DECU ODGAJAJU ŽIVOTINJE

    Jo u najstarijim legendama obrađen je motiv dece koju su odgajile životinje. Počev od legende o Miletu sa Krita, pa preko svakako najpoznatije takve legende o Romulu i Remu, koje je odgajila vučica.
    Počev od XVII veka do danas sačuvano je bezbroj zapisa o deci koju su odgajili vukovi ili medvedi, a u manjem broju slučajeva i leopardi, antilope, koze, svinje, ovce i goveda.  U svim ovim slučajevima deca su poprimila prirodu, ponašanje, sposobnosti i čak neke fizičke osobine svojih životinjskih 'roditelja'. Jedva da postoji primer da su deca koja su vraćena u ljudsku sredinu se oporavila i poprimila ljudske odlike. Neki od njih, koji su teško naučili da govore su objasnili da im se život sa životinjama više sviđao od života sa ljudima.
    Skoro uvek se smatra da su takva deca bila ukradena ili bila ostavljena pa pronađena od strane životinja, ali njihove izvanredne fizičke sposobnosti, njihova brzina ili snaga u slučajevima antilope ili medveda i takvo obličje kao što su svetleće oči poput vučjih, kao kod dece iz Midnapura, su nametnuli fantastičnu teoriju da su neka deca stvarno deca životinjskih roditelja, ali monstruozna, slična poznatim monstruoznim rođenjima dece, o čemu postoji bezbroj podataka u svim klinikama sveta. Uprkos dokazima, mnogi antropolozi ne žele da prihvate fenomen dece odgajene od strane životinja, koji zaista ima mnogih nejasnih detalja, i više vole da veruju da su sva ovakva deca idioti koji su nađeni kako lutaju u blizini životinjskih staništa. Autistična deca često imaju karakteristike dece za koju se kaže da su ih odgajile životinje.
    Prvi zabeleženi slučajevi su iz Nemačke iz 1341. godine, gde se kaže da su lovci uhvatili dečaka-vuka koji je trčao četvoronoške. Doveden je u civilizaciju gde je ubrzo umro.
    Najviše dece-vukova je zabeleženo u Indiji u XIX i XX veku, u džunglama Bengala. Sveštenik J.Sing je otkrio i napisao o ovoj deci knjigu (na slici levo, J.Sing, sa detetom vukom iz Midnapura). Kao misionar u sirotištu u Midnapuru imao je običaj da često putuje u okolna mesta i obilazi lokalna plemena. U jednom takvom pohodu, 1920.godine, u jednom selu je čuo priču o čoporu vukova u kome su i dva duha sa svetlećim očima. Dugo je proveo u tom selu, osmatrajući, i jednog dana se čopor pojavio. Među njima su bila i dva stvorenja koja nisu bili vukovi. Sing je organizovao poteru koja je uspela da pronađe vučju jazbinu. Posle prvih udaraca krampom, dva vuka su izjurila iz jazbine i pobegla u džunglu. Zatim se pojavila vučica koja je napala kopače i koju su nažalost ubili. Kada su raskopali jazbinu čekalo ih je veliko iznenađenje. U jami su sklupčani jedno uz drugo, ležali dva vučeta i dve devojčice. Jedna je bila stara oko godinu i po, druga oko osam godina. Devojčice su odnete u sirotište gde je Sing počeo da se stara o njima. Dali su im imana Kamala i Amala. Mlađa devojčica je umrla u toku te godine, ne progovorivši ni reči, niti je naučila da hoda uspravno. Starija devojčica, o kojoj se sa velikom ljubavlju starala gospođa Sing, je živela još devet godina, tokom kojih je izgubila nešto od svoje životinjske prirode, postepeno naučila da stoji uspravno, da jede pripremljenu hranu, a čak je naučila i nekoliko reči.
    Godine 1973. u Burundiju je pronađen sedmogodišnji dečak koga su odgajili majmuni, a iste godine je u Šri Lanki, takođe u džungli, pronađen dečak-majmun.
    Još interesantniji su slučajevi dečaka-gazele. Jednog je u Siriji uhvatila grupa lovaca. Trčao je brzo poput gazele, i po njihovim rečima imao odličan sluh i vid. Drugi je otkriven u Španskoj Sahari, 1971. godine. Ugledni francuski antropolog, Žan Klod Armen ga je lično posmatrao i o tome napisao fascinantnu knjigu Dečak gazela. Svi kasniji pokušaji, prvenstveno američkih naučnika, da ga uhvate, na žalost, ili pre na streću, su propali.


znate li vi još neki  neobičan slučaj odgajanja djece od strane životinja??

Ne znam za konkretne primere, ali poznato je da životinje ponekad usvajaju  mladunce drugih vrsta. Tako odgojeni mladunci često potpuno poprime ponašanje vrste koja ga je odgoila.
Ipak navedene primere treba uzeti sa rezervom. Antropolozi često jure za senzacijama kako bi dospeli na naslovnim stranama, što je baš bilo izraženo u XIX veku.

to je bilo za ovog dečka-gazelu. a neku malu iz Rumunije čini mi se su odgajali psi

Interesantno

Nije nemoguce ovo za primere, ipak nas odredjuje sredina u kojoj zivimo kao i vaspitanje. Ako je ta sredina recimo suma a vaspitavaju nas zivotinje kao sto su npr vukovi ne vidim zasto ne bi bilo moguce preuzeti neke njihove osobine kao i ziveti u sadejstvu sa tom sredinom

Mogli iz "Knjige o dzungli"

 

ne može Mogli
ne zezaj ,gledala sam dokumentarac,baš  me to zanima . što više primjera,priča....
jedog dječaka je majka tukla,imao je 4 godine. pobjegao je u šumu,da se spasi. i tada je imao oštećenja mozga. odrastao je sa nekim majmunima,onim malim za koje važi da su užasno sebični i agresivni,pojma nemam kako se zovu. i kažu da ga oni nisu hranili i pazili,nego je jeo njihove ostatke. kasnije su pokušali da ga opismene,srede..ali ništa,jer mu je mozak previše pretrpio. nije zbog takvog odrastanja,ipak je moguće,nego jer ga je majka mučila.
i onda je počeo da se bavi atletikom čini mi se

Imas da nadjes po netu nekoliko primera toga.


Inace, tu decu odlikuje nesposobnost govora kao i nedostatak bazicnih socijalnih vestina. Kasnije ih je veoma tesko nauciti jezik kao i socijalizovati ih da mogu normalno da zive u ljudskoj sredini

Takodje procitah da je ovo za Amalu i Kamalu prevara jer je taj svestenik zeleo da otvori sirotiste pa su mu trebale pare za to tj verovao je da ce na osnovu te price izvuci pare

bravo,Oksanu su odgajali psi!!!
tražila sam,ali sam samo ovo našla a tema mi je baš interesantna!

to za sveštenika je istina,on je imao dosta siročića,a ove su bile atrakcija. htio je da ga država pomogne a i da stvori lažnu sluku brižnog sveštenika

Zapadnjaci imaju izraz za to i glasi: Feral Child  (divlje ili nepripitomljeno)
http://en.wikipedia.org/wiki/Feral_child

Napisali su ono što sam i saam pretpostavljao, uglavnom kod ovih primera se setimo fiktivnih likova iz knjiga, priča, legendi i mitoloških istorija i čime se stvorila predrasuda po kojoj ovi slučajevi uglavnom odrastu sa relativno normalnom ljudskom inteligencijom i relativno brzo se adaptiraju na civilizaciju i kulturu. (Osim ako nisu pronađeni negde tamo u Stepojevcu, tamo je još manje kulture i verovatno bi im bilo bolje da ostanu sa vukovima i majmunima).
U realnosti, vrlo im je teško da se uključe u ljudsko društvo i pokazaju vrlo malo interesovanja za ljudske aktivnosti oko njih. Deluju mentalno zaostalo, ne uspevaju da nauče da koriste toalet, da hodaju uspravno ili da nauče ljudski jezik zbog dugog perioda izolacije.
Slične jedinke smo mogli da zapazimo i sredinom devedestih u Srbiji zbog slične izolacije i sankcija, jedinke koje su takođe pokazale nesposobnost upotrebe toaleta i uglavnom su pišale na ulici ili ulazu svoje i tuđe zgrade, hodale su na sve četri zbog velike količine narkotike imaju nemogućnosti uspravnog hoda i postoje zabeleženi i dokumentovani dokazi da su imali vrlo poremećene komunikativne sposobnosti iskvarene sa raznim slengovima i žargonima, posebno u oblasti Zemuna zbog čega je bilo izuzetno teško obavljati iole normalnu komunikaciju sa njima.


Verovatno zato što postoji vrlo malo naučnih informacija o ovome a da nisu mitski fiktivne i izmišljene radi prevare i neke lične koristi.


Što se tiče zadnje zabeleženih slučajeva: http://en.wikipedia.org/wiki/Feral_child#2000s