Dobroćudni kit

Najveći sisar na svetu, a verovatno i najveća životinja koja je ikada živela na Zemlji, još pliva okeanima naše planete. Ovaj kolos među životinjama zove se plavi kit.

Kitovi koji žive na južnoj Zemljinoj polulopti dugački su od 27 do 30 metara, dok su stanovnici severne hemisfere kraći za oko pet metara. Ženke su krupnije od mužjaka, a najveći primerak plavog kita, uhvaćen na Antarktiku, bila je ženka dugačka 33 metra. Mužjaci su teški stotinak tona, a ženke oko 400 kilograma više. Glava plavog kita zauzima gotovo četvrtinu dužine tela, a vodeni mlaz koji ovaj sisar izbacuje iz mora kad zaroni dostiže visinu od šest metara.

Telo plavog kita je plavosive boje, često prošarano svetlim ili tamnim pegama. Unutrašnja strana njegovih peraja obično je svetlija ili bela, dok mu je donja strana repa tamne boje. Kada se nađe u hladnim vodama polarnog kruga, po stomaku mu se nahvataju žućkastozeleni mikroorganizmi, zbog čega su ga kitolovci nazvali i "kit sumpornog stomaka".

Ovaj ogromni sisar hrani se uglavnom sitnim račićima. U letnjim mesecima, kada pravi zalihe sala za zimu, plavi kit svakodnevno pojede oko tri i po tone račića, odnosno, oko 40 miliona komada. Najveća životinja na svetu nema zube, već joj se s obe strane vilice nalazi 250 do 400 ploča sačinjenih od keratina. Kit s račićima guta i vodu, koja se zatim filtrira kroz ove keratinske ploče. Račiće zadržava na pločama, a zatim ih proguta, dok vodu izbacuje.

Plavi kitovi provode leto u polarnim vodama, a zimuju u tropskim i suptropskim morima. Obično plivaju u paru, mada se često mogu videti i u manjim grupama. Morem krstare prosečnom brzinom od oko 20 kilometara na čas, ali kada su u opasnosti, mogu da plivaju i dva puta brže. Pod vodom mogu da izdrže i do 50 minuta. Najveća životinja na svetu živi oko 40 godina.

Velike i snažne, ove dobroćudne životinje nemaju prirodnih neprijatelja. Jedinu opasnost za njih predstavlja čovek. Loveći ih zbog ulja i mesa, kitolovci su od tridesetih do šezdesetih godina dvadesetog veka desetkovali njihov broj. Danas su plavi kitovi zaštićena vrsta, a veruje se da na svetu živi oko 11.000 primeraka.