U Srbiji nema institucije koja bi kontrolisala troškove za reprezentaciju
Direktori ojadili državna preduzeća kroz kafanske račune
Autor: T. N. Đ. | 26.11.2008. - 05:00

Niko u državi, pa ni budžetska komisija ni državna revizorska institucija, zadužene za njihovu kontrolu, nije kontrolisao troškove za reprezentaciju javnih preduzeća, iako je samo 28 državnih firmi potrošilo oko 3,3 miliona evra. Nema institucije u Srbiji koja raspolaže podacima kako je ovoliki novac utrošen samo na piće, jelo i rokovnike i šta su rezultati tog troška, potvrđeno je „Blicu” u budžetskoj inspekciji.

Budžetska komisija, kako nam je tamo rečeno, tokom prošle i ove godine prekontrolisala je samo sedam javnih preduzeća od ukupno 9.000 budžetskih korisnika, ali ni u tih sedam slučajeva nije obavljena kontrola troškova za reprezentaciju, već je nadgledana procedura za javne nabavke, nakon čega su protiv svih tih preduzeća i njihovih direktora podignute krivične prijave. Među tim kontrolisanim preduzećima su malo poznate firme izuzev JP „Putevi Srbije”. Predmet istrage budžetskih inspektora nije bila niti jedna od ukupno 28 državnih firmi koje su tokom prošle godine potrošile 300 miliona dinara iz državne kase samo za reprezentaciju - piće, jelo i poklone, poput „Telekoma” - 73.850.000 dinara, „Srbijašuma” - 47.840.000 dinara, PTT - 42.106.000 dinara, RTS- 25.000.000 dinara, „Jugoimporta” - 24.350.000 dinara.
- Mi nemamo kontrolu nad troškovima za reprezentaciju javnih preduzeća. Ta preduzeća zapravo su van sistema kontrole i ostavljena su na milost i arčenje njenih direktora, iako smo mi formalno zaduženi za njihov nadzor. Zloupotreba direktora kroz troškove reprezentacije vrlo je elegantna. Svako može doći do računa iz restorana u kojem nije napravljen trošak. A zakonska regulativa nije odredila šta je svrha troškova reprezentacije, ko je određuje i šta je njen rezultat - rečeno nam je u budžetskoj inspekciji.
Tamo priznaju da su, uz državnu revizorsku instituciju koja zapravo ne radi i tek se useljava u prostorije i ima devet zaposlenih, jedini nadležni za kontrolu trošenja novca iz budžeta javnih preduzeća. Dodaju, međutim, da iako je još 2003. godine urađena projekcija koja predviđa 66 zaposlenih u ovoj instituciji, sada, pet godina kasnije, imaju 12 zaposlenih za čitavu Srbiju i kontrolu 9.000 budžetskih korisnika.
Stjepan Gredelj, direktor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kaže da bi država imala pod kontrolom javna preduzeća da iz činjenice da su ona van tog sistema nemaju korist.
- Očigledno postoje „fini” kanali transfera novca o kojima mi ne znamo. Tu partijsku birokratiju treba opskrbiti. Jer, inače, kako objasniti da oni koji su na vlasti tolerišu ovakav stepen kontrole trošadžija naših para. Loš sam u matematici, ali ako imate 12 inspektora na 9.000 budžetskih trošadžija, šta reći osim da se ovde radi o promilima moguće kontrole javnih preduzeća - kaže Gredelj.
Gredelj je i sam direktor javne institucije, ali kaže da nema fond za reprezentaciju.U „Jugoimportu SDPR”, komentarišući navode koje je prekjuče u Skupštini izneo šef poslaničke grupe SRS Dragan Todorović, kažu da su netačni. Todorović je izjavio da je JP „Jugoimport SDPR” „u zemlji i inostranstvu” potrošio 24.352.793 dinara, a da je „pri tom direktor potrošio 1.956.581 dinar”.
„Iznos od 24.352.793,83 nije potrošen ‘u zemlji i inostranstvu’, već navedena sredstva u najvećem delu predstavljaju troškove smeštaja boravka stranih delegacija visokog nivoa, a koji su rezultirali zaključenjem novih višemilionskih izvoznih poslova. Takođe, poslanik Todorović je troškove reprezentacije kabineta generalnog direktora uvećao za milion dinara - više nego duplo”, kaže se u saopštenju „Jugoimport SDPR”.

Šarančić odvojio 1,3 miliona evra za reprezentaciju
U vreme dok je član Nove Srbije Milanko Šarančić bio direktor, „Železnice Srbije” su za troškove reprezentacije planirale da potroše 108 miliona dinara, odnosno 1,3 miliona evra za 2008. godinu. Samo za prvih osam meseci na ime tih troškova potrošeno je 28 miliona dinara u hotelu „Beograd”, što je ćerka firma „Železnica Srbije”. Ove račune napravili su lideri sindikata ovog preduzeća koje je sam Šarančić imenovao.

PTT: Sokovi i kisela voda
PTT je za reprezentaciju tokom 2007. godine potrošilo 42.106.000 dinara. Vojislav Kecman, direktor marketinga PTT, kaže da ovo javno preduzeće nema praksu da troši na ručkove sa poslovnim partnerima.
- Novac za reprezentaciju trošimo za obeležavanje dana PTT-a Srbije, Svetskog dana pošte, konferenciju za štampu pred Novu godinu, dan PTT radnika i u okviru njega radničko-sportske igre, kada kupujemo određene rekvizite, kao i za obeležavanje puštanja u rad novih pošta. I tada su to minimalni troškovi vezani za nabavku sokova, kisele vode…

Izvor: Blic

Politička zloupotreba javnih preduzeća
Pljačka građana po nalogu stranaka
Autor: Tamara Spaić | Foto:B.P. - Z.R. | 27.11.2008. - 07:42



Da sada već bivši direktor beogradskog aerodroma Bojan Krišto nije pogrešio i izazvao nezadovoljstvo zaposlenih kad je njima smanjio plate a sebe nagradio sa 11.500 evra, i danas bi bio direktor, a stranka koja ga je postavila zadovoljno bi uživala u partijskom plenu. Ovako, sve se saznalo - Krišto je pod političkim pritiskom podneo ostavku, Vlada se najavom kontrole pere od zloupotreba, a stranke traže utvrđivanje kršenja zakona. Problem je, međutim, ostao jer, kako kaže Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, „u svakom javnom preduzeću postoji po jedan Krišto“.

Najnovija afera sa bahato visokim nadoknadama za rad menadžerima u Aerodromu samo je još jedan dokaz da stranke javna preduzeća sistematski koriste za svoje finansiranje. Jer, ovo nije prva otkrivena malverzacija u ovom preduzeću. Setimo se samo renoviranja VIP salona, za koji je potrošeno neverovatnih dva miliona evra, a uloga tadašnje resorne ministarke i funkcionerke DS Marije Rašete Vukosavljević još nije rasvetljena na sudu. Primera radi, novac je tada isisavan iz Aerodroma, odnosno budžeta Srbije tako što je četvorosed vredan 35.000 dinara plaćen 982.000, a držač za salvete 12.342 dinara. I tako redom.
- Stranke se sistematski s javnom imovinom ponašaju kao sa partijskom svojinom. Mi ništa ne znamo o načinu na koji oni posluju ovim preduzećima jer rade netransparentno i nikome ne dozvoljavaju kontrolu. Među strankama u Vladi prosto postoji saglasnost da im to pripada. Kada je afera izbila, svi su počeli da insistiraju na ostavci i na vraćanju para samo da bi se sve zataškalo - kaže Baraćeva za „Blic“.
Ona naglašava da je najveći problem taj što nezavisne institucije nemaju nikakav pristup poslovanju javnih preduzeća, što Skupština ne dobija izveštaje budžetske inspekcije već godinama, a trebalo bi dva puta godišnje da poslanike obaveštava o tome kako se koristi novac građana. Sve dok se ne uvede redovna sistemska kontrola trošenja budžetskih para i rukovanja javnom imovinom, stranke će moći da potkradaju građane nesmetano. Moraće samo da paze da ne naprave grešku kao Bojan Krišto i ne naljute podređene da bi mogli da nastave sa bahatim trošenjem budžetskih sredstava.
Dokaz o tome da Krišto nije usamljena pojava i izdvojen incident jeste činjenica koju on sam ističe - Upravni odbor Aerodroma, u kome su predstavnici bivše vlade (DS - dva, G17 plus -jedan, DSS - jedan, SDP - jedan, Nova Srbija - jedan), znali su i odobrili nemoralne isplate od nekoliko stotina hiljada dinara članovima menadžmenta.
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić najavio je da će stranka preispitati ulogu člana UO Aerodroma „Nikola Tesla“ iz DSS u isplati bonusa od oko pola miliona dinara članovima kolegijuma Aerodroma.
Čedomir Jovanović, lider LDP, rekao je juče da ostavka Krišta svakako ne može staviti tačku na sve probleme o kojima govorimo kada ukazujemo na to da su javna preduzeća partijski plen.
- Iznos koji je isplaćivan u Aerodromu je nemoralan, pogotovo u uslovima kada se borimo za štednju u trošenju budžeta. Međutim, Upravni odbor je svakako takođe odgovoran za to. Morali su znati. Takođe, sigurno je da postoje pravila o tome kako oni izveštavaju Vladu. Budžetska inspekcija će sledeće nedelje prekontrolisati poslovanje Aerodroma, a što se tiče državnih revizora, nama će kontrola javnih preduzeća biti jedan od prioriteta - kaže za „Blic“ Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije.
Poverenik za informacije Srbije Rodoljub Šabić apelovao je juče na Vladu Srbije da ekscesnu situaciju u vezi sa platama i bonusima rukovodstva beogradskog aerodroma „iskoriste kao povod za aktiviranje mehanizama koje odavno imamo u normativnom sistemu, ali koji se ne primenjuju“.
- Takve situacije ne treba da budu povod za egzaltacije i verbalne najčešće neiskrene proklamacije spremnosti da se pravo javnosti poštuje, nego za realno unapređenje odnosa vlasti i javnosti - navodi Šabić i dodaje da „pravo javnosti na informacije o radu vlasti i državnih preduzeća ne sme da se ostvaruje samo povremeno kad je to nekom politički zgodno, od prilike do prilike“, i da „prava javnosti treba afirmisati u kontinuitetu, a ne sećati ih se samo povodom povremenih, ekscesnih situacija“.
Vlada Srbije obavestila je Skupštinu da priprema analizu plata i ukupnih primanja u javnim preduzećima kako bi utvrdila da li su isplaćivana u skladu sa propisima.

Afera blokirala Skupštinu
Poslanici Skupštine, nezadovoljni objašnjenjem Vlade o tome šta će biti preduzeto povodom malverzacija u javnim preduzećima, nastavili su blokadu rada parlamenta, koja je počela pre dva dana raspravom o platama u Aerodromu, umesto o setu pravosudnih zakona. Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović prekinula je sednicu i na sastanku sa šefovima poslaničkih klubova pokušala da reši problem, ali neuspešno.


Krišto: Greh je što smo dobro radili
Direktor Aerodroma „Nikola Tesla“ Bojan Krišto u otvorenom pismu javnosti saopštio je da podnosi ostavku, iako je sve radio po zakonu. „Sa žaljenjem konstatujem da je deo naše javnosti bio obmanut pričom da se bilo šta na Aerodromu radilo protiv zakona. Sve je urađeno po zakonu, ali je i činjenica da su isplaćene nagrade za naše uslove značajne, zbog čega smo odlučili da vratimo u budžet Aerodroma sve što je isplaćeno“, navodi se u otvorenom pismu direktora Aerodroma. Krišto navodi da je UO kompanije, u kome su zastupljeni predstavnici gotovo svih stranaka u Srbiji, doneo odluku o nagrađivanju menadžmenta u zavisnosti od ostvarene dobiti preduzeća. „Naš je greh što smo dobro radili, ostvarili dobit četiri puta veću od očekivane“, navodi on. „Naš je greh što smo nakon 10 godina neuspelih pokušaja uspeli da obezbedimo sistem sletanja i poletanja u uslovima smanjene vidljivosti - magle, što smo uspešno prizemljili avion u plamenu, restrukturirali kompaniju i višestruko smanjili troškove“, stoji u pismu.

Izvor: Blic

Javno objaviti imena!!!

Panika u javnim preduzećima posle afere „Krišto“
Direktori u strahu smanjuju sebi plate
Petak - 28.11.2008


Nakon afere „Krišto“, pojedini direktori javnih preduzeća rešili su da na brzinu smanje svoje zarade i ukinu stimulativne bonuse, saznaje „Alo!“. Povod za to bio je sve veći pritisak javnosti da državne firme objave kolike su plate njihovih rukovodilaca, kao i dopis koji je Vlada Srbije uputila Skupštini.

U dopisu je navedeno da će finansijsko poslovanje javnih preduzeća biti predmet kontrole, kao i da će Vlada Skupštinu redovno obaveštavati o preduzetim merama.
Smanjenjem zarada, direktori javnih preduzeća bi se obezbedili u slučaju da Vlada sprovede svoju odluku i, samim tim, oni se ne bi našli na udaru javnosti.
Suzana Grubješić juče je zahtevala da se pod lupom javnosti nađu sva javna preduzeća i da u najskorijem roku budu objavljene „ne samo nominalne plate direktora, predsednika i članova upravnih odbora, već i sve ono što je njima pripalo u toku 2009. godine“.

JP „PTT Srbije“ saopštilo je juče da će sniziti plate članovima Upravnog i Nadzornog odbora. Takođe, predsednik UO „Telekoma“ Dragor Hiber pokrenuo je inicijativu za primenu zaključka Vlade o smanjenju naknada predsedniku i članovima UO. Predlog je upućen i grčkim akcionarima, nosiocu „zlatne akcije“ i članovima Upravnog odbora.
 

Afera „Krišto“ uzdrmala odnose između Demokratske stranke i G17 plus
Tadić disciplinuje Dinkića

Afera „Krišto“ žestoko je uzdrmala odnose unutar vladajuće koalicije, a pogotovo između Demokratske stranke i G17 plus. Naime, u vrhu stranke Mlađana Dinkića sumnjaju da je afera o enormnim zaradama rukovodilaca Aerodroma „Nikola Tesla“ plasirana upravo iz kabineta predsednika Srbije i DS-a Borisa Tadića.

Kako „Alo!“ saznaje, u G17 plus sumnjaju da je dokumentacija sa podacima o bonusima koje je Bojan Krišto podelio sebi i svojim saradnicima do medija dospela preko jednog od Tadićevih najbližih saradnika, nakon čega se afera ekspresno „zakotrljala“.
- Dinkić je zbog toga zvao Tadića da proveri da li on stoji iza izjava povodom afere na Aerodromu, koje su objavili pojedini mediji pozivajući se na neimenovane izvore iz njegovog kabineta - otkriva naš izvor.
Naš sagovornik dodaje da je Tadić odgovorio Dinkiću da on ne stoji iz toga jer „ne kontroliše medije“ i da su odnosi između njih nepromenjeni.
Da je možda na pomolu otvoreni sukob ove dve stranke indirektno svedoči i izjava šefa poslaničke grupe G17 plus Suzane Grubješić, koja je ocenila da se hajka na Krišta „polako pretvara u hajku na G17 plus“, ne želeći da kaže ko sprovodi tu hajku.
On je negirala su zbog ovog slučaja poremećeni odnosi unutar vladajuće koalicije, ali je tu mogućnost ostavila otvorenom.
- Jedan direktor jednog javnog preduzeća ne može da uzdrma vladajuću koaliciju, ali to može učiniti nepostojanje principa.
Pravila moraju da važe za sve, a ne samo za jednog koalicionog partnera - rekla je Grubješićeva.
Ova afera podstakla je nove priče o rekonstrukcije Vlade Srbije u kojoj ne bi   bilo mesta za G17 plus, kao ni za PUPS. Međutim, iako mnoge opozicione stranke jedva čekaju ovakav scenario, to, kako „Alo!“ nezvanično saznaje, nije moguće pre proleća. Prema ovim navodima, predsednik Tadić zasad samo želi da smanji uticaj G17 plus i da ga drži pod kontrolom.
 
Bojan Krišto i zvanično smenjen

Vlada Srbije juče je razrešila Bojana Krišta sa mesta direktora Aerodroma „Nikola Tesla“. Suzana Grubješić je najavila da će stranka tražiti od Vlade da se za novog direktora Aerodroma izabere osoba koja pobedi na javnom konkursu.
 


M. M. M.

Izvor: Alo

nisu krivi direktori kriva je drzava i zakon koji nisu lopovima i olosma stali nogom za vrat na vreme

Jeste, treba promenit zakone... svako ko pronađe rupu u zakonu koristi je, pa pogledajte samo univerzitete u Srbiji.... i njene zakone?!
Samo onaj koji ima privilegiju ili je dovoljno hrabar da ih insistira koristi privilegije i završava fakultet, naravno oni koji uče i vredno rade retko i nađu posao, to je u svim porama društva! 

to samo znači da obrazovanje ne odgovara na potrebe tržišta. i tu ima još jedan problem, zamislite sada ovo mi imamo na desetine raznih škola koje obrazuju ljude za poslove na berzi, imamo više brokera nego zidara i to je tragedija jer ja ne znam koji će nam k..ac toliki nazovi brokeri, jer za njih neće biti posla i naći će se na ulici, a kao su obrazovani

Mislim da sam ove godine upoznala možda jednu devojku koja je završila istoriju umetnosti, jednog protiv požarnog i sve ostalo je sa ekonomskim fakultetom tj. neki menadžer ili broker, i isto toliko turizmologa bez posla... druge profesije nema!
Sve se oni nadaju poslu u banci ili u turističkoj agenciji, ali rade kao taxsisti ili konobari, a većina ništa ne radi! To su oni koji su vredno završavali u roku i nisu radili u životu dok su se školovali...

Pogledajte kafanske racune u lokalnoj samoupravi... Mora da se uvede partijski neutralna inspekcija koja ce da pokosi lopove i strpa ih u zatvore sve do jednog...