1189 - Dubrovnik je sklopio ugovor sa bosanskim banom Kulinom kojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. Ugovor je jedan od najstarijih sačuvanih dokumenata u regionu.

1521 - Turci su pod komandom sultana Sulejmana II Veličanstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd je postao pogranična tvrđava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.

1526 - U bici kod Mohača turska vojska pod komandom Sulejmana II Veličanstvenog obedila je trupe mađarskog kralja Ludvika II, koji se prilikom povlačenja utopio u reci. Ugarska država se raspala na tri dela: jedan je potpao pod Turke, drugim je zavladao ugarski vladar Ivan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga, koji su nakon Zapoljine smrti 1540. preuzeli ugarski presto.

1619 - Rođen je francuski državnik Žan Batist Kolber, ministar finansija kralja Luja XIV od 1661, koji je merkantilističkom politikom učinio Francusku evropskom privrednom silom.

1632 - Rođen je engleski filozof Džon Lok jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije, čije je delo presudno uticalo na razvoj evropske filozofske i društveno-političke misli ( "Ogled o ljudskom razumu", "Pisma o toleranciji", "Dve rasprave o vladi", "Vaspitanje").

1756 - Napadom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih II je otpočeo Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Završen je 10. februara 1763. mirom u Parizu.

1820 - U Oportu u Portugaliji je počela građanska revolucija koja je prisilila kralja Žoaoa VI da 1821. donese liberalni ustav, kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.

1825 - Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod caremPedrom I.

1842 - Završen je prvi Opijumski rat između Kine i Velike Britanije sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hong Kong da prepusti Britancima.

1871 - Rođen je francuski državnik Alber Lebren, predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je prisiljen da vlast preda marionetskoj vladi maršala Anrija Filipa Petena.

1885 - Nemački inženjer Gotlib Dajmler patentirao je prvi motocikl.

1915 - Rođena je švedska glumica Ingrid Bergman, koja je svetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Dobitnik je tri Oskara za filmove - "Plinsko svetlo", "Anastasija" i "Kazablanka".

1943 - U pobuni protiv nemačke okupacije Danska je u Drugom svetskom ratu potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.

1944 - Na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije kralj Petar II Karađorđević posebnim ukazom oduzeo je komandu generalu Draži Mihajloviću i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraljeva odluka objavljena je preko radija 12. septembra.

1945 - Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala počele su u Drugom svetskom ratu iskrcavanje na tlo poraženog Japana.

1949 - ŠSR je u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe.Vest o tome objavile su 22. septembra SAD, Velika Britanija i Kanada.

1960 - Jordanski premijer Haza el Madžali poginuo je ueksploziji podmetnute bombe sa još 10 ljudi, za šta su optuženi teroristi iz Sirije.

1965 - Američki vasionski brod "Džemini V", sa astronautima Gordonom Kuperom i Čarlsom Konradom spustili su se u Atlantik nakon rekordnih osam dana provedenih u žemljinoj orbiti.

1975 - Umro je irski državnik Emon de Valera, učesnik irskog ustanka 1916, jedan od lidera Šin Fejna. Kao premijer (1937-48) rešio je sporazumno mnoga sporna ekonomska, politička i vojna pitanja. Predsednik Republike Irske bio je od 1959. do 1973.

1978 - Predsednik CK kineske Komunističke partije Hua Kuo-Feng posetio je Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. To je označilo prekid izolacije Kine iz međunarodnih aktivnosti, koja je počela odlukom o "kulturnoj revoluciji" u toj zemlji u avgustu 1966.

1991 - Sovjetski parlament je suspendovao Komunističku partiju i zamrzao njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara (19-22. avgusta).

1995 - Pod snažnim međunarodnim pritiskom, rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije koja će učestvovati u mirovnom procesu u Bosni, a predsednik Srbije Slobodan Milošević ovlašćen je da pregovara u ime cele delegacije.

1996 - Ruski avion "Tupoljev 154", koji je prevozio rudare naudaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli su svi putnici i članovi posade (141).

1997 - Ubistvo 300 ljudi u jednom alžirskom selu jedno je od najgorih krvoprolića koje su izvršili islamisti u toj zemlji.

1999 - Stanovnici Istočnog Timora su, uprkos strahu od nasilja,izašli na istorijski referendum, na kojem se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije.

2001 - Vrhovni sud SAD osudio je trojicu direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin (Kalifornija) za ilegalnu prodaju opreme Indiji, koju bi ona mogla upotrebiti za pravljenje nuklearnog oružja.

2003 - U eksploziji automobila bombe ispred džamije Imam Ali uiračkom gradu Nadžafu poginulo je najmanje 80 osoba, među kojima i lider muslimanskih šiita, ajatolah Mohamed Bakir al-Hakim.

2003 - U Francuskoj je u prve dve nedelje avgusta, tokom talasa velikih vrućina umrlo 11.435 osoba. Od velikih vrućina koje su zahvatile Evropu tog meseca umrlo je blizu 20.000 ljudi.

2005 - U naletu uragana Katrina koji je pogodio južne države SAD najviše je stradao grad Nju Orleans, u kome je život izgubilo 1.330 osoba

 

30. p.n.e. Umrla egipatska kraljica Kleopatra. Prema predanju, Kleopatra je izvršila samoubistvo pustivši da je ugrize zmija otrovnica. Njenom smrću ugasila se dinastija Ptolomeja, a Egipat je postao rimska provincija.

1483. Umro francuski kralj Luj XI, koji je tokom vladavine od 1461. uspeo da pobedi Ligu feudalaca i da ojača centralnu kraljevski vlast. Nasledio ga je sin Šarl VIII.

1645. Holanđani i američki Indijanci sklopili su primirje u Nju Amsterdamu (Njujork).

1748. Rođen je Žak Luj David, najznačajniji predstavnik klasicizma u francuskom slikarstvu, dvorski slikar Napoleona Bonaparte. Izvršio je veliki uticaj na likovnu umetnost, ali su njegovi sledbenici uglavnom završili u šablonu akademizma ("Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", Ubijeni Mara", "Gospodja Rekamje").

1757. Ruska armija u Sedmogodišnjem ratu, pod komandom maršala Stepana Fjodoroviča Apraksina, porazila pruske trupe u bici kod Gros Jegersdorfa.

1797. Rođena engleska knjizevnica Meri Šeli autorka romana "Frankeštajn", supruga pesnika Persi Biš Šelija.

1871. Rođen britanski fizičar Ernest Raterford dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908. Otkrio je alfa i beta zrake u radijumu, a bombardujući azot alfa česticama izveo je prvu transmutaciju jednog elementa u drugi (1919).

1881. Francuski inženjer Kleman Ader patentirao u Nemačkoj prvi stereofonski zvučni sistem.

1914. U bici kod Tanenberga u Prvom svetskom ratu nemačka Osma armija pod komandom generala Paula fon Hindenburga potukla je Drugu rusku armiju generala Aleksandra Samsonova, koja je izgubila oko 30.000 ljudi. General Samsonov je izvršio samoubistvo.

1918. Prilikom posete fabrici "Miheljson" u atentatu ranjen Vladimir Ilić Lenjin. U lidera sovjetske Rusije pucale su pripadnice Socijal-revolucionarne partije Fanja Kaplan i njena sestra Dora.

1929. Umro dubrovački književnik Ivo Vojnović, autor drama "Dubrovačka trilogija i "Ekvinocij", koje su više decenija bile na repertoarima jugoslovenskih pozorišta.

1940. U Beču su završeni razgovori predstavnika Nemačke, Italije, Rumunije i Mađarske (Bečka arbitraža) na kojima su Nemačka i Italija prisilile Rumuniju da ustupi Bugarskoj južnu Dobrudžu, a Mađarskoj deo Transilvanije.

1940. Umro engleski fizičar Džozef Džon Tomson, koji je 1897. otkrio elektron. Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 1906.

1942. Ustaše u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu streljale Savu Šumanovića, jednog od najboljih srpskih slikara između dva rata. Njegove velike kompozicije "Doručak na travi" i "Pijana lađa" ubrajaju se među najznačajnija dela modernog srpskog slikarstva.

1944. Sovjetska armija u Drugom svetskom ratu zauzela naftna polja u Ploeštiju u Rumuniji, čime je nemačku vojsku lišila važnog izvora snabdevanja gorivom.

1945. Velika Britanija ponovo uspostavila svoju vlast u Hongkongu, nakon tri godine i sedam meseci japanske okupacije.

1957. Senator Strom Turmond iz Južne Karoline postavio novi rekord u opstrukciji američkog Kongresa govoreći više od 24 sata protiv predloga zakona o građanskim pravima.

1963. Između sedišta vlada SSSR i SAD, Kremlja i Bele kuće, lideri Nikita Hruščov i Džon Kenedi uspostavili su posle kubanske krize, koja je zapretila opštim nuklearnim sukobom, direktnu telefonsku vezu, poznatu kao "crveni telefon".

1973. Kenija zabranila lov na slonove i trgovinu slonovačom.

1974. Kod Zagreba se dogodila teška železnička nesreća u kojoj je izgubilo život oko 150 ljudi. To je bila najveća železnička nesreća u istoriji jugoslovenskog saobraćaja.

1981. U Teheranu u eksploziji bombe podmetnute u kancelariji premijera poginuli predsednik Irana Mohamad Ali Radžai i premijer Mohamad Džavad Bahonar.

1991. Sovjetska republika Azerbejdžan objavila nezavisnost od Moskve i počela formiranje sopstvene armije.

1992. Prekinuta petomesečna srpska opsada Goražda. U skladu sa dogovorom u Londonu komanda bosanskih Srba povukla je oko 1.000 svojih vojnika, a zajedno sa njima povlačila se i kolona civila izbeglica srpske naconalnosti. U napadu "zelenih beretki" (bosanski Muslimani) na kolonu poginulo je 22, a ranjeno oko 50 ljudi.

1995. Avioni NATO-a počeli seriju napada na srpske položaje u Bosni u pokušaju da prisile rukovodstvo bosanskih Srba da prihvati mirovni plan za BiH. Napadi su usledili dva dana nakon što je u minobacačkom napadu na Sarajevo ubijeno 37 ljudi, a obustavljeni su

14. septembra, kada su Srbi potpisali sporazum o povlačenju teškog naoružanja na 20 kilometara od Sarajeva.

1997. U automobilskoj nesreći u Parizu, poginula britanska princeza od Velsa Dajana Spenser, bivša supruga britanskog prestolonaslednika princa Čarlsa. U nesreći su život izgubili i njen pratilac Dodi al Fajed i njihov vozač Henri Pol.

2001. Oko 438 izbeglica, mahom iz Avganistana, koji su spašeni sa feribota koji je tonuo, nastavilo je da umire na norveškom teretnom brodu, jer im Australija nije dozvolila ulazak u tu zemlju.

2003. U Severnom moru potonula ruska atomska podmornica. Od deset članova posade, jedan čovek je spašen.

2003. Umro američki glumac Čarls Bronson, zvezda akcionih filmova iz 1960-ih i 1970-tih.

2004. Na Ilidži kod Sarajeva uhapšen Ramiz Delalić-Ćelo, osumnjičen da je 1. marta 1992. na svadbi na Baščaršiji ubio jednog od svatova Srbina Nikolu Gardovića. To ubistvo produbilo je poremećene međunacionalne odnose i ubrzalo početak rata u Bosni i Hercegovini.

2006. Umro egipatski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za knjiženost 1988. Nagib Mahfuz.

12 - Rođen je rimski car Kaligula, koji je zapamćen kao jedan od najgrotesknijih istorijskih likova. Njegove ekstravagancije poput navodne namere da svog konja proglasi konzulom, doprinele su da ga smatraju ludim. Vladao je od 37. do 41. godine, kada je ubijen u zaveri pretorijanaca.

1290 - Kralj Edvard I objavio je proklamaciju o progonu Jevreja iz Engleske.

1422 - Umro je engleski kralj Henri V, koji je tokom vladavine od 1413. do smrti nastavio Stogodišnji rat sa Francuskom. Pobedio je Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz. U Francuskoj je i umro, a nasledio ga je devetomesečni sin Henri VI.

1867 - Umro je Šarl Bodler, jedan od najvećih francuskih pesnika 19. veka, čija je poezija otvorila nove puteve lirike i afirmisala nove oblike pesničkog shvatanja sveta. Njegova zbirka „Cveće zla" (1857) smatra se jednim od najznačajnijih lirskih dela 19. veka.

1876 - Dvorska klika smenila je turskog sultana Murata V pod izgovorom da je lud, nekoliko meseci nakon što je došao na vlast i dovela na presto njegovog brata Abdula Hamida II.

1888 - U Londonu je pronađeno telo Meri En „Poli" Nikols, prve žrtve Džeka Trboseka.

1907 - U Petrogradu je potpisan englesko-ruski sporazum kojim su Velika Britanija i Rusija podelile interesne sfere u Persiji, Avganistanu i Tibetu.

1920 - Prve radio vesti emitovane su na stanici 8MK u Detroitu u Mičigenu.

1944 - Sovjetske trupe i tenkovi ušli su, u Drugom svetskom ratu, u glavni grad Rumunije, Bukurešt, gde su ih građani oduševljeno pozdravili.

1957 - Malaja (Malezija) je stekla nezavisnost.

1962 - Trinidad i Tobago su postali nezavisna država u okviru Britanskog Komonvelta.

1962 - Umro je francuski slikar Žorž Brak, jedna od dominantnih ličnosti Pariske slikarske škole. Paralelno sa Pikasom uveo je likovni izraz „kubizam" (1908).

1973 - Umro je američki filmski režiser Džon Ford, autor više od 200 filmova i dobitnik četiri Oskara za filmove „Potkazivač", „Plodovi gneva", „Kako je bila zelena moja dolina" i „Miran čovek".

1977 - Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito doputovao je u prvu posetu Kini.

1980 - Poljski radnički lideri potpisali su, nakon dvomesečnog štrajka, sporazum sa vladom o pravu na štrajk i priznavanju sindikata „Solidarnost", a Poljska je postala prva zemlja Sovjetskog bloka u kojoj je dozvoljen rad jednog nezavisnog sindikata.

1986 - Umro je Henri Mur, jedan od najvećih engleskih vajara 20. veka. Njegove skulpture nalaze se na mnogim javnim mestima kao što su zgrada Uneska (UNESCO) u Parizu i Linkoln centar u Njujorku. Bio je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1991 - Uzbekistan i Kirgistan proglasili su nezavisnost od SSSR, čime se broj republika koje su izašle iz Sovjetskog Saveza popeo na deset.

2005 - Bezmalo 1.000 ljudi je poginulo, a više od 460 je povređeno u panici koja je izbila među šiitskim vernicima na mostu preko reke Tigar, zbog glasina da će bombaš samoubica aktivirati eksploziv.

 

1669 - Venecija je predala Turcima grčko ostrvo Krit, ne uspevši da odbrani grad Heraklion, koji je bio pod turskom opsadom od 1648.

1768 - Rodjen je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan (Francois, Chateaubriand), prvi romantičar u francuskoj književnosti. Kaotvorac francuskog modernog stila, bio je uzor novim generacijama pisaca ("Duh hrišćanstva", "Načeze", "Memoari s onu stranu groba").

1781 - Španski naseljenici su osnovali "Grad naše gospe kraljice andjela" (El Pueblo de Nuestra Senora La Reina de Los Angeles), današnji Los Andjeles.

1823 - Rodjen je Mihailo Obrenović, knez Srbije od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. Tokom vladavine izvršio je značajne reforme u državnoj upravi i vojsci, osnovao je Narodni muzej i Narodno pozorište.

1824 - Rodjen je austrijski kompozitor i orguljaš Anton Brukner (Bruckner), kasnoromantičar koji je stvarao pod uticajem Ludviga van Betovena (Ludwig, Beethoven) i Riharda Vagnera (Rićard Wagner). Komponovao je devet simfonija, osam misa, kantate.

1870 - Francuska je postala republika, čime je okončano Drugo carstvo Šarla Luja Napoleona III (Charles Louis). Car je svrgnut sa
vlasti nakon teškog poraza u bici kod Sedana 2. septembra u rancusko-pruskom ratu.

1886 - Poglavica Apača Džeronimo (Geronimo), vodja poslednje velike pobune američkih Indijanaca protiv belih porobljivača, predao se u Skeleton kanjonu u Arizoni američkom generalu Nelsonu Majlsu (Miles).

1907 - Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig (Grieg), koji je afirmisao norvešku muziku u
svetu (orkestarska svita "Per Gint", Klavirski koncert u a-molu).

1929 - Nemački dirižabl "Grof Cepelin" je okončao putovanje oko sveta. Let je trajao devet dana 20 sati i 23 minuta, a na vazdušnom brodu je bilo 40 članova posade i 14 putnika.

1944 - Britanske i kanadske trupe oslobodile su u Drugom svetskom ratu belgijske gradove Brisel i Antverpen.

1963 - Umro je francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman (Robert Sćuman), tvorac "Šumanovog plana" 1950, na osnovu kojeg je 1952. osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, prethodnica Evropske unije.

1965 - U Gabonu je umro alzaški lekar, filozof, teolog, muzičari humanista Albert Švajcer (Sćweitzer), dobitnik Nobelove nagrade za mir 1952. za humanitarni rad. Kao muzičar doprineo je novoj interpretaciji Bahove muzike.

1970 - U Čileu je Salvador Aljende Gosens (Allende Gošens) kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran za predsednika države. Ubijen je u septembru 1973. u puču čileanske armije.

1972 - Na Olimpijskim igrama u Minhenu američki plivač Mark Špic (Spitz) osvojio je sedmu medalju i time postavio rekord u osvojenim medaljama na jednoj Olimpijadi.

1974 - SAD su kao poslednja zapadna zemlja uspostavile diplomatske odnose sa Nemačkom Demokratskom Republikom.

1975 - Izrael i Egipat su u Ženevi potpisali sporazum o povlačenju izraelskih trupa sa Sinaja i uspostavljanju tampon zone UN na poluostrvu.

1989 - Umro je francuski pisac Žorž Simenon (Georges), autor kriminalističkih romana o inspektoru Megreu (Maigret).

1992 - Bivši predsednik Bugarske Todor Živkov, koji je smenjen 1989, osudjen je na sedam godina zatvora pod optužbom za proneveru državnih fondova.

1995 - Pod geslom "Ujedinjeni Jerusalim je naš", Izrael je započeo 15-mesečnu proslavu 3000. godišnjice proglasa kralja Davida
o tom gradu kao prestonici jevrejskog naroda.

1997 - U eksploziji tri bombe u Jerusalimu poginulo je sedam i ranjeno oko 200 ljudi.

1998 - Tribunal UN za ratne zločine u Ruandi osudio je bivšeg premijera Žana Kambanda (Jean) na doživotni zatvor zbog njegove uloge u genocidu tokom rata 1994.

1999 - Na referendumu o budućem statusu Istočnog Timora 78,5 odsto stanovništva glasalo je za nezavisnost od DŽakarte, dok je svega 21 odsto podržalo autonomiju pod indonežanskom upravom. Proindonežanske snage su potom izazvale sukobe u kojima je stradalo nekoliko stotina ljudi, a desetine hiljada napustile su glavni grad
Dili.

2001 - Mahendra Čadri (Chaudhry), prvi etnički Indijanac koji je bio premijer Fidžija, izabran je za poslanika parlamenta, zajedno sa Džordžom Spejtom (George Speight), koji je 16 meseci ranije oborio Čadrijevu vladu.

2002 - Umro je francuski pijanista poljskog porekla Vlado Perlemuter. Zapažen je po izvodjenju dela čuvenih francuskih
kompozitora Morisa Ravela (Maurice Ravel) i Gabriela Forea (Faure), sa kojima je studirao.

2008 - Umrla je čuvena francuska fotoreporterka Fransoaz Demilder (Fransoise Demulder) prva žena koja je osvojila nagradu za fotografiju godine World Preš Photo 1977. Pokrivala je ratove u Vijetnamu, Kambodži i Libanu.

 

31. p.n.e. U velikoj pomorskoj bici kod Akcijuma u Jonskom moru Oktavijan pobedio flotu rimskog vojskovođe Marka Antonija i egipatske kraljice Kleopatre.

1666. Požaru koji je četiri dana harao Londonom skoro uništio grad. Stradale mnoge građevine, među njima katedrala Svetog Pavla.

1752. Na osnovu odluke parlamenta Velike Britanije, u toj zemlji i u njenim kolonijama Julijanski kalendar zamenjen Gregorijanskim. Drugi septembar bio poslednji dan po Julijanskom kalendaru.

1807. Britanska mornarica bombardovala Kopenhagen kako bi sprečila Napoleona Bonapartu da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu.

1829. Sklopljen mir Rusije i Otomanskog carstva, Jedrenski mir, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobođenih u I srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke.

1838. Rođena havajska kraljica Liliuokalani, poslednja suverenka Havaja, od 1891. do 1893, pre nego su ta pacifička ostrva 1898. anektirale SAD.

1866. Na Kritu izbila pobuna protiv Turaka. Proglašeni ukidanje turske vlasti i ujedinjenje s Grčkom, ali autonomija uspostavljena tek 1897, uz intervenciju evropskih sila. Londonskim sporazumom 1913. Krit postao deo Grčke.

1872. U Hagu počeo V kongres I internacionale. Odlučeno da sedište Internacionale bude premešteno u SAD, gde su postojali uslovi legalnog delovanja. Zbog frakcijskih borbi, na konferenciji u Filadelfiji 15. jula 1876. doneta odluka o raspuštanju te prve masovne međunarodne organizacije radničke klase, osnovane 1864. u Londonu.

1898. U bici kod Omdurmana anglo-egipatske trupe pod komandom Horacija Kičinera pobedile vojsku mahdista. Britanci potom zauzeli sve ključne strateške položaje u Sudanu.

1910. Umro francuski slikar Anri Ruso Carinik, jedan od najpoznatijih slikara-naivaca. Njegovo slikarstvo postalo cenjeno tek posle njegove smrti, kada je nastala prava jagma za njegovim slikama koje su dospele i u Luvr i druge velike svetske zbirke.

1930. Avionom "Znak pitanja", francuski piloti Diedon Kost i Moris Belont završili prvi neprekidan let između Evrope i SAD.

1937. Umro francuski istoričar i pedagog Pjer de Kuberten, inspirator i osnivač modernih olimpijskih igara, koje su prvi put održane u Atini 1896. Osnovao Međunarodni olimpijski komitet, Olimpijski muzej i institut u Lozani.

1945. Proglašena Demokratska Republika Vijetnam, s predsednikom Ho Ši Minom.

1945. Na palubi američkog ratnog broda "Misuri" u Tokijskom zalivu Japanci potpisali bezuslovnu kapitulaciju u II svetskom ratu.

1973. Umro britanski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin, autor trilogije "Gospodar prstenova" i romana "Hobit".

1989. Tokom demonstracija protiv aparthejda u Kejptaunu, u Južnoj Africi, policija uhapsila više od 400 demonstranata.

1996. Vlada Filipina potpisala mirovni ugovor s muslimanskim pobunjenicima, posle 24 godine dugog građanskog rata na južnom ostrvu Mindanao, a tokom kog je poginulo 125.000 ljudi.
1996. Lideri Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije, opozicionih stranaka, u Beogradu potpisali sporazum o formiranju koalicije Zajedno, koja je odnela pobedu na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana dotad neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića.

2001. Na Kipru umro južnoafrički kardiolog Kristijan Bernar. 1967. izvršio prvo uspešno presađivanje srca.

Danas je petak, 3. septembar, 248. dan 2014.

 

1568 - Rodjen je italijanski filozof Tomazo Kampanela, dominikanski kaludjer, utopijski filozof, koji je 27 godina proveo u tamnici. U delu "Država sunca", napisanom po uzoru na Platona, njegove sledbenike i Tomasa Mora, izložio je shvatanja o idealnom društvu kao nekoj vrsti platonističke socijalne države.

1638 - Rodjen je francuski kralj Luj XIV, poznat kao "kralj Sunce". Na presto je stupio 1643. kao petogodišnjak, posle smrti oca Luja XIII. Vladao je 72 godine, najduže u istoriji Evrope. Vodio je niz ratova u nastojanju da obezbedi premoć Francuske - s promenljivim uspehom. Njegovo ime simbol je prosvećenog
apsolutizma, specifične koncepcije vladavine, karakteristične za 18. i delimično 19. vek. Sagradio je dvorac Versaj, koji je ubrzo postao uzor najrazličitijim monarsima širom Evrope. Po uzoru na Versaj nastao je petrogradski Peterhof, palata u Potsdamu kod Berlina, Šenbrun u Beču i mnoge druge palate širom kontinenta.
Bio je poznat i kao širokogrudi mecena.

1735 - Rodjen je nemački kompozitor, pijanista i dirigent Johan Kristijan Bah, najmladji sin Johana Sebastijana Baha, koji je živeo i u Milanu i Londonu, pa je nazivan "italijanski Bah" i "engleski Bah". U Engleskoj se proslavio kao pijanista i organizator muzičkog života i postao muzički učitelj kraljice Šarlote. Značajan je kao kompozitor sonata i koncerata za klavir u rokoko stilu, po čemu je preteča mladog Volfganga Amadeusa Mocarta. Dela: 15 opera, više od 60 simfonija, 37 klavirskih koncerata, 13 uvertira, klavirske sonate, kamerna muzika.

1791 - Rodjen je nemački kompozitor Djakomo Majerber. Pravo ime bilo mu je Jakob Libman Ber. Odigrao je vidnu ulogu u stvaranju francuske velike opere. Bio je veoma popularan, ali je njegova muzika izazivala i brojne polemike. Dela: opere "Hugenoti", "Afrikanka", "Robert Djavo", "Prorok".

1798 - Osmansko carstvo je objavilo rat Francuskoj.

1800 - Malta je pala u ruke Britanaca pod admiralom Horejšom Nelsonom, koji je prethodno blokirao francuske trupe na tom sredozemnom ostrvu i tako ga preoteo od Francuske.

1857 - Umro je francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i osnivač sociologije. Dela: "Kurs pozitivne filozofije", "Rasprava o celini pozitivizma", "Sistem pozitivne politike", "Pozitivistički katehizam".

1860 - Rusija, Velika Britanija, Francuska, Pruska, Austrija i Osmansko carstvo potpisali su ugovor o uspostavljanju reda u Siriji (tada turska teritorija) posle masakra koji su nad hrišćanima počinili muslimani.

1888 - Rodjen je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan, profesor filozofije na univerzitetima u Madrasu, Kalkuti, Čikagu i Oksfordu, ambasador u Moskvi 1939, potpredsednik Indije od 1952. i predsednik od 1962. do 1967. Najviše ga je zaokupljala religija, etika, istorija filozofije i kulture i mogućnost objedinjenja civilizacijskih i kulturnih vrednosti Istoka i Zapada. Koristeći se komparativnom metodom u istoriji filozofije, nastojao je da pokaže značajnu ulogu indijskog nasledja u
mogućnoj kulturnoj renesansi jedinstvene svetske kulture. Dela: "Indijska filozofija", "Istočna religija i misao Zapada", "Religija i društvo", "Kalki, ili budućnost civilizacije", "Istorija Istočne i Zapadne filozofije".

1902 - Rodjen je američki filmski producent Daril Frensis Zanuk, koji je 1933. osnovao filmsku kompaniju "Tventi senčeri foks". Bio je producent niza značajnih filmova: "Plodovi gneva", "Sve o Evi", "Viva Zapata!", "Najduži dan", "Koreni neba", "Mladi gospodin Linkoln".

1914 - Nemački vojnici ubili su u Prvom svetskom ratu francuskog pisca i filozofa Šarla Pjera Pegija, jednu od ključnih javnih ličnosti u oslobadjanju nevino osudjenog kapetana Alfreda Drajfusa. Kao urednik lista "Petnaestodnevne sveske" rozobličio je pozadinu montiranog sudskog procesa Drajfusu kao navodnom nemačkom
špijunu. Dela: drama "Jovanka Orleanka", eseji "Naša mladost", "Novac".

1919 - U napadu belogardejaca na njegov štab, poginuo je ruski revolucionar Vasilij Ivanovič Čapajev, komandant 25. streljačke divizije boljševičke vojske u gradjanskom ratu koji je posle Oktobarske revolucije izbio u Rusiji. U Prvom svetskom ratu više puta je odlikovan za hrabrost, a početkom 1918. formirao je odrede za borbu protiv kontrarevolucije.

1939 - SAD su proglasile neutralnost u Drugom svetskom ratu.

1960 - Predsednik Konga (bivši Belgijski Kongo, kasnije Zair) Žozef Kasavubu smenio je vodju nacionalnooslobodilačkog pokreta i predsednika vlade, poznatog pesnika, Patrisa Lumumbu. Potom ga je izručio separatisti iz provincije Katanga Moizu Čombeu, čiji su ga plaćenici ubili u februaru 1961.

1972 - Palestinski teroristi ubili su u Minhenu 11 izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara, koje su prethodno oteli. U 24-časovnoj pucnjavi na aerodromu, poginula su i četvorica terorista i jedan zapadnonemački policajac.

1977 - Zapadnonemački komunistički teroristi (crvene brigade) oteli su predsednika Federacije zapadnonemačke industrije Hansa Martina Šlejera, čije je telo pronadjeno 19. oktobra 1977. u Francuskoj.

1990 - Predsednici vlada Severne i Južne Koreje susreli su se u Seulu, što su bili razgovori na do tada najvišem nivou izmedju dveju zemalja podeljenih posle Korejskog rata 1953.

1995 - Francuska je izvela prvu u seriji atomskih proba na pacifičkom ostrvu Mururoa u Francuskoj Polineziji, što je izazvalo osudu širom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na Tahitiju.

1997 - Na stadionu u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu, u vreme održavanja političkog mitinga, usled iznenadne oluje srušila se tribina usmrtivši 37 ljudi.

1998 - Skupština Severne Koreje izabrala je Kim Džong Ila, sina preminulog Kim Il Sunga, za šefa Nacionalne komisije za odbranu, što je zvanično najviši položaj u zemlji pošto je ukinuta predsednička funkcija, čime je kompletiran proces prvog naslednog prenosa vlasti u komunističkim zemljama.

2002 - U eksploziji autombila-bombe u glavnom gradu Avganistana Kabulu ubijeno je najmanje 26 ljudi, a kasnije istog dana pokušan je u južnom gradu Kandahar atentat na avganistanskog premijera Hamida Karzaija.

2005 - Indonežanski putnički avion tipa "Boing 737-200" pao je na stambeni deo Medana, grada na severu ostrva Sumatre. Od ukupno 112 putnika i pet članova posade, poginule su 103 osobe, dok je na zemlji zivot izgubilo 47 ljudi.

2011 - U Beogradu je počela konferencija Pokreta nesvrstanih. Pola veka nakon prvog osnivačkog samita nesvrstanih koji je održan u Beogradu, septembra 1961. Srbija je, iako nije članica Pokreta, ponovo bila domaćin samita Nesvrstanih. U Beogradu je održan i 1989. samit tog pokreta, deveti po redu.

1533 - Rođena je engleska kraljica Elizabeta I,kćerka kralja Henrija VIII i njegove druge žene Ane Bolen. Za vreme njene vladavine (1558-1603) postavljeni su temelji buduće britanske imperije. Podržavala je razvoj nauke i umetnosti, a specifičan stil arhitekture iz njenog vremena, mešavina gotike i renesanse, nazvan je elizabetanskim stilom.

1566 - U bici za Siget, koji je opsedala turska vojska SulejmanaII Veličanstvenog, poginuo je hrvatski ban Nikola Šubić Zrinski.

1701 - U Hagu je potpisan sporazum Engleske, Austrije iHolandije protiv Francuske, poznat kao "Druga velika alijansa".

1714 - Car Karlo VI potpisao je u Rahstatu sa Francuzima"Badenskimir" kojim je okončan Rat za špansko nasleđe, a Francuzima su pripali Alzas i Strazbur.
1764 - Za kralja Poljske krunisan je ruski štićenik StanjislavII Ponjatovski, poslednji poljski monarh. Tokom njegove vladavine (do 1795) Rusija, Pruska i Austrija izvršile su tri deobe Poljske, koja je kao nezavisna država obnovljena 1918.

1788 - Turci su zarobili a potom ubili vođu srpskih dobrovoljacau austrijsko-turskom ratu Koču Anđelkovića, poznatog kao Koča kapetan. Po njemu je borba srpskih dobrovoljaca u ovom ratu nazvana Kočcina krajina.

1812 - Završena je Borodinska bitka, blizu Moskve, jednaodnajkrvavijih bitaka u Napoleonovim ratovima, u kojoj su Rusi pod komandom Kutuzova izgubili 44.000 vojnika, a Napoleon 50.000 među kojima i 23 generala. Nedelju dana kasnije Napoleon je ušao u Moskvu.

1813 - Prvi put je upotrebljen naziv "Ujka Sem" za SAD, uuvodniku njujorškog lista "Troj Post".

1822 - Guverner Brazila, princ Pedro, proglasio je nezavisnost od Portugalije i proglasio se za cara. Portugal je priznao nezavisnost Brazila 1828.

1860 - Italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi je sa svojim "crvenokošuljašima" zauzeo Napulj, u ratu za oslobođenje zemlje od Austrijanaca i ujedinjenje Italije.

1901 - Potpisan je Pekinški protokol kojim je okončan"Bokserski ustanak" u Kini. Pobunu protiv stranaca ugušile su evropske sile, Japan i SAD, a Kina je primorana da plati odštetu za njihovu imovinu uništenu tokom ustanka.

1909 - Rođen je američki filmski i pozorišni režiser ElijaKazan, dobitnik nekoliko Oskara ("Tramvaj nazvan želja", "Viva Zapata", "Istočno od raja", "Bebi Dol").
1914 - Rođen je američki fizičar Džejms Alfred van Alen(James, Allen). Pomoću Gajger-Milerovih brojača postavljenih 1958. na veštačke satelite "Eksplorer 1" i "Eksplorer 2" otkrio je dva pojasa pojačanog zračenja oko planete Zemlje koji su kasnije nazvani "Van Elenovi radijacioni pojasevi".

1940 - Nemačka avijacija pod komandom Hermana Geringa počela je bombardovanje Londona. Prvog dana poginulo je više od 300 ljudi.

1949 - Umro je meksički slikar Hose Klemente Orosko. Smatra se najvećim slikarom murala u 20. veku, dekorisao je mnoge zgrade u Meksiku i SAD.

1964 - U mestu Sip na jugoslovenskoj i u Gura Vaji na rumunskojobali Dunava, uz prisustvo predsednika Jugoslavije i Rumunije Josipa Broza Tita i Georgi Georgiju Deža postavljen je kamen temeljac na gradilištu hidroelektrane Đerdap.

1975 - Završeno je preseljavanje Turaka na Kipru. Pod nadzorom UN, oko 9.000 ljudi prebačeno je sa juga na sever zemlje.

1986 - Biskup Dezmond Tutu postao je nadbiskupKejptauna u Južnoj Africi kao prvi crnac poglavar južnoafričkih anglikanaca.

1990 - Kao odgovor na reviziju Ustava Srbije 1989. kojom jeznačajno smanjena autonomna vlast u pokrajinama Vojvodini i Kosovu, 144 albanska delegata Skupštine Kosova proglasili su u Kačaniku Ustav Republike Kosovo.

1991 - U Hagu je počela sa radom Međunarodna mirovnakonferencija o Jugoslaviji. U radu konferencije učestvovali su svi članovi Predsedništva SFR Jugoslavije, predsednik savezne vlade i šestorica predsednika jugoslovenskih republika. Predsedavajući Konferencije, na kojoj je usvojena Deklaracija o mirnom rešenju jugoslovenske krize, bio je lord Karington.

1994 - U komandi američke vojske u Berlinu poslednji put jespuštena američka zastava, čcime je, nakon skoro pola veka, formalno okončano američko vojno prisustvo u Berlinu.

1997 - U egzilu u Maroku umro je Mobutu Sese Seko, predsednik idiktator Zaira od 1965. do 1997. kada ga je sa vlasti zbacio Loran Kabila.

1999 - U zemljotresu u blizini Atine, jednom od najjačih uGrčkoj u poslednjih više od 40 godina, poginulo je 101 lice.

2001 - U nigerijskom gradu Džos izbili suhrišćansko-muslimanski sukobi tokom kojih su zapaljene crkve i džamije. Prema podacima Crvenog krsta, za nepunih nedelju dana nasilja, ubijeno je najmanje 500 ljudi, a stotine povređeno.

2004 - Umro je Bejer Naud južnoafričkisveštenik, jedan od retkih belaca koji je bio simbol otpora tokom godina aparthejda.

2005 - Na izborima u Egiptu pobedio je predsednik Hosni Mubarak kome će to biti peti mandat na mestu šefa države. Na tim izborima po prvi put učestvovalo je više kandidata.

   

1514. Turski sultan Selim I ušao je u Tabriz u Persiji.

1568. Rođen je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela, zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osuđen je 1599. na doživotni zatvor. Oslobođen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu "Grad sunca" koje je postalo udžbenik utopijske filozofije.
1600. Poveljom engleske kraljice Elizabete osnovana je"Istočnoindijska kompanija" koja je dobila monopol na trgovinu sa Istokom, čime je počela britanska trgovačka, a potom i kolonijalna ekspanzija indijskog podkontinenta.

1774. U Filadelfiji je počeo Prvi kontinentalni kongres na kojem su se predstavnici 13 američkih kolonija usprotivili britanskom uticaju u Severnoj Americi, što je bio uvod u Američki rat za nezavisnost u aprilu 1775.

1791. Rođen je nemački kompozitor Jakob Libman Ber, poznat kao Đakomo Majerber. Živeo je u Parizu gde je komponovao svoja glavna dela i odigrao značajnu ulogu u stvaranju francuske velike opere ("Hugenoti", "Afrikanka", "Robert Đavo", "Prorok").

1800. Britanci pod komandom admirala Nelsona preuzeli su od Francuza Maltu. Pariskim mirom 1814. Britanija je i zvanično dobila Maltu koja je postala važna britanska baza na putu prema Indiji.

1857. Umro je francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i sociologije ("Kurs pozitivne filozofije", "Sistem pozitivne politike").

1864. Flote Velike Britanije, Francuske i Holandije napale su Japance u tesnacu Šimonoseki, za odmazdu zbog odluke Japana da zatvori svoje luke i istera strance.

1888. Rođen je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan, predsednik Indije od 1962. do 1967, profesor filozofije na indijskim univerzitetima i na Oksfordu. U svojim delima zastupa filozofski univerzalizam i ideju integracije istočne i zapadne filozofije ("Indijska filozofija", "Istočna religija i misao Zapada", "Istorija istočne i zapadne filozofije").

1899. Umro je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić,vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata 19. veka. Uspešno je vodio pregovore s Turcima o oslobađanju srpskih gradova, bio je predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, dva puta regent i tri puta premijer. Napisao je "Diplomatsku istoriju Srbije 1875-1878".

1905. Mirom u Portsmutu, uz posredovanjeameričkog predsednika Teodora Ruzvelta završen je Rusko-japanski rat. Rusija je predala Japanu Port Artur i priznala japanske interese u Koreji.

1939. SAD su proglasile neutralnost u Drugom svetskom ratu, alisu kasnije zakonima "Cash and Carry" (Plati pa nosi) i "Leand-Lesa Act", Zakon o zajmu i najmu) pomagali oružjem savezničke snage. Amerikaci su ušli u rat 7. decembra 1941. kada su japanske trupe napale američku pomorsku bazu Perl Harbur.

1960. Predsednik Konga Žozef Kasavubu smenio je vođu nacionalnooslobodilačkog pokreta i prvog kongoanskog premijera Patrisa Lumumbu.

1972. Pripadnici palestinske terorističke organizacije"Crniseptembar" kidnapovali su, a potom ubili 11 izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara u Minhenu. U 24-časovnoj pucnjavi na aerodromu, poginula su i četvorica terorista i jedan zapadnonemački policajac.

1977. Zapadnonemački teroristi su oteli predsednika Federacije zapadnonemačke industrije Hansa Martina Šlejera, čije je telo pronađeno 19. oktobra 1977. u Francuskoj.

1990. Premijeri Severne i Južne Koreje susreli su se u Seulu,na prvim zvaničnim razgovorima na visokom nivou između dveju zemalja podeljenih posle Korejskog rata 1953.

1995. Francuska je izvela prvu u seriji atomskih proba napacifičkom ostrvu Mururoa, što je izazvalo osudu širom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na Tahitiju.

1997. U Kalkuti je umrla Majka Tereza, misionarka koja je život posvetila siromašnim i bolesnim. Za svoj humanitani rad dobila je 1979. Nobelovu nagradu za mir. Albanka rođena u Skoplju, stupila je 1928. u družbu Majke Božije od Loreta u Irskoj, a potom je u Kalkuti 1950. osnovala novu družbu Sestre misionarke ljubavi.

2000. U Beogradu je umro Slavko Leovac, predsednik Akademijenauka i umetnosti Republike Srpske, jedan od najistaknutijih književnih kritičara i istoričara srpske književnosti u drugoj polovini 20. veka (zbirke eseja "Svetlo i tamno", "Mit i poezija", "Metamorfoze").

2001. Državni tužilac Perua podigao je optužnicu protiv bivšeg predsednika Alberta Fudžimorija zbog umesanosti u dva masakra koje su izvršili paramilitarni odredi ranih devedesetih.

2002. U eksploziji automobila bombe u Kabulu (Avganistan) poginulo je 26 a povređeno 150 osoba. U Kandaharu pokušan atentat na predsednika Avganistana Hamida Karzaia.

2003. Sjedinjene Američke Države su zamrznule finansijska sredstva desetorici članova azijske terorističke grupe Džema Islamija, koja se dovodi u vezu sa mrežom iste orijentacije Osame bin Ladena Al Kaida.

2005. U padu aviona Boing 737-200 indonežanske aviokompanije Mandela na naseljeno područje na severu ostrva Sumatra poginulo je 149 osoba. Pad aviona preživelo je 15 putnika.

2012. Slučajna eksplozija u skladištu oružja turske vojske usmrtila je 25, a ranila četiri vojnika.

 

1522 - Španski moreplovac Huan Sebastijan del Kano završio je prvo putovanje oko sveta, koje je 1519. započeo Fernando Magelan (Magellan) sa pet brodova i 270 mornara. Del Kano je preuzeo komandu kada su 1521. Magelana ubili filipinski urođenici i vratio se u Španiju sa jednim brodom i 18 mornara.

1566 - Umro je turski sultan Sulejman II Veličanstveni. Tokom njegove 46-godišnje vladavine Otomansko carstvo dostiglo je vrhunac moći i najveće teritorijalno proširenje. Umro je prilikom opsade Sigeta u trećem pohodu na Beč.

1688 - Austrijska vojska pod komandom bavarskog kneza Maksimilijana Emanuela (Maximilian), uz pomoć srpskih dobrovoljaca, savladala je otpor Turaka i ušla u Beograd. Turci su ga ponovo zauzeli 1690.

1729 - Rođen je nemački pisac i filozof racionalizma Mozes Mendelson, osnivač jevrejskog prosvetiteljskog pokreta u Nemačkoj i tvorac prve moderne jevrejske filozofije religije.

1757 - Rođen je francuski general i državnik Mari Žozef, markiz od Lafajeta, nazvan "herojem dva sveta" u Američkom ratu za nezavisnost gde se borio protiv Britanaca
(1777-81). Po povratku u Francusku bio je predstavnik plemstva u skupštini i zastupnik liberalnih ideja.

1860 - Rođena je američka pacifistkinja i društveni reformator Džejn Adams, dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. Bavila se praktičnim rešavanjem socijalnih problema i bila predsednik Međunarodne ženske lige za mir i slobodu.

1898 - Holandska kraljica Vilhelmina stupila je na presto. Na isti dan 1948. kraljica je abdicirala u korist kćerke princeze Julijane.

1901 - U Bufalu je anarhista Leon Čolgos izvršio atentat na predsednika SAD Vilijema Mekinlija. Mekinli je od zadobijenih rana umro nedelju dana kasnije, a 14.
septembra novi predsednik SAD postao je Teodor Ruzvelt.

1914 - Francuske trupe su uz pomoć britanskog ekspedicionog korpusa krenule u kontraofanzivu na frontu širokom 500 kilometara, čime je počela prva velika bitka na reci Marni u Francuskoj u Prvom svetskom ratu, u kojoj je za četiri dana nemačka vojska pretrpela težak poraz.

1914 - Na zahtev saveznika da posle pobede na Ceru u Prvom svetskom ratu preduzme ofanzivu preko granice, srpska vojska je počela operacije protiv Austrijanaca u Sremu i istočnoj Bosni, poznate kao Bitka na Drini. Borbe su trajale do 11. novembra, kada je srpska vojska bila prisiljena da se povuče.

1940 - Rumunski kralj Karol II Hoencolern je u Drugom svetskom ratu pod pritiskom Sila osovine abdicirao u korist sina Mihajla.

1965 - Napadom indijske avijacije na pakistanski grad Lahor počeo je rat između Indije i Pakistana zbog Kašmira. Sukob je okončan 25. septembra posredstvom UN.

1966 - Skupštinski kurir Dimtrik Cafondas ubio je južnoafričkog premijera Hendrika Frenša Fervuda za vreme parlamentarne debate u Kejptaunu. Kao premijer od
1958. Fervud je doneo najveći broj zakona sistema aparthejda u Južnoj Africi.

1968 - Afrička kraljevina Ngvani stekla je nezavisnost od Velike Britanije, čiji je posed bila od 1881.

1970 - Palestinski teroristi su oteli četiri aviona koja su letela iz Evrope u Njujork. Narednog dana u Kairu je zapaljen "Boing 747" kompanije "Pan ameriken", a dva "Boinga 707" dignuta su u vazduh 12. septembra u Jordanu. Četvrti avion se spustio u London, a otmičarka Lejla Kaled je uhapšena.

1975 - U zemljotresu u istočnoj Turskoj 2.350 ljudi je poginulo, a ranjeno oko 3.000.

1988 - Jedanaestogodišnji dečak Tomas Gregori postao je najmlađa osoba koja je preplivala Lamanš. Plivanje je trajalo 11 sati i 54 minuta.

1991 - SSSR je priznao nezavisnost Litvanije, Letonije i Estonije; Lenjingradu je vraćeno ime Sankt Peterburg.

1994 - Premijer Irske Albert Rejnolds prvi put se sastao sa vođom Šin Fejna, političkog krila IRA-e Džerijem Adamsom i razgovarao o političkom rešenju dugogodišnje krize i sukoba katolika i protestanata u Severnoj Irskoj.

1997 - Britanska princeza Dajana, koja je poginula 31. avgusta u saobraćajnoj nesreći u Parizu, sahranjena je na porodičnom imanju, posle pogrebne ceremonije koju je posredstvom TV prijemnika pratilo više od 2 milijarde ljudi širom sveta.

1998 - Umro je japanski filmski reditelj Akira Kurosava, koji je proslavio japansku kinematografiju filmovima "Rašomon", "Sedam samuraja", "Ran". Dobitnik je dva Oskara za najbolji inostrani film.

2000 - U sedištu UN u Njujorku otvoren je "Milenijumski samit UN", najveći skup svetskih lidera u istoriji na kojem je učestvovalo 150 kraljeva, predsednika i premijera. Od svetskih lidera samitu nisu prisustvovali samo predsednici Iraka Sadam Husein, SR Jugoslavije Slobodan Milošević i Libije Moamer Gadafi.

2001 - Vrhovni sud Kazahstana osudio je bivšeg premijera Akezana Kazegeldina na deset godina zatvora zbog korupcije, ilegalnog posedovanja oružja i zloupotrebe položaja.

2002 - Ruske vlasti su otkrile masovnu grobnicu u Čečeniji, u blizini granice sa Ingušetijom. Sedam od ukupno 15 pronađenih tela su Čečeni koji su nestali kada je ruska vojska "prošla" kroz njihovo selo.

2007 - Umro je čuveni svetski tenor Lučano Pavaroti, čija je karijera trajala 46 godina. Debitovao je 1961. u Pučinijevim "Boemima", a omiljene opere bile su: "Lučija de Lamermur", "Turandot", "Bal pod maskama", "Rigoleto", "Madam Baterflaj" i "Magbet".

Danas je nedelja, 7. septembar.

 

1087 - Umro je engleski kralj Vilijam I, nazvan Vilijam Osvajač, pre dolaska na presto 1066. normanski vojvoda, prvi normanski kralj Engleske, tvorac engleskog feudalizma, pošto je vezao seljake za zemlju. S normanskim i francuskim riterima je, uz blagoslov pape, upao u Englesku i 1066. u bici kod Hestingsa u južnoj Engleskoj pobedio vojsku kralja Harolda.

1513 - Škotski kralj Džejms IV poginuo je u bici protiv Engleza kod Fludena, posle upada u pokrajinu Nortamberlend, a njegove snage doživele su težak poraz. Na presto je stupio 1488, nasledivši oca Džejmsa III kojeg su ubili pobunjenici. Ubrzo je skršio pobunu, obezbedio unutrašnju stabilnost zemlje i učvrstio
monarhiju, ali je za njega kobna bila obnova neprijateljstava s Englezima koja je kulminirala invazijom na Nortamberlend. Upamćen je i kao mecena škotskih pesnika Vilijama Danbara i Gevina Daglasa.

1585 - Rođen je francuski državnik, kardinal Rišelje, koji je kao svemoćni ministar inostranih poslova i rata (vojske) kralja Luja XIII postavio cilj da Francusku učini prvom silom Evrope. Gradeći apsolutističku monarhiju ograničio je uticaj crkve, pape i plemstva. Ugušio je ustanak hugenota (francuskih
protestanata) i lišio ih političkih prava, ali im je ostavio versku slobodu. Zemlju je uveo u Tridesetogodišnji rat da bi oslabio moć Nemačkog carstva (Habzburga). U tom verskom ratu Francuska je iako katolička zemlja ratovala na strani protestanata. Nastavio je kolonijalno širenje Francuske i počeo kolonizaciju u
severnoj Americi (Kvebek). Pomagao je razvoj poljoprivrede, trgovine i prosvete. Osnovao je 1635. Francusku akademiju.

1737 - Rođen je italijanski lekar i prirodnjak Luiđi Galvani, koji je 1789. pronašao galvanski elektricitet i nazvao ga "životinjskim magnetizmom". Njegovo ime nose mnogi instrumenti i oznake u elektromagnetizmu i elektrotehnici.

1828 - Rođen je ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od najvećih književnika u istoriji. Prva dela je napisao na Kavkazu, gde se kao dobrovoljac borio protiv Turaka. Posle Krimskog rata, u kojem je bio oficir, povukao se na porodično imanje u Jasnu Poljanu. Opisivao je društvene prilike u Rusiji, pisao protiv braka
iz interesa, nepravednih sudova, rata, licemerja. Slikao je bedu seljaštva. Ruska crkva ga je ekskomunicirala. Umro je 1910. bez izmirenja s Crkvom. Dela: romani "Rat i mir", "Vaskrsenje", "Ana Karenjina", pripovetke "Sevastopoljske priče", "Kozaci", "Otac Sergije", "Krojcerova sonata", "Hadži-Murat", "Narodne priče",
drame "Živi leš", "Carstvo mraka", "Svetlost u tami svetli", studije "Šta je umetnost", "Moja ispovest", "U čemu je moja vera", "Ne mogu da ćutim!", "Pa šta da radimo?", memoarsko delo "Detinjstvo, Dečaštvo, Mladost".

1835 - U Francuskoj su izglasani tzv. "septembarski zakoni" radi suzbijanja radikalnih levičarskih pokreta i zavođenja cenzure štampe.

1898 - Umro je francuski pisac Stefan Malarme, preteča simbolista. Znatno je uticao na naredne generacije francuskih literata. Dela: "Popodne jednog fauna", "Pesme i proza".

1901 - Umro je francuski slikar i grafičar Anri Tuluz Lotrek, majstor litografije, jedan od velikana francuskog impresionizma. U krugu boema na Monmartru bio je stalni posetilac kabarea, plesnih lokala, cirkusa i javnih kuća, što su najčešći motivi njegovih dela. Crteži koje je on radio izrazito su jakog
kolorita, često sa odmerenim erotskim detaljima.

1914 - Uspešnom kontraofanzivom francuskih trupa, koje su bile potpomognute britanskim ekspedicionim korpusom, u Prvom svetskom ratu je posle četiri dana teških borbi okončana prva velika bitka na reci Marni u Francuskoj, tokom koje su ukupni nemački gubici procenjeni na 800.000 ljudi.

1944 - Dan posle prodora sovjetskih trupa u Drugom svetskom ratu kapitulirala je nacistička Bugarska i umesto carističkog režima formirana je prokomunistička vlada Otečestvenog fronta. Umesto zbačenog Konstantina Muravjeva predsednik vlade je postao Kimon Georgiev.

1945 - Trupe SAD su se na kraju Drugog svetskog rata iskrcale u Južnoj Koreji, sovjetska vojska je od Japana preuzela Severnu Koreju, a 38. paralela postala je linija podele dveju korejskih država.

1948 - Posle povlačenja sovjetske vojske, na severu korejskog poluostrva proglašena je Narodna Demokratska Republika Koreja.

1952 - Prilikom potonuća broda "Niš", na ušću Save u Dunav poginulo je preko stotinu putnika. Rečni brod koji je plovio na liniji Beograd Zemun, iako predviđen za svega 60 osoba, isplovio je po svemu sudeći sa, oko 160 putnika. Iznenadno olujno nevreme, praćeno jakom kišom i krupnim gradom izazvalo je, uz pretovarenost i, najverovatnije, tehničku nesolidnost plovila, nezapamćenu tragediju.

1976 - Umro je kineski revolucionar i državnik Mao Cedung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu. Prve jedinice kineske Crvene armije stvorio je s Ču Deom 1931, a rukovođenje partijom je preuzeo 1935. U oktobru 1934. s Čuom je poveo "Dugi marš" svojih
jedinica, što se pokazalo odlučujućim u građanskom ratu protiv pristalica Čang Kaj Šeka (kineski nacionalisti) i u borbama protiv japanske okupacione armije. I u vreme kada je staljinizam bio odbačen u Sovjetskom Savezu ostao je dosledan njegovoj viziji komunističkog sistema.

1991 - Sovjetska republika Tadžikistan proglasila je nezavisnost.

1993 - Izrael i PLO sporazumeli su se o međusobnom priznanju.

1995 - Avioni NATO počeli su drugu seriju masovnih bombardovanja srpskih ciljeva u Bosni i Hercegovini, ponovo koristeći radioaktivnu municiju, a zvaničnici zapadnog vojnog saveza su priznali da je u prethodnim napadima verovatno bilo i civilnih žrtava.

1996 - U tajfunu koji je pogodio priobalna područja ekonomski najrazvijenije kineske provincije Guangdong poginulo je više od 130 ljudi.

1999 - U najžešćim okršajima u Kosovskoj Mitrovici od dolaska Kfora na Kosovo i Metohiju, ranjene su najmanje 33 osobe, lokalni Srbi, zatim devet francuskih žandarma i šest vojnika, prilikom tri pokušaja da se probije blokada mosta na Ibru koji deli severni i južni deo grada.

1999 - Načelnik združenog štaba oružanih snaga SAD general Henri Šelton izjavio je u senatu SAD da je komandant Kfora britanski general Majk Džekson odbio naredbu komandanta NATO u Evropi, američkog generala Veslija Klarka da u junu 1999. silom spreči dolazak ruskih trupa na prištinski aerodrom "Slatina".
Prema rečima Šeltona, Džekson je tada rekao da neće da izvrši naređenje kako ne bi "izazvao Treći svetski rat".

1999 - U eksploziji bombe koju su u Moskvi u stambenu zgradu podmetnuli čečenski islamski teroristi poginulo je najmanje 94 ljudi.

2001 - Smrtno je ranjen Ahmad Šah Masud, dugogodišnji vodeći gerilski komandant u Avganistanu u borbi protiv vladajućih talibana. Terorista-samoubica upao je u njegovu kancelariju i aktivirao eksploziv. Masud je umro pet dana docnije.

2002 - Prilikom pada putničkog voza sa mosta u reku, na liniji Kalkuta-Nju Delhi, poginulo je najmanje 126 ljudi.

2003 - Umro je američki nuklearni fizičar Edvard Teler, nazvan "ocem hidrogenske bombe", jedan od najistaknutijih fizičara 20. veka. Doktorirao je 1930. u Lajpcigu, gde je s Vernerom Hajzenbergom uspostavio temelje nuklearne fizike. Zaintrigiran hidrogenskom fuzijom, u radu na tom oružju učestvovao je do 1952.
godine kada je u Pacifiku testirana prva "H-bomba".

2003 - Bostonska arhiepiskopija rimokatoličke crkve pristala je da plati 85 miliona dolara stotinama ljudi koji su podneli tužbu zbog skandaloznih seksualnih prestupa rimokatoličkih sveštenika u tom delu SAD.

2004 - Od eksplozije automobila-bombe ispred australijske ambasade u Džakarti, poginulo je devet, a ranjeno više od 170 ljudi.

2010 - Generalna skupština UN usvojila je Rezoluciju Srbije o Kosovu i Metohiji. Nacrt Rezolucije prethodno je usaglašen sa Evropskom unijom.

2011 - Preminuo je Dušan Trbojević, srpski pijanista, kompozitor, univerzitetski profesor. Na FMU u Beogradu diplomirao je klavir 1951. a dve godine kasnije i kompoziciju. Potom se usavršavao u Londonu na Kraljevskom koledžu.