Kako da čuvate namirnice
Autor: CDC/GB | 11.08.2007 - 08:55

Već tri dana držite u frižideru parče mesa i nemate hrabrosti ni da ga pojedete ni da ga bacite. Pomorandža koju ste zaboravili u fioci u dnu frižidera već je omekšala. Ruku na srce, kada bi sanitarni inspektori počeli da zalaze i po privatnim kuhinjama, mnogi od nas bi morali da plate debele kazne. Nije onda slučajno što je većina žrtava trovanja hranom nastradala između sopstvena četiri zida. Da ne bismo ugrozili svoje zdravlje i da bi namirnice zadržale lep ukus, neophodno je da poštujemo neka jednostavna uputstva za njihovo čuvanje.

Idealna temperatura za svaku namirnicu
Nemojte nasumice da ređate namirnice u frižideru. Meso, sir i voće treba držati na različitim temperaturama. Pogledajte tabelu i saznaćete koliko dugo možete da ih čuvate u frižideru
Plastika ili papir?
Kutije i tegle: Staklo najbolje čuva namirnice, ali je lomljivo i teško. Alternativa: papir, plastika ili aluminijum.
Papir: Mastan ili običan papir za namirnice najbolje je rešenje za čuvanje sireva i mesnih prerađevina. Nemojte da koristite reciklirani papir, kao što je recimo novinska hartija, koja sadrži mnogo olova (ako se unese u velikoj količini, može da prouzrokuje hiperaktivnost i neurološke poremećaje).
Kruta plastika: Plastične kutije od sladoleda možete da koristite za čuvanje namirnica na niskim temepraturama. Nisu, međutim, podesne za masna i topla jela, kao što su prilozi i umaci (materijal od koga su napravljene ispušta ftalate i adipate, koji su opasni po zdravlje). Iz istog razloga nemojte da držite ulje i alkohol u plastičnim flašama.

Mesne prerađevine: Treba ih držati na četiri stepena do šest stepeni, umotane u mestan papir. Ako su isečeni, pojedite ih što pre (u roku od dva-tri dana). Ako su u komadu, mogu da traju nešto duže (u proseku nedelju-dve).
Svež sir: Držite ih u hladnijim delovima frižidera, u hermetički zatvorenim plastičnim ili staklenim posudama (ako ste sir kupili zajedno sa surutkom, ostavite ga u njoj). Čuvajte ga najduže pet-šest dana.
Sirevi sa tvrdom korom: Držite ih na temperaturi od šest do osam stepeni, umotane u masnu hartiju ili vlažno platno. Ako planirate duže da ih čuvate, vakumirajte ih.
Sveže mleko: Stavite ga u deo gde je temperatura četiri stepena. Tako može da traje šest dana.
Riba: Očišćenu ribu treba držati u najhladnijem delu (na dva stepena) i zatvorenim posudama. Pojedite je u roku od tri dana. Plodovi mora imaju još kraći rok trajanja (dan-dva).
Povrće: Oprano i osušeno povrće držite u odgovarajućim fiokama, na temperaturi od šest do osam stepeni, u providnim plastičnim kesama. Najosetljivije je lisnato povrće, koje treba pojesti u roku od dva-tri dana. Čak i povrće koje može duže da se čuva treba pojesti što pre, pošto s vremenom gubi vitamin C i folnu kiselinu.
Voće: Čuvajte ga u odgovarajućim fiokama, gde je temperatura između šest i osam stepeni. Prethodno možete da ga stavite u papirne kese. Pojedite ga u roku od tri-četiri dana.
Meso: Držite ga u najhladnijem delu (dva stepena) u pakovanju iz samoposluge ili hermetički zatvorenoj plastičnoj posudi. Mleveno meso može da se čuva najviše jedan dan, ono isečeno na šnicle dan-dva, a meso u komadu tri-četiri dana.
Umaci i slično: Umake koje ste sami pripremili čuvajte najviše dan-dva i to u najhladnijem delu frižidera, u staklenim ili keramičkim posudama. Ako kupujete gotovo umake, pridržavajte se uputstva na pakovanju. Pošto ih otvorite, pojedite ih u roku od dve nedelje.
Aluminijumska folija
Alumnijum štiti namirnice od svetla i zato je pogodan za masne namirnice koje oksidiraju. Ako umotate u aluminijumsku foliju flašu sa maslinovim uljem, produžićete joj rok trajanja. Aluminijum podnosi i niske i visoke temperature (čak i do 600 stepeni Celzijusa), ali ne sme da se stavlja u mikrotalasnu rernu. Ne koristite aluminijumsku foliju za čuvanje preterano kisele i slane hrane da zajedno sa namirnicama u organizam ne biste uneli i tragove aluminijuma (koji je toksičan!).

Providna folija
Godinama se već raspravlja o upotrebi PVC-a (vinila) u domaćinstvu. Zna se da ftaltati i adipati, koji se dodaju plastici da bi bila elastična mogu da dospeju u namirnice koje su bogate mastima (puter, sirevi, mesne prerađevine) ili imaju masne delove na površini. Ftaltati i adipati, koji se talože u masnim naslagama u organizmu, navodno mogu da izazovu hormonske promene, endometriozu, smanjenu plodnost, oštećenja fetusa, bubrega i jetre. Dajte prednost folijama od polietilena (na pakovanju obično piše „ne sadrži PVC“)

Izvor: Blic