Nakon raskida veze od cetiri godine i par meseci, kao svako luckasto rakce, resih da se uglavim u svoju ljusturu i budem potpuno nedodirljiva za bilo kakva osecanja koja su vezana za ljubav. Iskreno, bez obzira sto sam ja bila inicijator raskida te veze, tacnije veridbe, trebao mi je period u kome cu sama sa sobom rascistiti neke dileme. Taj period je sada vec dve godine. Glupo zvuci, zar ne? Tacno, ali to sam ja. Dakle, bila sam prisutna za svoje prijatelje, izlaske... ali svako ko je pokusao da mi se udvara natrcavao je na moju "desnicu ruku". Medjutim, kao sto to recimo obicno biva, jedna persona se svojim ludorijama lagano ali sigurno pre par meseci uvukla u moj svet, delimicno srusivsi te moje barijere. Nesvesno, poceh lagano da se zaljubljujem, ali naravno da to nisam zelela ni samoj sebi da priznam. Pomenuti je stojicki podnosio nekakve moje ludorije i trudio se maksimalno da bude u mom vidokrugu, oduzimajuci mi svaki slobodan trenutak predaha. Bila je to mukotrpno simpaticna "jurnjava" od februara do pre mesec dana. Jednostavno je nastao muk i sa jedne i sa druge strane. Nasa obostrana tvrdoglavost je preovladala. Shvatih da mi nedostaje i ne pitajte kako, ali definitivno nemam mogucnost da mu kazem ono sto zelim. Zasto, kada uvek nacin postoji? Pa zbog sledecih reci koje mi svakodnevno odzvanjaju: "... ima da crknem, ali cu da te prebolim!" I sta sada...?

Zanimljivo!

Mislim ok je zatvaranje jedan vremenski period ali mislim da je 2 god malo previse. Sve to sto se desavlo nezme dalje da utice na tebe, to nikako nesmes da dozvolis.

U principu vecina nas posle raskida se zatvori jedan perido i bude nedostupna za veze i vezice, ali to nesme da traje toliko dugo. Covek nekada bude ogorcen na sve oko njega ali sve sto se desava oko nas treba samo iz toga da izvucemo najbolje iz toga i shvatimo da je zivot prekratak da bismo tugovali.

Izlazi, opusti se, uzivaj i pusti neka ti se ljudi oko tebe udvaraju i budi sigurna naici ce onaj pravi.

Za sve je potrebno vreme.

Kada bi samo bili svesni koliko je mala i tanka ta mentalna barijera koja nas sprecava da se prepustimo ponovo svim radostuma koje zivot u dvoje pruza , i da ponovo poklonimo svo svoje poverenje nekome bez razmisljanja ne bi nikad vodili ove razgovore, ali nekada jednostavno nismo dovoljno jaki da je slomimo....i cesto nam je potreban neko jaci....da je slomi umesto nas samih.

time sto ces se zatvoriti zaista nista neces postici...
jeste tesko ponovo krenuti...
rizikovati....
ali... gde ce te to odvesti?
probaj...
kao sto i sama rece... "uvek nacin postoji"...
ako (a rece da jeste) ti je stalo do tog coveka... iskazi mu to...
mozes samo da dobiijes...
pa i ako ne bude nista... znaces da si probala...
tek tad primeni
ako bas ne bude happy end...

"... ima da crknem, ali cu da te prebolim!" - ovo su bile reci te persone.

U potpunosti se slazem sa napisanim, posebno sa napisanim od strane ljut123. Dodala bih jos da je interesantna cinjenica, ogradicu se svojim stavom, da sam spremna uvek sa prijateljima da "podelim" njihove dileme, jer je pravi prijatelj tu i u dobru i u zlu. Vise razlicitih mozdanih vijugica moze brze i efikasnije da prodre u srz problema, kao i da nadje (mozda) odgovarajuce resenje. S druge strane, ja skrto resavam svoje probleme sama, posebno ukoliko su emotivne prirode. Daleko od toga da ne saslusam. Daleko od toga da se pravim pametna. Mozda je to iskljucivo zato sto sam veoma tvrdoglava, a cinjenica je da sam svesna svih svojih, kako mana, tako i vrlina. Doticnom zaista ne bih mogla nista da zamerim i svesna sam da je moja najveca greska sto cesto trcim tri koraka ispred. Kada sam shvatila da me je za trenutak "zaustavio", pocela sam da pravim hrpu pogresnih koraka i protrcala kroz cilj mnogo pre njega. Kristalno mi je jasno da "tek kada nesto izgubis, shvatis koliko vredi", a vreme da se vrati ne moze.

Nevjerovatno! Mislim...deja vu. Isto se desilo i sa mnom ali ja nisam bila u dilemi jer je on srusrio sve zidove i one prikrivene i sad smo smo Mrs. & Mr.  ;-]]
Sa njim sam ponovo pocela da cijenim sebe. Ponovo sam vidjela svijet u bojama. Daj sebi sansu oblachak. Obavezno si daj sansu. Zivot je prekratak da bismo preispitivali svaki nas pokret. Udisi punim plucima i ako ponovo padnes, ustani.
Ja sad ne shvatam-da li se u tebi radjaju emocije prema ovom novom ili prema onom sa kim si raskinula? Sorry. Na brzinu sam citala. Imam malo vremena a zeljela sam odgovoriti ukratko.

Oh, onda razumes o cemu pricam
Emocije je probudila ta druga persona, nakon ipak dosta vremena od prethodnog raskida, bez obzira sto sam se ja svim silama odupirala.

ne odupiri se vise. ;-]]
Carpe Diem! Zivi dan! I sretno...

Hvala

Ali i dalje ne znam sta da radim, bice da je njegovom strpljenju dosao kraj, te je samim tim zatvorio sve mogucnosti nekakvog susreta "oci u oci". Jednostavno nemam nikakvu mogucnost da stupim u kontakt sa njim, mobilni je nedostupan sto samo moze da znaci da nije u ovom gradu. Ipak, postoji jedna varijanta, tacnije pozivanje jednog broja telefona, ali ne znam da li je to dobra ideja, jer je telefon nije njegov, a nije iskljuceno da je i taj njegov prijatelj, takodje bio u neku ruku ogorcen zbog cele te "situacije". Ipak izgleda nisam toliko hrabra da bih nacinila taj korak.
Jedno je sigurno, u zivotu ne treba dizati ruke i prepustiti se vremenu koje ce, ili nece, doneti nesto. Na moju veliku zalost, moja tvrdoglavost me navodi da pravim odredjene korake sebi na stetu. Srecom, pa to nije tako cesto. Ko zna, mozda ce vreme zaista uciniti svoje.

Hvala vam, u svakom slucaju, sto ste me "saslusali".

Ti si jedno jako iskreno bice. ;-]] ne susrecemo se sa takvim ljudima bas svaki dan. i obicno nas boli kad drugi nisu iskreni sa nama. mozda je i njega zabolilo TO nesto? i pored njegovih nastojanja da mu vjerujes, ti i dalje nisi sklanjala svoj zid. ne bih da generalizujem (ko sam pak ja? ;-]]) ali iz iskustva znam da je vecina muskaraca tip egotripasa (sto nije uvijek bas losa osobina). on se oko tebe trudio a Ti i pored svoje najbolje volje nisi mogla da objasnis zasto mu ne dajes sansu odmnah-a on,Tvoj zastitnik (kako je sebe sam vidio u tvojim ocima) biva porazen, 'muskost' mu je ponizena ali se on odlucuje da ide dalje. s njima nema mnogo price. oni u tisini pate.

okreni taj broj-i sama kazes da se u zivotu ne treba opirati. ako je taj broj telefona TU negdje, TO je znak. Bog nam daje znakove a mi pored ociju i srca, nismo u stanju da ih prepoznamo. ja sam naucila jednu teeeesku, pretesku lekciju i sad sam presretna sto mi je ojacalo sesto culo percepcije i tek sad VIDIM. I Bogu hvala sto mi je dao drugu sansu. znakovi su tu i trebamo ih nauciti prepoznati. kad iskoristis sve adute koje ti zivot pruza,  a vidis da i dalje to nije TO, onda tu znakovi pored puta prestaju. onda je vrijeme za novu stranicu.

ako se i nakon tvog poziva nista ne promjeni-onda je to znak...da se okrenes nekoj novoj ljubavi-koju ne moras ODMAH da trazis...doci ce ona sama i koliko god to otrcano zvucalo, doci ce kad se budes najmanje nadala...i obicno u obliku onoga za koga najmanje vjerujes da je The one.
ja sam prilicno nova na forumu ali ne znaci da sam suzenog vidokruga. Mozda sam do sada samo bila ? Mozda prije nisam imala vremena? Mozda mi je vise i muka od interneta ali...sad sam tu i ako ti sto znaci, uvijek cu citati sto pises jer ja zaista znam kako je izgraditi zid oko sebe a kako je isto tako tesko, srusiti ga.
Javi sta je bilo-ako zelis naravno?
Iskreni pozdravi...