Posle udara komete naučnici se spremaju za novi projekat

Put u središte Zemlje

Japanski naučnici će za godinu ili, najkasnije, dve započeti sa bušenjem Zemljine kore kako bi došli do središta naše planete po prvi put u istoriji. Bušenje će biti izvršeno sa broda „Čikju“, vrednog 475 miliona dolara, na dubini od sedam kilometara, a pod pokroviteljstvom Japanske agencije za istraživanje mora i zemlje. Pre početka ambicioznog projekta u Pacifiku, gde je Zemljina kora relativno tanka, biće izvršeni testovi i bušenje bi trebalo najkasnije da započne 2006.

Zemljina kora je nejednake debiljne, sastavljena je od čvrstih stena veličine oko 72 kilometra ispod kontinenata, ali je ispod okeana njena debljina svega oko 8.000 metara. Istovremeno, ona je podeljena na ploče koje se veoma sporo kreću na lavi koja se nalazi duboko u središtu Zemlje a koja se sastoji od istopljenog stenja zahvaljujući visokim temperaturama i visokom pritisku.

Na godišnjem nivou ploče se pokreću veoma sporo, oko pet centimetara, i na njihovim ivicama često dolazi do erupcija vulkana i zemljotresa.

Bušenje Zemljine kore sa sobom nosi veliki rizik od nailaska na užarenu lavu, polja prirodnog gasa ili nafte. Do danas najdublja rupa koju je čovek izbušio u Zemlji duboka je svega 2.100 metara.

Ipak, brod „Čikju“ je opremljen tehnologijom koja se koristi za bušenje na velikim dubinama za vađenje nafte, ima rezervnu cev kojom se otklanjaju ostaci stena i blata iz glavne bušotine. Takođe, tu je i tehnologija kojom se smanjuje pritisak ukoliko se naiđe na nalazišta gasa i nafte.

Projekat je deo Integrisanog programa za bušenje okeana (IODP) u kome učestvuju još i SAD i Evropa i očekuje se da će u njemu biti angažovano još jedan ili dva broda.

Nakon što rupa bude izbušena duboko ispod površine u nju će biti postavljeni senzori koji će pratiti pokretanje ploča kako bi se na vreme upozorilo stanovništvo o mogućim zemljotresima.

Sadašnje metode ranog uzbunjivanja nisu toliko efikasne, jer se alarm pali tek nekoliko minuta pre samog zemljotresa što je nedovoljno da bi se izvela evakuacija.

Osim postavljanja sistema za uzbunjivanje, naučnici će doći do sendimenta koji bi mogao da pruži dokaze o klimatskim uslovima na Zemlji tokom poslednjih hiljada pa čak i miliona godina. Ovi sendimenti će biti posebno analizirani kako bi se utvrdilo da li sadrže neki od oblika života. Mikroskopske bakterije uspevaju na visokim temperaturama i, ukoliko se one otkriju duboko ispod površine, imaće jedinstvena svojstva koja je moguće iskoristiti u biotehnologiji.

A. Petrović