Hvala ti od srca 

Ono sto mi se trenutno vrzma po glavi, su sledece reci:

"...reci jesu moje igracke...
cakle mi se u glavi kao oni sareni staklici kaleidoskopa...
i svaki put mi je druga slika u ocima... kad zazmurim...
ali... postoje u nama neke neprevodive dubine.
Postoje u nama neke stvari neprevodive u reci..
ne znam..."

Nema na cemu. Ovo je samo dokaz da dvoje ljudi moze zaista fino da prica cak i na ovaj cyber nacin.
ja najbolje znam sta ove rijeci znace...;-]] I sama sam ovo shvatila prije nego sam otisla od (sada vec bivseg ali on je na kraju zaista ispao mega bolestan lik i ne zelim njega da uplicem u ovu pricu jer nije mjerodavan ni jednu jedinu sekundu). Zao mi je samo rijeci koje potrosih na njega.
Pazi: moguce je i da se muskarac uplasi i da ode, koliko god to nama bizarno zvucalo. Mozda na kraju ipak ne bi trebala da vrsis presiju. meni je samo zao sto ces ti na kraju opet (nesvjesno) da izgradis novi zid, jos vec i jaci od proslog...
Bilo bi lijepo da na stvari pocnes da gledas kao na nesto sto treba da se desi da bi te ojacalo. Jer Bog nama ZAISTA nikada ne daje vise nego sto mozemo da podnesemo iako se nama cini (dok bol traje) da je nevjerovatno velika i da nam cupa srce, kida dushu...da se cijeli svijet raspada...
Poslije vidimo da smo i to prosli i kroz zivot idemo jaci nego ikada.

Da, na ovaj nacin se sticu i prijatelji mozda nam je nekada jednostavnije nesto napisati, nego izgovoriti, a i cinjenica je da ovde procitas misljenje/savet nepristrasne osobe, koja ti nece plasirati "ono sto zelis da cujes" 

Nije se uplasio, jednostavno je, mislim, izgubio strpljenje. Obzirom da razumes o cemu pricam, onda ces razumeti i ako kazem da nakon jedne duge veze koja se zavrsi, jednostavno bezis i ne zelis nikakvu vrstu kontakata dva srca, kada su emocije u pitanju. Nakon izvesnog vremena, odnosno duzeg perioda nekakve vrste samovanja, u tom konteksu, paznju ti zaista moze privuci samo neko ko ima stila i kome je stalo da ga zapazis. Sada znam da mu je stalo, jer definitivno niko ne bi radio to sto on jeste samo da bi mi pokazao/dokazao da je vredan moje paznje. Prilicno otvoreni razgovori svakodnevno su mu jasno dali do znanja da ja vagam, odnosno da moje srce tera razum u malenu setnju, dok se razum bori i ukljucuje svoje cudne alarme. Cesto smo se oboje ponasali kao deca, bez obzira sto smo oboje cvrsto prikovani svojim nogama za tlo. Kada je odlazio, bio je potpuno siguran da mi je uzdrmao emocije i da sam shvatila da mogu da volim, ali je to verovatno zeleo da cuje. Medjutim, s` moje strane je nastala tisina i jednostavno precutno izgovoreno "idi, tako je najbolje". Ne bojim se nekakvog poraza, ukoliko bih uspela da stupim u kontakt sa njim, cak ga ne bih okrivila i ako bi mi rekao da vise nije tu za mene, bez obzira sto znam da nije mogao tako brzo da zaboravi, jednostavno ne znam... Za sve nadjem resenje, nikada ne ostanem bez odgovora, uvek sam par koraka ispred, intuicija mi jednostavno da mnoge tacne odgovore, ali sada ne prepoznajem samu sebe. Jednostavno sam stalno u nekim mislima i ne znam i nemam resenje.

napisi mu poruku koja kaze:
Nakon raskida veze od cetiri godine i par meseci, kao svako luckasto rakce, resih da se uglavim u svoju ljusturu i budem potpuno nedodirljiva za bilo kakva osecanja koja su vezana za ljubav. Iskreno, bez obzira sto sam ja bila inicijator raskida te veze, tacnije veridbe, trebao mi je period u kome cu sama sa sobom rascistiti neke dileme. Taj period je sada vec dve godine. Glupo zvuci, zar ne? Tacno, ali to sam ja. Dakle, bila sam prisutna za svoje prijatelje, izlaske... ali svako ko je pokusao da mi se udvara natrcavao je na moju "desnicu ruku". Medjutim, kao sto to recimo obicno biva, jedna persona se svojim ludorijama lagano ali sigurno pre par meseci uvukla u moj svet, delimicno srusivsi te moje barijere. Nesvesno, poceh lagano da se zaljubljujem, ali naravno da to nisam zelela ni samoj sebi da priznam. Pomenuti je stojicki podnosio nekakve moje ludorije i trudio se maksimalno da bude u mom vidokrugu, oduzimajuci mi svaki slobodan trenutak predaha. Bila je to mukotrpno simpaticna "jurnjava" od februara do pre mesec dana. Jednostavno je nastao muk i sa jedne i sa druge strane. Nasa obostrana tvrdoglavost je preovladala. Shvatih da mi nedostaje

I dodaj zavrsnicu. Ne moze vjecno biti nedostupan. Raspitaj se malo da nije promijenio broj.

fino kaze vjestica...
a oblachak nam je u oblacima ;-]]]
hajde TI mene i nas konkretno pitaj sto bi njega zeljela da pitas. ti kao da se bojis samoj sebi da priznas sto zelis...

Vas tri ste se bas nasle  .


Tako i treba, svi mi imamo neka iskustva iz veza.

Pozdrav za sve tri 


I hvala i od mene sto ste pomogli nasem Oblachku.
 

jao mladjo......crvenim se...
to je jako lijep post od tebe. zaista. hvala tebi sto nas primjecujes medju mnostvom ovih divnih dama

jao sto ja mogu da &$*^£&"!! hehe

Opusteno samo i nastavite tako.

Pa gde da vas neprimetim 

Antimon je u pravu!Zivot je prekratak za merenje svakog koraka.Ne postoji garancija ni za sta na svetu,ali ne mozes znati dok ne pokusas.Moguce je da mu je dosadilo da se trudi,a ti i dalje "nedostupna".Samo napred,ako je on ono sto zelis,nema veze sto si tek kasnije "upalila lampice" 

Potpisujem. ;-]] Jos jedna dobra dusha koja ti zeli sve naj.