Diplomatski fudbal na delu

Tokom prošlog vikenda Beograd je bio domaćin neobičnog sportskog nadmetanja. Na sportskim terenima BASK-a održan je "Dunav kup" za zaposlene u američkim ambasadama podunavskih zemalja u evropskom fudbalu, koga Ameri zovu i soker.

Tako su se okupili zaposleni iz šest američkih diplomatskih kuća, tačnije iz pet ambasada iz Sofije, Budimpešte, Zagreba, Beograda i Sarajeva i podgoričkog konzulata. Cilj turnira, čulo se, jeste širenje komunikacije i duha zajedništva među zaposlenima u američkim diplomatskim misijama u regionu.

Prvog dana igrao se klasičan turnirski sistem - svako protiv svakoga. Prve utakmice privukle su najviše interesovanja, kako takmičara tako i publike, jer bila je to prilika da se protivnici "snime" i da se proceni njihovo umeće.

Diplomate, što bi se reklo, i fudbal igraju diplomatski. Sve je potpadalo pod pravila fer-pleja, nije bilo krljanja, niskih startova, nije bilo nepoštenih poteza, igralo se brzo, dinamično, napeto...
- Zimi nema mnogo događanja, pa se zaposleni u ambasadama trude da ih osmisle i organizuju. Nije teško bilo pogoditi ko je od igrača bio domaćin. Naši su više galamili, pomalo i psovali, dok su stranci škrgutali zubima. Kažu, ovo nije prvi put da se okupljaju fudbala radi, jer imaju oni i svoju "Diplomatsku ligu", koja trenutno ima pauzu, te su u međuvremenu organizovali "Dunav kup". Utakmica za utakmicom. Podgoričani su bolji od Beograđana, Bugari od Mađara, Zagrepčani od Sarajlija.

- Nije, naravno, bio problem doći u Beograd zbog fudbala. Pa, nije ti fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu! To ti je jedna važna od važnijih stvari na svetu - kaže Omar, zaposlen u ambasadi u Sarajevu. A njegovo mišljenje podržava i Ademir, koji dodaje da su zajedno putovali i u Zagreb na sličan turnir. U ne previše brojnoj publici, ali ne i zanemarljivoj, bilo je raznih navijača. Tu je tamnoputa Amerikanka, ali i aristokratski plava žena, tu su i Tidžej Grubiša (Tomas Džozef), šef odeljenja za medije i kulturu u Podogrici, koji je došao da navija za tim svog predstavništva. Tidžej je imao i poseban razlog da "bije put" do Beograda. On je putešestvije iskoristio i da se vidi sa suprugom Katjom Mitrijevskom koja radi u ambasadi u Beogradu. Katja je odrasla u Rusiji, a sada je američki državljanin i radi u Beogradu.

Tu je i Nikola, čiji otac radi u ambasadi u Beogradu i koga fudbal uopšte ne interesuje, ali je došao s tatom jer s njim ide svuda.
- Fudbal nije moj sport - kaže školarac i objašnjava: - Treniram džudo, to mi je bolje - kaže on "na nesreću" svoga oca koji bi voleo da ima sina fudbalera. Jedan od takmičara, Luka Vlašić, radi u Zagrebu. Kaže, do Beograda nije bilo naporno doći, autoputem se brzo stiže, a sport je sport i svuda je isti. Od noćnog beogradskog života prve večeri obišli su klub "Drama" i jedva čeka da obiđe i neki tipično domaći ambijent. Pored nadmetanja, na "Dunav kupu" je bilo i druženja, te je, što bi se reklo, turnir ispunio očekivanja.


Izvor: Glas Javnosti \ O. Stojimirović