Do poroda i teško i skupo



Gotovo svaki sedmi par u Srbiji ne može da ima dete. Kada se iscrpe svi drugi postupci lečenja steriliteta, parovi se najčešće odlučuju za vantelesnu oplodnju koja može da košta i do 4.000 evra

Bračnom paru Pejović iz Beograda u novembru se ostvarila životna želja da postanu roditelji. Zahvaljujući postupku vantelesne oplodnje o trošku države, tačno pre četiri meseca postali su ponosni mama i tata bliznakinja Nevene i Andrijane. Posle gotovo 12-godišnje borbe da dođu do potomstva i velikih muka kroz koje su prošli, sreći Snežane i Nebojše Pejovića nema kraja.

– Prijavili smo se čim smo čuli da imamo pravo na besplatan pokušaj vantelesne oplodnje i rekli jedno drugom – ako uspe, uspe. Imala sam rizičnu trudnoću, a pri tom sam napunila 37 godina. Muž me je podržavao sve vreme, jer nije od onih muškaraca koji beže kada je ovakva stvar u pitanju. Porodila sam se carskim rezom, Nevena je starija samo jedan minut od Andrijane. Sada, posle svega, mogu sve parove da posavetujem da ne gube nadu – objasnila je ponosna mama Snežana.

Pejovići su samo jedan od nekoliko stotina hiljada parova u Srbijikoji su se suočili sa nemogućnošću da dobiju dete, ali, na sreću, u tome su uspeli. Međutim, gotovo svaki sedmi par u Srbiji suočava se sa ovim problemom, a lekari tvrde da je, ako se lečenje započne na vreme, moguće postići uspeh u gotovo 50 odsto slučajeva. Kada se svi drugi postupci lečenja steriliteta ne pokažu efikasnim, parovi se najčešće odlučuju za postupak vantelesne oplodnje, koja košta od 2.000 do 4.000 evra.

Ove godine će svih 1.000 bračnih parova bez dece koji čekaju na vantelesnu oplodnju o trošku države ući u program, a Republički zavod za zdravstveno osiguranje je odlučio da uputi poziv i privatnim ordinacijama da se uključe u besplatan program vantelesne oplodnje. Da bi se privatne klinike uključile u program moraće da ispunjavaju određene uslove, poput onih da imaju iskusan stručni kadar u ovoj oblasti, adekvatnu opremu, određen procenat uspešnosti na polju vantelesne oplodnje i da prihvate cenu koju će im RZZO ponuditi.

Nataša Nikolić (30), iz Lazarevca, kaže da su je ovih dana pozvali na razgovor u GAK u Višegradskoj i da se nada da će uskoro ući u program. Ona objašnjava da se na prvi pokušaj odlučila kod privatnika, ali da, nažalost, nije uspelo.

– Muž i ja već sedam godina pokušavamo da dobijemo dete, ali bezuspešno. Živimo od poljoprivrede, nigde ne radimo i bilo nam je baš skupo kada smo morali da izdvojimo 4.000 evra za postupak vantelesne oplodnje i lekove. Rekli su mi da prilikom prvog postupka postoji mogućnost da se ostane u drugom stanju 30 odsto, a u drugom 50 odsto – istakla je Nikolićeva.

Aleksandra Knežević (37), iz Beograda, već 12 godina muku muči sa sterilitetom, a prvi put joj je pre tri dana urađena vantelesna oplodnja o trošku države. Kaže da se oseća dobro i da se nada da će kroz nekoliko nedelja saznati da li je došlo do trudnoće.

– Neke analize sam radila u Institutu „Torlak”, a neke u Gradskom zavodu za javno zdravlje. U avgustu punim 38 godina, tako da samo sada imam šansu da kroz državni program dođem do potomstva – objasnila je Kneževićeva.

U Udruženju „Roditelj” kažu da podaci u vezi sa brojem parova koji ne mogu da imaju decu zabrinjavaju.

– Mnogo parova nam se žalilo na spore procedure u državnim klinikama, da mnogo analiza moraju da rade u privatnim i to određenim klinikama, da ih to sve mnogo košta... Potez koji je država napravila sa 1.000 besplatnih vantelesnih oplodnji svakako je za pohvalu, jer je poznato da je u našoj zemlji ekonomski standard veoma slab, da su cene previsoke, a „bela kuga” u procvatu. Ali, ako je tačan podatak da za vantelesnom oplodnjom u našoj zemlji ima potrebu oko 100.000 žena (što znači da se ne računaju sve žene koje imaju probleme sa plodnošću, a gde je tek podatak za muškarce), onda znači da govorimo o tome da država finansira samo jedan odsto parova koji se bore sa neplodnošću – kaže Dragana Soćanin, predsednica Udruženja „Roditelj”.

Ona naglašava da je u bolnicama veliki red za obavljanje ovog postupka i da mnogi parovi dugo čekaju, tako da se može desiti da u trenutku prijavljivanja žena ima manje od 38 godina, ali kada dođe na red više ne ispunjava taj uslov.

– Mi smatramo da starosna granica ne bi trebalo da je tako određena. Znamo da trudnoća u kasnijim godinama nosi veći rizik, ali to bi opet trebalo da bude odluka para, odnosno žene koja želi da zatrudni. Što je žena starija, to samo znači da se duže bori sa problemom. Uključivanje privatnih klinika je svakako poželjno, jer se ionako većina analiza i pretraga radi u laboratorijama privatnih klinika. Pitanje je, da li će pristati da ujednače svoju cenu sa cenom u državnim klinikama? – dodala je Dragana Soćanin.

Većina privatnih ordinacija sa čijim smo vlasnicima razgovarali o mogućnosti da se uključe u program vantelesne oplodnje o trošku RZZO-a kaže da su to odavno čekali i da ih raduje najava da će uskoro doći do sklapanja ugovora sa njima.

– Mi smo ekipa koja najduže u Srbiji radi postupke vantelesne oplodnje, a imamo i dobru opremu i dobre kadrove. Još pre 10 godina predlagao sam da se formira stručna komisija koja će da obiđe sve ordinacije i da kaže koje ispunjavaju uslove za kvalitetan rad. Ovaj potez države nam omogućava da se kao privatnici afirmišemo, jer je poznato da rezultati u ovoj oblasti ne mogu da se friziraju, pa će tako biti pokazano kako koja ekipa radi – istakao je prof. dr Slobodan Radulović, direktor Specijalne bolnice „Beograd”.

Dr Ljubinka Radunović, vlasnik ordinacije „BIS intermedikus”, takođe pozdravlja potez države.

– Interesuje me koje ćemo uslove morati da ispunimo da bismo bili uključeni u program koji RZZO finansira. Kod 80 pacijentkinja godišnje obavimo vantelesnu oplodnju, a procenat uspešnosti je oko 30 odsto. Običan postupak staje 104.000 dinara, a složeniji 144.000. Terapija košta oko 1.000 evra – naglasila je dr Radunović.

U našoj zemlji je za svaku pohvalu uprava grada Niša, jer je iz budžeta ovog grada planirano izdvajanje oko sedam miliona dinara za bračne parove koji nastoje da dobiju dete uz pomoć vantelesne oplodnje. Samo u prošloj godini su novčano potpomogli 55 parova da dobiju decu na ovaj način, ali za razliku od državnog programa ovde supružnicima nisu bile ograničene godine za ulazak u program i dozvoljeno im je da biraju ustanovu u kojoj će uraditi ovaj postupak.

Izvor: Politika