Beograd pun CIA-e

Direktor Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatović kazao je, prilikom obraćanja članovima skupštinskog Odbora za bezbednost, da ne postoje podaci o prisustvu operativaca CIA u srpskoj prestonici. On je to izjavio posle više tvrdnji pojedinih poslanika u srpskom parlamentu da Beograd vrvi od američkih "krtica" čiji je cilj lociranje i hapšenje generala Ratka Mladića. Izvori "Vesti" su, međutim, potvrdili ove navode uz obrazloženje da u Beogradu trenutno postoje najmanje tri lokacije na kojima su američki obaveštajci, čiji je cilj hvatanje generala Ratka Mladića.
- Prvi je u Ulici neza Miloša preko puta ambasade SAD i smatra se da je taj punkt među prvima u Beogradu sa posebnom namenom. Druga lokacija je sedište jedne američke firme registrovane za promet nekretnina, kojoj je celu kuću u Bulevaru mira izdao na više godina jedan blizak prijatelj porodice Milošević. Treća lokacija, od pre tri godine, nalazi se preko puta poznate kafane "Stara trešnja" u beogradskom naselju Banovobrdo, navodi izvor "Vesti".

Slučaj Perišić

- Nije lako razotkriti američke agente, ali slučaj Perišić, koga su pripadnici Vojne bezbednosne agencije "uhvatili" sa agentom CIA u špijunaži sigurno je svetao trenutak te službe. General Aco Tomić je to uradio vrlo profesionalno - smatra Marko Nicović.


Policijski ekspert Marko Nicović, doduše, ne imenujući punktove, potvrđuje da je poznato da ih CIA u Beogradu ima najmanje tri.
- Rad na terenu pokrivaju sa oko 40 do 50 obaveštajaca. Oni se, uglavnom, kriju iza "fasada" velikih preduzeća, raznih agencija, banaka, predstavništava i nevladinih organizacija koji im služe kao pokriće za obaveštajni rad. A posle promene vlasti ima ih i u našim ministarstvima. NJihov rad se osmišljava i deceniju unapred, a centrala im je u Beču. NJih mahom interesuje ekonomska situacija, eventualno neki nepredvidiv događaj, terorizam, ali i podaci o establišmentu vezani za korupciju ili organizovani kriminal, kao i ko je od naših ljudi "na vezi" sa drugim službama - priča Nicović.
On kaže da srpske službe vrlo teško mogu da se "nose" sa tako velikim sistemima kao što je CIA jer, kako tvrdi, u redovima srpskih obaveštajnih službi oni imaju svoje ljude koji ih redovno obaveštavaju o svemu što naše službe preduzimaju.

Predstavništva - špijunski centri

Dragišić tvrdi da nije tajna da se danas svaka veća inostrana firma u Srbiji bavi obaveštajnim radom.
- U suprotnom, ona ne bi mogla da funkcioniše na tržištu. Tu, pre svega, mislim na informacije o konkurenciji ukoliko se radi o privatizaciji, odnosno da li vredi ili ne ulagati u određenu firmu. I taj segment ekonomskih obaveštajnih službi je ovde najzastupljeniji. U zavisnosti od toga kojom vrstom obaveštajnog rada se bave - oni su uglavnom grupisani po ambasadama ili firmama. Konkretno, američkoj obaveštajnoj službi ovde je dovoljno tri operativna punkta sa po desetak ljudi - kaže Dragišić.


Vojni analitičar Zoran Dragišić kaže da stranim obaveštajnim službama koje se nalaze u Srbiji nije teško da dođu do informacija koje ih zanimaju jer do njih najčešće dolaze preko Interneta, iz medija ili iz otvorenih razgovora.
- Najmanje informacija se prikupi primenom tehničkih sredstava. I oni to rade krajnje prikriveno. Jer, ukoliko vas neka strana služba prisluškuje - to je u Srbiji protivzakonito. U protivnom, njihov rad se seče, a odgovorni za to se kažnjavaju. Pravo na prisluškivanje imaju samo BIA i Vojno bezbednosna agencija - priča Dragišić.
Najsnažnije i otvoreno prisustvo američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) bilo je tokom 2003. godine sa srpskom policijom u desetinama bezuspešnih pokušaja hapšenja optuženog generala Ratka Mladića. To je potvrdio i bivši premijer Srbije Zoran Živković koji je izjavio da je američko-srpska saradnja u potrazi za generalom Mladićem dogovorena sa američkim državnim sekretarom Kolinom Pauelom, šefom CIA DŽordžom Tenetom i drugim visokim zvaničnicima SAD.
Cilj te saradnje bio je da se Mladić uhapsi ili da se dokaže da se bivši vojni lider bosanskih Srba, optužen za ratne zločine i genocid tokom rata u BiH, ne krije u Srbiji.
- Imali smo jasan sporazum sa Vašingtonom da u periodu koji bi trajao najmanje šest meseci bude koordinisanih aktivnosti - rekao je Živković. On je precizirao da su u Srbiju stigla tri službenika CIA, čiji je zadatak bio da zajedno sa pripadnicima BIA provere sve izveštaje, dostavljene informacije, indicije o navodnim Mladićevim skrovištima.

General u Rusiji?

Potraga za haškim optuženikom Ratkom Mladićem intenzivirana je nakon što je policija presrela jedan od njegovih telefonskih razgovora, prenela je agencija AP izjavu neimenovanog bezbednosnog zvaničnika.
- Mladić je nedavno napravio grešku kada je sa mobilnog telefona pozvao jednog svog prijatelja. To je nadležnima pomoglo da lociraju njegove pomagače koji znaju gde se on krije - rekao je taj zvaničnik.
Izvor AP nije rekao kada je tačno presretnut Mladićev telefonski razgovor, ali je nagovestio mogućnost da je bivši general RS zvao nekoga iz Rusije u Srbiju.
"Tražili smo od Rusa da provere da li se Mladić nalazi na njihovoj teritoriji, ali nismo dobili nikakav odgovor od njihovih službi bezbednosti", rekao je taj zvaničnik.


- Izvedeno je na desetine akcija na raznim lokacijama u Beogradu i na drugim mestima u Srbiji - rekao je Živković.
Bivši premijer Srbije nije želeo da otkrije identitet trojice američkih agenata, ali je podvukao da su oni bili nenaoružani i da su u svim akcijama učestvovali kao posmatrači.
Prema Živkovićevim rečima, informacije o navodnim Mladićevim skrovištima dolazile su od Haškog tribunala i iz zapadnih izvora, i nijedna od tih informacija nije ostala neproverena. Krajem 2003. godine, američko-srpska potraga za Mladićem nalazila se na svega korak od zaključka da se odbegli general zaista ne krije u Srbiji - rekao je Živković.
On je, međutim, dodao da je Vojislav Koštunica "nažalost, prekinuo tu saradnju", pa se Srbija ponovo našla na meti optužbi da krije Haške optuženike.

Pa naše službe rade za cia, a slično se i zovu Pa taj isti Bulatović im je nosio arhivu na onim cd-ovima.