Dino Merlin - Beograde, stižem! :: Muzika ~ Koncerti ~ Izvodjaci

Dino Merlin
Kada je sarajevska grupa "Merlin" daleke 1985. objavila debi album "Kokuzna vremena", njen frontmen Dino Dervišhalidović, poznatiji po umetničkom imenu Dino Merlin, nije ni sanjao da će 20 godina kasnije biti jedan od najpoznatijih bosanskih kompozitora i pevača, takođe omiljen na svim prostorima bivše SFRJ. Pre nekoliko dana održao je odličan koncert u okviru "Lajv festa" na budvanskoj plaži Jaz, što je bila sjajna prilika da popričamo o njegovoj novoj saradnji sa Vesnom Zmijanac, pesmi njegove karijere, beogradskom koncertu, porodici...

Na pitanje kako komentariše što je nedavno treći put rasprodao sarajevski stadion "Koševo", Dino Merlin za naš list kaže:
- Het-trik. Kad bi čovek bio gospodar svojih želja i bio taj koji odlučuje, onda bi stvari bile mnogo lakše za objasniti. Ali, s obzirom na to da nije gospodar svojih želja, potpuno mi je neobjašnjivo kako sam sa tri ploče "Sredinom", "Burek" i "Ispočetka", triput napunio "Koševo". To je čudo, ili dar božji. Razmišljao sam i shvatio da to nije normalno. Sarajevo je grad od 400.000 stanovnika, znači 15 odsto ljudi došlo je na koncert. Procentualno gledano, to je kao kada bi u Beogradu na koncert došlo 300.000 ljudi, a u Londonu, na primer, dva miliona. Muzika nije ni matematika, ni atletika. Te brojke meni ništa ne znače. u utorak se, u ovom gradu, rodilo nekoliko beba. Neka budu dobre bebe i dobri ljudi, onda ćemo imati sve stadione na svetu.

* Uporno izbegavate odgovor na pitanje kada ćete održati koncert u Beogradu. Da li vam neko, možda, preti ili brani to?
- E, sad ste me nasmejali. Jedno od mojih najvećih dostignuća je da sam slobodan čovek. Velikog Boba Dilana pitali su jednom šta smatra uspehom. Odgovorio je da je uspeh kad se ujutru probudiš zdrav, doručkuješ nešto, uveče večeraš lagano i zaspiš snom pravednika, a između ta dva obroka si slobodan čovek. Slobodan sam čovek, nema meni ko šta da brani. Radi se o tome što smo imali krvav rat iza sebe, koji je sad prošla stvar. Svaki novi dan je novi početak, iskorak u budućnost i bolje sutra. Moj menadžment uveliko pregovara o najboljem načinu

da ispunim svoju želju i opet zapevam u Beogradu, posle 17 godina. Beograd je metropola, koncert bi trebalo da bude veliki, ali ljudi ne shvataju koliko je to teško organizovati. Veliki koncerti, bila to "Marakana" ili "Koševo", po pravilu proizvode gubitke.

* Vaša turneja "Ispočetka" trajaće tri godine?
- Važna je moja želja da sviram svima koji vole moju muziku, bilo gde da se nalaze. Moja publika je druga korica knjige, a prva korica smo ja i moje pesme. Zalud sve moje pesme ako nema ko da ih sluša. Ako se to desi, otići ću u poljoprivrednike.

* Posle gotovo dve decenije, ponovo imate duet sa Vesnom Zmijanac?
- Njen glas je ostao isti, neverovatan. Ima nešto magično u Vesninom glasu što ja volim. Svako ima svoj ukus. Moj ukus - njen glas. Vesna je drag lik, žena koja me je naučila mnogim stvarima, između ostalog, kako biti čovek. To je disciplina koja obično prevagne na kraju svih krajeva. Možemo biti dobri pravnici, muzičari, lekari. Ali, kako biti čovek? To je teško naučiti. Vesna je proteklih 20 godina pokazala da je bila i ostala dobar čovek. Ali nisam je uzeo zbog toga. To što je ona dobra, sebi je dobra. Ona, pre svega, lepo peva i zahvalan sam što je opet deo moje priče.

* Postoji li u vašem repertoaru pesma za koju možete da kažete da je pesma vaše karijere?
- Jedna od mojih najdražih pesama je "Sredinom". To je moj manifest. Ja sam čovek koji je svoj život sublimirao u toj pesmi. Ona je angažovana i životna, govorim kako ići previše levom stranom nije dobro, isto tako ni desnom stranom, jer koju god obalu bira tvoja barka, oštetiće se. Najbolje je ići sredinom, to je plovni put i tu nema štete za tvoj čamac.

* Da li i dalje mislite da umetnik mora da bude tužan kako bi napisao dobru, jaku i emotivnu pesmu?
- Ne mora. Svaka umetnost nastaje iz krajnje nužde, iz depresivnog i melanholičnog stanja, ali i iz udobnosti. Iz pozicije svile takođe mogu nastati lepe pesme i lepe slike. I to govori da sve ima svoje dve strane medalje - i pozicija udobnosti i pozicija krajnje nužde mogu polučiti dobar rezultat.

* Svojevremeno ste napisali "Uspavanku za Gorana B". Kome biste u utorak napisali uspavanku?
- Nikom. Ne postoji osoba kojoj bih napisao takvu pesmu, jer bi trebalo vratiti sve pojedinosti, moj život, moje želje, moje snove. I trebalo bi da se pojavi "ta" osoba. To je bilo tada i nikad više!

* Koju muziku slušaju vaša deca, ćerka Naida i sin Hamza?
- Moja deca slušaju svašta i mislim da imaju ukusa. Ovaj mali sad skida jednu lepu pesmu od "Van Goga", ali sluša i "Red hot čili pepers", Madonu, Toma Bakstera... Moja devojčica sluša, recimo, Tedija Brauna. Slušaju dobru muziku, valjda kupe od mene.

* A šta kažu za tatine pesme?
- Neke hvale, neke kritikuju. Jako sam im zahvalan na tim savetima, ali nisam od onih koji će menjati svoj ukus, zbog toga šta moj sin ili ćerka kažu.

Izvor: Novosti