Ispovest Doris Pejn, sedamdesetpetogodišnje međunarodne kradljivice dragulja

Dijamante krala, ali ih nije volela

Kada bi Doris Pejn (75) krenula na posao, obukla bi najlepšu haljinu i stavila elegantni šešir. Uvek je bila našminkana, sa tašnom poznatog dizajnera pod rukom. Radila je sama, a samo nekoliko ljudi zaista je znalo čime se bavila. Njujork, Kolorado, Nevada, ali i Grčka i Francuska, samo su neke države, koje je tokom 50 godina staža gospođa Pejn obišla. Ili, bolje rečeno, poharala, a sada se ushićeno seća svoje duge karijere međunarodnog kradljivca dragulja. Da, priznaje ona sudiji u Las Vegasu, pred kojim se pojavila u septembru, "To sam bila ja". Smeje se.

- Pre osam godina ušetala je u prodavnicu "Niman Markus" u Vegasu. Tražila je da vidi dijamantske minđuše, a zatim i prstenje. Prodavačica joj je pokazala - ovaj... ne, ne ni taj,... a onaj? Ubrzo je otišla sa dijamantskim prstenom vrednim 36.000 dolara - objasnio je penzionisani detektiv denverske policije.

Doris nikada ne bi zgrabila dragulje i pobegla. Zbunila bi prodavca, a zatim lagano skliznula niz hodnik sa dijamantima i odvezla se taksijem. Bila je, kaže detektiv, kao lik iz filma, ženski Keri Grant, smirena i puna samopouzdanja. Bila je uspešna. Svakog meseca bi ušetala u radnju i iz nje izašla "teža" za nekoliko hiljada dolara. Ponekad bi je uhvatili. Uglavnom, ne bi uspevali.

Odrasla je u Slab Forku, gde joj je otac bio rudar, a majka švalja. Doris je bila najmlađa od šestoro dece. Kao tinejdžerka, preselila se sa porodicom u Klivlend.
- Mama je obećala da će mi kupiti sat - započela je priču sa vlasnikom zlatare, Bilom Bendžaminom. Uvek je bio ljubazan i ovog puta joj je pokazao satove. Probala je nekoliko, a zatim ju je vlasnik oterao, da nova mušterija ne bi primetila prisnost s crnkinjom. Pobegla je, sa sve satom na ruci. Zaboravio je na njega. "Zaboravili ste sat", povikala je, a vlasnik zlatare joj ga je strgao sa ruke. Tada je shvatila da su ljudi zaboravni.

Počelo je kao igra, a kad je sa 18 godina morala, sa stomakom do zuba, da brine o bolesnoj majci, preraslo je u poziv. Rekla je majci kako zarađuje, a kada ju je ova optužila da je to krađa, rekla je "Nije. Ja uzimam samo ono što mi daju. Nisam kriva što su zaboravni." Znala je da joj za posao treba plan i dobra haljina. Morala je da izgleda bogato. Počela je sa manjim radnjama. Bila je preplašena kada je prvi ukradeni komad trebalo da proda u zalagaonici, ali i to je prošlo. Ubrzo je počela da vodi dvostruki život, samohrane majke dvoje dece i prave svetske dame.

Uspeh je bio zagarantovan. Ušla bi u radnju uvek sa drugom pričom, a dragulj bi najčešće sakrila u ruci, ili čak na prstu. Prelistala bi časopis, videla prsten koji joj se sviđa i krenula u pljačku. Vlast joj je prvi put bila za petama 1970., kada je asocijacija draguljara upozorila zlatare na elegantnog lopova. Ali, na njene priče su prodavci i dalje nasedali. Početkom sedamdesetih opljačkala je "Kartije" u Monte Karlu. Posumnjali su u nju, ali prsten nisu našli. Bio je već na dnu mora, a dijamant zašiven za haljinu. Ipak, često je ležala po zatvorima u Ohaju, Kentakiju, Koloradu....

Menjala je imena, ali ne i izgled i naivno lice. Sada joj je 75 godina. Seda kosa, obično lice, jevtino zatvorsko odelo. stilu ni traga. Ponovo je u zatvoru u Vegasu. Zbog krađe prstena, ali se čeka još optužbi. Ipak, ne kaje se zbog prošlosti. Kaže, bilo je teško, ali zabavno. Privatno, dijamante nikad nije volela.



Izvor: Glas Javnosti \ Priredila A. K. Ž.

  svako ima neki hobi

bitno je da je ona srecna 

bila je dobra u kradji...al ne i suvise dobra..ne bi je uhvatili....)))