БЕОГРАД – Интервенција НАТО против бивше СР Југославије, у којој је погинуло око 3.500 људи и после које је уведен међународни протекторат над Косовом и Метохијом, а покрајина пре нешто више од месец дана самопроглашена као независна држава, почела је на сутрашњи дан пре девет година.

Тог 24. марта 1999. године, без одлуке Савета безбедности УН, почели су ваздушни напади НАТО снага који су трајали скоро три месеца и у којима су уништавани не само војни циљеви, већ и енергетска постројења, мостови, густо насељене четврти градова, возови, цивилни конвоји…

Иако су пре тога сви преговори међународне заједнице и тадашњег југословенског врха о питању Косова и Метохије пропали, мало ко је веровао да ће напад заиста уследити.

Одлуку о нападу донео је 23. марта 1999. године тадашњи генерални секретар НАТО Хавијер Солана након пропалих преговора у Рамбујеу и Паризу, јер су тадашње власти у Београду одбиле да прихвате војни анекс уговора за решење косовске кризе, који је практично предвиђао окупацију СРЈ.

Ваздушни удари почели су 24. марта у 19,45 минута. Прва мета били су војни аеродроми у Приштини, Подгорици, Батајници и Ужицу, као и циљеви у Куршумлији, Новом Саду, Панчеву, Крагујевцу и Лучанима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља агресије бар неколико пута није нашао на мети НАТО бомби и ракета, док је Црна Гора, углавном, била поштеђена тако масовног бомбардовања.

НАТО снаге су изводиле нападе на СРЈ са бродова у Јадрану и из четири ваздухопловне базе у Италији, а у неким операцијама учествовали су и стратешки бомбардери који су полетали из база у западној Европи и САД.

Током 78 дана ваздушне кампање назване „Милосрдни анђео” погинула су, према подацима државних органа, 1.002 припадника Војске Југославије и полиције Србије и око 2.500 цивила, међу којима 89 малишана, а око 10.000 људи је рањено и повређено.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара по 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона НАТО лансирало је око 1.300 крстарећих ракета и бацило 2.900 бомби не само на војне, већ и на цивилне циљеве.

Уз употребу најубојитијег оружја, северноатлантска алијанса је у рату против наше земље употребила и забрањено наоружање и изручила 36.000 „касетних бомби” и 15 тона муниције са радиоактивним примесама, којом је бомбардовано укупно 112 локација.

Пројектилима са осиромашеним уранијумом највише је гађано подручје Косова и Метохије.

У више градова и мањих места - Алексинцу, Куршумлији, Ћуприји, Нишу, Новом Саду, Мурину, Ваљеву, Сурдулици. . . - срушене су скоро комплетне градске четврти или насеља, уз велики број цивилних жртава.

Бомбардоване су, поред војних циљева, и избегличке колоне на подручју Косова, путнички воз у Грделичкој клисури, мост у Варварину, пијаца у Нишу…

Погођени су и болница „Драгиша Мишовић” и кинеска амбасада у Београду, када је погинуло десетак недужних цивла.

Београд је нападнут првог дана агресије ракетирањем Јакова и аеродрома у Батајници.


Izvor: Srbijazemljaheroja