Šta rade bivši svetski državnici
Dobro unovčeni mandati
Autor: R. Radovanović | 16.12.2007 - 00:01

Političari se, po pravilu, ako ih služi zdravlje, nerado odvajaju od javnih poslova i kad im prođe mandat. Obavezno su pisci memoara, a najčešće i dobro plaćeni članovi raznih komisija i foruma i izaslanici međunarodne zajednice za pojedine probleme po svetu.

Toni Bler
 Toni Bler (54), na primer, posle decenije u Dauning stritu sad ima funkciju specijalnog izaslanika za Bliski istok, koji zastupa UN, EU, SAD i Rusiju! Kao bivši premijer, dok ne navrši 65 godina za penziju, prima pola plate koja je bila 127.334 funti godišnje, oko 84.000 mu sleduje da bi izdržavao kancelariju i pripada mu 60.277 funti ako je i dalje poslanik.
Na raspolaganju ima kola i šofera, obezbeđenje za porodicu i kuću, a honorar za memoare već se licitira na oko pet miliona funti. Ocena je da bi još, držeći predavanja, prvenstveno u SAD, mogao u svakoj prilici da dobije po 150.000 dolara.

Kofi Anan
Nobelovac i doskora generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan (69) prima mesečnu penziju od 12.000 dolara (njegova žena Nane Lagergren ima pravo na polovinu), a potražuje još dva "povraćaja" po oko milion gotovine iz "činovničkog" penzijskog fonda; on je, naime, oko 40 godina bio službenik u UN, a uz ostalo i visoki komesar za izbeglice i podsekretar za mirovne operacije.
Anan je sad predsednik Fondacije "Mo Ibrahim", koja najuspešnijem lideru Afrike dodeljuje najveću novčanu nagradu na svetu - pet miliona dolara i 200.000 za svaku narednu godinu, a takođe u Švajcarskoj vodi Svetski humanitarni forum i član je grupe "Global elders", u kojoj su neki iskusniji državnici i mirovni aktivisti kao Nelson Mandela, Džimi Karter, Dezmond Tutu ili Lahdar Brahimi.

Bil Klinton
Raniji američki predsednik Bil Klinton (61) izabrao je karijeru "estradnog analitičara". Za 29 govora u 2005. godini dobio je pet miliona dolara honorara; lane je broj javnih nastupa uvećan, a iznos je dupliran, pri čemu je honorar za jedan govor u Kanadi bio 475.000 dolara.
Klinton je za šest godina otkad je napustio Belu kuću zaradio 40 miliona, a njegova sadašnja stavka u budžetu SAD iznosi 1.162.000 dolara: penzija je 201.000 dolara, a ima pravo na troškove kancelarije (160.000), stana (516.000), putovanja (50.000), telefona (79.000), pošte i drugih usluga (80.000), kao i mnoge druge beneficije.
Za 12 miliona dolara napisao je knjigu "Moj život", koja je prodata u 400.000 primeraka. Ove jeseni štampana je i druga - "Davanje: Kako svako od nas može promeniti svet" koja je takođe bestseler.
Veliki deo novca, međutim, odvaja se za neprofitne fondacije - "Vilijem J. Klinton" za suzbijanje side.

Mihail Gorbačov
Poslednji generalni sekretar Komunističke partije SSSR Mihail Gorbačov (76) otišao je s vlasti 1991. kao dobitnik Nobelove nagrade za mir, a Kremlj mu je garantovao izdržavanje, ličnu zaštitu i trosobni stan. Penzija je, doduše, bila tek 3.900 rubalja (60 dolara), ali je prošle godine dostigla 40.000 rubalja, odnosno 1.400 dolara.
Gorbačov je u međuvremenu u San Francisku osnovao Međunarodnu fondaciju za socioekonomske i političke studije "Prema novoj civilizaciji" i kao govornik na tribinama afirmiše moralne i demokratske vrednosti i humanitarne principe. Potom je formirao ekološku organizaciju "Zeleni krst", postao je član Rimskog kluba koji takođe traga za rešenjima svetskih problema, a pojavio se u filmu Vima Vendersa "Daleko, a tako blizu".
Kao kandidat za predsednika Rusije 1996. dobio je manje od jedan odsto glasova, ali je nastupio u TV reklami kompanije "Pica hat", jednoj destileriji votke je dozvolio da na etiketi koristi konturu njegove crvene "fleke" na glavi, a i brend "Luj Viton" je tvorca "glasnosti" i "perestrojke" takođe angažovao u marketinškoj kampanji.
Gorbačov piše i za medije, dobio je nagradu "Gremi" za najbolje ispričanu dečju priču "Peća i vuk", a jesenas je obnovio Uniju socijaldemokrata Rusije, mada je zbog malog broja članova propustio nedavne izbore.

Džimi Karter
Džimi Karter (83) nije zapamćen kao uspešan predsednik SAD, ali je od isteka mandata 1981. stekao reputaciju jednog od najposvećenijih promotera zdravlja, demokratije i ljudskih prava i 2002. dobio je Nobelovu nagradu za mir.
Njegov "Centar Karter" iz Atlante pomaže siromašnima u čak 70 zemalja, ali aktivnosti nekad prvog čoveka SAD obuhvataju brojne inicijative i u unutrašnjoj politici i na diplomatskom planu. Karter je ocenjivao poteze svih naslednika, išao je u Severnu Koreju i Venecuelu, pa čak i na Kubu, gde se sreo s Fidelom Kastrom. Takođe, korio je Blera zbog servilnosti prema Bušu i osuđivao je napad na Irak.

Gerhard Šreder
Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder (63), čija je plata bila 180.000 evra godišnje i uskoro mu sleduje i penzija (107.000 evra), čim je predao dužnost Angeli Merkel u novembru 2005. prihvatio se da radi kao lični spoljnopolitički savetnik švajcarske kompanije "Ringier".
Ubrzo potom iz Moskve je potvrđeno i da postaje predsednik Nadzornog odbora firme za gradnju Severnoevropskog gasovoda, koju su samo dva meseca ranije, uz Šrederovu jaku i zvaničnu potporu sa funkcije kancelara, osnovali ruski državni "Gasprom", sa 51 odsto vlasništva i nemačke firme BASF i EON.
Na Šrederove bliske veze s Rusijom, uz ostalo, ukazuje i činjenica da je sa svojom četvrtom ženom usvojio i dvoje siročadi iz Peterburga.

Žak Širak
U Francuskoj je prvi put u savremenoj istoriji protiv bivšeg predsednika Žaka Širaka (75) prošlog meseca pokrenuta istraga zbog sumnje da je umešan u aferu zloupotrebe javnih fondova još dok je bio gradonačelnik Pariza (1977-1995).
Uz brojne nedokazane afere dok je dva puta bio predsednik republike, dva puta premijer i 18 godina gradonačelnik, Širaku sad stavljaju na teret da je u gradskoj kući prestonice fiktivno zaposlio čak 25 odsto više činovnika-fantoma, čije su "plate" odlazile u kasu njegove partije.
Afera je počela tužbom koju je pre devet godina podigao jedan pariski poreski obveznik, a naredne godine je pokrenuta istraga za zloupotrebu položaja, korupciju i proneveru javnih fondova.

Izvor: Blic