One i mi

Muškarci i žene su u stalnom sukobu - principa, stavova, interesa, pogleda na život i svet. Posmatrano s te strane, dva pola stalno se nalaze na bojnom polju. Uz povremena primirja, sve je spremno za sledeću bitku. Međutim, u tom, vrlo posebnom, najdužem ratu na svetu i muškarci i žene poštuju određena pravila igre. U skladu sa svojim polnim odrednicama, muškarci i žene različito pristupaju rešavanju konfliktnih situacija u kojima uvek ima povređenih na obe strane.

Muškarci se najčešće okreću prekaljenim borcima, onima koji su već prošli kroz određenu situaciju s nekom svojom "bivšom". To su uglavnom razgovori koji se svode na priče o tome kako ima bezbroj žena, kao i na pljuvanje žena uopšte. Ovo poslednje najčešće nastupa kada povređeni razmišlja da li da oprosti svojoj "dragoj" i pomiri se s njom. Ocrniti dotičnu damu u tom trenutku predstavlja tradicionalni melem čuven po svojoj efikasnosti. Pored onoga koji vodi glavnu reč, uključeni su i oni koji njegove stavove potvrđuju klimanjem glave. Tradicija takođe nalaže da se u lečenju rana koje ume da nanese ženska ruka zarad uspešnog oporavka koristi pivo - hladno i svetlo.

Za razliku od nas, žene su sklone da veruju u demokratske vrednosti. Kod njih se ne vrednuje reč jedne savetodavke - one više cene "hor solidarnosti", sastavljen od ogorčenih i zakletih neprijatelja muškog roda. Reči koje se izgovaraju tom prilikom imaju svečan i umiljat ton i mahom se tiču upućivanja komplimenata povređenoj prijateljici. Manjim, ali ne i manje važnim delom, hor se bavi osudom postupaka suparničke vojske. Najčešće primedbe tiču se nekontrolisanih životinjskih instikata. Obe vojske, naravno, žale se na opštu nezainteresovanost suparničkog tabora. One u horu, a mi s pivom.