|
Svakodnevni prolaznik
| Zodijak |
|
| Pol |
|
| Poruke |
231
|
 |
Windows XP |
 |
Internet Explorer 6.0 |
|
РАД ЂЕНЕРАЛА МИЛАНА НЕДИЋА ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Да споменем из прошлијех дана, Страшне муке српскога страдања; За четири пуне године Страшне муке наше Отаџбине; Да споменем српскога племића Ђенерала Милана Недића И његово знаменито дело. Српство му захвално цијело, Писаће га историја нова, Он сачува гњездо витезова Од покоља Шваба и Маџара, Талијана и црних Бугара. А још једно славно му је дело: Цар Лазара сачувао је тело. Из Фрушке Горе га пренио, Где је Лазар петсто лета био, Нашу славу овенчану зорну У Београд у цркву Саборну, Да се Анти усташе не хвале, Како тело Цар Лазара пале. То четрдесет и прве бијаше, Кад Европом Хитлер грмијаше, Свуд заставе његове се вију Па удари на Југославију. Црна брука и велика мана Сву прегази за петнајест дана. Томе свијет чуди се цијели, Поче нашу земљу да дијели. Да би своју увеличо славу Прво створи хрватску државу. Па Хрватској одреди владара, Павелића римског измећара. Још Хрватској границе отвара До граница Зетскије владара: Целу Босну и Херцеговину Под управу несретну и црну. Још Срем равни и Земуна града Да Павелић управља и влада. Ни на томе Хитлер не застаде, Него Бачку Маџарима даде, Равно Скопље и Србију стару, Цар Душана престоницу славну, Под Бугарску управу крваву; Од Косова до Краљева града Арнаутска управа да влада; Црну Гору по јунаштву славну, Под управу талијанску главну. Па кад их подмирио свију, Онда мисли коме ће Србију; Ту никога другог не ставља, Он реши Србијом да управља. Као да је од раније знао, Србије се највише бојао. Па да би јој умањио славу, Комесарску постави управу. Управљају људи без угледа, Српски народ за то чути не да. Док одједном црни глас му стиже: Србија се на оружје диже. Мисли Хитлер шта сада да ради, Сва му војска стоји у опсади. Не излази војска на улице, Четничке их туку јединице. Под командом Драже ђенерала Сва је српска устанула раја. Војска гине,а Хитлер се љути, Свуд му главни затворени пути. Рече Хитлер:"Мила браћо моја, Гле Србије хајдучкога соја! Од устанка Вожда Карађорђа, Имала је увек добрих вођа. Командант ми јавља са Балкана За некаквог Дражу ђенерала. Противник је мој одавно стари, Планинама српским господари. Све ми ратне планове поквари. Про Србије до Ђевђелије, Крв војника мојије се лије. Мостове је у ваздух дигнуо, Возови ми за Африку стоју, Четници их српски нападају; А гину ми најбољи војници, Четнички их кољу осветници". Глас Хитлеров далеко се чује, Из Берлина вако наређује: Да његова испуни се жеља, За једнога сто Срба да стреља. Када Срби те видеше јаде, Сад не знају сами шта да раде. Свак се томе злочину зачуди, Па угледни скупише се људи. Међу собом о свему већају, Шта да раде ни сами не знају. Колико их на окупу беше, Па овакву одлуку донеше: Да потраже угледног племића Ђенерала Милана Недића. Дигоше се и одмах пођоше, Ђенерала Недића нађоше. Тад професор Краљевих наука Пред Недићем повика: "Ђенерале,док круна сијаше Ти до Краља први седијаше; положаје уживо си главне За подвиге јуначке и славне; Министар си целе војске био, Српски те је народ заволио. А сад наша Отаџбина мила, Јуначком се крвљу опјанила. По њојзи се свка чуда раде: Србима се живим очи ваде, По Хрватској проклете усташе Под нож Србе ставили су наше, Од њих чуда нечувена раде Језике им под вилице ваде, Нико није слушо ваке јаде. Хоће славу да угасе нашу, Српскијем се цријевима пашу. Ледна Сава мртве Србе носи, Дунаву их мутноме доноси. Усташка их кама свуда коси, А Дунав их Црном мору носи. Многе Србе уништише наше Па пођоше трагом Омер-паше. Црном Гором да загосподаре, Нагазише на хајдуке старе, На Трубјели код Никшића града, Ту усташка дивизија страда. Дочека их од сокола птићу Славни јунак Бајо станишићу. У тијесне упусти их кланце, На њих крену љуте Црногорце, Затвори им путе и богазе, Да ниједан отле не излазе. Од те војске,колико је беше, Ниједнога живог не пустише, Сем Францетић с неколико друга, Па нек му се цео свјет руга. Павелићу рече кад се врати: С Црном Гором немој ратовати. Сад Недићу ђенерале славни, Задатци те очекују главни. У Србију мораш ред ставити, Или своју главу оставити. Дужност ти је и идеја света Спасит народ од душмана клета. Комунисти по Србији газе, Чуда раде и ништа не пазе. По Србији без закона суде И угледне убијају људе. Њин се злочин на далеко чује, Из Москве им Стаљин наређује. Стрељање се врши на хиљаде, Не можемо гледат ове јаде. Крагујевац и Краљево равно Косово је постало крваво. На Двору се Застава не вије, Не чује се песма Шумадије. Босанске су севдалинке стале, Свуд жалосне мајке заплакале, А сестра се у црно завила, Поробљена Отаџбина мила. Дража борбу на све стране води, Да Србију нашу ослободи. И у њега редови су густи, А сметају комунисти пусти. Хитлерова испуња се жеља За једнога стотину да стреља. На кућама црн се барјак вије, Српски народ грозне сузе лије. Мала деца траже свога тату, Мајкама се вешају о врату. Не ложи се ватра на огњишту, Него српске сиротице пишту. Избеглице са свих страна стижу, Са огњишта их њиног дижу". Све то Недић и гледа и слуша, За Србима забоље га душа; Сва та слика пред њега се створи, Па овако јунак проговори: "Ја знам добро,моја браћо драга, Ништа горе нема од овог врага. Ја не могу на пут томе стати, Многи ће ме издајником звати, А Србија кад ме зове мати, Морам за њу и свој живот дати". Брзо глас се по Србији чује, Милан Недић Владу образује. У највећем расулу и јаду Милан Недић образова Владу. Није Влада биранога гласа, Него само Народнога спаса. Па кад Недић образова Владу, Тада тражи да му војску даду. За Србију и за њену славу Српску Недић разви Заставу. Недић Србе у војску позива, Много их се радо одазива. Па убојно оружје им даде И пред њих на Бањици стаде. Кад се пред њим Српска војска створи, Онда Недић поче да говори: "Знате л' браћо,да Србија гори? Комунисти многа чуда раде, Брата с братом хоће да заваде. То су,браћо,светске пропалице, Мајке своје зову другарице. Носићете име Српска стража, А све ће би наређиват Дража. Комунисте прогањајте јавно, С Четницима сарађујете тајно. Ви сте војска нашег младог Краља, Србију ви сачувати ваља". Недић мудро и паметно ради: Из затвора многе Србе вади. Помоћи му ниоткуд не дају, Са свијех га страна нападају. Напада га Лондон и Вашингтон, Стаљин прети да ће га одрети, Али Недић јуначки се носи И увреде свачије подноси. Како хоће нек се чују гласи, Он Србију од душмана спаси. А поштени сећаће се људи, Не дозволи да му ико суди, Из очију не пусти ни сузе, Него живот сам себи одузе. А име му умријети неће Док се Србин по Србији креће.
|