Dobro jutro, učo, dobar dan, majstore

Nastavnik Dragan Golubović, uz učenje dece, ima i rezervni zanat - obućarstvo

U niškoj Školi "Ratko Vukićević", gde 23 godine radi kao učitelj, Dragana Golubovića (46) oslovljavaju sa "učo", a u Dušanovoj ulici 42, gde ima obućarsku radnju, sa "majstore". Obućarsko-majstorsko pismo stekao je pred stručnom komisijom Udruženja zanatlija i već pet godina ima obućarsku radnju. U njoj često na ispomoći možete sresti i Draganovu suprugu Biljanu, koja je profesor u školi u kojoj i on radi, ali i kći Oliveru, koja je diplomirani ekonomista bez stalnog posla, i sina Sašu, brucoša na Ekonomskom fakultetu. Golubovići su familija koja se ne stidi posla i rada i u kojoj se misli da nijedna diploma nije "za sva vremena".

- Svašta sam u životu radio pored učiteljskog posla, a pošto sam poreklom Crnotravac, trebalo je da me srce vuče ka građevinarstvu. Ali, obućarski zanat me je nekako zgrabio. Shvatio sam da dolaze vremena kada se moramo navikavati i na promene zanimanja, pa je, pored pedagoškog, obućarstvo moj rezervni zanat. U radnji sam od jutra do večeri i kada odbijem sve dažbine prema državi, od zanata mi mesečno ostane još jedna učiteljska plata - kaže Dragan. Prošla su, kaže, vremena kada su roditelji mogli da govore deci - uči škole da ne budeš zanatlija ili fizikalac. Svoju decu i svoje đake u školi naučio da se ne stide poštenog posla, prljavih ruku i žuljeva na dlanovima.

- Moj otac, koji se mučio da me školuje, samo je zavrteo glavom kada sam saopštio da ću biti i obućar. Ali ja sam to postao i sada još odlučio i da se doškolujem na Učiteljskom fakultetu. Dolaze vremena kada više vrediš ako više znaš, ako više zanata imaš i ako više jezika govoriš. Tražim neke klince koji bi hteli da dođu u radnju i uz mene izuče zanat, pa neka im ovo bude i još jedan javni poziv - priča Dragan.


Izvor: Glas Javnosti \ M. Doderović