Devet godina od bombardovanja
Autor: E.B., Tanjug | 24.03.2008 - 07:31



Srbija danas obeležava devet godina od početka vazdušnih napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju koje su sprovele armije 19 članica NATO.

Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama različitih izvora, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.
Povodom devete godišnj0ice premijer Vojislav Koštunica ocenio je sinoć u pisanoj izjavi da je „surovo rušenje“ naše zemlje imalo cilj da od Kosova i Metohije napravi prvu NATO državu na svetu. Premijer u ostavci je ocenio da je Srbija slobodna zemlja i da, zbog toga, poruka „slobodnog naroda i slobodne zemlje“ može biti samo da je Kosovo Srbija.
Koštunica će danas prisustvovati parastosu žrtvama NATO napada, a ministar odbrane Dragan Šutanovac primiće pilote koji su učestvovali u borbenim dejstvima tokom NATO bombardovanja 1999, povodom Dana sećanja na žrtve tog napada.
Takođe, Srpsko-austrijski pokret solidarnosti obeležiće skupom u centru Beča devetu godišnjicu početka NATO bombardovanja SRJ.

Tog 24. marta 1999. godine, bez odluke Saveta bezbednosti UN, počeli su vazdušni napadi NATO snaga koji su trajali skoro tri meseca i u kojima su uništavani ne samo vojni ciljevi, već i energetska postrojenja, mostovi, gusto naseljene četvrti gradova, vozovi, civilni konvoji...
Iako su pre toga svi pregovori međunarodne zajednice i tadašnjeg jugoslovenskog vrha o pitanju Kosova i Metohije propali, malo ko je verovao da će napad zaista uslediti.
Odluku o napadu doneo je 23. marta 1999. godine tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana nakon propalih pregovora u Rambujeu i Parizu, jer su tadašnje vlasti u Beogradu odbile da prihvate vojni aneks ugovora za rešenje kosovske krize, koji je praktično predviđao okupaciju SRJ.
Vazdušni udari počeli su 24. marta u 19.45 minuta. Prva meta bili su vojni aerodromi u Prištini, Podgorici, Batajnici i Užicu, kao i ciljevi u Kuršumliji, Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu i Lučanima.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti NATO bombi i raketa, dok je Crna Gora, uglavnom, bila pošteđena tako masovnog bombardovanja.
NATO snage su izvodile napade na SRJ sa brodova u Jadranu i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i SAD.
Tokom 78 dana vazdušne kampanje nazvane "Milosrdni anđeo" poginula su, prema podacima državnih organa, 1.002 pripadnika Vojske Jugoslavije i policije Srbije i oko 2.500 civila, među kojima 89 mališana, a oko 10.000 ljudi je ranjeno i povređeno.
Tokom napada izvršeno je 2.300 vazdušnih udara po 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona NATO lansiralo je oko 1.300 krstarećih raketa i bacilo 2.900 bombi ne samo na vojne, već i na civilne ciljeve.
Uz upotrebu najubojitijeg oružja, severnoatlantska alijansa je u ratu protiv naše zemlje upotrebila i zabranjeno naoružanje i izručila 36.000 "kasetnih bombi" i 15 tona municije sa radioaktivnim primesama, kojom je bombardovano ukupno 112 lokacija.
Projektilima sa osiromašenim uranijumom najviše je gađano područje Kosova i Metohije.
U više gradova i manjih mesta - Aleksincu, Kuršumliji, Chupriji, Nišu, Novom Sadu, Murinu, Valjevu, Surdulici... srušene su skoro kompletne gradske četvrti ili naselja, uz veliki broj civilnih žrtava.
Bombardovane su, pored vojnih ciljeva, i izbegličke kolone na području Kosova, putnički voz u Grdeličkoj klisuri, most u Varvarinu, pijaca u Nišu...
Pogođeni su i bolnica "Dragiša Mišović" i kineska ambasada u Beogradu, kada je poginulo desetak nedužnih civla.
Beograd je napadnut prvog dana raketiranjem Jakova i aerodroma u Batajnici.
Uništeni su skoro svi predajnici Radio-televizije Srbije, uključujući Toranj na Avali i, 23. aprila dva časa posle ponoći, pogođena zgrada RTS-a, gde je 16 radnika ubijeno, a četvoro teže povređeno.
U bombardovanju su uništena 54 objekta putne infrastrukture, 148 stambenih zgrada, oko 300 škola, bolnice i zgrade državne uprave, a teže i lakše je oštećeno 176 spomenika kulture, od kojih 23 srednjovekovna manastira i veliki broj crkava širom Srbije, ali i nekoliko džamija i objekata islamske kulture.
Uništena je trećina elektronskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije (Pančevo i Novi Sad), a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane "grafitne bombe", kojima je, u više navrata, onesposobljavan elektroenergetski sistem Srbije.
Prema procenama stručnjaka, materijalna šteta pričinjena bombardovanjem procenjuje se između 30 i 100 milijardi dolara.
Intervencija je posle više diplomatskih inicijativa okončana potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, a tri dana kasnije počelo je povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova i Metohije.
Generalni sekretar NATO Havijer Solana izdao je naredbu o prekidu bombardovanja 10. juna, kada je i SB UN usvojio Rezoluciju 1244.
Na Kosovo i Metohiju je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja sa zadatkom da čuvaju mir i osiguraju bezbedno okruženje i povratak izbeglica do postizanja trajnog rešenja.

Prilikom prošlogodišnjeg obeležavanja Dana sećanja na žrtve intervencije, komandant Kopnenih snaga Vojske Srbije general-pukovnik Mladen Chirković rekao je da je Rezolucija SB UN imala suprotan efekat, jer je više od 250.000 Srba bilo primorano da napusti svoje domove na Kosovu, spaljena su brojna srpska sela i uništene mnoge svetinje.
Analitičari smatraju da će, kada se otvore tajne arhive, istoričari biti u prilici da osvetle stvarne razloge bombarodovanja "Miloševićeve Srbije".
Članovi Beogradskog foruma za svet ravnopravnih ocenili su da je vojni cilj intervencije bio stvaranje NATO baze na Kosovu, dok su "pravi ciljevi napada jasniji posle 17. februara ove godine kada je jednostranom odlukom albanske skupštine i koordinisanim priznavanjem stvorena NATO država na delu teritorije Srbije".
Ta vojna intervencija je, prema mišljenju članova tog foruma, bila suprotna Povelji UN, međunarodnom pravu, svim konvencijama koje regulišu osnovna prava čoveka, čak i statutu NATO, jer je, kako piše u njegovom prvom članu, regionalna odbrambena organizacija koja može delovati samo na teritoriji svojih država-članica.
Oni su, takođe, zatražili od nadležnih državnih organa da podnesu javnosti nacionalni izveštaj o posledicama upotrebe nedozvoljenog oružja u NATO bombardovanju, jer su tada korišćena hemijska i biološka oružja, uključujući i municiju sa osiromašenim uranijom čije su posledice teške i dugotrajne.
NATO je na zahtev Srbije prošle godine poslao listu sa koordinatama gde su izbačene bombe na našu zemlju, što je trebalo da posluži srpskom Centru za razminiranje da pronađe i uništi neeksplodirane bombe.
Prema toj listi, NATO je bacio 1.080 kasetnih bombi na 218 koordinata u Srbiji, ali su se zemlje članice ovog vojnog saveza ogradile od bilo kakve odgovornosti ili pravne obaveze, uključujući i moguće incidenate do kojih može doći pri njihovom uništavanju.
Prema saopštenju NATO, vojna alijansa je municijom sa osiromašenim uranijumom gađala 95 ciljeva tokom 112 napada.
Iz Centra Srbije za razminiravanje je tada ukazano da u dobijenim podacima nema tzv. elipse površine, što znači da nije navedeno potencijalno zagađeno područje posle eksplozije kasetne bombe.

Sejdiu zahvalio NATO-u na bombardovanju SRJ
Autor: Beta | 24.03.2008 - 08:52

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izrazio je zahvalnost NATO-u povodom devete godišnjice bombardovanja SR Jugoslavije. Sejdiu je rekao da se "deveta godišnjica NATO bombardovanja srpskih vojnih i policijskih ciljeva obeležava u nezavisnom i međunarodno priznatom Kosovu".

"Ovaj veoma važan datum u savremenoj istoriji Kosova obeležavamo sa ispunjenim snovima mnogih generacija koje su se angažovale za nezavisno i suvereno Kosovo", navodi se u poruci predsednika Kosova.
Sejdiu je podsetio na angažovanje bivših kosovskih lidera i predsednika Ibrahima Rugove, kao i bivše Oslobodilačke vojske Kosova.
Predsednik Kosova je poručio građanima da povodom te godišnjice treba da "budu zahvalni SAD, Evropskoj uniji i snagama NATO".
"Zauvek ćemo biti zahvalni vojnicima i oficirima zemalja članica NATO-a koji su učestovali u 78 dana akcije u cilju zaustavljanja vojne i paravojne agresije Srbije protiv naroda Kosova", navodi se u poruci.
Danas se navršava devet godina od početka vazdušnih napada na SR Jugoslaviju koje su sprovele armije 19 članica NATO-a.
Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, u februaru i martu 1999. godine.


blic

Sto bi rekao E.A.Po.... "Nevermore... Nevermore..."

U 12 h kod Vecne vatre bice organizovan prigodan performans gde ce clanovi pokreta "Mladi nacionalisti"napraviti akciju ciscenja spomenika!

24. март 2008 at 01:11
КОШТУНИЦА: ЦИЉ БОМБАРДОВАЊА СРЈ СТВАРАЊЕ ПРВЕ НАТО ДРЖАВЕ
» by инфо-служба покрета in: Вести
КОШТУНИЦА: ЦИЉ БОМБАРДОВАЊА СРЈ СТВАРАЊЕ ПРВЕ НАТО ДРЖАВЕБЕОГРАД – Премијер Србије Војислав Коштуница изјавио је да је циљ бомбардовања бивше СР Југославије пре девет година био стварање прве НАТО државе у свету.

„Сада је више него јасно да је сурово рушење Србије у НАТО бомбардовању имало само један прави циљ, а то је да се покрајина Косово и Метохија претвори у прву НАТО државу на свету”, наводи се у изјави премијера Србије Танјугу поводом годишњице почетка НАТО бомбардовања СР Југославије.

„Бесправна изградња огромне америчке војне базе Бондстил и Анекс 11 Ахтисаријевог плана који утврђује да је НАТО коначан орган власти на Космету, откривају прави циљ зашто је Србија безумно разарана и због чега је 17. фебруара противправно проглашена НАТО држава”, навео је српски премијер.

„Србија је слободна земља, а шта може бити порука слободног народа и слободне земље него: ‘Косово је Србија’“, нагласио је Коштуница и оценио да је „политика силе која се спроводи над Србијом слепа и краткотрајна”.

„И као свака сила која је долазила на Балкан, и ова ће проћи”, поручио је Коштуница и додао да огроман број држава и највећи део човечанства није признао прву НАТО државу, већ признаје Србију у њеним правим и међународно признатим границама.

„Србија је на страни права и то је истина коју поштује убедљива већина држава на свету”, навео је премијер Србије.

Idete do Mirinog spomenika, m?

Милошевић није дозволио нападе на НАТО
Планови за дејство авиона РВ и ПВО по снагама Алијансе у Албанији и Македонији били су спремни, председник СРЈ није одобрио акцију
 
Спасоје Смиљанић Први ваздушни удари авијације НАТО-а 24. марта 1999. године генерал-потпуковника Спасоја Смиљанића, команданта РВ и ПВО, задесили су на радном месту – у канцеларији у Команди РВ и ПВО у Земуну. Али у Војсци Југославије, захваљујући добрим проценама развоја ситуације, нико није био затечен почетком рата, па су до тог тренутка скоро у потпуности завршени оперативни развој РВ и ПВО и друге активности које је требало обавити до „дана Д”.

– Пратећи активности команди и јединица РВ и ПВО, пратио сам и активности у ваздушном простору СР Југославије и на његовим прилазима. Смањење цивилног саобраћаја у ваздушним коридорима у поподневним сатима тог дана, а потом и његов потпуни престанак изнад СРЈ и суседних држава, био је један од индикатора да агресија може почети сваког тренутка. Од 18 часова пратио сам на радарским екранима груписање авијације НАТО. У 19 часова сам генералу Браниславу Петровићу наредио пуну приправност за снаге ПВО. Нисам био изненађен када ме је у 19.55 часова позвао пуковник Милош Гордић, начелник групе за борбено командовање у РВ и ПВО, и известио да је агресија почела. Нико у РВ и ПВО није био изненађен са почетком, моделом и начином извршења првог удара. Конкретно, обавештајни органи РВ и ПВО су ми 19. марта дали информацију да ће бомбардовање почети током наредних неколико дана – каже Смиљанић, данас генерал-пуковник у пензији.

У ексклузивном разговору за „Политику”, он први пут јавно говори о неким чињеницама из рата који је почео на данашњи дан пре девет година. Удари прве ратне ноћи 24/25. марта извршени су у два таласа. У првом таласу, од 19.47 до 24 сата, ангажовано је око 150 авиона и испаљено је око 50 крстарећих ракета. Уследио је други талас, од један иза поноћи до четири сата ујутру, са око 50 авиона. Нападнут је 51 објекат широм СРЈ, од тога 34 објекта РВ и ПВО на 23 локације.

Агресија и из космоса

– Интересантно је за ту ноћ да је непријатељ напао велики број положаја и касарни РВ и ПВО које су јединице напустиле, као и то да је нападнут и знатан број привредних и индустријских објеката, углавном у рејону Београда. Највећа разарања те ноћи у РВ и ПВО била су на аеродрому Батајница, где је уништено 11 авиона (седам борбених и четири неборбена). Ако се томе додају и три авиона „миг 29” која су оборена, онда је то губитак од 14 наших авиона прве ратне ноћи. Наш циљ у првом удару није био да се боримо „прса у прса”, знали смо да то не можемо и да бисмо доживели фијаско. Циљ је био сачувати људе и средства ратне технике, учинити све да губици буду што мањи. И било је тако – није било људских губитака, ниједна ракетна јединица ПВО није погођена, успешно је, како ми то кажемо, „задејствован” систем одбране РВ и ПВО. Те ноћи пет наших пилота је полетело да пресретне авионе НАТО, ватрено је дејствовао већи број артиљеријско-ракетних јединица ПВО – објашњава генерал Смиљанић.


 Девет година после ноћи током које су се први пут после Другог светског рата у Европи огласиле сирене за ваздушну опасност, ратни командант РВ и ПВО истиче да је агресија НАТО заправо била прва ваздушно-космичка нападна операција, образац по коме се воде или ће се водити ратови 21. века.

– То су били удари са дистанце, скоро без контакта са нашим снагама ПВО. Авиони НАТО, у високом проценту, нису улазили у зону дејстава већине наших система ПВО. Долетали су до, испред или изнад зона нашег могућег противдејства, доносили крстареће ракете, вођене ракете или бомбе домета од 10 до 120 километара, лансирали их и враћали се у базе. Многи стратези и аналитичари у свету овај модел извођења борбених дејстава називају бесконтактним – каже генерал Смиљанић.

Агресија на СРЈ почела је са око 460 а завршена са око 1.020 ангажованих авиона, планирано је да се употреби 450 а до краја рата употребљено је око 1.000 крстарећих ракета. Ови подаци говоре да НАТО није очекивао јак отпор снага СРЈ.

– Оно о чему се мало, или уопште не говори, јесте да су у том рату важну улогу играла космичка средства. Изнад територије у сваком тренутку током рата налазило се од осам до 12 сателита који су, са авијацијом, представљали основу извиђачко-нападних борбених активности. Из космоса је вршено осматрање ратишта, вођење крстарећих ракета, обезбеђиване су информације у систему командовања, вршено је снимање ратишта и контрола ефеката дејства – истиче Смиљанић.

Војска заслужна за Резолуцију 1244

По његовом мишљењу, основни циљ НАТО-а био је разбијање СР Југославије и комадање Србије отимањем Космета што је подразумевало промену власти и успостављење доминације Запада над простором тадашње СРЈ.

– Да би се то остварило морала се уништити ВЈ, што је Врховна команда НАТО и планирала, а генерал Весли Кларк јасно рекао начелнику Генералштаба ВЈ генералу Драгољубу Ојданићу 15. марта: „Уништићемо ВЈ за пар дана”. Значајан циљ НАТО је био и да се провери нови модел ратовања за 21. век, испитивање нових врста оружја и нападно-навигационих система шесте генерације – каже Смиљанић.

Он највећим ратним успехом ВЈ, па самим тим и РВ и ПВО, сматра Резолуцију 1244 Савета безбедности УН.

– Својом борбом ВЈ је натерала САД да прихвати резолуцију, која се знатно разликује од онога што су САД тражиле у Рамбујеу и Паризу. Да је војска капитулирала „за пар дана” како је очекивао Кларк, Резолуције 1244 не би било. Доказ нашег успеха је чињеница да и данас, упркос свему што се дешава око Косова и Метохије, та резолуција и даље „држи” јужну покрајину у саставу Србије – наглашава Смиљанић.

ВЈ није имала авионе или ракете земља-земља којима би могла дејствовати по аеродромима НАТО или носачима авиона. Али, биле су обављене припреме за напад на положаје НАТО-а у Албанији и Македонији.

– Планирана су дејства наше авијације по снагама НАТО у рејону Куманова, скопског аеродрома, Криволака и Тетова, као и по базама ОВК у Албанији, конкретно – у селу Паци на путу Вљади–Чорај и у селу Качаној, северно од Бајрам Цурија. Наређење за извршење ових задатака могао је, по његовој личној одлуци, дати председник СРЈ Слободан Милошевић. Током целог рата такво наређење није дато, па зато планирана дејства нису ни извршена – каже Смиљанић.

Међу грађанима, али и припадницима војске, стално се говорило о испоруци савремених руских ракетних система С-300 који би могли преокренути ток рата.

– О набавци С-300 размишљало се у годинама и месецима пре почетка рата, нажалост ништа није урађено по том питању. Испорука таквог система, прилично гломазног и сложеног за обуку, више није била реална када је почело бомбардовање. Заправо, ми смо радили на набавци руског ракетног система „бук”, који је мањи а и наши људи би брже савладали руковање јер је реч о усавршеној верзији система „куб” који имамо у наоружању. Наши генерали и експерти били су у Русији током рата. Иако су ова средства била припремљена, одобрење за испоруку никада није дато, упркос разочарању руског војног врха. Али, то је била Русија Бориса Јељцина, не оваква какву је данас знамо. Данас, на девету годишњицу, као и увек, клањам се пред сенима свих жртава агресије НАТО-а – закључује Смиљанић.

-----------------------------------------------------------

ПВО спречила прецизна дејства по војсци   

Смиљанић сматра да је, гледано стриктно из угла РВ и ПВО, највећи успех што је овај вид оружаних снага упркос невероватној надмоћи противника дејствовао током целог рата.

– Оперативни прорачуни, прављени у време СФРЈ и СРЈ, говорили су да би, у сукобу са снажним противником али не снаге НАТО-а, РВ и ПВО могли да опстану у употреби највише три недеље. Генерално гледано, највећи успех ПВО је што је свих 78 дана авијацију НАТО држала изнад висина са којих је могао прецизно да дејствује по снагама Копнене војске – каже Смиљанић истичући да је у тако тешким условима, између осталог, сачувано пет „мигова 29” који ће, после ремонта и модернизације, још низ година чувати небо Србије.

-----------------------------------------------------------

Авиони у Приштини остали неоштећени

Командант РВ и ПВО свакодневно је током бомбардовања био забринут због систематског уништавања радара система Ваздушног осматрања јављања и навођења, посебно могућности да се остане без њих. Посебно је бринуо и за судбину својих потчињених на аеродрому Приштина.

– Авијација НАТО је непрекидно дејствовала по подземном објекту „Рудник”, у коме је било размештено око 20 авиона и око 150 људи. Авионе због разорених прилаза нисмо могли да склонимо из објекта, а људи нису хтели да напусте авионе. Прихватио сам и одобрио да остану у објекту. Стална стрепња да ли ће објекат издржати била је моја велика мора. Да није издржао, то би била национална катастрофа – каже Смиљанић.


Милан Галовић
[објављено: 24/03/2008

Zar ovo nije veleizdaja?

Девет година од бомбардовања
Током рата погинула 1.002 припадника ВЈ и МУП-а, као и око 2.000 цивила
 
Срушени мост „Слобода” у Новом Саду после дејства авијације НАТО 4. априла 1999. године (Фото Танјуг) Тачно девет година после почетка напада НАТО на тадашњу СР Југославију, у Србији се још увек осећају последице тог рата: породице се сећају својих најмилијих страдалих тог пролећа, заостале бомбе и даље угрожавају безбедност грађана на појединим локацијама, још увек су видљиве рушевине попут зграде Генералштаба у центру Београда. Према званичним подацима, током тог сукоба погинула су 1.002 припадника Војске Југославије и МУП-а Србије, док се број погинулих цивила процењује на око 2.000 (прецизни подаци за ову категорију жртава нису сачињени ни скоро деценију касније), а међу њима је и 88 смртно страдале деце.


 
Разарање Ниша 7. маја 1999. године (Фото Танјуг)Према подацима Грађевинске дирекције Србије објављеним у марту 2006. године, рушилачки биланс гласи: уништена су 54 објекта путне инфраструктуре (од тога 44 моста), 18 објеката железничке инфраструктуре (17 мостова) и 148 објеката високоградње (стамбени и јавни објекти). Међутим, у ову евиденцију нису уврштене привредне зграде и приватне куће. Такође, још увек не постоји општеприхваћена процена нанете материјалне штете: експерти Групе 17 су непосредно после рата тврдили да штета није мања од 30 милијарди долара, док је тадашња Савезна влада штету проценила на више од 100 милијарди долара.

Нападу НАТО на СРЈ претходили су једногодишњи сукоби сепаратистичке ОВК са припадницима МУП-а Србије и ВЈ. Оружани окршаји су ескалирали у марту 1998. године после ликвидације групе Адема Јашарија у Дреници, централном делу Космета. ОВК је у једном тренутку контролисала око половине територије покрајине, али је потиснута у летњој офанзиви снага безбедности Србије и СРЈ. На јесен је склопљен споразум Милошевић–Холбрук који је предвиђао повлачење свих страна, присуство Верификационе мисије ОЕБС-а на терену и извиђање НАТО-а из ваздуха. Међутим, ОВК је по повлачењу ВЈ заузела низ важних положаја.

У јануару 1999. године у селу Рачак, упоришту ОВК, приликом напада полицијских снага дошло је до погибије 45 Албанаца, војно способних мушкараца. Вилијам Вокер, шеф Верификационе мисије, одмах је закључио да је реч о масовном злочину. Осим српских, обдукцију тела обавили су фински и белоруски експерти које је предводила Хелена Ранта али њен коначни извештај о погибијама у Рачку никада није објављен. Занимљиво да је „случај Рачак”, практично повод за бомбардовање СРЈ, скинут са хашке оптужнице против тадашњег државног и војног врха Србије.

После догађаја у Рачку, уследили су преговори у Рамбујеу и Паризу. Албанска страна је, на крају, под притиском САД прихватила предлог споразума који је био неприхватљив за Србију јер је предвиђао могућност издвајања Космета путем референдума. Неколико дана пред бомбардовање Холбрук је још једном посетио Милошевића, али пошто председник СРЈ није попуштао тадашњи генерални секретар НАТО Хавијер Солана наредио је почетак ваздушних напада.


 
Ф-16 полеће из Авијана првог дана рата (Фото Танјуг)Напади су почели нешто пре 20 часова 24. марта 1999. године. Авиони су полетали из база у Италији, западној Европи, САД и са носача авиона, док су крстареће ракете лансиране са бомбардера, бродова и подморница. НАТО је масовно користио касетне бомбе, муницију са осиромашеним уранијумом испаљивану из топова јуришних авиона А-10, први пут су употребљени „невидљиви” бомбардери Б-2 и „графитне бомбе” за онеспособљавање снабдевања струјом. Током бомбардовања масовно су страдали цивили у Алексинцу, Нишу, Куршумлији, Варварину, Сурдулици... Бомбардери су погодили путнички воз у Грделичкој клисури, аутобусе код Приштине и на путу Пећ–Кула–Рожаје... Масовно су страдале и албанске избеглице, чије колоне је авијација НАТО погодила на путу Ђаковица–Призрен, као и код села Кориш близу Призрена. Бомбардована је РТС када је погинуло 16 запослених, приликом напада на амбасаду Кине било је троје мртвих.

Војска Југославије првих дана рата већину снага ОВК потиснула је у Албанију, одакле је ова паравојска током целог рата неуспешно покушавала да се убаци на простор Космета. Посебно жестоке борбе вођене су у рејону карауле Кошаре. Упркос сталним нападима ОВК и авијације НАТО, војска је претрпела минималне губитке у техници, посебно имајући у виду супериорност Алијансе у ваздушном простору. Иако се очекивала копнена интервенција, НАТО се није усудио на покретање такве офанзиве.

Рат је окончан Војнотехничким споразумом из Куманова и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. Последње дејство НАТО евидентирано је 10. јуна око 13 часова у околини Косовске Каменице. По доласку снага Кфора са мандатом УН, вратили су се и избегли Албанци. За разлику од њих више од 200.000 Срба и другог неалбанског становништва прогнаног из покрајине, и данас живи далеко од својих домова.

Милан Галовић

-----------------------------------------------------------

Коштуница на парастосу жртвама агресије НАТО-а

Председник Владе Србије Војислав Коштуница присуствоваће данас парастосу жртвама агресије НАТО-а на СР Југославију 1999. године.Парастос ће бити одржан у 12 сати у Цркви светог Марка у Београду, саопштено је из Канцеларије владе Србије за сарадњу с медијима.

Танјуг


[објављено: 24/03/2008

nikad ne zaboravi