To sam sanjao da na zemlju je bilo atomski rat i sve je uništene. Ja sam na avionu i imamo još jednu veliku bombu, al nema nigde da se sletemo jer nema gde...Ja sam bio naravno kapetna na avionu . I morao sam doneti odluku da li da bacimo bombu... I tako sam razmišljao ako idemo iznad cilja, što samo geografsko postoji, i sve radimo tako kao po vojnom normativima napisano, možemo održiti red u vazduhu, i dalje živimo. Odnosno bacimo još jednu bombu, kad već nemam iz toga nikakvi korist , vojni.
Al ovo jako liči mi na Adornoov viziju o apsurdnosti, kad nije moguće ni ubiti se, samo štetno postojati.On je to pisao u šestdesetim godinama kad vladajući technike bili su takve kakve su bili. Ili Direnmatt u Romulusu, kad poslednji rimski car Romulus ide u ‚‚penziju‚ posle germanske pobede, i smrt njegova voljenima. Jer Odoaker germanski vezir neće da njegov brat bude krvavi vladar, i neće da zapadni rimski carstvo nestaje. Odnosno Romulus izgubio je sve, samo simbolično je car, i  još i to da umre.
Zato mislim dobro je baciti bombu, i do kraja ponašati po voljnim normativima.
To je htenja, odnosno znanja tome da šta hoćemo. Ponekad što hoćemo to je smrt.
Zanima me vaša ideje, ili slične pitanje u vašem životu.Ili u snu

Nema u stvarnom životu mnogo takvih bezizlaznih situacija. Kad mi se čini da je sve tako očajno pokušam da se odmaknem i sagledam šta još imam.

Konkretno tvoj san ne bih želela da analiziram bez nekih dodatnih informacija kao san. A kao filosofska situacija u kojoj mogu da letim još nekoliko sati i umrem od trovanja radijacijom posle toga. Pa šta znam, uzletela bih najviše što mogu, a onda bih se kao kamikaza sunovratila i ostala uz bombu u času eksplozije da se ne mučim.

Ti to rece da si Adorna citao?

Da čitao sam Adorno 2 celu knjigu No dobro tamo je bilo reč više o tadašnjim problemima u umetnosti i o tome kako je svatio dramu od Becketa Kraja igra, i tamo je on pisao da danas već ni umreti nije moguće osim po otudjeni standardima. I da postoji taj fenomen da živimo i posle naše smrti. Tamo je on na drugu svetski ratu je mislio , konkretno.
Tu kod mene je pitanja taj strategija , psihiloški, da zašto je to potrebno kod nama ljude.
Imam još jednu biološki primer, kad veća grabljivac napada manju, onda manja tako bori se da toliko veću štetu nanesi na drugu da od infekcije rane ni veća neće živeti duže. Na taj način nije bilo isplaćeno da bude pojeden. A to genetski pojavljuje u grabljivcima, zato jako retko riziciraju takav obrok grabljivce.


Da Simijon , i hvala...reč je tu o tome kako doživim taj situacija da sam nasilno odvojen od moje doživljaje. Bergson piše o tome lepo,on na prvo loptu to kaže da durre(doživljaj u vreme) je konstituira slobodu. Po njemu to je najveći ropstvo, kad doživljaje su ne dohvatljivi.

Baci bombu kad opet budes to sanjao, kod mene u kucu 

baciću ti bombicu ako možeš da uživaš u alkoholističku lepotu....