Pa nešto nisam primetio da se suprotstavljaju ulasku Srbije u te organizacije.

Tehnologiju možeš da zaboraviš, neće ti je dati ni za 100 godina.

A za kredite.. pa zavisi od uslova... Samo krediti imaju dva mala problema

1. treba ih vratiti
2. kamata

Što se tiče količine potrebnog novca, vidi cene tenkova i borbenih aviona, naravnu ukljuci tu i obuku i održavanje.... pa podvuci crtu.

http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment
The quisling of Belgrade
The murdered Serbian prime minister was a reviled western stooge whose economic reforms brought misery
Убијени српски премијер
био је озлоглашени западни послушник
чије су економске реформе донеле беду.
Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру,
пљуште као киша. Први је почео председник Буш,
хвалећи његово "снажно вођство", док је портпарол
канадске владе величао "весника демократије",
а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић
посветио "реформисању Србије".
У читуљама западних листова Ђинђић је
скоро увек слављен као бивши студент-агитатор,
који је храбро повео народни устанак против
окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу
у нову демократску еру.
Али изван ЦНН-ове верзије светске историје,
каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије.
Они који се ограђују од доктрине промене режима
требало би да се сете да Ирак није прва земља
у којој су америчка и друге западне владе покушале
организовати уклањање владе која није одговарала
њиховим стратешким интересима. Пре три године,
на реду је била Милошевићева Југославија.
У својој недавној биографији Милошевића,
Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе
натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције
у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године.
По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт,
тајна америчка канцеларија за југословенске послове
била је припремљена да потпомогне организовање устанка
који би збрисао аутократског Милошевића са власти.
Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне
групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића
и повезане са америчком обавештајном службом,
извеле серије успелих атентата кључних људи
који су подржавали Милошевићев режим,
укључујући министра одбране Павла Булатовића
и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза.
Када су Слобо и његова Социјалистичка партија коначно пали,
Сједињене Државе су добиле "реформистичку" владу
у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав
Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао
човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић - и он сигурно
своје вашингтонске спонзоре није изневерио !
Први приоритет је био увођење програма "економских реформи"
- што је израз новог светског поретка за распродају
државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама.
Преко 700 000 југословенских предузећа остало је
у друштвеном власништву и углавном је било контролисано
од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у
приватном власништву. Компаније су могле бити продате
ако је мање од 60% капитала припадало радницима.
Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла
да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених
предузећа било продато, (многа компанијама које су
учествовале у бомбардовању Југославије 1999.),
прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама
Ђинђићевој влади и њеном "ангажовању интернационалних
банака у процесу приватизације".
Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину.
Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од
сто милиона долара, чак ако је то значило и његово
киднаповање у супротности са југословенским законима
и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано
суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље,
њеног бившег председника и своје политичке ривале,
шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава.
И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио.
Упркос супростављању већине њених грађана,
"весник демократије" следио је захтеве "међународне
заједнице" и после 74 године име Југославије
нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене
серијом слабих, подељених протектората коначно је
био постигнут.
Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако.
Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати
Ђинђића. ЗА ВЕЛИКУ ВЕЋИНУ СРБА, ЂИНЂИЋ ЋЕ ОСТАТИ
ЗАПАМЋЕН КАО КВИСЛИНГ КОЈИ СЕ ОБОГАТИО ПРОДАЈУЋИ СВОЈУ ЗЕМЉУ
ОНИМА КОЈИ СУ ТАКО НЕМИЛОСРДНО ВОДИЛИ РАТ ПРОТИВ ЊЕ,
свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене
реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке,
незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине
Срба сада живи испод линије сиромаштва
Још није јасно ко је испалио хице који су убили
Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција
подземља, његове везе са организованим криминалом
коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало,
има много људи у Србији који би радо повукли обарач.
У својој недавној посети Београду, био сам погођен
не само разином економске неправде, него и мржњом
скоро свакога кога сам срео према премијеру, чијиа
је популарност у народу пала испод 10%
Лекција из србије за данашње серијске мењаче режима
је једноставна. Можете покушати да подјармите
људе санкцијама, разарањем и бомбана. Можете,
ако желите, да збаците владе које вам се не допадају,
пможете окушавати да наметнете своју вољу постављањем
Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића
да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете
натерати понижени народ да их поштује.

Neil Clark


*********************

http://64.233.183.132/search?q=cache:d2DtLJLbWcsJ:www.aikor.de/info/03041401.pdf+%22Djindjic+liebte+die+Bombe+auch,+aber+diplomatisch+%22&hl=en&ct=clnk&cd=2

DJINDJIC-MAFIA-DIKTATUR
Von Klaus Hartmann

Na ovo poslednje nema sta da se doda...

Хвала шефе. 

Nema na cemu, i drugi put...

Zato ti i treba tenk i borbeni avion. Svakoj vlasti je vojska kamen oko vrata, ali po tome vidiš da li imaš sposobne i poštene ljude na vlasti. Ako ima za vojsku, to znači da je privreda "užigana" i da društvo pravi dovoljno materijalnog suficita. Ukratko, stvaraš više od onoga što trošiš, a pretekne dovoljno i za vojsku. Ne mogu to svi, nego samo ljudi koji i treba da ti budu vlast. Zar nije bolje imati sposobne ljude koji "naprave" lovu i za građanstvo i za vojsku, nego nesposobne koji ne mogu ni samo narod da nahrane. Vojska je bato ispit za vlast. Što je Amerika najrazvijenija država na svetu? Pa imaju dobru selekciju kadrova. Al njihov prezedente mora da rodi mečku da od Amerike napravi sistem koji daje dovoljno repa i za narod i za vojsku veličine US MF. Selekcija bato, i zato u Americi svakog predsednika do kraja života zovu predsednik. Znači vojska je nešto što mora da se ima. E onda tražiš i vlast koja može da nahrani i narod pored vojske. Da vidiš kako bi Srbija brzo napredovala kad bi se tako radilo. Sloba je trebao da padne još kad se pokazalo da ne ulaže ništa u vojsku, nego sve trpa u policiju. On je začetnik te ideje da je vojska nepotrebna i da sad "ima prečih stvari", al nije to zbog brige za narod, nego što je on bio nesposoban. Isto ti je tako i danas. Čim čuješ da vlast priča o tome da je vojska skup hobi, znaj da od njih nema ništa.

Pa samim tim sto nam prodaju odredjenu vojnu tehniku i obuce nas da rukujemo oni su nam dali tehnoplogiju...Kao sto kolega rece, ako drzava posluje domacinski za vojsku mora da ostane. Kako se ono kaze diplomatija je jaka onoliko koliko je jaka sila koja stoji iza nje. Da li mislis da bi ameriku iko ozbiljno shvatao da nema onakvu vojsku, ili da nas sada neko ozbiljno shvata. Ne kazem da vojska treba da se upotrebljava i mislim da je rat nesto najgore sto postoji. Ona jednostavno treba da bude tu i jaka da bi sluzila kao faktor odvracanja. Kada je neko fizicki jak to ne znaci da ce on nekoga da maltretira, ali zato ce neko da razmisli ako pozeli njega da kinji i da ne postuje njegova prava. Otkud ti znas kako se Rusi izjasnjavaju iza zatvorenih vrata?

Stvarno ste jadni kad počnete kao da hvalite Đinđića zato što je navodno pred atentat počeo da se tranformiše u patrijotu.
I onda ga je kao likvidirao Solana zbog toga.

Ma da, to je sve velika zavera. Moramo odoleti Genšeru i Vatikanu, to je lepo objasnila Milja Vujanović-Regulus.

Vesna Pesic se ne zalaze za nezavisnost kosova nego za podelu, a vladan batic je za skupstinskom govornicom rekao da je protiv nezavisnosti i cak mislim i da je glasao za zajednicku politiku prema kosovu koju su tadic i kostunica definisali. slicna je stvar i sa milanom proticem. sto se tice zarka koraca on je covek koji se zalagao sa opstanak jugoslavije, a na ovo sa kosovom gleda kao na logicnu posledicu raspada SFRJ. sto se tice cede, micicke oni jesu za nezavisnost kosova, a goran svilanovic je diplomata od karijere, koji nije bio za nezavisnost kosova nego je samo u jednom trenutku rekao da ce se stvari tako kretati, a onda su ga danas svi koji vide da je bio u pravu optuzivali da se zalaze za nezavisnost kosova

Чињеница стоји: пред крај живота је почео, у јавним наступима, отвара питање Косова. Такође, окретао се Еврозаједници и, посебно, Немачкој, далеко више него САД-у. А Американци су тада по Србији вршљали како су хтели. и тешко ми је за поверовати да нису знали да се убиство припрема. И очигледно су одлучили да се не мешају и да прећуте.

Друга чињеница стоји: Ђинђић је био тесно везан са организованим криминалом у Србији (и то годинама пре октобарског преврата), тако да, осим политичких, његово убиство има и озбиљне пословне елементе. Занимљиво је да су и највећи титости и милошевићевци, прећутно или не, прихватали да су им вође у овој или оној мери лопови (или да су свесно прихватали лопове у свом најближем окружењу), за разлику од ђинђићеваца који вероватно сматрају да им је вожд настао безгрешним зачећем.