Tema je otvorena na predlog jednog od clanova foruma koji ima problem sa navedenim.

 Pojam necije licnosti obuhvata biolosku, psiholosku i socijalnu dimenziju osobe.

                       Disocijalni - asocijalni - antisocijalni poremecaj ponasanja



-Poremecaje ponasanja mozemo podeliti u nekoliko osnovnih grupa.


1.Paranoidni
2.Shizoidni
3.Disocijlani
4.Teatralni
5.Anksiozni
6.Specificni

Dakle, pozabavicemo se Disocijalnim poremecajima
Medicinska oznaka za isti je F60.2 do F60.31 u zavisnosti od intenziteta


To su klinicki vazna stanja i oblici ponašanja koji su trajni izraz stila života pojedinca i načina obracanja pojedinca drugima.
Pojavljuju se rano u toku razvoja pojedinca i rezultat su konstitucionalnih cinilaca i društvenog iskustva, a druga su stečena kasnije u životu ( nakon tzv. 2 mladosti)
radi se o duboko ukorenjenim  i trajnim obrascima ponašanja koji se manifestuju  kao neprilagodljiv odgovor  na čitav niz licnih i društvenih prilika.
Oni predstavljaju znatna i ponekad ekstremna odstupanja od načina na koji prosečni pojedinac u datoj kulturi shvata, misli, osecai licno – od načina kako uspostavlja odnos s drugima.
Jako cesto, mada nije pravilo, udruženi su s različitim stupnjem licnog osećaja nefunkcionoalnosti i stresa i problemima društvenog funkcionisanja.
U medicinskim krugovima ovaj poremecaj  spada pod relativno "lakse" poremecaje licnosti koji se uglavnom uspesno tretiraju medikamentima. Osobe koje pate od ovog poremecaja sklone su nedrustvenom ponasanju, izbegavaju obaveza i zadataka, lenje su, najcesce su u sukobu sa zakonom.

Osobe koje pate od ovog oblika poremecaja licnosti imaju specificnu crtu ponasanja u sklopu koje vrse nasilje nad pravima drugih.
Osnovni medicinski simptom u moru ostalih koji karakterisu ovaj poremecaj je nemogucnost kontrolisanja svojih ispada, te ovakve osobe cesto reaguju impulzivno i nepromisljeno.

Primetio sam i da pokazuju nedostatak simpatija i osecanja prema drugima, a nakon ispoljavanja agresivnosti ili fizicko-verbalnog napada ne pokazuju ama bas nikakve znake kajanja.
Ovaj poremecaj ukljucuje i popularne nazive ( koje nazalost neki od nas koriste svakodnevno) psihopata i socipata,koji se uglavnom koristi za teze i devijantne oblike asocijalnog ponasanja.


Bezobzirno i neodgovorno ponasanje su jedan od cinilaca ovog poremecaja koji se odlikuje i ravnodusnosti prema drugima, povucenosti, i ovakve osobe su sklone povredjivanju drugih ( emotivnom najcesce ) bez uvida u osecanja i potencijale te osobe. Nova iskustva ne mogu uciti putem drugih osoba ( ne mogu im se prenositi ), karakterise ih nizak frustracioni prag, nizak prag praznjenja agresije,nesposobnost ovladavanja sopstevnim postupcima, negativne i agresivno-konfuzne tendencije, te nisu u stanju da shvate posledice svog ponasanja.
Osobe sa ovim poremecajem se ne obaziru na drustvena pravila i obaveze, ni na moralne norme svakodnevnog ponasanja. Sa njima se komunikacija dosta lako uspostavlja.
Poremecaj licnosti ovog tipa prisutan je kad su crte licnosti neprilagodljive i afleksibilne, uzrokujuci prilicno ozbiljne poteskoce na socijalnom planu.

Sto se tice emotivnog aspekta, moram da naglasim da ovaj poremecaj nema nikakvih dodirnih tacaka sa emotivnim poremecajem licnosti, te osoba moze da vodi normalan emotivni zivot. Zanimljivo je i to da ovakve osobe lako sklapaju nova, a tesko zadrzavaju stara poznanstva.
Osobe sa disocijlanim poremecajem  livnosti imaju poteškoća na poslu, sto se manifestuje  viskom radnih aktivnosti i ili upravo suprotno, kada osoba radi daleko ispod svojih mogućnosti.

Pri davanju dijagnoze pacijent mora imati najmanje 19 godina, i dijagnoza se smatra dozivotnom. Nakon 30 godine u praksi se jako retko javljaju asocijalni poremecaji licnosti.
Osobe koje koriste narkotike spadaju u domen asocijalnih.

Uzrok ovog ponasanja nije genetske prirode, vec ga moderna psihijatrija vezuje za okolinu u kojoj se odrasta, a psihijatri ga vezuju za traumaticne dogadjaje iz ranog detinjstva koja se autosugestivno ispoljavaju u adolescentskom dobu.Ovakve osobe su cesto nezadovoljne sobom, imaju manjak samopouzdanja, izuzetno su samokriticni, u stanju su da o jednom dogadjaju razmisljaju danima, i cesto su u sukobu sa zakonom, te neretko zavrsavaju u kazneno-popravnim ustanovama.

Ono sto ja preporucujem kao potencijalni nacin za prevazilazenje ovog dogadjaja jeste obavezna emotivna veza, kako bi osoba sa disocijalnim poremecajem licnosti svoju energiju i emotivni intelekt poverila partneru.
Preporucujem sto vise socijalnih i drustvenih situacija tipa zurke, izlasci, upoznavanja novih ljudi. Setnja pred vece, plivanje, ili briga o kucnom ljubimcu deluje dosta pozitivno, i to uglavnom savetujem svima.

U konkretnom slucaju, osoba je spomenula da je nezaposlena, te bih kao prvi korak preporucio prelistavanje novina i raspitivanje o mogucnostima zaposlenja, jer je to prvi krug u koji moras da udjes, da bi se oslobodio pritisaka koje poremecaj kao takav vuce.

Lecenje se svodi uglavnom na grupnu psihoterapiju, mada se ukljucuju i medikamenti. Ja bih preporucio nekoliko iz C grupe tipa Abilfly, hipnorex, ili amitrex, i podvukao bih da se uzimaju dozivotno, jer je poremecaj kao takav, dosta nepredvidiv.