Kanadski horor u Srbiji







Završeno snimanje filma „Šest dana mraka” po scenariju Kanađanina srpskog porekla Dragana Danijela Vujića koji je ujedno i producent. Režija je poverena Amerikancu Bendžaminu Periju. Na nekoliko lokacija u Srbiji naporno se radilo gotovo mesec dana.

Snimanje psihološkog trilera „Šest dana mraka” koji nastaje u kanadskoj produkciji, sa glumcima i filmskom ekipom iz nekoliko zemalja, završeno je u petak u Beogradu.

Kako je rečeno agenciji Beta u produkciji ovog ostvarenja, snimanje je trajalo tri dana duže nego što je bilo planirano, ukupno 26. Nakon postprodukcije, kako je najavljivano, uslediće premijera u Beogradu, koja je zakazana za novembar.

Producent ostvarenja „Šest dana mraka” je Dragan Danijel Vujić, a film je režirao Bendžamin Peri, koji je tokom osamdesetih godina imao manje uloge u borilačkim filmovima sa Čakom Norisom kao što je „Oktagon”. Peri je radio i kao kaskader, ali ubrzo okrenuo režiji.

„Šest dana mraka” sniman je na engleskom jeziku na lokacijama kod Beočina, Novog Sada i Beograda.

Film će distribuirati Vujićeva producentska kuća „Holiden vorks” uz podršku holivudskog studija „Tventi senčeri foksa”.

U filmu igraju Oleg Vidov, Lana Mej, Šinejd Šenon Roše, Svetlana Petković, Ana Maljević, Piter Šafej, Uroš Urošević, Jasmina Dimitrijević, Miljana Kravić i Janko Cekić.

Za maske i specijalne efekte zadužen je Miroslav Lakobrija, čiji je rad na filmovima „Zona mrtvih”, „Život i smrt porno bande” i „Srpski film” privukao pažnju stranih producenata.

Završeno? U jee.. ja čuo da tek snimaju

Promo Trejler

6 Dana Mraka

Napisaću samo 

I meni se čini.

nekontam
one se tu nesto jebaju
izgleda neki lezbijski pornic 

Mrak okružuje Renatu

U tinejdžerskim godinama uživala sam čitajući romane Stephena Kinga i maštala da jednog dana odigram ulogu kakva je njegova Carrie. Kasnije sam na te želje zaboravila, jer se u domaćoj kinamatografiji slabo eksperimentisalo sa žanrovima, ali vidim da se sad to lagano menja, pa ko zna, možda mi se želja i ostvari pa uskoro postanem heroina nekog našeg horora

Razgovarao: Đorđe Bajić

Glumica Miljana Kravić govori o ulozi koju je ostvarila u horor-trileru 6 dana mraka, Stephenu Kingu, Samu Raimiju, započetom a nikada dovršenom filmu Ulica sreće…


POPBOKS: Nedavno ste završili snimanje koprodukcijskog filma Šest dana mraka. Šta nam možete otkriti o ovom projektu i liku koji tumačite?

Miljana: Glavnu junakinju filma Šest dana mraka, nakon smrti ljubavnika posećuje njegova žena i proklinje je. Ona beži iz grada, ali je kletva prevarene žene prati. Nakon nekoliko dana psihičkog i fizičkog terora, ona gubi svest o stvarnosti - ne prepoznaje ni sopstveni lik u ogledalu. U tom haosu, u glavi junakinje Tanje iskrsava lik devojke zatočene u tamnici, Renate koju ja tumačim. Renata je zapravo stvorena kao Tanjin mehanizam odbrane od zla koji je okružuje, ona je upozorava i savetuje, doduše na vrlo neobičan način. Uprkos njenim promenama raspoloženja i vrtlogu besmislica koje izgovori, Renata uspeva da utiče na sudbinu glavne junakinje. Poslednja scena filma nagoveštava da je Renata mnogo više od groteskne devojke srećne u pomračenosti svog uma. Ali, da ne otkrivam previše...

Šest dana mraka po zapletu podseća na prošlogodišnji horor hit Vuci me u pakao. Da li ste bili u prilici da pogledate ovaj film Sama Raimija?

Gledala sam nedavno i mislim da, osim kletve, koja je čest motiv žanrovskih ostvarenja, ovaj film nema nikakve sličnosti sa Šest dana mraka. Ni na nivou radnje, ni likova i njihovih motiva ne postoji ništa što povezuje ova dva filma. Teško je govoriti o filmu koji još nije gotov, posebno kada si deo njega (zbog čega je nemoguće biti objektivan), ali sam sigurna da se Šest dana mraka i žanrovski razlikuje od Vuci me u pakao koji me je u više navrata dobro nasmejao, a mislim da to baš i nije bila želja reditelja. U našem filmu neke scene su napisane i odigrane tako da publici budu duhovite i da na neki način osveže film. Nadam se da će on nositi u sebi dozu prefinjene mistike koju ima scenario Danijela Vujića, a o kojoj nema ni govora u ovom drugom filmu.

Na filmu su sarađivali umetnici iz raznih zemalja. Koliko je to zakomplikovalo komunikaciju i proces nastanka filma? Da li vam je bio problem da glumite na engleskom?

Mislim da jezik nije predstavljao barijeru. Neverovatno zvuči i pomisao da se na istom projektu sretnu glumica iz Belgije, glumac iz Engleske, kalifornijska glumica poreklom iz Uzbekistana, zvezda sapunica iz Venecuele koja gradi karijeru u Holivudu, ruski glumac Oleg Vidov, poznat našoj publici i nas desetak glumaca iz Srbije. Meni je lično to iskustvo bilo veoma zanimljivo - smatram da te naše različitosti daju poseban pečat ovom filmu i nadam se da će se to na kraju i videti. Nije mi bio problem da glumim na engleskom, pogotovo što moja uloga ne zahteva govor bez akcenta specifičnog za naše podneblje.

Da li ste bez razmišljanja prihvatili ulogu u jednom filmu strave i užasa?

Smatram da je Šest dana mraka psiholološki triler sa elementima horora, a ulogu sam prihvatila pre svega zato što mi pruža priliku da se poigravam svojim emocijama - iako nije velika ona od mene zahteva promenu nekoliko stanja u samo jednoj sceni što svakom glumcu predstavlja izazov. Još pamtim neki filmski maraton na Trećem kanalu, kad sam prvi put gledala To - od tada sam baš zavolela Stephena Kinga. U tinejdžerskim godinama uživala sam čitajući njegove romane i maštala da jednog dana odigram ulogu kakva je njegova Carrie. Kasnije sam na te želje zaboravila, jer se u domaćoj kinamatografiji slabo eksperimentisalo sa žanrovima, ali vidim da se sad to lagano menja, pa ko zna, možda mi se želja i ostvari pa uskoro postanem heroina nekog našeg horora. Uvek se radujem igri sa žanrovima. I sama sam već dala svoj skromni doprinos hororu kroz uloge u radio drami Jeftino, živi pod vodom, ima dušu i počinje na slovo… Saše Latinovića i kratkom filmu Makaze Brana Koćala.
6  dana mraka (6 Days Dark) je, kako tvorci najvaljuju, “priča o teroru, maleru i zlu za koje eksperti tvrde da je suviše strašno da bi bilo istinito”. Glavna junakinja Tanja (glume je dve glumice - Ana Maljević i Svetlana Petković) će sa još šest devojaka pokušati da pobedi kletvu i pronađe izlaz iz mraka. Scenarista i glavni producent filma Dragan Danijel Vujić okupio je međunarodnu glumačku ekipu. Pored Svetlane Petković i Ane Maljević, u filmu nastupaju Oleg Vidov (domaćoj publici poznat po ulozi u filmu Bitka na Neretvi), Lorena Rincon, Lana May, Sinead Shannon-Roche, Peter Chaffey, Uroš Urošević i Miljana Kravić. Film je tokom leta sniman na lokacijama u Beočinu, u napuštenom dvorcu porodice Špicer i okolini, i Beogradu. Za maske i specijalne efekte bio je zadužen Miroslav Lakobrija (Zona mrtvih, Život i smrt porno bande, Srpski film), dok se režije latio debitant Benjamin Perry koji je početkom osamdesetih sarađivao na par filmova Chucka Norrisa.

Pre nekoliko godina najavljeno je da ćete zaigrati glavnu ulogu u filmu Ulica sreće, režisera i scenariste Branka Miloradovića. Koja je sudbina ovog filma?

Snimanje je počelo u decembru 2006. godine, ali se ubrzo prekinulo zbog nedostatka finansijskih sredstava. Velika je šteta što se snimanje nije nastavilo. Ovaj film koji je istovremeno drama, triler i road movie i ima sjajnu priču za koju sam sigurna da bi mnoge zanimala. Ulica sreće je film o zameni beba u porodilištu početkom osamdesetih godina prošlog veka, što je intriganta tema o kojoj se do sada uglavnom ćutalo. Moja uloga je trebalo da bude zahtevna, ali i zahvalna. Još i danas žalim za njom.

Da li je u planu neka nova filmska ili televizijska uloga?

U ovom trenutku imam baš dosta planova i dogovora, bilo bi dobro kada bi se bar pola onoga što imam u planu ostvarilo. Kako mi se neretko dešavalo da mi se planovi izjalove, ne smem ništa unapred da otkrivam. Nadam se i verujem da prave filmske uloge tek dolaze


Izvor