Stigla nam "pomoć" u bajatim lekovima
Preostaje nam samo da sve spakujemo i molimo EU da ono što su poslali prime natrag

BEOGRAD - Da li će tretman i uništenje oko 17.000 tona neupotrebljivih lekova iz humanitarne pomoći, dostavljene Kliničkom centru Srbije iz zemalja EU, platiti naša država ili će "tovar" biti vraćen zemljama donatorima - još je pitanje bez odgovora. Stari lekovi koji su kao pomoć stizali od 2.000. godine za sada su klasifikovani, kažu u ekološkoj službi ove ustanove, ali bez zelenog svetla Evropske unije, otpad neće putovati na spaljivanje.

- Posle razvrstavanja lekova i medicinskih sredstava, preostaje nam samo da ih spakujemo i molimo EU da ono što su poslali prime natrag. Nešto od medicinskih sredstava, špriceva i tubusa za anesteziju, kojima je rok upotrebe na izdisaju, pokušavamo da potrošimo u narednih šest do osam meseci, koliko još traju - napominje Milena Grubor, biolog ekološke službe Kliničkog centra Srbije - a ostatak treba spakovati u specijalnu burad predviđenu za transport opasnog otpada.
   
      

Neko je morao da kaže - ovo nam ne treba

Krivica zbog nagomilanih bajatih lekova iz humanitarne pomoći nije samo na stranim donatorima već i na nadležnima iz Kliničkog centra, smatra Farmaceutsko jezgro. Budući da se svaka pomoć iz inostranstva dostavlja preko Crvenog krsta, neko je morao biti obavešten o vrsti i količini lekova koji stižu, kao i o njihovom roku upotrebe.
- Ako su čoveku potrebne čarape, pomoć u kapama mu ništa ne znači. U ime KCS neko je morao da kaže - ovo nam treba, ovo nema svrhe da šaljete. Da je to odrađeno kako treba i da su nadležni na granici proverili da li nam stiže farmaceutski otpad ili lekovi, ne bismo ni bili zatrpani evropskim đubretom, kažu stručnjaci ove nevladine organizacije.
      
      
      
   

Budući da je među poklonjenim lekovima bilo dosta paketa s isteklim rokom, kao i onih koji su postali bajati dok su čekali rezultate analiza njihovog kvaliteta, KCS očekuje da će EU primiti vraćene lekove i uništiti ih u svojim fabrikama za opasan otpad. Ukoliko molba bude odbijena, Srbija će morati da nađe pare i plati uništavanje koje je, po svetskoj računici, i nekoliko puta skuplje od vrednosti poklonjenih lekova.

Kakava će biti odluka EU zavisiće i od trenutne ekološke hajke na spalionice koja je već rezultirala odlukom pojedinih zemalja da takva postrojenja zatvore ili zahtevaju ugradnju specijalnih filtera koji koštaju koliko i cela spalionica. Istraživanja su dokazala da spaljivanjem opasnog otpada, i pored postojećih filtera, u vazduh dospevaju dioksini, najotrovnija jedinjenja koja čovek može da proizvede. Oni se najviše razvijaju iz hlora, koji je jedan od osnovnih sastojaka plastike iz medicinskog materijala.

- Neke evropske zemlje, među kojima je najupornija Slovenija, pokušavaju da nam uvale ovu očigledno prljavu tehnologiju. Iako nam nude svoje insineratore po povoljnim cenama i plaćaju izradu raznoraznih projekata - tvrde u ekološkoj službi KCS - verujemo da će se nadležni odlučiti za kupovinu sterilizatora koji su se pokazali dobrim eliminatorima otrova i u našim laboratorijama.
T. Kaluđerović