Consolidated PBY Catalina :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Hidroavion Consolidated PBY, kojeg je RAF nazvao Catalina, bio je zajedno s britanskim avionom Short Sunderland i japanskim Kawanishi H8K "Emily", jedan od najboljih aviona svoje kategorije u vreme Drugog svetskog rata. Kako je međutim, bio manji i stoga lakši od druga dva tipa, PBY je bio pogodan i za adaptiranje u amfibiju, pa je kao takav i danas u službi nekih kompanija, i po svojoj dugovečnosti dostojan partner sveprisutnome Douglasu DC-3 Dakota. Poreklo Cataline leži u zahtevu što ga je 1933. god. izdala ratna mornarica SAD tražeći zamenu za prvu generaciju svojih jednokrilnih i jednoipokrilnih "letećih čamaca". Novi je hidroavion trebao do kraja da koristi najnovija tehnička dostignuća i ima visoke performanse. I Consolidated i Douglas sagradili su prototipove, ali je samo tip firme Consolidated ušao u široku upotrebu u operativnoj službi.
S originalnom oznakom XP3Y-1 po projektu Isaaca Laddona, kasnije glavnog projektanta bombardera B-24 Liberator, novi "leteći čamac" naručen je u oktobru 1933. godine, prvi put poleteo u martu 1935. Bio je to lep avion, sa krilom ugrađenim na stubu aviona iznad trupa i vezanim pomoću četiri kosa podupirača, i neobičnom odlikom - uvlačivim plovcima na vrhu krila. Time je znatno smanjen otpor, što je pogodovalo opštim performansama. Za pogon su služila dva zvezdasta motora Pratt & Whitney R-1830-58 Twin Wasp, svaki sa po 825 KS, a naoružanje se sastojalo od četiri pokretna mitraljeza Browing od 7,62 mm i tereta do 900 kg bombi.
Ispitivanje prototipa u letu dalo je tako ohrabrujuće rezultate, da je u junu 1935. naručena serijska proizvodnja ovoga tipa, s oznakom PBY-1. Dok se još pripremala nova proizvodna traka, XP3Y-1 je modifikovan po boljem standardu s više zaobljenim vertikalnim stabilizatorom i kormilom te snažnijim motorima R-1830-64, svaki sa po 900 KS. Revidirani prototip poleteo je u maju 1936. a mornarici je predat u oktobru, otprilike u isto vreme kad je PBY-1 serijske proizvodnje počeo ulaziti u operativnu službu. Proizvodnja PBY-1 iznosila je ukupno 60 avina, a sledili su PBY-2 sa 50 proizvedenih aviona, PBY-3 sa 66 i PBY-4 sa 33 toku 1937 i 1938. Ti su modeli bili slični PBY-1 po svemu, osim motora - zvezdastih R-1830-66 od 1.000 KS kod PBY-3 i R-1830-72 od 1.050 KS kod PBY-4.

Model PBY-5 imao je dva zvezdasta motora R-1830-92 po 1.200 KS i izmenjen oblik vertikalnih repnih površina. Mnogo uočljivija promena je bila u tome što su klizni pokrovi za mitraljeze u središnjem delu trupa, zamenjeni izbočenim kupolama s obe strane korita trupa, na sredini između krila i repnih površina. Te su se dve kupole prvi put pojavile kod PBY-4, kod kojih su svi osim jednog imali taj novi položaj za strelce. Isporuka PBY-4 započela je u septembru 1940.
Pre nego što je prestao proizvoditi PBY-5, Consolidated je otkrio svoju najnoviju verziju te serije, amfibijski model s uvlačivim stajnim trapom tipa tricikl, kod koga su se dva glavna točka uvlačila u bokove korita trupa, a prednji u odeljak na donjem delu pramca. Celi je sklop bio jako skladan iako je neznatno uticao na smanjenje performansi. Mornarica SAD je svoju narudžbu za PBY-5 odmah preinačila na tip PBY-5A, i u novembru 1940, samo tri dana posle leta prototipa, naručila daljna 134 amfibijska aviona PBY-5A.

Potonje narudžbe aviona, koji je sada po Britancima dobio "Catalina" (oznaka RAF-a, Mk I), usledile su 1941. i 1942. godine: 586 aviona modela PBY-5, 627 aviona modela PBY-5A i 225 aviona PBY-5B koji se po "Zakonu o zajmu i najmu", isporučivao Velikoj Britaniji. Ofanzivno naoružanje je do tada već bilo povećano od 900 kg bombi kod PBY-1 na 1.814 kg bombi, dubinskih bombi ili torpeda kod PBY-5A, koji je imao i pojačano defanzivno naoružanje na dva mitraljeza kalibra 12,7 mm i tri od 7,62 mm.
U Kanadi su taj tip aviona proizvodile frime Vickers i Boeing. Prva od njih, izgradila je za USAAF 230 amfibijskih aviona Catalina, s oznakom OA-10A, i 140 aviona s oznakom Canso za RCAF. Boeing je izgradio 362 aviona Catalina i Canso. U međuvremenu u SAD, fabrika Naval Aircraft Factory pristupila je realizaciji programa poboljšanja ovog tipa, pa je 1941. uveden novi model, PBN-1 Nomad. Odlikovao se boljim oblikom korita, trupa i plovaka, višim horizontalnim stabilizatorom i kormilom, a jedan mitraljez od 7,62 mm na pramcu, zamenjen je oružjem od 12,7 mm. Isporuka 138 aviona za SSSR, počela je februaru 1943. Taj model, proizvodila je firma Consolidated kao PBY-6A, s dva mitraljeza od 12,7 mm i radarskim lokatorom u kapljastom kućištu iznad pilotske kabine.
Ugovori o proizvodnji Cataline su otkazani kad je rat u Evropi završen, nakon što je bilo napravljeno 3.290 letelica u SAD i Kanadi. Već to je činilo Catalinu najbrojnijim hidroavionom tipa "leteći čamac" svih vremena, a još ih je mnogo bilo napravljeno po licenci u SSSR. Catalina se pokazala izvrsnim avionom, s odličnim akcionim radijusom, ekonomičnom putnom brzinom za krstarenje i moćnim ofanzivnim oružjem.

(PBY-5) Performanse:

Maksimalna brzina - 304 km/h (na 2.314 m)
Brzina krstrenja - 185 km/h
Početna brzina penjanja - 210 m/min
Operativni plafon - 5.517 m
Dolet - 4.812 km
Težina - 7.950 kg prazan; 11.884 kg opterećen; 15.422 kg bruto
Raspon krila - 31,70 m
Dužina - 19,46 m
Visina - 6,15 m

/izvor: II Svetski rat - AVIONI, Christopher Chant/

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)