JELAŠIĆ:  Devizni kurs najbolja slika politike i ekonomije

Novi Sad - Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče da su kretanja deviznog kursa u poslednjih nekoliko dana "najbolja slika svega što se dešava u srpskoj politici i ekonomiji". "U prethodnih nekoliko dana imamo znatno veću ponudu od potražnje evra što je dodatno ojačalo dinar. Uvek smo tvrdili da će restriktivnija politika NBS imati uticaj na kurs, a podizanjem referentne kamatne stope postigli smo deo onoga što smo želeli - naglasio je Jelašić i izrazio nadu da će što pre biti formirana Vlada Srbije, koja će nastaviti s reformskim kursom, kao i da će to uticati na stabilizaciju ukupnih ekonomskih odnosa, smanjenje referentne kamatne stope i pojeftinjenja kredita.

Govoreći na tribini Društva ekonomista Vojvodine, koja se već treću godinu održava u prostorijama Vojvođanske banke, guverner je naglasio da je uspostavljen pozdan i efikasan platni sistem, preko kojeg je lane kroz 667.000 naloga realizovan dnevni promet od 151 milijarde dinara.

- Većina banaka i dalje, međutim, zaračunava relativno visoke troškove za elektronski transfer novca koji se kreću i do 0,5 odsto po nalogu. To destimuliše fizička lica da veće sume novca transferišu preko računa nego da nose keš iz jedne u drugu banku. Kad je reč o provizijama one se veoma razlikuju od banke do banke, ali činjenica je da su neopravdano visoke provizije kod internih plaćanja koja čine 52 odsto ukupnih plaćanja, a kod nekih banaka dostižu i 87 odsto - konstatovao je Jelašić i dodao da je kod nekih banaka i dalje preskupo vođenje i gašenje računa.

Spoljni dug Srbije premašio 17,96 milijardi evra

Beograd - Spoljni dug Srbije na kraju marta ove godine premašio je 17,9 milijardi evra, što je 0,9 odsto više nego na kraju 2007. godine, saopštila je juče Narodna banka Srbije. Prema kriterijumima Svetske banke Srbija je srednje zadužena zemlja jer spoljni dug učestvuje sa 58,5 odsto u bruto društvenom proizvodu, a otplata duga u prvom tromesečju vredi kao 20,9 odsto izvoza. Dug države i banaka je za prva tri meseca 2008. godine je opao, dok je dug preduzeća porastao za 10,4 odsto. Spoljni dug javnog sektora niži je za 1,6 odsto i sada iznosi 6,04 milijarde evra a u ukupnom spoljnom dugu Srbije učestvuje sa 33,6 odsto.

Građani Srbije imaju oko pet miliona platnih kartica, a trgovačke i međubankarske provizije su šarenolike i još uvek veoma visoke, rekao je Jelašić i dodao da NBS predlaže njihovo snižavanje i usklađivanje saglasno trendu u EU.

Promet na Berzi pao na 223,7 miliona dinara

Beograd - Petak je Beogradskoj berzi doneo najniži promet od početka ove nedelje. Kroz 486 transakcija trgovano je sa 113 emisija akcija, u ukupnoj vrednosti od 223,7 miliona dinara. Izostale su već ustaljene velike blok transakcije, pa su se juče, u ulozi hartije od vrednosti kojima se najviše trgovalo, pojavile akcije Komercijalne banke iz Beograda. Njima je trgovano za 32,3 miliona dinara, što je uticalo da cena ovih hartija poskupi za 2,63 odsto. Nešto manji iznos, ili 29,7 miliona dinara potrošeno je na akcije Beogradelektra, dok je za vlasničke papire niške AIK banke izdvojeno 21,8 miliona dinara. Intenzivnije se trgovalo i akcijama Beogradske pekarske industrije, što je donelo promet vredan 18,1 milion dinara, kao i maksimalno dozvoljen rast cene u jednom danu, od 20 odsto. Svoje mesto na listi traženijih obezbedile su i akcije Energoprojekt holdinga, kojima je trgovano za dvanaest miliona dinara. Inače, pored vlasničkih hartija od vrednosti, u petak je dosta trgovano i dužničkim hartijama, odnosno obveznicama stare devizne štednje. Njihov promet premašio je 517 hiljada evra, a najveća tražnja vladala za serijom A2010K, za koju je izdvojeno 454.015 evra, i koja će svojim vlasnicima doneti godišnji prinos od 6,66 odsto.

Svi indeksni pokazatelji Beogradske berze su se, posle jednog dana pauz, vratili na "zelenu" teritoriju. Najveći rast zabeležio je indeks SRX (0,76 odsto), dok BELEXLINE i BELEX15 popravljaju svoj nivo za 0,28, odnosno 0,22 odsto. Pojedinačni jučerašnji rekorderi, pored već pomenutih akcija Beogradske pekarske industrije bile su i akcije Žitopeka iz Niša (20 odsto), Vetprom hemikalija (19,05 odsto) i Komgrapa (12,9 odsto), dok veći gubitak beleže akcije Metalca iz Gornjeg Milanovca (6,81 odsto).Obavezu da objavi svoje poslovne rezultate za 2007. godinu ispunio je najveći srpski proizvođač nameštaja, vranjski Simpo, koji je u prethodnoj godini zabeležio rast prihoda za 15 odsto, na 6,84 milijardi dinara. Povećan prihod propraćen je i duplo većim neto dobitkom od 50 miliona dinara, što pokazuje da restrukturiranje ovog giganta daje rezultate.

Izvor: Danas

Tender za privatizaciju Jat ervejza do 15. jula, najavio Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja

Keš umesto akcija

Beograd - Tender za privatizaciju Jat ervejza biće objavljen sredinom jula, a sadašnji i bivši radnici Jata neće dobiti akcije u vrednosti od 15 odsto cene koja se postigne u prodaji nacionalne avio kompanije, već će im 28 miliona evra, koliko im pripada kada se primeni obračun od 200 evra po godini staža, biti isplaćeno u novcu. I građani koji su računali da će akcijama te kompanije kompletirati paket besplatnih akcija, dobiće novac koji će na njihove račune stići početkom naredne godine, izjavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, koji je prisustvovao prezentaciji istraživanja kompanije Ernst Jang o atraktivnosti ulaganja u zemlje jugoistočne Evrope. On je istakao da će na tenderu biti ponuđeno 51 odsto vrednosti kompanije, po početnoj ceni od 150 miliona evra, uz mogućnost da u drugom stepenu država odluči da proda i do 75 odsto kapitala. "Odluka će zavisiti od toga da li je kupac iz Evropske unije, imajući u vidu Sporazum o uspostavljanju otvorenog neba koji smo potpisali. Uslov koji, uz cenu, kupac mora da ispuni je da Jat zadrži status nacionalnog avioprevoznika i srpsku zastavu, kao i mesto u upravnom odboru kompanije", rekao je Dinkić.


Početna cena za 51 odsto kapitala 150 miliona evra: Jat ervejz

Realnost demantovala procene

Građanima koji su se prijavili za besplatne akcije, pripada i deo koji će biti isplaćen u kešu već početkom naredne godine. Reč je o novcu od prodaje manjinskih paketa akcija koje se u Akcijskom fondu nalaze iz prethodnih privatizacija, a čemu će sada biti dodato i 15 odsto od cene koja se postigne u prodaji Jat ervejza. Kako je ministar ekonomije i regionalnog razvoja juče najavio, taj iznos biće veći nego što je ranije procenjeno. "Računalo se da će po tom osnovu biti sakupljeno od 200 do 250 miliona evra, ali cene su sada nešto više, i već posle prvih transakcija koje su počele prodajom manjinskih paketa, na primer, Zorka farme ali i drugih firmi, očigledno je da će se biti više novca", rekao je Dinkić.

- Tender za izbor strateškog partnera u procesu privatizacije Jat tehnike, biće objavljen u Fajnenšl tajmsu i domaćim medijima u ponedeljak a zainteresovane kompanije moći će da se prijave do 26. septembra. Na tender će moći da se prijave kompanije koje ostvaruju godišnji prihod od najmanje 100 miliona evra i kojima je specijalnost remont aviona. Očekujemo da će se javiti i jedna od najvećih kompanija u toj branši, koja je pre devet meseci bila zainteresovana da razvije operacije u Evropi, a da sedište locira u Beogradu. Reč je o singapurskoj firmi koja je najveći remonter na tržištima Amerike i Azije - naglasio je Dinkić.

Ekonomski imidž Srbije na testu

Prema oceni stranih investitora, od osam zemalja iz regiona jugoistočne Evrope (Rumunija, Bugarska, Turska, BIH, Hrvatska, Srbija, Grčka i Kipar) naša zemlja zauzela je šesto mesto po kriterijumu privlačnosti ulaganja. Prema dostupnosti informacija o uslovima ulaganja, pozicija je još lošija, jer je Srbija rangirana na sedmo mesto. Međutim, po realizovanim ulaganjima, Srbija je na drugom mestu, odmah iza lidera u privlačenju stranih investicija, Rumunije. Jedan od zaključajka istraživača je da Srbija mora mnogo više da uloži u eksternu promociju, a u prilog te tvrdnje iznet je podatak da su u 1124 članka, koliko je (samo) strana štampa prošle godine objavila o Srbiji, najveći deo zauzele informacije o politici, sportu ili manifestacijama, dok je ekonomija bila zastupljena u samo pet odsto tekstova - rekao je Fabris Rino predstavljajući ovogodišnje rezultate istraživanja o ulaganjima u Jugoistočnoj Evropi, koje kompanija Ernst jang obavlja već šetu godinu, a koje je juče predstavljeno medijima na okruglom stolu koji je organizovala Ekonomist medija grup.

On je najavio i da će biti promenjen model privatizacije Rudarsko-topioničarskog basena Bor, i da će umesto prodaje rudnika, država uskoro objaviti tender za izbor strateškog partnera.
- Tender će biti tako sačinjen da će moći da se prijave samo vrhunske kompanije iz oblasti proizvodnje ili prometa bakra. Naša obaveza biće da konvertujemo državni dug, koji je dominantan u strukturi obaveza, u kapital RTB Bora, čime će biti ukinuto društveno vlasništvo u Basenu, a od investitora se očekuje da izmiri komercijalne poverioce, zatim da izgradi novu topionicu, osavremeni opremu, kako bi obezbedio veću proizvodnju i izvoz bakra. Reč je o složenom tenderu u kome se konačna odluka donosi u drugom koraku, slično kao za Zastavu - naglasio je ministar ekonomije i dodao da se značajniji budžetski prihodi mogu očekivati od prodaje NIS-a. "Očekujem izvesna poboljšanja u predloženim odredbama aranžmana sa Gaspromom kako bismo svi bili zadovoljni", istakao je Dinkić.

Prema njegovoj oceni, najvažniji uslov za uspešnije privlačenje stranih investicija jeste politička stabilnost, što će, tvrdi Dinkić, biti ostvareno posle formiranja proevropske vlade. Procenjuje se da je u naredne četiri godine neophodno uložiti od četiri do pet milijardi evra.


Izvor: Danas

Izabrano pravo vreme za raspisivanje tendera, tvrdi Saša Vlaisavljević, generalni direktor Jat ervejza

Poslednja šansa za uspešnu privatizaciju

Beograd - To je dobra vest. Insistirao sam na tome da tender bude raspisan pre leta zato što smatram da je to poslednja šansa za dobru privatizaciju Jata zbog visoke cene goriva u svetu i ovakve flote. Smatram da, uz dobar investicioni plan kupca, Jat može ponovo da postane regionalni lider. Zato je veoma važno izabrati pravi trenutak jer da je tender raspisan u septembru ili oktobru to bi više odgovaralo češkom avioprevozniku ČSA koji će tada ući u privatizaciju. Slažem se i sa predlogom da na prodaju bude ponuđeno najmanje 51 odsto kompanije - izjavio je za Danas Saša Vlaisavljević, generalni direktor Jat ervejza komentarišući najavljeno raspisivanje tendera.

Nepristojna ponuda

Sudeći prema reakciji predstavnika sindikata Jat ervejza, izjava ministra Dinkića da će umesto akcija dobiti novac razljutiće radnike. "Prvi put čujem za tu ideju", rekao je za naš list Nenad Kukoljac, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije Jata. Iznenađenost nije krio ni predsednik Sindikata komercijalnih, ekonomskih i pravnih radnika Jata Miodrag Radovanović koji za Danas tvrdi da 15 odsto akcija radnicima pripada po zakonu. "Ne razumem kako neko može da nam uzme ono što nam zakon daje i borićemo se protiv toga. Prosto je neverovatno da svako tumači zakon kako mu odgovara", ističe Radovanović.

Ministar Dinkić obelodanio je juče i da bivši i sadašnji radnici Jata neće dobiti akcije kompanije već će im ta vrednost biti isplaćena u novcu. Vlaisavljević kaže da ne može da pretpostavi kakva će biti reakcija radnika jer se još nije susreo sa predstavnicima sindikata, ali dodaje da će pre tendera biti napravljen kolektivni ugovor i dobar socijalni program, a da će ostalo biti stvar pregovora.
Komentarišući najavljeno raspisivanje tendera predsednik Sindikata komercijalnih, ekonomskih i pravnih radnika Jata Miodrag Radovanović ocenjuje da početna cena od 150 miliona evra nije realna jer, kako tvrdi, Jat samo u jednoj nekretnini kao što je slot na aerodromu Hitrou u Londonu poseduje vrednost veću od 300 miliona evra.

- Osim toga, ako je vrednost Jata 150 miliona evra onda 15 odsto od te sume ne može da bude 28 miliona evra koliko pominje ministar, već 22,5 miliona i ko mu daje za pravo da daje još 5,5 miliona preko toga. Mnogo toga još ima da se uradi pre privatizacije i mislim da je polovina jula kratak rok za raspisivanje tendera - smatra Radovanović.
Inače, privatizaciji nacionalnog avioprevoznika prethodilo je rešavanje nekoliko problema kao što su izdvajanje Jat tehnike, zatim rešavanje imovinsko pravnih odnosa između Jata, Jat Tehnike, Agencije za kontrolu letenja i Aerodroma "Nikola Tesla" na području aerodroma, završetak strategije privatizacije, kao i rešavanje pitanja koliki će udeo Jata biti ponuđen na tenderu s obzirom na to da zbog potpisivanja Sporazuma o otvorenom nebu, većinski vlasnik Jata ne može da bude kompanija izvan Evropske unije. Po svemu sudeći kod rešavanja tog problema ostalo se pri prvobitnoj ideji da kupac izvan EU može da dobije 49 odsto Jata, a da dodatnih dva odsto kupi kompanija iz EU s kojom bi nastupio u konzorcijumu. S druge strane, ukoliko kupac bude iz EU moći će da dobije i do 75 odsto Jata.
Kada je reč o ostalim preprekama, do sada je rešeno prenošenje osnivačkih prava Jata u Jat tehnici na Republiku Srbiju. Generalni direktor Jata Saša Vlaisavljević kaže za naš list da je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na području aerodroma pri kraju i da bi moglo biti završeno za desetak dana, dok je pisanje strategije privatizacije okončano i taj dokument bi, prema njegovim informacijama, u naredne dve nedelje trebalo da se nađe pred Vladom Srbije nakon čega će postati javni dokument.

Zainteresovanost za kupovinu Jata nedavno je ponovo iskazao ruski Aeroflot. Kao potencijalni kupac pominje se i islandski Island er. Ministar Dinkić pre nekoliko meseci izjavio je da je interesovanje za Jat pokazalo sedam kompanija od kojih su neke iz EU, dok je direktor Jata pomenuo da ima između pet i šest potencijalnih kupaca. Procenjuje se da bi Jat mogao da bude naročito interesantan kompanijama izvan EU koje bi mogle da iskoriste našeg nacionalnog avioprevoznika da lete unutar Evrope i koriste prednosti Sporazuma o otvorenom nebu koji omogućava saobraćanje na bilo kojoj liniji unutar Evrope bez pribavljanja posebnih dozvola. Vlaisavljević je izjavio i da bi novi vlasnik trebalo da investira između 200 i 400 miliona evra u Jat, koji ima 16 aviona prosečne starosti 17 godina, kao i da otplati dug od 209 miliona dolara.


Izvor: Danas

Ovakav devizni kurs gde sve u drzavi poskupljuje, a dinar jaca je naizdrziv za domacu privredu. Ovakav nerealan kurs sluzi Miskovicu da za jednu turu uvoznih artikala zaradi desetak miliona evra. Svaka nasa kompanija koja pokusava nesto da izveze je osudjena na propast. A rts nastavlja medisku kampanju u kojoj hvali drzanje nerealnog kursa dinara. Izgleda da mozemo samo da se pomirimo sa tim da razni Miskovici i njihovi uvozni lobiji kontrolisu sve organe ove drzave. DS mu u tome otvoreno pomaze dok ostale stranke mudro cute.

А која је то до сада приватизација код нас била успешна? Не рачунајући успех политичара и тајкуна да себи стрпају силне милионе у џепове, него успех по државу и нас грађане. 

MINISTAR MLAĐAN DINKIĆ NAJAVIO

Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić najavio je juče da će ugovor o zajedničkom ulaganju između kragujevačke Zastave i italijanskog „Fijata“, najverovatnije biti potpisan sredinom jula. On je novinarima na pauzi okruglog stola „Privlačnost jugoistočne Evrope i Srbije za strane investitore“ rekao da će odmah potom krenuti realizacija transakcije koja će biti zatvorena u septembru ili oktobru ove godine. Italijanska kompanija „Fijat“ i država Srbija potpisali su 30. aprila Memorandum o razumevanju o strateškoj saradnji i zajedničkom ulaganju u kragujevačku fabriku automobila „Zastava“.


Memorandumom je predviđeno osnivanje zajedničkog preduzeća u kojem bi „Fijat“ imao 70 odsto vlasništa, a država Srbija 30 odsto. U prvoj fazi koja će tajati dve godine, kako je tada najavljeno, planirana investicija „Fijata“ je 700 miliona evra. Srbija bi trebalo da izdvoji 100 miliona evra za zajedničku investiciju sa Italijanima u periodu od 2008. do 2011. godine. Dinkić je na jučerašnjoj konferenciji rekao i da će prioritet nove vlade biti i razvoj infrastrukture, i u razvoj saobraćaja u naredne četiri godine biti uloženo oko pet milijardi evra. On je rekao i da će najvažniji izvor za finasiranje izgradnje infrastrukture biti emitovanje srpskih obevznica na evropskom tržištu kapitala. „Srbija je za to spremna, ali situacija na svetskom tržištu kapitala nije sjajna, zato ćemo krenuti sa malom serijom, da se vide kamatne stope“, rekao je Dinkić. Prema njegovim rečima, ukoliko se ostvare povoljni finansijski uslovi, paralelno će se raditi više deonica, prioritet je Koridor 10, a onda i regionalni putevi.

Dinkić je izjavio da će uskoro biti objavljen međunarodni tender za izbor strateškog partnera za Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor. „Država ne bi prodavala RTB Bor već bi po modelu zajedničkog ulaganja pronašla na konkursu najboljeg investitora, koji bi uložio u izgradnju nove topionice, nove opreme i postao partner države Srbije u daljem razvoju Bora“, rekao je Dinkić novinarima. Kako je naveo, ukoliko bude pronađen adekvatan strateški investitor svi državni dugovi biće pretvoreni u kapital RTB Bora, tako da investitor ne bi zatekao dugove, ali bi imao obavezu da izmiri komercijalne dugove. „Obaveza investitora ne bi bila da plaća cenu, jer mi ne bi prodali RTB Bor, već da plati komercijalne obaveze, investira i obezbedi veću proizvodnju i izvoz“, rekao je Dinkić. Prema njegovim rečima, biće napravljeni kriterijimi tako da neće moći svako da se javi na konkurs, traziće se odgovarajući nivo prihoda i prometa u industriji bakra i kompanija koja se već dokazala u toj oblasti. On je naveo da je za Bor zainteresovano nekoliko uglednih kompanija iz Japana, SAD i Nemačke, ali ostaje da se vidi da li će se one javiti na tender za izbor strateškog partnera.

Govoreći o drugim privatizacijama do kraja godine, Dinkić je najavio i moguću privatizaciju NIS-a, koja bi trebalo da doprinese značajnom punjenju budžeta. „Najverovatnije ću razgovarati sa predstavnicima ’Gaspromnjefta’ o aranžmanu u vezi sa NIS-om i pokušaćemo da se zajedno dogovorimo kako bi taj ugovor trebalo da izgleda da bi bile zadovoljne obe strane, što znači da se poboljša u korist Srbije“, rekao je Dinkić.

Kraj juna poslednja šansa za koncesionara

Ministar Mlađan Dinkić izjavio je juče da će se do kraja ovog meseca znati da li koncesionar Alpina-Por može da zatvori finasijsku konstrukciju za autoput Horgoš-Požega, na način predviđen ugovorom. „U suprotnom ugovor će biti raskinut i krenuće se na klasično budžetsko finansiranje“, rekao je Dinkić na konferenciji o privlačnosti jugoistočne Evrope i Srbije za strane investititore.

Ministar ekonomije najavio je da će oko 15. jula biti objavljen tender za privatizaciju Jat ervejza po početnoj ceni od 150 miliona evra. On je novinarima kazao da će na tenderu biti ponuđeno 51 odsto kapitala te državne aviokompanije, sa mogućnosti da u pregovorima sa prvorangiranim država proda do 75 odsto kapitala. Dinkić je objasnio da kompanije van Evropske unije mogu da kupe samo 51 odsto kapitala, a kompanije u EU i do 75 odsto kapitala srpske avio kompanije Jat ervejz. „Uslov je da se zadrži status nacionalnog prevoznika i srpska zastava, a država će imati i članove u Upravnonm opdboru“, kazao je Dinkić. Tender za Jat trajati do septembra, rekoa je on, dodajući da će „obaveze prema zaposlenima i bivšim zaposlenima od 28 miliona evra biće isplaćene iz kupoprodajne cene“. Prema rečima Dinkića, građani koji imaju pravo na besplatne akcije, kao i zaposleni i bivši zaposleni u Jatu, neće dobiti akcije te kompanije već će im njihova vrednost biti isplaćena u novcu, ali će od ostalih javnih preduzeća dobiti akcije. Srpski ministar ekonomije najavio je i da će u ponedeljak 16. juna u Fajnenšel tajmsu i domaćim medijima biti objavljen tender za privatizaciju Jat tehnike, koji će trajati do 26. septembra.

Dinkić je izjavio da će predloženo smanjenje poreza na plate sa 12 na 10 odsto u prvoj godini koštati budžet Srbije 15 milijardi dinara, ali će zato privreda profitirati. On je izjavio novinarima da će u slučaju smanjenja ljudi daleko više plaćati poreze „tako da će na kraju taj gubitak da postane dobitak“. Dinkić je ukazao da će smanjenje poreza učiniti Srbiju atraktivnom za investicije, a pošto će stopa poreza na dobit i na plate biti ista - deset odsto, „svima će biti lako da znaju koliki je porez u Srbiji“. Prema njegovim rečima, jedan deo gubitka zbog smanjenja poreza u prvoj godini biće nadoknađen tako što će se uvesti progresivno oporezivanje bogatijih. „Oni koji pređu godišnji cenzus na dohodak, ostvare nadprosečan prihod, moraće da plate godišnji porez na dohodak po većoj stopi. Danas plaćaju 10 ili 15 odsto, u zavisnosti od nivoa ostvarenih prihoda, a mi ćemo predložiti da to bude 20, odnosno 30 odsto“, rekao je Dinkić.On je napomenuo i da nije realno da budu smanjeni doprinosi imajući u vidu najavljene korekcije kod penzija.

Izvor : Dnevnik online

Tender za Jat biće raspisan 15. jula

TENDER za privatizaciju "Jat ervejza", po početnoj ceni od 150 miliona evra, biće objavljen 15. jula, najavio je u petak ministar ekonomije Mlađan Dinkić i pojasnio da će na tenderu biti ponuđeno 51 odsto kapitala, uz mogućnost da u pregovorima sa prvorangiranim taj procenat naraste i do 75 odsto.
Prema njegovim rečima, uslov je da se zadrže status nacionalnog prevoznika i srpska zastava, a planirano je i da država ima članove u UO "Jat ervejza".
- Tender za "Jat" trajaće do septembra, a obaveze prema zaposlenim i bivšim zaposlenim od 28 miliona evra biće isplaćene iz kupoprodajne cene.
U slučaju "Jat ervejza", građani koji ostvaruju pravo na besplatne akcije, uključivši tu i zaposlene i bivše zaposlene, neće dobiti akcije, jer se kapital ove firme neće pojaviti na berzi, već će im se vrednost isplatiti u novcu.

Već u ponedeljak će se u inostranim i domaćim medijima pojaviti i javni poziv za prodaju "Jat tehnike", a tender će trajati do 26. septembra.
- Uslovi tendera su da strateški partner ima najmanje 100 miliona evra prihoda u prošloj godini, kao i da se bavi remontom i servisiranjem aviona.
Za RTB "Bor", međutim, država će pokušati da primeni novi model privatizacije. Naime, uskoro će za borski
kombinat raspisati poziv za izbor strateškog partnera.
- Tražiće se partner svetskog ranga koji će moći da investira u izgradnju nove topionice i kupovinu opreme - rekao je u petak Dinkić. - Za RTB "Bor" je zainteresovano nekoliko uglednih kompanija iz Japana, SAD i Nemačke, ali ostaje da se vidi da li će se baš one javiti na tender. Uslov će biti odgovarajući prihodi u prometu i industriji bakra.
Dinkić je naglasio da će obaveza novog strateškog partnera biti da vrati komercijalne dugove preduzeća, ali ne i državni dug, odnosno obaveze RTB "Bor" prema državnim poveriocima.

POREZI PO NOVOM
NAJAVLJENO smanjenje poreza na plate sa 12 na 10 odsto u prvoj godini koštaće budžet oko 15 milijardi dinara.
- Ali, privreda će od ovoga profitirati, a jedan deo gubitaka poreza biće nadoknađen uvođenjem progresivnog oporezivanja bogatih - rekao je u petak Mlađan Dinkić.

USLOVI ZA NIS
DINKIĆ je najavio u petak i da će uskoro razgovarati sa "Gaspromnjeftom".
- Želeo bih da prodiskutujem o svim elementima aranžmana u vezi sa NIS-om i da se zajednički dogovorimo kako bi taj ugovor trebalo da izgleda da bi bile zadovoljne obe strane, odnosno da se on poboljša u korist Srbije.

Izvor: Novosti

Odloženi “Konaci“


PREDUZEĆE „Zlatibor turist“ nije u petak prodato na 226. aukciji, jer je bukvalno u poslednji čas stiglo rešenje opštinskog suda u Čajetini da se otkaže prodaja. Za sada je najavljeno da će prodaja biti održana 27. juna.

Kako nam je objasnila Ilijana Stamenković, direktor Centra za aukcije u Agenciji za privatizaciju, sud je uvažio zahtev Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, koji smatra da 10 odsto vlasništva Fonda PIO u „Zlatiboru“ ne može biti prodato na ovaj način.

- Fond PIO smatra da tih 10 odsto treba samostalno da prodaju, a narednih dana Agencija za privatizaciju utvrdiće dalje postupke - rekla je Stamenkovićeva.
Vlasnik manjinskog državnog kapitala je Akcijski fond, sa 33,75 odsto, dok ostatak pripada Fondu PIO, a ranije je bilo najavljeno da će državni kapital biti ponuđen po početnoj ceni od 37,8 miliona dinara. Najvažnija imovina je apartmansko naselje „Kraljevi konaci“ na Zlatiboru, koje ima 23 apartmana sa četiri i pet zvezdica, površine 1.015 kvadrata. U okviru „Zlatibor turista“ je i restoran „Jezero“, kao i poslovni prostor od 405 kvadrata. Zanimljivo je i da će budući kupac imati i pravo korišćenja 135.460 kvadratnih metara građevinskog zemljišta u društvenoj svojini.
Ipak, na aukciji za 260 miliona dinara, odnosno 3,25 miliona evra, prodata je „Budimka“ iz Požege. Konzorcijum na čelu sa Novosađaninom Milanom Tepićem ponudio je 160 miliona dinara
više od početnih 100 miliona dinara. Minimum investicija u budućem periodu biće oko 25 miliona dinara. „Budimka“ ima tri fabrike za preradu voća, povrća i mesa, kao i farmu za tov junadi i upravnu zgradu, ali i 98 radnika.

- Spremni smo na ulaganja kako bi „Budimki“ vratili raniji imidž i ostajemo u poslu prerade voća i povrća - rekao je Tepić posle aukcije.
Hit aukcije bila je kupovina veterinarskih stanica. Nebojša Blagojević iz Požarevca kupio je četiri stanice u Petrovcu, Malom Crniću, Žagubici i Žabarima za 96,32 miliona dinara, odnosno 1,2 miliona evra. Prema izveštaju sa aukcije, Blagojević je pazario u ime svog sina Srđana, koji je student četvrte godine veterine, ali i svoje žene Ljubinke Živković-Blagojević.
Ovaj Požarevljanin već ima farmu, a nedavno je sa konzorcijumom kupio i Veterinarsku stanicu u Kučevu. U petak su prodate i stanice u Sokobanji za 4,5 miliona dinara, Velikoj Plani za 19,2 miliona, Babušnici za 1,377 miliona i Ljigu za sedam miliona dinara.

OTIŠLO PO POČETNOJ
NOVOG gazdu u petak je dobila i požarevačka „Nova trgovina“, koju je za 14,2 miliona dinara pazario konzorcijum Jasmina Pantović i Srboljub Bogdanović. Po početnoj ceni prodati su „Suvobor“ iz Brezne i „Megalit Šumnik“ iz Raške. Aukcija za Veterinarsku stanicu iz Gornjeg Milanovca odložena je za 25. jul, a za negotinsku „Poljotehnu“ za 27.jun.

Izvor: Novosti

Spoljni dug Srbije 17,96 mlrd. evra

13:10 -> 14:10 | Izvor: Beta

Beograd -- Spoljni dug Srbije je na kraju marta ove godine dostigao 17,96 milijardi evra, što je 0,9 odsto više nego na kraju 2007. godine, saopštila je Narodna banka Srbije.

Prema kriterijumima Svetske banke Srbija je srednje zadužena zemlja jer spoljni dug učestvuje sa 58,5 odsto u bruto društvenom proizvodu, a otplata duga u prvom tromesečju vredi kao 20,9 odsto izvoza.

Dug države i banaka je za prva tri meseca 2008. godine je opao, dok je dug preduzeća porastao za 10,4 odsto. Spoljni dug javnog sektora u prva tri meseca ove godine opao je za 1,6 odsto na 6,04 milijarde evra i u ukupnom spoljnom dugu Srbije učestvuje sa 33,6 odsto, navodi se u saopštenju.

Srpske banke su smanjile svoj spoljni dug za 13,5 odsto na 3,43 milijarde evra. Bankarski sektor se za prva tri meseca ove godine neto razdužio za 45 miliona evra po osnovu dugoročnih inostranih kredita, a u istom lanjskom periodu banke su se po tom osnovu zadužile za 41 milion evra.

Preduzeća u Srbiji su u prvom tromesečju povećala dug za 10,4 odsto na 8,49 milijardi evra, a njihovo neto zaduženje u tom periodu dostiglo je 525 miliona evra, 48 miliona evra više nego u istom lanjskom periodu.

Učešće evra u valutnoj strukturi duga Srbije je 80,5 odsto i nije menjano od kraja 2007. godine, u dolarima je izraženo 13,7 odsto duga, 4,6 odsto je u švajcarskim francima, 0,2 odsto u japanskim jenima, 0,2 odsto u ostalim valutama, a 0,4 odsto u klirinškim dolarima.

Dugoročni dug iznosi 16,89 milijardi evra odnosno 94 odsto ukupnog duga, a njegovo učešće je na kraju 2007. godine bilo 92,5 odsto.

Kratkoročni dug je 31. marta iznosio 1,07 milijardi evra, odnosno šest odsto. Devizne rezerve su 8,9 puta veće od kratkoročnog duga, što znači da je Srbija sposobna da odgovori na kratkoročne obaveze i da je struktura duga povoljna sa stanovišta likvidnosti države, stoji u saopštenju Narodne banke Srbije.


Izvor: B92

    
Planovi “Siti banke” u Srbiji

14. jun 2008. | 10:53 | Izvor: Tanjug

Beograd -- “Siti banka" je zainteresovana za angažman pre svega u oblasti telekomunikacija, kao privatizacioni savetnik "Telekoma Srbija", kaže predstavnica banke Ana Drašković.

Ona je kazala da bi Srbija mogla biti ključno tržište za region jugoistočne Evrope ukoliko zadrži pozitivan smer razvoja, bez usporavanja.

Ocenjujući trenutni rizik ulaganja u Srbiju, zbog političke nestabilnosti, Draškovićeva je u intervjuu "Ekonomist magazinu" rekla da je generalno pravilo da svaka politička nestabilnost povećava rizik ulaganja što znači "veću cenu koju treba platiti".

"Mnogi investitori nisu spremni na to i onda ili čekaju povoljniju situaciju ili se sele drugde, gde misle da postoji veća stabilnost. Privatni kapital je vrlo racionalan", rekla je Draškovićeva.

Američka banka sa "Vol strita", jedna od najvećih u svetu, učestvovala je u pretkvalifikacionoj fazi izbora privatizacionog savetnika za inicijalnu javnu ponudu akcija "Telekoma Srbije" i sada je na Agenciji za privatizaciju pošalje zahtev kandidatima za dostavljanje obavezujuće ponude za ovaj posao, rekla je Draškovićeva.

"Siti banka" planira da se u Srbiji angažuje kao savetnik prilikom izdavanja državnih ili obveznica lokalnih samouprava, inicijalne javne ponude javnih preduzeća ili kao kreditor, kao i u radu sa samim preduzećima, u uslugama i proizvodima koji nisu u toliko prisutni na našem tržištu, navela je ona.

"Siti banka" je prošle godine sa 700 miliona evra finansirala preuzimanje "Telekoma Srpske", koju je obavio "Telekom Srbije", podsetila je Draškovićeva i ukazala da je takav obim finansiranja i uslove mogle da obazbede samo najveće banke na svetu, one koje imaju pristup najvećem broju investitora.

Predstavništvo "Siti banke" u Beogradu funkcioniše od 2006. godine i pre svega sa bavi pronalaženjem adekvatnih poslova u Srbiji i povezivanjem klijenata iz Srbije sa njihovim bankarima širom sveta - od Njujorka, Londona, preko Budimpešte do Tokija.

"Siti banka" iz Njujorka je globalna banka koja radi u više od 100 zemalja, sa preko 200 miliona otvorenih računa za klijente i prepoznatljiva je u svim krajevima sveta.

Izvor: B92