Zabluda je da invalidi ne mogu da vode relativno normalan i kvalitetan zivot.
Razlog zasto se odlucuju na usamljenicki zivot je cesto posledica pogresnog pristupa porodice, a i samosazaljenja...

Tako da... cak i neko ko je prikovan za kolica moze da ima odlican drustveni zivot, prijatelja, decka\devojku.
Sve je to stvar izbora.

I zaista niko, ali niko ne treba da ispasta zbog njihovog hendikepa... od okoline do njih samih...

   Slazem se sa tobom, u potpunosti, ali kljucna rec je relativno.

   I fizicki celi ljudi neretko posustaju zbog mnogo banalnijih stvari. Cinjenica je da prosecan covek nema duhovne i psihicke snage da se izbori sa mnogo jednostavnijim stvari od hendikepa, a kamoli s hendikepom.

---

   Primer pravog borca:

... da, bas ce se usreciti sa sexom od 2min.

Da, znala sam da ces se zakaciti za to relativno... mislila sam da odmah ispravim, ali me mrzelo...

Relativno stoji jer retko ko vodi normalan zivot... za sve je to relativno.. bez obzira da li imamo hendikep ili ne...

Svako ima neki kamencic koji zulja u cipeli...

   Mozda je zalosno sto tako razmisljam, ne znam, ali verujem da hoce, barem malo...



   
   Izvini za to relativno...

   Pa, da, u pravu si, samo sto je njegovom bratu taj kamencic mnogo veci nego npr. meni...

Uopste nije... samo treba da odraste....

Jedan od mojih drugova je cerebralac od detinjstva.
Kad pogledam koliko on ima snage i koliko pozitivno gleda na zivot, zaista se postidim jer ja zdrava i prava radim za sebe mnogo manje nego on.
A to je osoba koja je prvih 12 godina svog zivota provela u bolnici izmedju operacija i bolnih fizioterapeutskih vezbi, a ostatak zivota se borio sa stepenicama i ostalim fizickim preprekama koje mu ogranicavaju kretanje...

Ah..da.. njega njegovi roditelji nisu sazaljevali...

Svi mi imamo pozitivne i negativne primere ljudi koji su zbog bolesti ili greske lekara ili neceg treceg ispastali...
Neki su borci, neki nisu... neki imaju snage, neki mozda vise nemaju...
Verujem da to delom zavisi i od velicine problema koje imaju... tj od nivoa ostecenja....
Zivot je borba za gotovo sve ljude...

No dobro... nije to tema...

Pokusaj sa njim direktno popricati... vas dvojica sami... kao rodjena braca... jer polusestra... uopste ti takvi odnosi u porodici nikad nisu isto kao 100%.
Popricaj i sa njom i sa njim... vidi sta pokusava time da postigne... reci mu da njoj to smeta ili neka mu to ona direktno kaze...
Pa vidite kakve ce to reakcije da izazove..

popricaj ti s njim. kazi mu da ti je ona pokazala poruke i da je zgrozena. reci mu nesto u fazonu -dal si bre normalan, to ti je sestra, zamisli sta bi bilo da kaze roditeljima itd.

Samo trenutak,da li je i kako tvoja sestra odreagovala na te poruke,mislim dase sve vrti oko nje,ne kazem da je ona kriva,daleko bilo,ali mislim da je ona ta sto treba da mu skrene paznju,ako joj je nezgodno licem u lice uvijek postoji telefon pa i sms poruke,u oba slucaja ce cuti-vidjeti njegovu reakciju,jer koliko sam shvatila on isto to izrazava samo putem poruka sto znaci da nije otislo predaleko...mozda je zbunjen,ili mu samo pokazi sve ove odgovore i tvoje pitanje,mozda ce mu biti jasnije..