:cry:Prvo pozdrav svima!Novi sam clan i nikad dosada nisam ucestvovala u forumima pa ne zamjerite ako se bas dobro ne snalazim.
Imam problematicnu emotivnu situaciju i znam nocima ne spavati zbog toga.Zivim u Minhenu vec 3 mjeseca i u zajednici sa Njemcem sa kojim imam sina od 14 mjeseci.Sa nama je i moja kcerkica od 3 godine.
Situacija je problematicna sto se on udaljio od mene, optuzuje me da sam nezahvalna jer me je on izvukao iz bijede i sredio mi sve u zivotu.A moja nezahvalnost se odnosi na to da mu nekad prigovorim zbog ostrijeg i strozijeg pristupa mojoj djevojcici koja je sad malo nemirna i naporna jer je tu mali brat koji uziva sveopsu ljubav i podrsku od strane svog oca.On je super, dobar,fin,ljep.A ona je bezobrazna i nezahvalna isto kao uostalom i ja po njegovim rijecima.Optuzena sam i da ne znam voditi finansije u kuci iako od dolaska ovamo osim jedne zimske jakne (najjeftinije koji sam nasla)nista sebi nisam kupila.Kod frizera jos nikad nisam posla od kada sam ovdje.Onda kaze da su moje "balkanske rodbinske veze"strasno odvratne i da se on nikada na to nece navici.I svako malo govori "balkanska posla"Moje roditelje mrzi i da pomenem jer je moja mala jako vezana za njih jer su je oni uz mene prije njega ogajali i vodili brigu o njoj.Ona ih svake noci u snu trazi a kad se ja rasplacem zbog toga za njega je to bolesno jer ja imam pobogu 39 godina.Inace sam jako posvecena kuci i puno privrzena svojoj djeci.Kada sam par puta pokusala da mu kazem da nam je stan mali (zivimo u jednom malom jednosobnom stanu i da kupimo nesto od namjestaja on kaze da ako mi se ne svidja mogu slobodno ici.Svaki racun iz prodavnice mu moram donijet da ga upise jer vodi kontrolu kucnog budzeta.Moram samo napomenuti da zaradjuje mjesecno 12.000 eura a za sta god da sam rekla da se kupi rekao je da li treba!Prigovara da smo potrosili 4.400eura na mjesec sa tonom optuzbe meni a tu racuna svoja poslovna putovanja (i na razne seminare koji se placaju)avionom ili svojim autom bar 5 puta mjesecno.Ja naravno sve sama radim.Perem, peglam, kuham.cistim i nikad nista ne prigovaram zbog toga.A kad mu kazem da trebamo razgovarati on kaze da nece voditi diskusije sa mnom jer on je covjek koji radi a kad bih ja nesto radila..(kao da ja nemam svoj dio posla u toj zajednici).Kaze radi ti 80.sati nedeljno.Radila sam ja u zivotu i vise od toga ali sto sam zivjela u zemlji da mi to nije pomoglo ni da prezivim ja zato nisam kriva...
U nezavidnoj sam situaciji jer ne znam ni jezik i ne bih se sad mogla dobro snaci a takav odnos prema meni od strane njega(pogotovu sto ipak gajim neke tople emocije prema njemu i kao muskarac mi nije odbojan)me jako cini nemirnom i ne znam ni sta mi je raditi ni kako sve izdrzati.
Ja se izvinjavam ako je pismo malo duze ali ovo sam sve morala napisati.Pozdrav!!!

Mislim da si o svemu ranije trebala da razmislis - kada si odlazila kod njega u Nemacku. Kakav je on tada bio prema tebi, a kakav sad, to nisi navela.
Elem, neznam sta bih ti rekao,ali po svemu sudeci njemu nesto zesce smeta.  Koliko sam shvatio ti si domacica, a on radi za sve vas, pa ti zbog toga prebacuje. Ali realno, koja Nemica bi radila to sto ti radis uz njegovu "platicu" od 12000. Digla bi sve 4 u vis i trosila nemilice. Mislim da si sebe potcenila, shvatam da je tesko napustiti muza, ali kako ja kontam - bolje odma da namestis frku nego da ga trpis celog zivota.
Mozda bi trebalo da predlozis da i ti sljakas malo posto ste "dekintirani" pa ces usput videti kako bi se snasla bez njega.
Vreme ti je da se malo emancipujes, upoznas nove ljude smislis kako bi bez njega itd. A ako on ne promeni svoje ponasanje, razmisli da ga napustis. Samo ti fali malo samopouzdanja i vere...  (eh, kako je sve lako kad se napise...)

J*bena situacija.
Nije joj lako da nadje posao jer tu je dvoje dece. E sad upisati decu u vrtic ali klinac je jos mali za to. Recimo posle nekog vremena da i to pokusa pitanje je da li bi svabo to hteo da finansira jer ona nema para kao sto rece. Sve to u principu krece od njega sto je najgore.

Pokusati sa njim razgovarati o tome posle nekog perioda da se zaposlis i da decu posaljes u vrtic bi bilo mozda i najbolje. Ako se nista ne promeni ne znam sta da ti kazem. Sve je na tebi znas sta gubis a sta dobija odlazkom od njega.

Definitivo se idiotski ponasa kao i vecina njih, tesko cemo mi ikada razumeti njihvo ponasanje.

Svaba ko svaba...  Pa,ono,najlakse je vratiti se kuci,sa dvoje male dece...    S obzirom na tvoje godine i to sto imas dvoje male dece,a stalo ti je do njega...jbg,bolje je zasada da ostanes i da vidis da krenes u skolu za nemacki,bez toga ne mozes nista.I njima je poslednjih par godina kriticno za posao,a nemci su uvek gledali u pfening,osim kada je pivo u pitanju.I neeee-razgovor ne pocinje-Ajde da pricamo(to ti je kao da si ga na prekidac iskljucila).Probaj sa-Sta ti mislis...?! Da li bi hteo...?!Ako nece,odustani,sacekaj,pa kasnije opet... Cim se uspete dogovoriti sta i kako za skolu,sve ce biti lakse...A,kad vec vidis kakav je i fura se na tu pricu da te izvadio iz bede,iskuliraj ga o toj temi i prve prilike ga podseti da si s njim,jer ti je stalo do njega,i da si srecna sto on toliko radi i brine se za vas.
To,u sustini,i jeste tako,samo sto on ima malo konjast nacin na koji pokusava da dobije priznanje za sve ono sto cini za vas kao svoju porodicu.
Uostalom,razumi ga,treba vam svima vremena da se naviknete na zivot skupa.   

To shto je on nju "izvadio iz bede" je verovatno uradio iz ljubavi, a i da nije to ne bi smeo nikada da joj prebaci ako se ona ne ponasha kao pushtena sa lanca, shto ochigleno nije sluchaj. Mada i u tom sluchaju se koriste, po mom mishljenju, finije rechi. U svakoj vezi, posebno u braku je vazno poshtovanje! Pre svega, mora da te poshtuje kao choveka, zaitim i kao majku njegovog deteta.
Lako je nama da delimo savete, nismo u tvojoj kozi... morash raditi onako kako osecash. Mislim da je tebi sada najveci problem shto nisi materijalno ne zavisna od njega, pochev od toga dolazish i do drugih stvari koje te vezuju za njega, kao shto je ta privlachnost.
Iskreno, FU*K sve ako ti nisi srecna i ako tvoja deca nemaju mir koji im je sada neophodan. Jeste teshko doneti odluku, i neko prvo vreme nakon te odluke, ali posle sve ide lakshe... kako kazu, zivot ide dalje!
Kako god da odluchish, zelim ti puno srece i shaljem deo svoje pozitivne energije! 

Kao prvo hvala Vam svima.Obratila sam se  Vama u trenutku kada sam bila jako umorna i opterecena sa tim kako naci pravi nacin da svi sto bezbolnije prodjemo u svemu ovom.Vasi odgovori su mi dali dodatnu snagu da stanem, sacekam,usredsredim se na druge ciljeve u zivotu.Ucenje jezika , briga o djeci a odnos izmedju mene i njega stavim malo po strani.Posto mi nije nikad omogucavao da razgovaram sa njim uz obrazlozenje da nema vremena za diskusije sa mnom ja sam dragom gospodinu poslala mail (jer je sa komjuterom mnogo vise nego sa mnom) i napisala mu sve sto mislim, zelim i ocekujem. Iako sam sigurna da je procitao nisam dobila nikakav odgovor od njega a ni razgovor.Cuti ali moram priznati da mu se ponasanje bar za nijansu popravilo prema meni pa cu vidjeti kako ide dalje.U svakom slucaju mnogo sam mirnija i osjecam da mi se obnavlja unutrasnja snaga i mir da izguram sve ovo.Imam dvoje divno djece za koje se treba boriti i izboriti za buducnost a on ako hoce sa nama radovacemo se a ako nece opet cemo se radovati...Ljubim Vas sve i zelim sve naj,naj!!!

Bravo arni  Mislicemo na tebe i tu smo kada zatreba!