I ovako se slavi
Zaglušujući zvuk tišine
Kad bi došljaci iz vasione baš za Novu godinu odlučili da nas posete i ako bi, nekim slučajem, sleteli na Bali, pomislili bi da je naša planeta nenaseljena. Tog dana ovo indonežansko ostrvo potpuno je pusto...


Tog dana nepoštovanje običaja ne prašta se ni strancima. Zato se svakom posetiocu, koji se za Novu godinu zatekne na Baliju, na vreme objasni šta mu je dozvoljeno da radi. A može malo toga.
Nigde u svetu Nova godina ne slavi se kao na ovom indonežanskom ostrvu. Kao da neko zamahne čarobnim štapićem i odjednom sve zamrzne na dvadeset četiri sata. Prelazak iz stare u novu godinu, njihov možda najznačajniji praznik, stanovnici Balija zovu Njepi ili Dan tišine.
Tog dana zabranjen je saobraćaj. Sve radnje se zatvaraju, deca ne idu u školu, studenti nemaju predavanja, niko ne radi. Svi se povuku u svoje domove i strogo vode računa da, ukoliko nije neophodno, ne progovore ni reč. Zabranjeno je slušati radio ili gledati televiziju. O zabavi nema ni govora. Čak su i sva svetla pogašena, tu i tamo leluja poneka sveća ili slaba lampa. Ostrvo prekriva plašt tame. Da nije laveža pasa, vladao bi potpuni muk.
Aerodrom u Denpasaru, glavnom gradu, tog dana je zatvoren. U luke ne uplovljavaju brodovi. Plaže koje su skoro cele godine pune kupača sasvim su puste. Jedino u hotelima vlada blagi metež jer strancima je teško da u potpunosti poštuju Dan tišine. Ali, čak i kad bi poželeli da izađu iz hotela i prošetaju ulicama, uljudno bi ih opomenuli i savetovali da to ne čine.
Samo muškarci obučeni u crno krstare ulicama. Običaj nalaže da ovi posebno izabrani čuvari, koji se nazivaju „pekalang”, brinu o redu i miru. Progledaće, doduše, kroz prste ženama koje se porađaju. Samo njima ili osobama koje imaju neki drugi hitan slučaj dozvoljavaju da napuste kuću.
Dva dana pre Njepija održavaju se vesele i bučne svečanosti. Iz svih hramova iznose se statue i u razdraganoj povorci odnose do potoka, reka, jezera. Bog Baruna, gospodar svih voda, pomaže da se pročiste i ljudi i priroda.
Uoči Dana tišine ostrvo se ne smiruje. U svim selima i gradovima nastavljaju se svečanosti, ovog puta s ciljem da se sa Balija proteraju zle sile oličene u posebno napravljenim lutkama nazvanim „ogo-ogo”. Sve te lutke su slične, imaju iskežene zube, ogromne i zastrašujuće oči, čupavu kosu. S lutkama na čelu povorka se kreće prema raskrsnicama sela i gradova. U sumrak se „ogo-ogo” spaljuju uz zvuke tradicionalnih instrumenata – to je znak da su zle sile proterane sa ostrva.
Posle buke i veselja počinje dvadesetčetvoročasovna tišina. Očekuje se da Nova godina donese novi početak. Da bi to bilo moguće, svaki čovek jedan dan treba u potpunosti da se posveti samo sebi i da pokaže da može da se povinuje pravilima koje vera nalaže. 
Na Baliju se poštuju dva kalendara. Kao i u celom svetu, ljudi su prihvatili gregorijanski i po njemu računaju sve osim verskih praznika i ostalog što je vezano za običaje, kao što su veridbe, venčanja, sahrane, kremacije... Pošto je njihov kalendar lunarni, Dan tišine pokretan je praznik i na ovom rajskom ostrvu slavi se od sredine marta do kraja aprila.
Nova godina prihvaćena u celom svetu proslavlja se i na Baliju. A tek 30. marta u miru se dočekuje Dan tišine.

V. S


Izvor :http://www.politikin-zabavnik.co.yu/