Iako se kurs evra menja, sve manje uličnih trgovaca devizama
Dilera skoro nema
zamenili ih lopovi
"Varajići" vrebaju ispred menjačnica, transakciju obave na brzinu, a žrtva tek kasnije shvati da joj nedostaje nekoliko hiljada

BEOGRAD - Beograđane već nekoliko nedelja hvata tiha jeza kada prođu Slavijom ili Zelenim vencem, a ulicom se čuje ono poznato: "Devize, devize...". Prisustvo dilera deviza na ulicama, uz priču o stalnom rastu kursa evra, mnoge asocira na neka vremena za koja se smatralo da su odavno prošla. Pitali smo one kojima je menjanje deviza posao o čemu je reč i da li je moguće da se vraća vreme hiperinflacije i neobuzdanog pada dinara.

Cifre za nepotcenjivanje

- Jeste da kurs raste i da se evro više plaća, al' ti likovi na ulici su takozvani varajići, prevaranti - kaže jedan radnik u ovlašćenoj menjačnici za prodaju deviza, koji je želeo da ostane anoniman, i nastavlja: - Evro se na ulici, navodno, plaća oko 80 dinara, a mnogo naših sugrađana, što iz nostalgičnih razloga (zbog stare navike da pare menjaju na ulici), što iz straha da ih država ne prevari sa svojim kursom evra često prilaze ovim uličnim prodavcima novca sa namerom da budu "dobri" četiri dinara po evru. Ako promenite 100 evra, profitirali ste 400 dinara, a ako promenite 1.000 evra onda ste dobri 4.000 dinara. To nisu pare za potcenjivanje.

Samo, postoji nešto što "devojci sreću kvari". Scenario je sledeći: ljudi kojima se žuri da svoje evre pretvore u dinare, kako bi obavili jutarnju kupovinu, putnici iz unutrašnjosti koji su u Beograd poneli evre sa namerom da ih odmah rezmene, "pa će onda polako", i drugi koji iz ko zna kojih razloga ne mogu da sačekaju 8 sati kada se menjačnice otvaraju, nasedaju na najstariju "foru" na svetu.
- Evo, gospodine, možete ovde kod mene, menjačnice još nisu otvorene, a neće skoro, dođite ovde u prolaz, samo da nas neko ne vidi.

Prevara sa odloženim dejstvom
   
      

Rade kao šibicari

- Tih dilera ima ujutro na Slaviji, dok se ne otvore prave menjačnice i uveče posle 19 sati, kada mi više ne radimo. Oni rade, kako se to u žargonu kaže, "na ruku", to jest varaju ljude tako što im umesto 8.000 dinara za 100 evra daju samo 3.000 dinara. Kao šibicari, u pitanju je klasični mađioničarski trik, gde za dva minuta uspevaju da zarade moj dnevni profit. Ne prevare oni svakoga, nego jednog od deset, pa im se ipak isplati - objašnjava naš sagovornik.
Policija i ne reaguje na sitnije prevare, recimo do 7.000 dinara, tako da je iluzorno ganjati neku pravdu. Uostalom, i da ga uhvatite na delu, sudski troškovi će verovatno biti veći od sume koju vam je uzeo, kaže sagovornik Glasa.
      
      
      
   

Naivko se bojažljivo osvrne, da vidi ima li policajaca u blizini, a onda nesigurno krene za svojim dželatom. Otvara novčanik i odatle vadi sto evra. Dok proviruje iz mraka haustora u kojem se odvija "transakcija", diler-prevarant nešto mrmlja i računa:
- Sto, dvesta, trista, ja vama... Evo trideset, evo još deset, samo 'ajde brzo, evo murije!

Čovek, sav zbunjen, trpa pare u džep kako ga ne bi uhvatili u "izvršenju krivičnog dela" i žurnim korakom ide što dalje odatle.
Nekoliko minuta kasnije, dok u najbližoj kafani pije prvu jutarnju kaficu, naš prijatelj nervozno po treći ili četvrti put prebrojava pare, ne verujući u ono što je jasno: prevaren je. Umesto blizu 8.000 dinara u ruci, drži 4.000, 5.000 ili 6.000. Sav besan, vraća se na mesto zločina, gde može samo da konstatuje da je njegov "diler" ispario.
J. S. V. - I. Ć