Srbi investiraju u ukrajinsku poljoprivredu :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Украјина – земља обећана

Новосадска МК група закупљује све веће површине ораница у тој великој држави, јер је аренда хектара у Војводини толико скупа да се не исплати ратарска производња

На пространим житницама Украјине жетва полако хвата пун замах, али приноси су због вишемесечне суше готово преполовљени – мањи од две тоне по хектару, а у неким крајевима и мањи. Због веома скромне овогодишње погаче, украјинска влада је забранила извоз хлебног жита. Дотле, а у то се група новинара из Србије могла уверити ових дана боравећи у Украјини, на закупљеним парцелама новосадске компаније МК група нови комбајни „Њу холанда” скидали су у просеку пет, па и више тона по хектару.

Одговор на питање, откуда толика разлика у приносима, даје сам преседник МК групе Миодраг Костић рекавши „ми знамо како”. У непрегледне запарложене украјинске њиве, закупљене на 15 година, 20 евра по хектару, пренето је све наше знање, технологија и механизација. Земља је обрађена како треба, посејана нашим семенима на време, нађубрена по свим мерилима... и да није било суше – сада би се жњели рекорди. Али, и овако Костић и његови сарадници у украјинском предузећу „Агроинвест”, нису незадовољни.

Иста слика је била и на путу од стотинак километара од Кијева према градићу Јаготин, где је на малој пригодној свечаности постављен камен темељац за велики житни силос капацитета 113.000 тона. У то најсавременије складиште већ током септембра сместиће се прве количине убраног кукуруза на око 12.000 хектара. Где год смо дуж тог пута стали, поред кукурузишта, њива под репом или сојом, исти призор – усеви „џикљају” као да пркосе суши. У односу на ретке околне парцеле под неким усевом, као да су месец дана раније посејани. О квалитету обраде – да се и не говори. Ни травке – ни корова.

То су, дабоме, видели и наши украјински домаћини, представници власти, али и струке. Задовољно су климали главом и своје „серпскије друзја” пљескали по раменима.

(Политика)