Биљанa Ковачевић-Вучо: Задовољна сам


Раде Станић

Главни и одговорни уредник недељника „Европа” Раде Станић саопштио је јуче да је добио отказ на, како тврди, инсистирање председнице Комитета правника за људска права (Јуком) Биљане Ковачевић-Вучо. „Обавештавам вас да од 1. августа више нисам главни уредник недељника ’Европа’, а захваљујући манипулацијама, лажима и подвалама Биљане Ковачевић-Вучо, председнице Јукома”, наведено је у писму које је Станић упутио медијима.
Станић наводи да га је о отказу усмено обавестио директор „Њузпреса” Љуба Латиновић, уз образложење да је то од њега затражио власник листа Филип Цептер пошто је телефоном разговарао са Ковачевић-Вучо.

Станић је, како тврди, отпуштен због текста „Затвори Терзића, хватај Јовановића” у коме се помиње и бивши шеф Бироа Владе Србије за комуникације Владимир Поповић, што је, наводи он у саопштењу медијима, Ковачевић-Вучо схватила као хајку на њеног „штићеника”.

Ковачевић-Вучо јуче је потврдила Танјугу да је због текста, који је оценила као „наручен”, упутила протестно писмо редакцији и власнику „Европе”, али је истакла да није телефоном разговарала с Цептером и да од њега није тражила да отпусти било кога.

Она је додала да је намеравала да тужи власника листа, али да то неће урадити зато што је задовољна исходом. „Ако је (Станић) добио отказ, задовољна сам. Због оваквих ствари и треба да добије отказ. Међутим, немам ништа са његовим отпуштањем, нити сам то тражила од Цептера”, казала је Ковачевић-Вучо.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Раде Станић: Јуком прави спискове неподобних новинара

После објављивања текста „Затвори Терзића, хватај Јовановића”, у „Европи” број 173. од 26. јула, у којем се спомиње њен штићеник Владимир Беба Поповић, Биљана Ковачевић-Вучо позвала је Филипа Цептера, власника предузећа „Њузпрес” 30. или, вероватније, 31. јула.

Дан после тог разговора, 1. августа, директор „Њузпреса” Љуба Латиновић ми је рекао да Цептер од њега захтева да напустим „Европу”, јер сам ја члан „Цвијановићеве групе” и због тога што учествујем у хајци на Владимира Бебу Поповића, бившег шефа Бироа за комуникацију Владе Србије. Цептер није позвао и мене како би чуо другу страну, а отказ у писаној форми још нисам добио.

Подвлачим да никад нисам био члан ниједне групе, и да нисам учествовао ни у каквој хајци.

Редослед догађаја је следећи: у четвртак, 27. јула, Ковачевић-Вучо позвала је редакцију „Европе” и тражила аутора спорног текста. Текст је написала Јелена Пантовић, која се потписала као Вања Филиповић. Колегиница је изабрала псеудоним, јер је била запослена у „Куриру”. У том тренутку је била и под суспензијом и није желела да потписивањем текста у другим новинама свом послодавцу даје још један разлог да је отпусти.

Како секретарица „Европе” није знала ко је аутор, а Ковачевић-Вучо је спомињала тужбу, позвала је мене. Рекао сам јој да поручи Ковачевић-Вучо да ћу јој се јавити у року од сат времена, што је она и учинила.

Иако сам као главни уредник могао да је информишем о свему што је интересује, Ковачевић-Вучо јој је, међутим, одвратила да она нема о чему са мном да разговора и да је интересује само аутор.

После тога обавестио сам Јелену Пантовић да Ковачевић-Вучо тражи аутора текста и оставио јој да одлучи хоће ли јој се јавити. Јелена Пантовић је то учинила.

У разговору – мада Јелена Пантовић тврди да је Ковачевић-Вучо више вриштала – испоставило се да су из целог текста спорне две реченице које се односе на Поповића:

„Иако је фокус бачен на лидера ЛДП-а, ’Европини’ извори тврде да би главна тема могао да буде Владимир – Беба Поповић. Извор близак тужилаштву каже да се од Терзића очекује да потврди речи које је Михајловић изрекао и означи Поповића као човека који је у то време вукао конце и формирао паралелну власт с подземљем, и утицао на пуштање ’земунаца’.”

Отприлике сат времена након тог разговора, Ковачевић-Вучо је у име Јукома послала писмо у коме се тврди да аутор текста не постоји, да је текст део кампање против Поповића, да је крајњи циљ тог текста да се опструира истрага за утврђивање политичке позадине убиства Зорана Ђинђића. Тврди се да је текст „наручен” и поставља питање да ли га је наручио Цептер, ја или неко трећи. Такође, претњом да ћемо Цептер и ја бити тужени покушава да се изнуди одговор на питање ко је био извор Јелене Пантовић.

Како је писмо засновано на лажима и садржи бројне клевете и увреде, 28. јула одговорио сам Ковачевић-Вучо да ћу је због тога тужити.

Епилог је познат. Како, изгледа, није могла да дочека суђење, Ковачевић-Вучо је позвала Цептера.

Скрећем пажњу јавности да поступци Ковачевић-Вучо у вези са спорним текстом објављеним у Европи не могу да се схвате другачије него као директан напад на слободу медија.

Такође, упозоравам да је Јуком, невладина организација која се, наводно, бави заштитом људских права, директно учествовао у кршењу људских права, у овом случају мог права на рад.

Упозоравам јавност да Јуком прави спискове политички неподобних новинара. О томе не сведочи само овај мој случај, већ и књига-памфлет „Жељко Цвијановић – новинар у цивилу”, коју је потписао Поповић, а ова невладина организација објавила ове године.

Скрећем пажњу јавности да промисли да ли је Јуком, захваљујући деловању Ковачевић-Вучо, и даље невладина организација која се бави заштитом људских права или је постао параполитичка организација чији је један од циљева промовисање и заштита интереса једног човека, каже се, између осталог, у писму које је Станић јуче доставио медијима.


(Политика)

„Њузпрес”: Станић није отпуштен

Компанија „Њузпрес” саопштила је јуче да бивши главни уредник недељника „Европа” Раде Станић, супротно тврдњама које је изнео, није добио отказ. „Раде Станић користи годишњи одмор до краја августа и, закључно са данашњим даном, није добио решење о отказу уговора о раду”, наводи се у саопштењу „Њузпреса”.

Та компанија је, међутим, потврдила да Станић није више на дужности главног уредника „Европе” и да ће о његовом радном месту послодавац накнадно донети одлуку у складу са законом и својим овлашћењима.

Доскорашњи главни и одговорни уредник недељника „Европа” Раде Станић саопштио је прекјуче да је добио отказ на, како тврди, инсистирање председнице Комитета правника за људска права (Јуком) Биљане Ковачевић-Вучо.

Танјуг

--------------------------------------------------------------------------

УНС: Неприхватљиве оптужбе председнице Јукома

Удружење новинара Србије сматра неприхватљивим оптужбе које медијима све чешће упућује председница Јукома Биљана Ковачевић Вучо, у којима истовремено наступа и као заступник интереса својих клијената и као представник невладине организације за заштиту људских права.

„УНС не доводи у питање право и интерес Ковачевић-Вучо да адвокатски заступа клијенте, међу којима је и бивши шеф Бироа за информације Владе Србије Владимир Поповић, али тиме не сме да угрожава право медија да истражују и објављују чињенице од интереса за јавност”, наводи УНС у саопштењу.

Ковачевић-Вучо је наиме, како је саопштено, реагујући на текст недељника „Европа” под називом „Затвори Терзића, хватај Јовановића” послала писмо „главном и одговорном уреднику тог листа Радету Станићу” чиме се, сматрају у УНС-у, грубо умешала у уређивачку политику тог листа.

УНС наводи да у том писму Ковачевић-Вучо каже да је то „наручен” текст, да аутор текста не постоји, као и да је реч о кампањи против Поповића са крајњим циљем да се опструира истрага за утврђивање политичке позадине убиства Зорана Ђинђића. У УНС-у сматрају да је Ковачевић-Вучо „вршећи својеврстан притисак” утицала да власник недељника Филип Цептер отпусти Радета Станића и тако се грубо умешала у уређивачку политику „Европе”. „Штитећи интересе и права Владимира Поповића, и као адвокат и као председница ЈУКОМ-а, Биљана Ковачевић-Вучо је довела у питање кредибилитет организације на чијем је челу, односно своју адвокатску улогу”, сматрају у УНС-у.

Танјуг

--------------------------------------------------------------------------

Биљана Ковачевић-Вучо: Да УНС не прича глупости

Биљана Ковачевић-Вучо рекла је јуче агенцији Бета да би УНС требало да „води рачуна о Кодексу професионалне етике и да ради свој посао”, а да невладине организације „остави на миру”.

Она је поручила УНС-у да „не прича глупости о сукобу интереса”.

Бета

Линк

Кад газда позове !!!
Шта о начину на који је смењен главни уредник „Европе ”мисле новинари и главни уредници појединих гласила
 
Раде Станић, донедавни главни уредник недељника „Европа”, пре неки дан обавестио је јавност да је добио отказ због текста „Затвори Терзића, хватај Јовановића”, у коме je споменут Владимир Поповић Беба, бивши шеф владиног Бироа за комуникације.

У тексту је писало да тужилаштво од Радета Терзића очекује да Поповића означи као човека који је „формирао паралелну власт са подземљем и утицао на пуштање ’земунаца’.”

Станић тврди да је његову смену заправо тражила Биљана Ковачевић-Вучо, председница Комитета правника за људска права (Јуком), али и правни заступник Поповића. Компанија „Њузпрес” у власништву бизнисмена Филипа Цептера, која издаје поменути недељник, негира да је Станић отпуштен, али не пориче да је смењен са уредничког места.

У новинарским круговима овакав потез је изазвао забринутост, али и подсетио да оно што је у неким ранијим временима била пракса политичких комесара – да уреднике (али и друге) смењују преко ноћи – сада као да постаје манир нових медијских власника.

– За разлику од колеге Станића, ја не радим ни за једног газду из Србије, већ у издавачкој кући која се бави само издавањем новина и где су односи потпуно другачије уређени. Ја могу да будем смењен, ако не радим добро или ако тираж новина опада, али ме нико не може сменити зато што се не свиђам овом или оном или зато што смо објавили неки текст. То у нашој фирми није могуће, јер смо другачије организовани, а пре свега због тога што је ово издавачка кућа – каже Веселин Симоновић, главни уредник листа „Блиц”.

То што се десило Станићу оцењује као „непримерено за професију”. „Када радите за некога ко није издавач, односно коме издавање новина није основна делатност, већ је купио новине из неких других разлога, онда можете и да очекујете да вам такав газда ограничава професионалне новинарске могућности. Тога морате бити свесни од почетка и ја себе не бих никада довео у ситуацију да радим за газду коме издавање новина није основна делатност. Међутим, ако на то пристанете, онда сте пристали да вам се тако нешто деси, а што ја наравно осуђујем из све снаге.”

За разлику од њега, Драган Вучићевић, заменик главног уредника „Преса”, сматра да у овом случају „проблем није у тајкунима у медијском простору, већ у Биљани Ковачевић-Вучо која намерава да буде главни и одговорни уредник Србије”.

– Станић је у праву, она је стручњак за стварање афера и наместила је човеку отказ, јер хоће да буде главни и одговорни уредник Србије. Ми новинари требало би да је у томе спречимо тако што ће је медији игнорисати. Наш лист о њој ништа не пише, нити је спомињемо.

Председница Јукома, међутим, доводи се у везу са још једним скорашњим случајем, који, срећом, није имао исти епилог.

– Та прича о колеги Станићу мени звучи познато. Пре нешто више од месец дана иста госпођа је тражила и моју смену, претпостављам из неких сличних разлога. И тада је помињала своје штићенике, који су, као и она, били незадовољни РТС-ом због тога што није хтео да објави одговор једног од њих, иначе пун увредљивих садржаја, а и није се односио на оно што наводно демантује. Истој госпођи то је био повод да затражи моју смену, јер сам наводно злоупотребио положај уредника Информативног програма. Писмо с тим захтевом послала је на бројне адресе, па и Управном одбору РТС-а, Радиодифузној агенцији, чак и ОЕБС-у који никад није постављао ни смењивао главне уреднике. УО РТС је одбио да расправља о свему томе и закључио да ја професионално обављам свој посао, али колега Станић очито није био те среће пошто он има приватног газду – наводи своје скорашње искуство Ненад Стефановић, главни уредник Информативног програма РТС-а .

Утисак је, како каже, да „овде има неколико центара моћи који покушавају да обављају функцију некадашњих партијских секретара задужених за информисање и себи дају за право да мало-мало па траже смене главних уредника ако им се неки текст или коментар не свиди”. Иако у јавности влада уверење да притисци на медије стижу из структура власти, Стефановић каже да се не могу упоређивати са онима који стижу из такозваних неформалних центара моћи и покушавају информативни програм јавног сервиса да обликују по својим мерилима.

Може ли професија да се одбрани од оваквих притисака, било да их практикују нове медијске газде и други центри моћи?

– Независно удружење новинара Србије настало је 1993. године, не само због идеолошког неслагања са тадашњим режимом, већ пре свега ради потребе да се заштите новинари који су у то време добијали бројне отказе, јер нису одговарали политици Слободана Милошевића. И тада, као и данас, НУНС је увек бранио професију и права новинара на рад. Дубоко смо против тога да неко, па макар био и власник медија, сматра да има право да отказ даје преко телефона. У процесу приватизације биће све више приватних власника медија, али и они морају да поштују нашу професију и елементарна права новинара која проистичу из радног односа. Случај уредника „Европе” даје лош пример за приватизацију, а НУНС ће са своје стране урадити све да заштити сваког новинара – напомиње Нада Гаће, председница НУНС-а.
 
Политика

Privatno vlasništvo, privatno pravo na izbor zaposlenih. Halo ljudi, nekad je bilo obavezno pisati kako političke vođe nameću, sad to rade gazde i ništa nije drugačije kod Mardoka.

chekaj bre ,a njegova radnichka,gradjanska i ljudska prava ....

Pa morao je da pazi sta pise ako je znao da mu je gazda sa ovom baba devojkom na jebi si mater. 
Tragicno je da se novinari i dalje sankcionisu zbog svog rada. Mada moram priznati da mi je totalno suludo da neko uopste slusa ove babe iz tzv. gradjanskog NVO sektora.