatraju legitimnim predmetom brige međunarodne zajednice.

2002 - Umro je američki glumac Džejms Koburn (James Coburn) koji je najzapaženije uloge ostvario u filmovima "Naš čovek Flint" i "Sedam veličanstvenih".

2003 - Haški tribunal obelodanio je optuznicu protiv bivšeg lidera samoproklamovane Republike Srpske Krajine (Hrvatska) Milana Babića za zločine protiv čovečnosti nad hrvatskim civilima 1991-92. godine. Babić je priznao krivicu i 29. juna 2004. osuđen na 13 godina zatvora. On je u pritvoru Haškog tribunala u Sheveningenu 6. februara 2006. godine izvršio samoubistvo.

2003 - U Beogradu je održana poslednja sednica koalicije Demokratske opozicije Srbije, koji je prestao da postoji nakon raspisivanja parlamentarnih izbora za 28. decembar te godine. DOS je došao na vlast u Srbiji posle pobede na izborima 2000. kada je poražen bivši režim koji je oličavao haški optuženik Slobodan Milošević.

2004 - Češki predsednik Vaclav Klaus potpisao je zakon kojim se nakon 140 godina ukida vojni rok, a od januara 2005. uvodi potpuno profesionalna vojska.

2004 - Rusija je formalno ratifikovala Kjoto protokol o globalnom zagrevanju, čime je omogućeno da taj međuanrodni sporazum o zaštiti prirodne sredine stupi na snagu u februaru 2005. godine.

2005 - Dvojica bombaša samoubica aktivirala su bombe unutar šitskih džamija u istočnom iračkom gradu Kanaginu i usmrtila 74 osobe.

 

1600. Rođen je engleski kralj Čarls I Stjuart, čija je autoritarna vladavina (od 1625) izazvala građanski rat između rojalista i parlamentaraca. Nakon pobede vojske Parlamenta pod vođstvom Olivera Kromvela, kralj je osuđen na smrt i 1649. pogubljen.

1711. Rođen je Mihail Vasiljevič Lomonosov, ruski naučnik,pesnik i akademik, enciklopedista svetskog glasa. Autor je prve ruske gramatike i osnivač Moskovskog univerziteta (1755).

1809. U bici kod Okane 30.000 Napoleonovih vojnika porazilo je 50.000 Španaca, posle čega je Francuska osvojila celu Andaluziju izuzev lučkog grada Kadisa.

1828. U 31. godini od tifusa je umro austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od prvih i najznačajnijih predstavnika muzičkog romantizma. Njegov bogati opus (998 dela), nastao u kratkom stvaralačkom rasponu između 1810. i 1828, sadrži gotovo sve muzičke vrste, među kojima su najpoznatije solo pesme ("Lepa mlinarica", "Zimsko putovanje").

1885. U srpsko-bugarskom ratu, srpska vojska je teško poražena u bici kod Slivnice.

1888. Rođen je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka i Graupera, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927, jedan od najboljih šahista u svetu.

1916. Srpske i ruske jedinice su u Prvom svetskom ratu oslobodile Bitolj od Bugara.

1942. Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu izvele snažan kontraudar u Staljingradu i opkolile Šestu i Četvrtu oklopnu nemačku armiju.

1944. Predsedništvo AVNOJ-a je, na svojoj prvoj sednici u Beogradu, donelo odluku da se Josipu Brozu Titu dodeli naziv narodnog heroja, na predlog Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije. Drugi Orden narodnog heroja dodeljen je Josipu Brozu 1972, a 1977. dodeljen mu je i treći herojski znamen.

1946. U Parizu je otvorena prva konferencija UNESCO-a.

1977. Predsednik Egipta Anvar el Sadat doputovao je u mirovnu misiju u Izrael, kao prvi arapski lider koji je posetio tu zemlju. Poseta je izazvala oštre proteste Palestinaca.

1984. U Meksiko Sitiju je u eksploziji gasa i požaru poginulo više od 550 ljudi, a povređeno više od 4.200.

1988. U Beogradu na Ušću održan je najveći miting u nizu takvih skupova koje je tadašnji predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević organizovao tokom godine širom Srbije. Skupu od oko milion ljudi obratio se i Milošević pozivajući ih na odbranu "srpskih nacionalnih interesa", potpaljujući "fitilj" koji će u naredom periodu dovesti zemlju u stanje haosa.

1990. Lideri NATO i Varšavskog pakta potpisali su sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi i o uništavanju dela naoružanja i objavili da je okončan hladni rat između dva vojna bloka.

1994. Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio rezoluciju kojom je odobrena upotreba vazdušnih snaga NATO-a na teritoriji Krajine u Hrvatskoj, u zonama pod zaštitom UN.

1995. Bombaš samoubica uleteo je kamionom s eksplozivom u egipatsku ambasadu u Islamabadu. U eksploziji je poginulo 16, a ranjeno više od 60 ljudi.

1996. Okupljanjem 35.000 ljudi u Nišu su počeli protestizbog falsifikovanja izbornih rezultata drugog kruga lokalnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedila koalicija "Zajedno". Protesti širom Srbije, koji su trajali tri meseca, uz pritisak međunarodne zajednice, prisilili su predsednika Srbije Slobodan Milošević da 11. februara 1997. prizna prvu pobedu opozicije od ukidanja komunizma na prostoru bivše Jugoslavije.

1996. Tokom prvog, istorijskog susreta pape Jovana Pavla II i predsednika Kube Fidela Kastra u Vatikanu, poglavar rimokatoličke crkve je prihvatio poziv da poseti komunističku Kubu.

1998. Svedočenjem nezavisnog tužioca Keneta Stara, koji je optužio predsednika SAD Bila Klintona za krivokletstvo i ometanje pravde, formalno je započet postupak impičmenta protiv šefa države, treći u američkoj istoriji.

2003. Narodni pokret "Otpor" poznat po akcijama protiv bivšeg režima Slobodana Milševića prerastao je u političku partiju. Pristupanjem Demokratskoj stranci 8. septembra 2004. "Otpor" je prestao da postoji.

2003. U vijetnamsku luku Ho Ši Min (bivši Sajgon) je nakon gotovo 30 godina uplovila jedna američka fregata.

2007. Uhapšen je Kije Sampan, jedan od najbližih saradnika ozloglašenog vođe Crvenih Kmera, Pola Pota. Sampan je peta osoba iz najužeg kruga oko Pola Pota kojoj će biti suđeno za zločine tokom strahovlade Crvenih Kmera u periodu od 1975-1979. godine, u kome je stradalo između 1,4 i 1,7 miliona ljudi.

2009. Belgijski premijer Herman van Rompej imenovan je za prvog predsednika Evropske unije

 

1602 - Rođen je nemački fizičar i pronalazač Oto fon Girike, koji je prvi demonstrirao vakuum i prikazao čuveni eksperiment o vazdušnom pritisku ("magdeburške polulopte").

1780 - Velika Britanija je objavila rat Holandiji, nakon što je utvrdila da holandski brodovi snabdevaju američke pobunjenike francuskim i španskim oružjem.

1818 - Južnoamerički revolucionar i državnik Simon Bolivar objavio je nezavisnost Venecuele od Španije.

1847 - Umro je srpski pisac, prevodilac i glumac Joakim Vujić, otac srpskog pozorišta, osnivač i direktor "Knjaževsko-serbskog teatra" u Kragujevcu (1833).

1863 - Rođen je srpski pisac, estetičar i književni kritičar Bogdan Popović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača "Srpskog književnog glasnika". Znatno je uticao na evropeizaciju srpske književnosti uoči Prvog svetskog rata. Objavio je "Antologiju novije srpske lirike" i veći broj studija iz književnosti i umetnosti.

1873 - Dva grada na desnoj i levoj obali Dunava, Budim i Pešta spojeni su u jedan i formirali mađarsku prestonicu Budimpeštu.

1894 - Umro je ruski kompozitor i pijanista Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu, jedan od najvećih pijanista XIX veka. Komponovao je opere ("Demon"), klavirske kompozicije, solo pesme (ciklus "Persijske pesme").

1910 - Umro je ruski pisac i mislilac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od velikana ruske i svetske književnosti. Romanom "Rat i mir" stvorio je tip romana "vremena i prostora" (roman-epopeja). Umetnik analitičar zaokupljen je moralno-etičkim i socijlnim problemima, a kao književni estetičar zalaže se za didaktičku umetnost za narod ("Ana Karenjina", "Sevastopoljske priče", "Narodne priče", "Šta je umetnost").

1914 - Na Vrapčem brdu kod Lazarevca u Prvom svetskom ratu u Kolubarskoj bici poginuo je, kao oficir, Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji.

1917 - U bici kod Kanbreja u Prvom svetskom ratu Britanci su prvi put u borbu uključili veći broj novog oružja - 324 tenka. Tenk je prvi put upotrebljen u bici na Somi 1916.

1923 - Garet A. Morgan je patentirao prvi automatski semafor.

1924 - U Turskoj je ugušena pobuna Kurda, čija je teritorija ugovorom u Lozani posle Prvog svetskog rata, podeljena između nekoliko država.

1925 - Rođena je ruska balerina Maja Pliseckaja, zvezda Boljšoj teatra gotovo pola veka. Sa 11 godina pocela je da igra u baletskom horu, 1943. postala je solista, a potom primabalerina ostvarivši niz glavnih uloga u klasičnom i modernom baletu.

1945 - U Nirnbergu je pred Međunarodnim vojnim sudom počelo suđenje nacističkim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, na kojem je prvi put u istoriji jedan međunarodni forum osudio agresiju kao zločin protiv čovečanstva i kaznio vinovnike. Posle deset meseci, 12 optuženih osuđeno je na smrt, trojica na doživotnu robiju, četvorica na zatvor od 10 do 20 godina, a petorica su oslobođena.

1945 - Saveznička Kontrolna komisija dala je dozvolu zapreseljenje šest miliona Nemaca iz Austrije, Poljske i Mađarske u Zapadnu Nemačku.

1959 - Generalna skupština UN je usvojila Deklaraciju o pravima deteta, kojom su proklamovana jednaka prava za svu decu, bez obzira na rasu, veru, poreklo i pol.

1959 - U Stokholmu su Velika Britanija, Norveška, Švedska, Danska, Austrija, Portugalija i Švajcarska potpisale konvenciju o formiranju EFTA (Evropsko udruženje slobodne trgovine).

1975 - Umro je španski diktator Fransisko Franko, koji je 36 godina diktatorski upravljao Španijom. Dva dana kasnije Huan Karlos postao je kralj Španije.

1980 - U Kini je počelo suđenje "četvoročlanoj bandi", koju je predvodila Đang Ching, udovica predsednika Mao Cedunga. Oni su optuženi za izdaju i zločine tokom Kulturne revolucije 1966-76.

1995 - Na predsedničkim izborima u Poljskoj kandidat levice, bivši komunista Aleksandar Kvašnjevski pobedio je dotadašnjeg šefa države Leha Valensu.

1998 - Sa kosmodroma u Bajkonuru Rusija je lansirala prvi modul Međunarodne svemirske stanice, koji je koštao 60 milijardi dolara.

2001 - Na opštim izborima u Danskoj socijaldemokrate su prvi put posle 80 godina izgubile vlast. Pobedili su liberali Andersa Foga Rasmusena.

2002 - Savet za radiodifuziju Turske predložio je državnom radiju i televiziji da počnu sa emitovanjem emisija na, ranije zabranjenom, kurdskom jeziku, što je korak napred ka članstvu u EU.

2003 - U Beogradu je preminuo poznati fotoreporter i fotograf Radivoje Vican Vicanović (56).

2003 - U eksploziji automobila-bombi u Istanbulu u blizini britanskog konzulata i ispred predstavništva londonske banke HSBC, poginulo je 27 osoba, među kojima je i generalni konzul Velike Britanije Rodžer Šhort, a više od 450 ljudi je povređeno.

2003 - Umro je bivši predsednik Centralnoafričke Republike Dejvid Dacko (73), kojeg je sa vlasti svrgnuo diktator Žan-Bedel Bokasa.

2004 - Predsednik Šri Lanke Čandrika Kumaratunga ukinuo je 28-godišnji moratorijum na smrtnu kaznu, nakon što je ubijen sudija Vrhovnog suda.

2005 - Umro je američki pevač i tekstopisac Kris Vajtli. Svoj prvi album "Living with the law" objavio je 1991. godine.

2006 - Umro je američki reditelj Robert Altman, dobitnik Oskaraza životno delo. Autor je legendarnih filmova "M.A.S.H.", "Nešvil", "Igrač", "Kratki rezovi", "Kanzas Siti"....

2009 - Umrla je švedski sopran i svetski poznata operska zvezda Elizabet Soderstrom.

 

1694 - Rođen je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Mari Arue, poznat kao Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku ("Kandid", "Eseji o običajima i duhu nacije", "Filozofska pisma", "Traktat o metafizici").

1783 - Francuzi Fransoa Pilatr de Rozije i Fransoa Loran izveli su prvi uspešan let balonom napunjenim toplim vazduhom, preletevši iznad Pariza za 25 minuta razdaljinu od osam kilometara.

1806 - U nameri da ekonomski slomi protivnika, Napoleon Bonaparta je objavio Berlinski dekret o blokadi Velike Britanije, koji je uključivao i zabranu pristajanja britanskih brodova u sve evropske luke.

1844 - Umro je ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov. Izdavač humorističkih časopisa i autor satiričnih "pisama", najveću popularnost je stekao basnama, koje je pisao po uzoru na Ezopa inspirišući se i ruskim folklorom.

1869 - Rođen je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović,profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik
jugoslovenske emigrantske vlade u Londonu (1942-43), a posle rata komunističke vlasti su ga u odsustvu osudile na 20 godina zatvora.

1877 - Tomas Edison je objavio pronalazak fonografa.

1916 - Umro je Franc Jozef I, austrijski car od 1848, a od 1867. car i kralj Austro-Ugarske monarhije. Godine 1878. okupirao je, a potom anektirao Bosnu i Hercegovinu. Atentat na njegovog bratanca nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. iskoristio je za obračun sa Srbijom. Smatra se da je taj atentat bio i neposredan povod za početak Prvog svetskog rata. Nasledio ga je Karlo I, poslednji vladar carstva koje se nakon rata raspalo.

1937 - Osnovana je Muzička akademija u Beogradu, koja je 1973. dobila status fakulteta.

1938 - Nemačka je okupirala sudetsku oblast u Čehoslovačkoj i priključila je nemačkom Rajhu.

1963 - Rimokatolički Vatikanski koncil odobrio je upotrebu domicilnog jezika u crkvenim obredima umesto latinskog.

1974 - U eksplozijama koje su u dva paba u engleskom gradu Birmingemu podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije poginula je 21 osoba, a 162 su ranjene.

1977 - U jugoistočnoj Indiji ciklon je usmrtio oko 3.000 ljudi a ogromni talasi su zbrisali čitava sela.

1981 - Umro je srpski pisac i istoričar umetnosti i književnosti Milan Kašanin, pre Drugog svetskog rata direktor Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja kneza Pavla, a posle rata Galerije fresaka ("Dva veka srpskog slikarstva", "Umetnost i umetnici").

1994 - Avijacija NATO je sa 36 bombardera iz baza u Italiji izvršila napad na aerodrom Udbine. Napad je usledio nakon pisma Franje Tuđmana UN u kojem je predsednik Hrvatske optužio krajiške Srbe da sa tog aerodroma vrše napade na Bosnu i Hercegovinu. To je bila najveća vazdušna operacija Severoatlantskog pakta od njegovog osnivanja 1949.

1995 - Argentina je izručila Italiji nacističkog oficira Eriha Pribkea odgovornog za masakr nad 335 civila u Drugom svetskom ratu.

1995 - Nakon tronedeljnih pregovora, u vojnoj bazi Rajt Peterson u američkom gradu Dejton predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević parafirali su mirovni sporazum kojim je okončan rat u Bosni.

2000 - Napadom na policijsku stanicu u selu Končulj, u kojem supoginula četiri pripadnika srpskih snaga bezbednosti, obnovljeni su sukobi naoružanih Albanaca i srpskih snaga u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije.

2002 - Međunarodni tužilac na Kosovu Antoni Rič podigao je optužnicu protiv nekadašnjeg komandanta OVK Rustema Mustafe, zvanog Remi i još trojice bivših pripadnika OVK za ratne zločine na Kosovu od avgusta 1998. do sredine juna 1999.

2004 - U Ukrajini je održan drugi krug predsedničkih izbora, posle kojih su, zbog izborne krađe, na ulicama Kijeva izbili protesti više hiljada pristalica kandidata opozicije Viktora Juščenka. Višednevna kriza u zemlji okončana je, 3. decembra, kada je Ustavni sud doneo odluku da se drugi izborni krug poništi i zakažu novi izbori za 26.decembar, na kojima je Juščenko izabran za predsednika Ukrajine.

2006 - U Beogradu je umrla kompozitorka, pijanistkinja i pesnikinja Ksenija Zečević.

 

1497. Tražeći morski put u Indiju, Portugalac Vasko da Gama postao je prvi moreplovac koji je oplovio Rt Dobre Nade, na krajnjem jugu Afrike.

1699. Danska, Rusija, Saska i Poljska, nakon pobede nad švedskom vojskom, potpisale su sporazum o podeli Kraljevine Švedske.

1819. Rođena je engleska književnica Meri En Evans, poznata kao Džordž Eliot, jedan od utemeljivača engleskog psihološko-socijalnog romana ("Sajlas Marner", "Mlin na Flosi").

1842. Na planini Sent Helen u američkoj državi Vašington izbila je erupcija. To je bila prva vulkanska erupcija u Americi čiji je datum izbijanja zabeležen.

1868. Održana je prva pozorišna predstava u Beogradu u zgradi na Varoš-kapiji, komad "Đurađ Branković" Karla Obernjika.

1869. U Parizu je rođen Andre Žid, jedna od najkontroverznijih i najuticajnijih ličnosti francuske književnosti 20. veka. Romanopisac, esejist, kritičar, dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1947. ("Kovači lažnog novca", "Podrumi Vatikana", "Pastoralna simfonija").

1913. Rođen je Edvard Bendžamin Britn, jedan od najznačajnijih engleskih kompozitora 20. veka. Sa operskim pevačem Piterom Pirsom osnovao je 1948. Aldeburški muzički festival ("Piter Grajms", "Otmica Lukrecije", "Ratni rekvijem", "Prolećna simfonija").

1916. Umro je američki pisac Džek London, jedan od najčitanijih autora u prvoj polovini 20. veka ("Zov divljine", "Beli očnjak", "Mesečeva dolina", "Ljudi s dna") .

1943. U Libanu je proglašena nezavisnost, čime je ukinut mandat koji je nad ovom državom imala Francuska od 1. jula 1920. Arapske zemlje, Velika Britanija i SAD odmah su priznali nezavisnost Libana, a francuske trupe su sporazumno napustile zemlju 1946.

1954. Umro je ruski pravnik i diplomata Andrej Višinski, državni tužilac (od 1935) u vreme velikih čistki koje je u drugoj polovini tridesetih godina 20. veka sproveo sovjetski lider Staljin. Bio je šef sovjetske diplomatije 1949, a potom stalni predstavnik SSSR-a u UN.

1963. U Dalasu, u Teksasu, ubijen je predsednik SAD Džon Ficdžerald Kenedi. Za izvršenje atentata osumnjičen je Li Harvi Osvald, kojeg je dva dana kasnije u policijskoj stanici ubio Džek Rubi.

1963. Umro je engleski književnik Oldos Haksli, jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka, kosmopolita i aktivista pacifističkog pokreta (Peace Pledge Movement, 1935). Njegovi "romani ideja" zasnovani su na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela ("Kontrapunkt života", "Vrli novi svet", "Slepi u Gazi").

1972. Predsednik SAD Ričard Nikson ukinuo je, nakon 22 godine, zabranu putovanja američkih brodova i aviona u Kinu.

1974. Generalna skupština UN dala je status posmatrača Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji.

1975. Huan Karlos je postao kralj Španije, dva dana nakon smrti diktatora Fransiska Franka. Poslednji španski monarh bio je Alfonso XIII, koji je 1931. pobegao iz zemlje.

1977. Anglo-francuski putnički avion "Konkord" počeo je redovni saobraćaj između Evrope i Amerike. Redovni letovi uspostavljeni su nakon dve godine pravnih rasprava zbog jačine buke koju taj avion proizvodi.

1980. Umrla je holivudska zvezda i seks simbol tridesetih godina 20. veka Me Vest.

1989. U Bejrutu je ubijen predsednik Libana Rene Muavad dok je prolazio kroz grad u svečanoj povorci povodom Dana nezavisnosti. U bombaškom napadu poginulo je još 16 ljudi.

1990. Prva žena premijer u istoriji Velike Britanije, Margaret Tačer, zbog neslaganja u njenoj Konzervativnoj stranci podnela je ostavku posle 11,5 godina provedenih na mestu premijera.

1992. Pomorsko-vazduhoplovne snage NATO-a i Zapadnoevropske unije započele su kontrolu brodova u međunarodnim vodama Jadranskog mora u cilju onemogućavanja snabdevanja SR Jugoslavije naftom i drugim strateškim materijalima.

1995. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan bosanski rat, Savet bezbednosti UN suspendovao je ekonomske sankcije SR Jugoslaviji i počeo skidanje embarga na oružje državama nastalim od bivše Jugoslavije. SR Jugoslavija je bila pod ekonomskom blokadom 1.253 dana (od 31. maja 1992).

2000. Emil Zatopek, legendarni češki trkač i jedini atletičar koji je osvojio tri zlatne medalje u trkama na duge staze na jednoj olimpijadi, umro je u Pragu u 78. godini. Prvo olimpijsko zlato osvojio je u Londonu 1948, a tri olimpijske zlatne medalje u Helsinkiju 1952. Zatopek je 1. decembra proglašen za češkog sportistu stoleća.

2002. Nigerija je odlučila da se takmičenje za Mis sveta održi u nekoj drugoj državi, zbog muslimansko-hrišćanskog sukoba u kojima je poginulo najmanje 215 ljudi.

2005. Predsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angela Merkel, prva žena na mestu kancelara Nemačke, zvanično je stupila na dužnost.

2006. Aleksandar Litvinjenko, bivši agent KGB i oštar kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina, umro je u Londonu od posledica trovanja radioaktivnom supstancom.

2007. Umro je francuski koreograf Moris Bežar, jedan od osnivača medernog plesa. Među njegovim koreografijama su "Bolero", Betovenova "Deveta simfonija", "Romeo i Julija", "Malro".

 

1221. Rođen je Alfonso X Učeni, kralj Kastilje i Leona (1252-82), utemeljivač zakonodavstva, pokrovitelj nauke i književnosti, pobornik verske tolerancije. Pokrenuo je pisanje španske istorije i astroloških dela, a njegovom zaslugom prevedeni su Biblija, Talmud i Kuran.

1531. Mirom u Kapelu završen je drugi građanski rat u Švajcarskoj i rimokatoličke oblasti su priznate kao deo Švajcarske Konfederacije.

1831. Dvodnevni štrajk lionskih tkača prerastao je u organizovani ustanak lionskih radnika. Ustanici su zauzeli ključne punktove u Lionu i uspostavili privremenu vladu. Njihovi zahtevi za povećanje nadnica nisu prihvaćeni, a vojska je početkom decembra ugušila ustanak.

1855. U Senti je rođen Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze i jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma ("Iz knjiga starostavnih", "Ivkova slama", "Zona Zamfirova", "Pop Ćira i pop Spira"). Bio je član Srpske kraljevske akademije.

1883. Rođen je meksički slikar Hose Klemente Orosko, osnivač novog meksičkog likovnog izraza koji je prekinuo s evropskom tradicijom i našao inspiraciju u autohtonoj umetnosti predkonkvistadorskog doba. Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku.

1889. U Pale rojal salonu u San Francisku postavljen je prvi džuboks.

1891. Deodoroda Fonseka, vođa prevrata 1889. kojim je oboreno brazilsko carstvo i prvi predsednik Brazila, zbog sukoba sa Kongresom prisiljen je da napusti položaj.

1932. Spajanjem dva kraljevstva - Nejd i Hejaz, formirana je Kraljevina Saudijska Arabija sa kraljem Abdul Azir ibn Saudom.

1933. Rođen je poljski kompozitor Kžištof Penderecki, najmarkantnija ličnost poljske avangardne muzike u drugoj polovini 20. veka ("Emanacije", "Tužbalica za žrtve Hirošime", "Muka po Luki", opere - "Đavo iz Ludena", "Kralj Ibi").

1961. Dominikanska Republika je promenila naziv glavnog grada Siudad Truhiljo u Santo Domingo.

1971. Kina je postala stalna članica Saveta bezbednosti UN.

1976. Umro je francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije (1924-27), Španskog građanskog rata, jedan od lidera Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije, De Golov ministar kulture od 1059. do 1969. ("Kraljevski put", "Ljudska sudbina", "Iskušenje Zapada", "Antimemoari").

1980. Od zemljotresa koji je pogodio grad Eboli u južnoj Italiji poginulo je 2.735 ljudi, a povređeno je više od 7.500.

1983. SSSR je napustio razgovore o ograničenju naoružanja u Ženevi u znak protesta zbog razmeštanja američkih krstarećih raketa u Evropi.

1989. Oko 300.000 ljudi okupilo se na centralnom trgu Vaclavske namesti u Pragu, zahtevajući demokratske reforme u Čehoslovčkoj.

1995. Umro je francuski filmski režiser Luj Mal, jedan od najznačajnijih predstavnika francuskog "novog talasa" ("Ljubavnici", "Lift za gubilište", "Zaza u Metrou", "Privatan život").

1996. Oteti etiopski avion "Boing 767", sa 163 putnika i 12 članova posade, pao je u more blizu Komorskih ostrva pošto je ostao bez goriva. U nesreći je poginulo 125 ljudi.

1999. Predsednik SAD Bil Klinton stigao je na Kosovo gde je posetio američku vojnu bazu "Bondstil" kod Uroševca i razgovarao sa predstavnicima Srba i kosovskih Albanaca. Američki predsednik je zatražio od Albanaca da "oproste Srbima" i poručio im da je "vreme za borbu prošlo".

2001. U sukobima Izraelaca i Palestinaca na Zapadnoj obali poginuo je vođa vojnog krila Hamasa Mahmud Abu Hanod.

2001. Tribunal u Hagu podigao je treću i najtežu optužnicu protiv bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića za genocid u Bosni i Hercegovini. Milošević je ranije optužen za zločine na Kosovu i Hrvatskoj.

2002. Novi premijer Pakistana Mir Zafarula Kan Džamali položio je zakletvu, čime je formalno označen povratak civilne vlasti posle trogodišnje vojne diktature.

2003. Pod pritiskom demonstranata i opozicije dugogodišnji predsednik Gruzije Eduard Ševardnadze podneo je ostavku zbog falsifikovanja izbornih rezultata. Za novog predsednika izabran je lider gruzijskog "Nacionalnog pokreta" Mihail Sakašvili.

2005. Pobedom na prvim posleratnim izborima u Liberiji bivša ministarka finansija Elen Džonson-Sirlif postala je prva žena ikada izabrana za predsednicu jedne afričke zemlje.

2009. Umro je Jang Hsiani renomirani knjiženi prevodilac kineske literature. Zajedno sa suprugom, Britankom Gledis Tejlor, preveo je kineske klasike, poput jednog od najčuvenijih romana iz 18. veka "San u crvenom paviljonu". Njih dvoje su preveli i veliki broj stranih klasika na kineski jezik.

 

1572. Umro je škotski protestantski reformator Džon Noks, sledbenik Kalvina, osnivač Škotske prezbiterijanske crkve i autor "Istorije Reformacije u Škotskoj".

1632. Rođen je holandski filozof jevrejskog porekla Baruh de Spinoza, jedan od najznačajnijih i najdoslednijih predstavnika racionalističke i monističke filozofije. Njegova misao, izneta u kapitalnom delu "Etika", izvršila je veoma značajan uticaj na evropsku filozofiju. Kritički odnos prema Bibliji i Talmudu izazvali su gnev u teološkim krugovima, a jevrejska zajednica ga je anatemisala i isključila iz svojih redova.

1642. Holandski moreplovac Abel Janson Tasman otkrio je južno od Australije ostrvo i nazvao ga Van Dimenova Zemlja, koje je kasnije njemu u čast nazvano Tasmanija.

1729. Rođen je ruski general Aleksandar Vasiljevič Suvorov,jedan od najvećih vojskovođa 18. veka. Uspešno se borio protiv Turaka (1787-91), pod njegovom komandom austrijsko-ruske trupe potisnule su Francuze iz severne Italije 1799, kada se proslavio i prelaskom preko Alpa na povratku u Rusiju. Ugušio je ustanak Pugačova u Rusiji 1774. i ustanak u Poljskoj 1794. U ŠSR-u je 1942. uveden orden Suvorov za visoke vojničke zasluge.

1848. Umro je britanski državnik lord Melburn, premijer i poverenik kraljice Viktorije po kojem je australijski grad Melburn dobio naziv.

1859. Objavljena je knjiga engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina "Poreklo vrsta". Njegova revolucionarna teorija evolucije izazvala je velike kontroverze u naučnim krugovima, a crkveni su izrazili bojazan da će knjiga podriti religijska verovanja o postanku sveta.

1864. Rođen je francuski slikar i grafičar Anri Tuluz Lotrek, majstor litografije, slikar boemskog Monmartra, atmosfere i likova noćnog života Pariza s kraja 19. veka.

1883. Rođen je srpski pisac Jovan Jovanović Zmaj, jedna od najmarkantnijih ličnosti srpskog društva u drugoj polovini 19. veka. Borac za nacionalno i političko oslobođenje, član Srpske kraljevske akademije i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (1890-98), urednik nekoliko časopisa, napoznatiji je kao dečiji pesnik i autor elegičnih ličnih ispovesti ("Đulići", "Đulići uveoci").

1916. Umro je britanski konstruktor oružja američkog porekla Hajrem Stivens Maksim, izumitelj mitraljeza (1884) koji je po njemu nazvan "maksim".

1929. Umro je francuski državnik Žorž Benžamin Klemanso, premijer od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920, kada se povukao iz političkog života. Zbog žustrine kojom je delovao u parlamentu kao opozicija dobo je nadimak "Tigar". U vreme Drajfusove afere objavio je 1898. u svom listu "L' Oror" znamenito Zolino pismo predsedniku Republike "Optužujem". Jedan je od tvoraca Antante i predsedavajući mirovne konferencije u Versaju 1919.

1941. Počela je nemačka ofanziva na grad Užice u Drugom svetskom ratu. Odstupnicu glavnog dela partizanskih snaga činio je Radnički bataljon. Nemci su zauzeli grad krajem novembra, a tokom borbi na Kadinjači, 14 kilometara zapadno od Užica, poginulo je 180 branilaca grada.

1957. U Meksiko Sitiju umro je čuveni meksički slikar i komunistički aktivista Dijego Rivera. Proslavio se monumentalnim muralima u javnim ustanovama u Meksiku (124 freske u palati Ministarstva prosvete) i u SAD.

1963. Dva dana posle atentata u Dalasu na predsednika SAD Džona Kenedija, Džek Rubi je u policijskoj stanici ubio iz revolvera Lija Harvija Osvalda, koji je bio osumnjičen za atentat.

1974. Predsednik SAD Džerald Ford i sovjetski lider Leonid Brežnjev postigli su u Vladivostoku privremeni sporazum o ograničenju ofanzivnog strateškog nuklearnog oružja.

1976. U zemljotresu koji je razorio grad Muradije i stotine sela na istoku Turske poginulo je oko 5.300 ljudi, a 50.000 je ostalo bez domova.

1989. Pod pritiskom masovnih demonstracija u Pragu, kompletnorukovodstvo Komunističke partije Čehoslovačke podnelo je ostavke, uključujući i generalnog sekretara Miloša Jakeša. Na mesto generalnog sekretara partije došao je Karol Urbanek.

1992. Na jugu Kine srušio se putnički avion "Boing 737". U najtežoj nesreći u istoriji kineskog vazduhoplovstva, poginula je 141 osoba - svi putnici i članovi posade.

1995. Irci su na referendumu tesnom većinom (50,28 odsto)izglasali legalizaciju razvoda braka.

1998. Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević smenio jenačelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnika Momčila Perišića.
1998. General Emil Lahud, prvi predsednik Libana posle okončanja 15-godišnjeg građanskog rata u toj bliskoistočnoj zemlji, preuzeo je dužnost šefa države.

2000. Oko 900.000 ljudi protestovalo je na ulicama Barselone zbog terorističkih akcija baskijske separatističke organizacije ETA. Na čelu protestne kolone bili su španski premijer Hose Maria Aznar i drugi visoki državni i politički zvaničnici.

2000. Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica doputovao je u Zagreb na Samit na vrhu država jugoistočne Evrope i EU. To je prva poseta srpskog zvaničnika Hrvatskoj od raspada bivše Jugoslavije.

2003. Vrhovni sud u Glazgovu (Škotska) osudio je na 27 godina zatvora libijskog obaveštajca Abdela Baseta Ali al-Megrahija, koji je 2001. proglašen krivim za učešće u rušenju Pan Am-ovog aviona na letu broj 103 iznad jezera Lokerbi u Škotskoj 1998. godine.

2004. Predsednik Francuske Žak Širak doputovao je u prvu zvaničnu posetu Libiji od kada je ta država 1951. stekla nezavisnost.

2005. Umro je Pat Morita, japansko-američki glumac, poznat po svojoj ulozi u filmu "Karate kid".

2006. Umrla je američka glumica, pozorišna i filmska scenaristkinja Beti Komden legenda Brodveja koja je napisala brojne hit pozorišne i filmske mjuzikle ("Pevanje na kiši).

1520 - Portugalski moreplovac Fernando Magelan uplovio je u Pacifik, prošavši iz Atlatskog okeana kroz moreuz koji sada nosi njegovo ime.

1632 - Rođen je francuski kompozitor italijanskog porekla Žan Batist Lili Baptiste ,tvorac klasične francuske opere, s baletom, horovima, arijama i scenskim efektima. S Molijerom je stvorio novu dramsko-muzičku vrstu - comedie ballet. Bio je glavna ličnost muzičkog života na dvoru Luja XIV i celog Pariza. Pripisuje mu se prva upotreba palice za dirigovanje.

1757 - Rođen je engleski slikar, bakrorezac i pisac Vilijam Blejk, pesnik intuicije i mašte. Književnu slavu stekao je zbirkama pesama "Pesme iskustva" i "Pesme nevinosti", a kao slikar poznat je po 21 ilustraciji za "Knjigu o Jovu" i ilustracijama Čoserovih "Kanterberijskih priča". Njegova poezija postala je poznata i cenjena tek krajem XIX veka i znatno je uticala na brojne pesnike, posebno nadrealiste.

1820 - Rođen je nemački filozof Fridrih Engels, jedan od osnivača naučnog socijalizma i najbliži saradnik Karla Marksa. Osnovne postavke materijalističkog poimanja sveta izložio je u delu "Anti-Diring", a u saradnji s Marksom napisao je "Nemačku ideologiju" i "Manifest komunističke partije".

1821 - Panama je proglasila nezavisnost od Španije i pridružila se Kolumbiji.

1829 - Rođen je ruski klavirski virtuoz i kompozitor Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu. Pripadao je tzv. kosmopolitskom pravcu, nasuprot "Velikoj petorici". Komponovao je opere, klavirske kompozicije, solo pesme.

1830 - U Beogradu na Tašmajdanu u prisustvu kneza Miloša i beogradskog paše svečano je pročitan hatišerif turskog sultana Mahmuda II o autonomiji Srbije. Turci su nakon toga prodali svoja imanja Srbima i napustili Beograd.

1858 - Na zahtev opozicionih vodja obrenovićevaca i liberala u kneževini Srbiji je sazvana skupština, prva u parlamentarnoj istoriji Srbije koja je sazvana na osnovu posebno usvojenog zakona. Ranije skupštine zasnivale su se na običajnom pravu. Svetoandrejska skupština čije je zasedanje počelo 30. decembra izvršila je smenu dinastija u Srbiji - zbačen je Aleksandar Karađorđević, a na srpski presto je vraćen Miloš Obrenović.

1878 - Umro je Đura Jakšić, najveći liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih slikara 19. veka. Pored poezije, koja je najvrednija u njegovom književnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme ("Na Liparu", "Ponoć", "Padajte braćo", "Otadžbina", "Seoba Srbalja" "Stanoje Glavaš").

1905 - Irski političar Artur Grifit osnovao je u Dablinu partiju Šin fejn, koja je okupila pobornike irske nezavisnosti od Velike Britanije.

1907 - Rođen je Alberto Moravija, jedan od najistaknutijih i najplodnijih italijanskih književnika 20. veka. Autor "Chocare", "Rimljanke", "Rimskih priča", slavu je stekao već prvim romanom "Ravnodušni ljudi" (1929).

1912 - Nakon 400 godina turske vladavine Albanija je proglasila nezavisnost, koja je priznata na konferenciji ambasadora velikih sila u Londonu 20. decembra i Londonskim ugovorom o miru 30. maja 1913. U mestu Valona formirana je prva privremena vlada.

1919 - Nensi Estor je kao prva žena izabrana u britanski parlament.

1920 - U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca održani su prvi izbori za Ustavotvornu skupštinu. Najviše glasova dobili su demokrate osvojivši 92 od 419 mandata i radikali sa 91 mandatom, a iznenađenje su priredili komunisti sa 50 poslaničkih mesta. Žene, vojnici i oficiri, kao i pripadnici nacionalnih manjina, nisu imali pravo glasa.

1943 - U Teheranu je počela konferencija predsednika SAD Ruzvelta, britanskog premijera Čerčila i sovjetskog lidera Staljina na kojoj je razmatrano dalje vodjenje rata s Nemačkom i posleratno uređenje Evrope.

1945 - Umro je američki teniser i političar Dvajt Dejvis, koji je 1900. osnovao tenisko takmičenje nacija "Dejvis kup". Bio je i američki ministar rata od 1925. do 1929. i generalni guverner SAD na Filipinima od 1929. do 1932.

1950 - U Beogradu je osnovan Muzej pozorišne umetnosti Srbije.

1971 - Pripadnici palestinske terorističke organizacije "Crni septembar" ubili su jordanskog premijera Vasfi Tela u Kairu, gde je doputovao radi učešća na Arapskoj konferenciji.

1975 - Fretilin (Revolucionarni front za nezavisnost Istočnog Timora) proglasio je nezavisnost od Indonezije i osnivanje Demokratske republike Istočni Timor.

1979 - Novozelanđanski avion "DC-10" je udario u planinu Erebus na Antarktiku. Poginulo je svih 257 putnika i članova posade.
1994 - Norvežani su na referendumu odbili da se priključe Evropskoj uniji.

1996 - General Ratko Mladić, protiv koga je Međunarodni sud za ratne zločine podigao optužnicu 25. jula 1995, formalno je smenjen s mesta komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. Mladić je na tom mestu bio od 12. maja 1992.

2000 - Holandski parlament je odobrio zakon kojim se dopušta eutanazija i samoubistvo uz pomoć lekara. Time je Holandija postala prva zemlja koja je legalizovala takvu praksu.

2001 - Stotine zarobljenih boraca al Kaide umrlo je u Avganistanu nakon što je Severna alijansa na kraju krvave pobune, preuzela kontrolu nad tvrđavom blizu Mazara-i-Šarifa.

2010 - Listovi Njujork tajms, Gardijan, Mond, Špigel i el Pais objavili su na svojim internet sajtovima hiljade poverljivih dokumenata američkih tajnih službi, pisanih izrazito "nediplomatskim jezikom" iz kojih se vide stavovi Vašingtona o brojnim svetskim liderima, što je izazvalo oštru reakciju Bele kuće i Pentagona i burne reakcije širom sveta. Tekstovi su preneti sa Internet sajta Vikiliks čiji je osnivač australijski državljanin Džulijan Asanž.

 

1504 - Umrla je Isabela I Katolička (Isabel la Catolica) kraljica Kastilje od 1474. Njenom udajom za Fernanda II Aragonskog ujedinjene su Kastilja i Aragon (1479) i stvoreni temelji jedinstvene španske države i budućeg kolonijalnog carstva. Tokom njihove vladavine uspostavljen je sud inkvizicije (1480), proterani su Jevreji, a zauzimanjem Granade 1492. definitivno je slomljena vlast Mavara. Iste godine opremili su ekspediciju Kristofera Kolumba (Cristoforo Colombo) koja je otkrila Ameriku, a 1503. su od Francuske preoteli Napuljsku kraljevinu.

1703 - U dvodnevnoj "Velikoj oluji" u južnoj Engleskoj poginulo je najmanje 8.000 ljudi.

1744 - Umro je italijanski graditelj violina Đuzepe Gvarneri (Guiseppe Guarneri), uz Antonija Stradivarija (Antonio) najveći majstor izrade klasičnih violina.

1880 - Velike sile su prisilile Tursku da Crnoj Gori preda Ulcinj, koji su Crnogorci zauzeli u ratu od 1876. do 1878.

1855 - Umro je poljski pisac Adam Mickijevič (Mickiewicz) najistaknutiji poljski romantičar. Njegov idilični ep "Pan Tadeuš", u kojem je dao viziju stare Poljske koja nestaje, smatra se najvećim delom poljskog romantizma.

1914 - U Prvom svetskom ratu eksplodirao je britanski ratni brod "Bulvork", dok je u njega ukrcavana municija. Od 750 članova posade preživelo je samo njih 12.

1922 - Otvorena je grobnica faraona Tutankamona, koju je u Dolini kraljeva kod Luksora otkrio engleski arheolog Hauard Karter (Howard Carter). Karter i lord Karnavon (Carnarvon) bili su prvi ljudi koji su ušli u grobnicu posle više od 3000 godina kada je u nju položen faraon.

1940 - Nemci su u okupiranoj Varšavi u Drugom svetskom ratu počeli da ograđuju deo grada od kojeg su napravili geto za oko pola miliona poljskih Jevreja.

1942 - U Bihaću je u Drugom svetskom ratu osnovan oAntifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije, a 54 delegata su izabrala Izvršni odbor AVNOJ-a sa dr Ivanom Ribarom na čelu.

1949 - U Indiji je prihvaćen ustav kojim je Indijska Unija postala republika u okviru britanskog Komonvelta. Ustav je stupio na snagu u januaru 1950.

1965 - Francuska je lansirala prvi veštački satelit.

1967 - Narodni oslobodilački front proglasio je u Adenu Narodnu Republiku Jemen (Južni Jemen), nakon 128 godina britanske kolonijalne vladavine.

1968 - Umro je nemački pisac Arnold Zvajg (Zweig), autor romana "Slučaj narednika Griše", koji mnogi kritičari smatraju najboljom nemačkom knjigom o Prvom svetskom ratu.

1978 - Iranski verski lideri i političari, u nastojanju da obore šaha Rezu Pahlavija, proglasili su generalni štrajk koji je paralizovao život u Iranu.

1979 - Međunarodni olimpijski komitet glasao je da se, posle 21 godine odsustva, Kini obnovi članstvo u toj organizaciji.

1986 - Od iranske rakete koja je pala u irački glavni grad Bagdad poginulo je 48 čivila.

1987 - Tajfun je na Filipinima razorio oko 14.000 kuća, poginulo je 270 ljudi.

1990 - Savet bezbednosti UN je odobrio mirovni plan za Kambodžu.

1993 - Prvi generalni štrajk u Belgiji posle gotovo pola veka paralizovao je privredu i saobraćaj i primorao vladu na pregovore sa sindikatima.

1998 - U zajedničkoj deklaraciji tokom posete kineskog predsednika Đanga Cemina (Jiang Zemin), Japan je izrazio duboko kajanje zbog akcija koje je preduzeo u Kini u Drugom svetskom ratu.

2000 - Bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević je na vanrednom kongresu Socijalističke partije Srbije ponovo izabran za predsednika partije. Milošević je u junu naredne godine izručen Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.

2001 - Nepalski kralj Gjanendra (Gyanendra) objavio je vanredno stanje u zemlji nakon trodnevnih nemira, tokom kojih je ubijeno najmanje sto ljudi, a koje su izazvali pripadnici maoističkog gerilskog pokreta u pokušaju da svrgnu monarhiju sa vlasti.