Dezire Klari

Preci

Dokumenta grada Marselja pokazuju da je Jaques Clary, sin Antoine i Marguerite Canolle, pravi predak Klarijevih. On je 24. novembra 1690. godine oženio Catherine Barosse u crkvi St. Martin u Marselju. Njihov sin zvao se Joseph (1693-1748) i on se oženio 27. februara 1724. sa Francoise-Agnes Amauricc. Iz ovog braka rodio se Fransoa Klari, otac Dezire.

Detinjstvo

Fransoa Klari je rođen 24. februara 1725.godine. Otac Dezire Klari bio je bogati Marseljski trgovac svilom i vlasnik broda, koji se obogatio trgovinom import-eksport. Porodica Klari je zato uživala u Francuskoj veliki ugled. Fransoa Klari se dva puta ženio. Njegova prva žena zvala se Gabrielle Flechon, koju je oženio 13. aprila 1751. godine. Iz ovog braka je imao četvoro dece: Francois-Joseph, Marie- Jeanne, Marie-Therese-Catherine i Etienne-Francois. Gabrielle se razvela od Fansoa Klarija 3. maja 1758. godine, četiri meseca nakon rođenja poslednjeg deteta. Već sledeće godine, 26. juna 1759. godine, ušao je u drugu vezu sa Francois-Rose Somis, koja mu je u toku braka rodila devetoro dece: Nicolas-Joseph, Joseph-Honore, Rose, Lucie, Justinien, Honorine, Julie, Basile, Desiree.

Najmlađe i tinaesto dete, Branardin Eženi Dezire Klari, rođeno je 8. novembra 1777. godine u Marselju. Dete je kršteno dan nakon rođenja u crkvi Saint- Ferreol. Kumovi su bili sestra njene majke Bernardine-Catheerine de Somis i muž njene polusestre Jeanne, Louis Honore le Jeans. Porodica Klari je trebala u narednim generacijama da se još proširi iz mnogobrojnih potomaka ima trinaestoro dece, devetnaest unuka, trideset i devet prauunuka i pedeset i devet čukununuka.

Mladost i veridba sa Napoleonom

O mladosti Dezire je malo poznato. Predpostavlja se da je Dezire vaspitavana u Marseljskom manastiru. Kasnije je izjavila da se veoma slabo seća kuće svojih roditelja. Godine 1793. upoznala je Eženi porodicu Bouonaparta (kasnije Bonaparta) koja je bila sa Korzike. Bolje reći, Eženi (kasnije oslovljavana sa Dezire) je pokušala svog starijeg brata Etjena da oslobodi iz zatvora i tada je slučajno upoznala Žozefa Bonapartu. Ona mu je predstavila svoju stariju sestru Žili kojoj je bilo vreme za udaju. Kasnije je Žozef oženio njenu sestru između ostalo i zbog miraza. Eženi se zaljubila u žozefovog brata Napoleona i sa njim se neko vreme zabavljala. U periodu od 1795. do 1796. Dezire je bila verena za nepoznatog generala Napoleona, kasnije cara Francuske. U avgustu 1794. njena sestra se udala za Žozefa Bonapartu, kasnije kralja Napulja, a potom kralja Španije. Napoleon je tada znao tačno šta želi i jednom je izjavio Eženi da će ući u istoriju.

Tada se familija Klari postavila protiv još jednog Bonaparte u porodici, a Napoleon je otišao u Pariz i tamo upoznao uticajnu i lepu Žozefinu de Boarne i 1796. se oženio njom, tako da nikad nije došlo do braka između Dezire i Napoleona. Dezire je bila veoma razočarana Napoleonovim raskidom veridbe i zato je odlučila da izvrči samoubistvo i da se utopi u Seni, ali ju je general Žan-Batist Bernadot spasao. Pošto sevratila u Marselj, ona i general Bernadot se nisu videli neko vreme. Za ovaj ’izlet’ u Pariz niko nije znao osim Marije, njene dadilje koja joj je bila kao druga majka. Kasnije je mnogo muškaraca dolazilo i molilo za njenu ruku.

Brak sa generalom Bernadotom i kraljica Švedske

17. avgusta 1798. godine se udala za Žan Batista Bernadota, prijatelja Lisijena i Žozefa Bonaparte, koji su bili kumovi na venčanju. 4.jula 1799. rodio se Oskar, čije je kumstvo sporno. Dete je kršteno dok je Napoleon bio u Egiptu, pa je na krštenje poslao svog brata Žozefa, ali kasnije je Žan Batist priznao samo Žozefa za kuma (a ne Napoleona koji je detetu dao ime).

1810. godine, nakon što je bio maršal Francuske (1804) i princ od Ponte Korva (1806), Bernadota je usvojio kraljevski bračni par Švedske i dao mu ime Karl Johan XIV, a Dezire je krunisanjem njenog muža 1818. godine pod imenom Deziderija (onu koju žele) postala kraljica Švedske i Norveške. Iako su njen sin i muž u Švedskoj živeli od 1810. godine i 1813. i [1814]]. je Severna armija vodila oslobodilački rat protiv Napoleona, ona je živela u Francuskoj (u Parizu) velikim delom pod imenom Grofica od Gotlanda. Na kraju ovog rata, njen bivši verenik, car Francuske, Napoleon Bonaparta svoju sablju predao je Dezire u znak predaje, tako da je na neki način on bio njen zarobljenik. Kao razloge odlaska iz Švedske navela je zdravlje- nije mogla da podnese severnu klimu- kao i nemogućnost da se u hladnoj severnoj zemlji na krutom hladnom dvoru oseća kao kod kuće. U Štokholm je ponovo došla tek na venčanje svoga sina 19. juna 1823. sa mladom, Žozefinom od Lojhtenberga (unukom francuske carice Žozefine). Dezire se krunisala tek 21. avgusta 1829. godine.

Njen sin Oskar je nasledio svog oca i presto, a današnja švedska kraljevska porodica još uvek pripada lozi Bernadot.

Izvor: Wikipedia