Kako nam deca rastu
nije ni čudo što su divlja
Incidenti pre dva dana na molitvenoj šetnji pokazali su da ministar, očigledno, nije shvatio da problem nije u deci, već u društvu

BEOGRAD - Incidenti pre dva dana na molitvenoj šetnji, koju je organizovao Slobodan Vuksanović, ministar prosvete i sporta, bili su još jedan prst u oko odavno uznemirenom društvu zbog sve očiglednijeg nasilja među decom.

Sve ministrove javne preporuke deci "da idu u grupi, da više razgovaraju sa roditeljima i poštuju nastavnike" ostale su samo na nivou saveta. Ministar, očigledno, nije shvatio da problem nije u deci, već u društvu. Umesto da okupi stručnjake iz svih oblasti i sagleda šta je bolesno i trulo u Srbiji i odakle da krene s lečenjem, on je najčešće pitao novinare i roditelje: "Šta još da preduzmem?"

Mentlano stanje nacije

Oni koji se bave mentalnim stanjem nacije, ispituju dostupnost droge i alkohola, razmatraju problem nedostatka komunikacije, sistem školstva, nasilje, delinkvenciju i sadržaj medija odmah su mogli ministra da poduče kako da osmisli nacionalnu strategiju za zaštitu dece.

- Dovoljno je da čuje razne priče roditelja, kao što ih čujem ja, pa da se zaledi od straha. Deca uzimaju ono što im se nudi, a većina toga što dobiju u porodici, školi i od medija je pogrešno. Roditelji sa decom više ne komunicuraju, prosvetni radnici više nisu zainteresovani predavači, sve češće gledaju na sat i čekaju privatne časove - jer od toga žive. Đaci više nisu ponosni na školu kao što su nekada bili, nastavnici im nisu autoritet, a siromašni roditelji su daleko od uzora. Nemaju osećaj pripadnosti, pa ni osećaj granice i mere - objašnjava psihijatar prof. dr Ljiljana Milivojević.

Niko ozbiljan ne može da se pohvali rezultatima koje je stekao savetom i preporukom, tvrde stručnjaci, jer napretka neće biti dok se ne uklone posledice gotovo dve decenije lutanja države kroz rat, sankcije i jeftinu medijsku kulturu. Pošto je reč o budućnosti Srbije, svaki ministar prosvete mora da razgraniči odgovornost koju nosi ovaj posao - od političke promocije koju duguje svojoj stranci.

Moralna odgovornost
   
      

Podrška ministru

Nadležni u Ministarstvu prosvete i sporta kažu da svaki dan dobijaju mejlove podrške od roditelja i nastavnika.
- Molitvena šetnja je shvaćena kao upozorenja a ne kao reklama kao što su to mediji predstavili. Ministartsvo će preduzeti konkretne mere da se smanji agresivnost, a ministri Vuksanović i Jočić će predstaviti konkretne poteze - kažu u informativnoj službi Ministarstva prosvete.
      
      
      
   

Ostavka iz moralne odgovornosti oduvek je bila u Srbiji više teorijska mogućnost, nego opšte mesto u političkom delovanju. Zabeležena su samo dva odlaska iz ovih razloga - prvi datira iz 1961. godine, kada je jugoslovenski ministar za rudarstvo i energetiku Avdo Čampara podneo ostavku zbog pogibije stotinak rudara u rudniku Kakanj, a noviji iz devedesetih godina, kada je general Vuk Obradović podneo ostavku na mesto portparola JNA jer je obećao majkama u Srbiji da im decu neće slati u rat.

Sve ostale, bile su iznuđene (Dragan Veselinov zbog učešća u saobraćajnoj nesreći kada je poginula Katarina Marić) ili nisu ni ponuđene (Dušan Mihajlović posle ubistva premijera). Podeljena su i mišljenja o tome da li ministar Vuksanović posle ranjavanja jednog i prebijanja drugog učenika na njegovom javnom času tolerancije treba da podnese ostavku. On, svakako, nije inicijator ovih incidenata, jer se nasilje među decom događa svakog dana. Pitanje je - šta je preduzeo da to spreči, odnosno da li je počeo da menja postojeću atmosferu u društvu, koja očigledno pogoduje razvoju nasilja.

Stručnjaci koji prate tragove narko-mafije već dugo upozoravaju da je u Srbiji početak narkomanskog staža spušten sa srednjoškolskog na uzrast osnovaca. Droga je već dugo dostupna u školskim dvorištima, kao i alkohol u obližnjim prodavnicima i kafićima.

- U Srbiji ima oko 150.000 narkomana, uglavnom na sintetičkim drogama, koje su 20 puta jeftinije od prirodnih opijata. Gram kokaina i heroina na domaćem tržištu košta 50, odnosno 60 evra, a za te pare narkoman može da kupi 15 doza ekstazija. Nasilje uvek prati drogu, jer je korak od narkomana do nasilnika, razbojnika i obijača, veoma mali - objašnjava Marko Nicović, potpredsednik udruženja šefova policije za drogu.

Droga nije jedina pretnja

Mladima u razvoju droga nije jedina pretnja. Svakoga dana njihova svest se bombarduje pornografijom, nasilnim filmovima, željom za lakom i brzom zaradom. Fakultetska diploma njihovih roditelja garantuje prosečnu zaradu, stan u vlasništvu mogu da očekuju za pola veka, firmiranu garderobu u izlogu ili od bogatog partnera. Roditelji se naslađuju tračevima iz "Skandala" i "Sveta", drugovi iz razreda vire u život slavnih i bogatih čitajući "Bravo" i "Kosmopoliten", a tamo neka bibliotekarka iz škole pokušava da ih privoli da pročitaju šest knjiga - za jednu čitalačku značku!

Stručnjaci upozoravaju da ni nastavnici nisu više isti. Deca vide da oni nisu predani poslu, da jedva čekaju da se završi nastava, da nema sekcija i dodatne nastave. S druge strane, nisu ni nastavnici krivi što ne mogu da prežive od plate.
- Nasilje u školama je posledica pomerenog sistema vrednosti kada roditelji ne mogu da utiču na decu. Strašno je ovo što se desilo, ali će još biti takvih slučajeva i teško ih je ispraviti. Društvo i mediji će morati da pokažu da, pored skinhedsa obrijanih glava, postoje i dobri momci. Vuksanovićeva ideja da šetnjom upozori javnost bila je dobra i ne treba zbog ovih incidenata da podnese ostavku - smatra Gašo Knežević, bivši ministar prosvete i sporta.

Budući da na novom sistemu vrednosti niko još nije počeo da radi, možemo očekivati da će biti još gore. Sudeći po nasilju u crtaćima, svakodnevnim filmskim armagedonima, obrazovnom programu "Grand parade" i komunikaciji isključivo putem SMS - mladima se loše piše. Da budu još gori nedostaje nam samo erotski festival u sred Beograda. Ponuda će biti kompletna.
   
      

Zajednička društvena akcija

Ministarstvo prosvete i sporta i Filozofski fakultet su 2002. godine formirali tim za krizne intervencije koji je počeo da radi godinu dana kasnije u Beogradu, Vojvodini i Nišu. Svetlana Teodorović, koordinator tima za krizne intervencije za Beograd, kaže da je beogradski tim imao pet intervencija.
- Bili smo u četiri škole i jednom učeničkom domu zbog dva samoubistva učenika i tuča u kojima je bilo ranjenih. Tim dolazi na poziv škole i pomaže im da normalno funkcionišu posle tragičnih događaja. Naši pedagozi i psiholozi razgovaraju sa decom i nastavnicima i pomažu im da prevaziđu krizu. S decom se radi preventivno, to su posebno oubličeni razgovori i nisu terapije. Ljudima u školi mnogo znači da neko dođe sa strane i pomogne im da se lakše suoče sa nesrećom, a za njihovu prevenciju potrebna je veća akcija svih ustanova, roditelja i lokalne zajednice - objašnjava Teodorovićeva.
      
      
      
   

T. Kaluđerović - M. Jakovljević

mnogo problema, zaista mnogo, i to jako ozbiljnih, o kojima ljudi-roditelji ni ne razmisljaju, nemaju kad..