Kao sto rekoh... trudnocu ne mozes da laziras, ali bolest mozes...
Sta vise... ja mislim da je bar 80% onih koji idu na bolovanje laziralo nalaze...

Ok, laziranje bolesti je jedna stvar, i verovatno je da su mnogi "bolesnici" lazni, ali za gazdu privatnika to nije mnogo bitno, ako nisi radio platu necesh dobiti i to je to.
Ako zakon nalaze da se onome na bolovanju isplati plata, to ce mozda i dobiti, onoliko na koliko je prijavljen, a to je u ogromnoj vecini minimalac, a otkaz ce dobiti iz nekog drugog , zakonom nesankcionisanog razloga kada se na kraju ipak vrati na posao jer od 12. 000 dinara ne moze da zivi.

@patak

Pricha je jako interesantna, ali mi smo neuporedivi sa skandinavskim zemljama u bilo kom smislu. A ova drzava ionako donosi zakone u 99% sluchajeva na shtetu svojih gradjana pa tako ni odnos prema trudnicama i majkama nije izuzetak. A stoji i to da su nashe bake radjale po petoro dece u mnogo gorim uslovima od danashnjih, ne zelim time da istaknem da su danashnje potencijalne majke razmazene ,razmazeni smo svi, ali situacija ipak nije toliko crna da neko moze da kaze " nemam uslove da imam decu" .

Ja sam siguran da vecina preduzetnika mozhe sebi da priushti barem jednu trudnicu u firmi. Ok, ne rachunam tu male prodavnice, cvecare i shta ti ja znam nego ove subjekte sa neshto vecim prometom.
Znam najmanje jedan primer gde se ozbiljna firma koja zaradjuje milione na godishnjem nivou (chisto), izblamirala zbog 10.000 evra. To je alavost prve kategorije. Nije sve u tome da ti odmah uzmesh neku sitnu lovu. Verujem da ce vecina zhena kojima izadjesh u susret tokom trudnoce, to da ti vrati vishestruko. To ce posle biti odan radnik. Uveren sam da bi se tako ponelo barem 70% zhena.

On koji potežu kao su naše bake rađale petero ili desetoro djece, uvijek zaboravljaju da pomenu i kolika je bila smrtnost trudnica, porodilja i djece. I kako su se završavali pokušaji abortusa. I potpuno odsustvo bilo kakvog pouzdanog metoda kontracepcije, koji nije uključivao celibat, koji je bio nezamisliv u braku.

Da naše bake su rađale mnogo djece, između ostalog zato što se nije znalo koliko će njih dočekati da odraste. Koliko je tvoja baka sahranila djece koja su prevremeno rodila, ili ih odnio tifus ili difterija?

Mi danas podrazumjevamo da će nam dijete biti pravo i zdravo i dugovječno, vjeruj mi to je novina. Nisu džaba naše babe davale djeci imana Vuk i Strahinja da otjeraju zle duhove ili Dostana, Stana i sl (da Bogu objasne da im je dosta djece).

Moze, ali nece.
nece

@patak
u pravi si, nisam uzeo u obzir stvari koje si navela. moja greshka.

Moj ćale, koji ima 42 godine radnog staža i 65 godina života ima jednu teoriju o ženama, poslu, djeci, koja glasi otprilike ovako:

Kad zapošljavaš radnika (a on je bio zadužen u svojoj firmi za primanje fakultetski obrazovanih pripravnika) imaj u vidu sljedeće:

- ako primiš muškarca, oko 25 godina, trebaće mu najmanje 3 do 5 godina da ga naučiš poslu, bez obzira kakav je bio u školi. Radiće svaki dan, i vikendom, bez obzira dali ima porodicu. Sa 35 očekivaće dobru platu i obezbjeđen stan (socijalistička vremena). Od 35 - 45 imaćeš visoko kvalitetnog radnika koji će imati potrebu da se dokazuje, mada polako njegov interes prelazi iz domena struke, na njegovo mjesto u hijerarhiji firme. Od 45 - 55 njegovo znanje polako počinje da zastarjeva, a da on toga nije ni svjestan, jer je zauzet borbom za kancelariju. U ovom periodu često se odlučuje da napusti firmu, ako misi da nije dovoljno poštovan i / ili plaćen i uvjek će birati da ode u konkurentsku firmu i skoro uvijek će mjera njegovog uspjeha, biti jednaka šteti koju će uspjeti da nanese staroj firmi. Na mladje ljude obično reaguje kao na konkureciju. Nakon 55 godina, ako imaš sreće krenuće da sebi traži nasljednika, koga će da nauči nečemu i tako će i sebe podmladiti i omekšati, a ako nemaš sreće onda ćete i vi i on da brojite dane do penzije. Takvi ljudi generalno su izvor negativne energije koja truje čitavu firmu. U stanju su da opstanak firme dovedu u pitanje svojim bahatim ponašanjem a sve pod parolom "ja sam ovo stvorio, ja ću ga i uništiti".

- ako primiš ženu koja nema djece i ne želi da ih ima, ona vrlo brzo preuzima muški model ponašanja i postaje čak i agresivnija od mnogih muškaraca. Često je izuzetno kritična prema drugim ženama, naročito trudnicama i mladim majkama. Jako loše reaguje na bilo kakav pokušaj ugrožavanja autoriteta, stvaran ili umišljen.

- ako primiš ženu koja ima do 25 godina, obavezno pitaj da li ima momka i hoće li da se udaje. Ako ima i hoće, daj joj dobru platu i obezbjedi stan (opet socijalistička vremena) da bi što prije krenula da rađa. Neke firme su svojim radnicama davale 1+1 pakete (godinu dana ti plaća socijalno da si na bolovanju, a godinu dana dobiješ od firme + dobiješ i 6 mjeseci za "neiskorišćene godišnje" i neke druge dodatke - oni su izračunali da im je tako jeftinije. Žena koja rano napusti bebunije zainteresovana za posao, često ide na bolovanje, izlazi ranije, remeti ritam rada i sl. Tako da je bolje primiti nekog na 2-3 godine odmah u startu. Žena zna da je čeka posao kad god da se vrati, mirna je, a osoba koja je tu primljena ipak može koliko toliko da planira - da se dokaže, pa upadne ako neko ode u penziju ili bar dobije dobre preporuke) Ako žena rodi dvoje djece ti u startu gubiš 7 ili 10 godina na neku osobu, koju svo vrijeme plaćaš, a koja praktično ništa ne radi.

Moj ćale se kad god je to bilo moguće odlučivao za žene. Što se meni činilo krajnje nerazumnim, ali njegova logika / iskustvo kaže sljedeće:

Kad žena završi sa djecom (krenu u školu), a ti si je svo vrijeme pustio da bude sa njima i bio strpljiv za njene probleme ona će se sama okrenuti firmi. Sa nekih 35 godina, svi njeni hormoni ili šta li već će da legnu na mjesto, ona će biti zadovoljna i ispunjena u domu i imaće veliku želju da iz istog "pobjegne" i da se dokaže na profesionalnom planu. E onda je uzmeš pod svoje i ne daš joj da se vrati na stari posao, nego je gurneš na neki novi projekat gdje se savlađuje nova tehnologija - ona i onako mora da uči sve iz početka, pa bolje da uči ono novo , nego ono staro. Ona će da krene da uči sa mnogo više želje i entuzijazma nego njeni muški vršnjaci koji su već 10 godina u mlinu. Žena, koja se navježbala na djeci, je po mom ocu: snalažljivija, samostalnija, razumnija, logičnija, tolerantnija, može da radi više stvari od jednom, lakše prihvata novine, manje ima otpora prema nekonvencionalnim idejama, mnogo lakše funkcioniše u grupama, lojalnija je prema firmi i šefu nego muškarac. Ima mnogo razumjevanja za kolege. Lakše se slaže sa ljudima. Spremnija je da prihvati da radi za manju platu, ako je to u interesu opstanka i razvoja firme. Često svoju firmu doživljava kao drugu kuću. U svojim 40-tim i 50-tim mnogo je spremnija da pomogne mladim ljudima. Nije toliko opterećena svojom "titulom" koliko svojim mjestom u firmi - nemoram biti direktor, dok god me poštuješ stav. Moj ćale kaže da su žene, udate sa djecom u dobi od 40 do 60 najbolji radnici. I da duže ostaju mentalno aktivne, jer žena je stara, koliko joj je staro najmlađe dijete - da bi mogla da se rve sa njim.

Njegova teorija glasi da su žene kad se gleda zbirno čitav radni vijek, ako ne više, onda bar podjednako dobri radnici kao i muškarci, a da su pri tome lojlnije, odgovornije, razumnije..., nego muškarci, pa stoga lakše za rad.

E sad moj ćale je imao uglavnom posla sa ženama sa višom / visokom školom koje su završile tehničke fakultete, radio je u velikoj društvenoj firmi, a i čovjek koji ima 5 sestara, 2 ćerke i  1 unuku je malo pristrasan , ali u principu ovo ima logike. Iako naravno ne važi u svim slučajevima

Jasno je da je danas malo firmi koje mogu sebi da priušte ovakvo ponašanje, jer ono podrazumjeva ideju da ti možeš da ulažeš u nešto ili nekog 10 godina, da bi imao koristi od toga za 20 ili 30 godina. Ali je tužno što i naša država danas nema nikakvu ideju o dugoročnom ili bilo kakvom ulaganju u ljude. Svako čuva svoju guzicu, za svog mandata i sve boli briga šta će biti sutra.

A suta će za mnoge već biti kasno da imaju djecu.

JA ne mogu da prihvatim i da se pomirim sa stavom da djecu treba rađati uprkos društvu i državi, već da djecu treba rađati uz pomoć društva i države, jer ako prihvatiš taj prvi stav pomisli  u kakvom društvu ćeš da živš.

Kako li je tek porodiljama koje treba da prezive sa 12.000  i da uz to odgajaju dete/decu.

u uslovima judeo-liberalnog kapitalizma ,posebno sada u njegovoj terminalnoj fazi , vazan je samo trenutni profit .chak i kompanije koje izgledaju bilionski $ mocne , vec za neki mesec dana mogu da odu u bankrot ,ili da "rekonstrukcijom"  izgube mnogo radnika.

 zbog toga je danas potreban radnik za sad i odmah - neko ko ce moci da donese profit shto pre ,a da li ce biti zaposlen u istoj firmi za godinu dana - ko te pita  . ovakva situacija iskljucuje svaku mogucnost da se izmedju firme i radnika izgradi neki osecaj lojalnosti - skoro je izvesno da ce svako u svom radnom veku promeniti vishe firmi ,mozda i vishe desetina.

 ovakva situacija je vrlo nepovoljna za zene . spolja izgleda kao da im je pruzena veca sloboda ,ali u stvarnosti se guraju na neprirodnu odluku da zbog karijere zanemare potomstvo. retko koja firma je spremna da uchini zenama takvu uslugu da npr . rade samo deo radnog vremena da bi imale vremena i za decu . josh gora situacija je zato shto je danas gotovo neophodno da i mushkarac i zena rade,tako da je nemoguce za zenu da ostane kuci kao shto je bilo moguce tokom 50-ih i 60-ih.

  zakonska resenja tu ne mogu mnogo da pomognu - zakoni koji su neprimenljivi se jednostavno nece primenjivati . bojim se da cemo docekati ako se sistem ne promeni da imamo sve vishe "uspeshnih"  zena koje ce ostajati bez potomstva.

Nece.


hoce

@bf_109_g_6

Sve što si rekao je  tačno, mada smo i sami mnogo doprinjeli da tako bude. Objektivno gledano naša država, ovakva kakva je ne uliva nimalo povjerenja svojim građanima. Država koje nema, koja za 20 godina mjenja 3-4 puta ime, himnu, granice, društveno uredjenje ne podstiče optimizam kod običnih gradjana. Ali sami smo birali ko će nas voditi.

U mojoj familiji svaka generacija zadnjih 6 pokoljenja zida kuću i svaki put ta kuća biva zapaljena do temelja i koji je onda moj motiv da se odričem trenutne dobiti zarad neke buduće kad nema šanse da ostane nešto iza mene -- tako mi bar iskustvo govori. Kako za kuću, tako i za neke druge važne stvari, u koje je potrebno ulagati dugoročno.

Mislim da je naš osnovni problem što niko nema ideju gdje će biti ova zemlja za 5, 10, 20 godina i gdje ćemo onda mi biti sa svojim životima.

Za žene je situacija katastrofalna. Prisiljen da biraš između posla i porodice, pokušavaš da ostvariš i jedno i drugo da bi onda shvatio da si jako loš i u jednom i u drugom. A nemaš izbora nego da nastaviš tako, jer u suprotnom nemaš od čega da živiš.